Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Marina Raguš

Govori

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo ministri sa saradnicima, drage kolege danas se pred nama nalaze naizgled sporazumi koji su nekada u nekim ranijim sazivima parlamenata bili uglavnom rutinska stvar, možda bi se i o nekima malo detaljnije govorilo.

Međutim, ono što je važno danas reći građanima Srbije, pogotovo u vremenu kada se svet iz temelja menja, kada jedan mali mikroorganizam nije pleonazam, nego zaista je akcenat na tome zaustavio planetu na tri meseca i pokazao svima nama gde se nalazimo, koliko smo jaki i koliko možemo da odgovorimo izazovima za koje smo mislili da smo spremni ali smo razumeli da baš i nismo.

Drago mi je što je gospođa Kisić Tepavčević danas tu sa nama, deo je kriznog štaba i mislim da će se i deo mog obraćanja danas svima vama i građanima odnositi i na taj deo.

Ono što je za mene značajno jeste da ova Vlada zajedno sa političkim rukovodstvom Srbije, pogotovo kada su u pitanju ključne oblasti za sve nas, za svakog građanina, za svakodnevno funkcionisanje, Bogu hvala na tome, ne pravi rigidnu razliku između istoka i zapada, severa i juga, već rukovođena isključivo nacionalnim interesima države Srbije, ostvaruje sporazume sa svima gde procenjuje da je od interesa za svakog pojedinačnog građanina Srbije.

S tim u vezi, Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji sa SAD je od izuzetnog značaja za državu Srbiju. Sjedinjene Američke Države sa kojima mi neretko imamo političke nesuglasice, velike razmirice opterećene prošlošću, sa razlogom često, kada su u pitanju druge oblasti koje su od interesa za napredak Srbije, kao što je nauka i tehnika, kao što je zdravstvo, kao što je razvoj našeg zdravstva i naših kapaciteta, infrastruktura, su pitanja par ekselans gde se ne prave političke razlike.

Naravno da politika, dame i gospodo, ima uticaja na sve i pretpostavka jednog sporazuma jeste politička volja. Ja to dobro znam, kao i kolege, stariji poslanici, imamo na našu radost dosta mlađih poslanika, pa Bogu hvala to nisu osetili, ali mnogima od nas su svojevremeno zbog sankcija, gospodine ministre prosvete, povučene bile povučene ozbiljne stipendije koje su naše možda naučne karijere vodile van granica ove zemlje, samo zbog politike. Ono što je dobro jeste da danas pravimo okvire za generacije koje dolaze. Ono što je od izuzetnog značaja, našim mladim kapacitetima dajemo mogućnost da mogu da se školuju bilo gde, da mogu svoje talente i veštine da pokažu na međunarodnom tržištu.

Dame i gospodo poslanici, ja verujem da svi vi znate, pogotovo mlađa ekipa poslanika, danas se samo obrazovanje i sticanje veština iz korena promenilo, danas mlađi naraštaji neretko odbijaju da se uključuju ozbiljnije u obrazovni sistem Srbije. On je obavezan, ali za njih neretko predstavlja rutinu. Danas putem interneta deca se obrazuju, stiču veštine tutorijalima.

Navešću vam nekoliko primera. Dečak koga su roditelji osuđivali zbog toga što provodi značajno vreme igrajući igrice postao je jedan od prestižnijih gejmera u svetu, dakle, industrije igara i ne samo to. NJegova igra, njegov softver je zapravo tog dečaka vinuo u neverovatne visine.

Ovde u Beogradu, u Srbiji, mi imamo jednu od pet najboljih gejming industrija, kao što je kompanija „Nordeus“. Vlasnik te kompanije je dečko koji je počeo, kao da gledate američki film, iz jednog malog prostora sa nekoliko svojih kolega, a danas mu svetski poznati Murinjo zapravo reklamira određene igrice. „Nordeus“ kompanija je deo digitalne Srbije i zaista rasadnik izvanrednih kadrova kada su u pitanju programeri, gejmeri itd. Da ne pričam o tome koliko sama kompanija podržava BDP Srbije, tako što izvozi svoj proizvod i svoje usluge. U toj kompaniji rade, nećete verovati, skoro najbolji programeri i sve ostale delatnosti u okviru IT sektora i zaista smo prepoznatljivi po tome.

Naše inovativne tehnologije, ekosistem start-apova spada u red visoko rangiranih ekosistema. Da bismo to unapredili, ono što je neophodno jeste da postoji okvir saradnje sa zemljama koje su giganti u toj oblasti. Jedna od njih je Amerika.

Mi ovde imamo devojku iz SPS koja je potomak velikog Pupina i u početku naša saradnja, zaista mi je drago zbog te činjenice, sa Amerikom je uglavnom išla zahvaljujući ličnim odnosima naših giganata u oblasti nauke i patenata i neverovatnih tehnoloških dostignuća. Jedan od tih bio je čuveni Mihajlo Pupin, ali s obzirom, pretpostavljam, da će koleginica Pupin pričati o tome, ja ću se malo više pozabaviti Nikolom Teslom, a možda meni najdraža osoba iz reda velikih – Mileva Marić Ajnštajn.

Dakle, imamo čime da se ponosimo i da se svaki put kada pričamo o naučno-tehnološkoj saradnji sa Amerikom setimo naših velikana. Zahvaljujući njihovim ličnim reputacijama i vezama mi smo ostvarivali saradnju sa SAD. Međutim, ono što je od posebnog značaja ovde jeste da se 2010. godine napravi okvir i da resorno ministarstvo, sada kada krenete, iščitavate sve te projekte zaista u kontinuitetu ozbiljno radi na pružanju podsticaja i pretpostavki za naše mlade istraživače, naše mlade naučnike, da učestvuju, kupe znanje i imaju priliku da plasiraju to na međunarodnom tržištu.

U digitalnoj eri u kakvoj smo svi mi, čak i fizički nije neophodno da odlazite iz Srbije, možete da ostanete ovde i odavde da radite za sve kompanije. S tim u vezi, a mi smo pre izvesnog vremena usvojili akt koji omogućava otvaranje širokopojasnog interneta za ruralne oblasti kojim će biti povezane negde, ispravićete me gospodine ministre, negde oko 200 škola, ako ne i više, širom Srbije. Pazite, to su ogromna ulaganja i investicije u periodu Kovid krize, kada sve u Evropi i u svetu puca, što znači da ćemo mi moći da rasteretimo velike gradove, da oživimo manje sredine i ono što bih ja preporučila i molila ministarstvo, a jeste da posebno obrate pažnju na mlade talente.

Kada govorimo o nauci i o istraživačima, neretko mislimo i obraćamo se kroz projekte, gospodine ministre, onima koji su već u sistemu. Ja vam garantujem da mnogi nisu. Možda među svima njima i bez titula kriju se izvanredni talenti. Malopre sam govorila o učenju kroz tutorijal izvanrednim primerima mladih ljudi koji postižu neverovatne rezultate, ali su van sistema, samouki su. Hajde da se kao nekada bavimo skautingom, dajte da organizujemo mnoga takmičenja, gde će svi ti ljudi koji dolaze iz siromašnih sredina, koji nisu imali mogućnosti da uđu u sistem imati podjednaku šansu da pokažu svoje sposobnosti.

Takođe, u mnogim kriterijumima za apliciranje navode se neretko birokratske procedure. To je u redu. LJudi troše svoje vreme, ulažu ogromne napore, žrtvuju se, svi mi znamo šta znači naučno-istraživački rad. To je težak put. Zaista, ako volite nauku, ako volite istraživanje morate da se odreknete, uslovno rečeno, normalnog života. Postoje i oni drugi. Molim vas, kada razmišljate o svemu tome, moja napomena, a to zaboravljamo redovno, jeste sledeća, dajte da dajemo polako primat sposobnostima. Znači, onim sposobnostima i onim veštinama, znam da gospodin ministar to zna, da ima i tu pozadinu zapadne edukacije, neretko diplome nisu odlučujuće nego „skils“ ili veštine koje posedujete. Dajte da obratimo posebnu pažnju i na to.

Videla sam materijal i informaciju, „dajdžest“ kada je reč o bilateralnoj i multilateralnoj saradnji i koliko ministarstvo ulaže napora da zaista pokrije svaku oblast, nije vam lako. U svom resoru obuhvatate nešto što bih ja odavno razdvojila, obrazovanje, nauka ne ide jedno sa drugim. Ide, ali je lakše da se odvoji, kao i tehnološki razvoj. To su bitne stvari za svako društvo, ako ne i najvažnije. To vam je takođe jedna od mojih preporuka.

Često se susrećemo i sada se više upoznajemo kroz Odbor za obrazovanje i nauku. Ja kao šef Pododbora za digitalizaciju i informatičko društvo potpuno razumem kako vam izgleda svaki dan. Nije lako, ali vam je mnogo lakše kada imate utemeljenje u Vladi koja se opredelila ka ovom putu. Neretko će vas kritikovati zbog nečega i to često i čujemo i na Odboru i to je dobro, da obrazovanje ima jednu glavnu, vrlo značajnu karakteristiku kao što je vaspitanje i da u periodu digitalizacije, naravno, da su roditelji i svi ostali zabrinuti šta je sa vaspitnom ulogom obrazovanja.

Ja sada moram da vam čestitam iskreno jer ste uspeli u startu uz ogromnu podršku, svi kao jedan, da se snađete kada je planeta stala na tri meseca i da sam edukativni proces ne gubi u tome. Ne znam da li su ljudi uopšte svesni činjenice da je trebalo prilagoditi celokupan obrazovni sistem u momentu i deci ne praviti razlike u tome. Da li je to idealno? Pa nije. Mi smo faktički u objavi rata, objavio nam je virus koji samo čeka. Eto, ja se gušim pod maskom dok vam pričam, momenat da se opustimo i da nas pokosi. On neće nestati. Zaista, moje iskrene čestitke.

Vidim kakve su projekcije za naredne periode, znam koliko ćete profesora opremiti laptopovima, koliko ćete učionica digitalizovati, iz moje perspektive, s obzirom i na Odbor koji vodim, ništa bolje niste mogli da uradite. To je budućnost.

Kako ćemo se pozabaviti vaspitnom funkcijom obrazovanja? To je sada stvar i verujem da ćete i to uraditi šireg javnog diskursa na tu temu. U tome vi ne možete da budete sami, niti sav teret može da bude na vama. Za to smo odgovorni svi mi. Od porodice, jer sve odatle kreće, pa nadalje. U javnosti, neretko će gledati, uglavnom vas.

Puno toga bih još imala da kažem na temu i obrazovanja i nauke i svega onoga što čini naš obrazovni sistem i ovaj period kada se Srbija menja, kao i ceo svet. Ono što bi možda definisalo u jednoj rečenici, Srbija se menja na način da je ovu krizu iskoristila kao šansu, a ne kao ponor, na način da se vrlo brzo zahvaljujući dobro promišljenoj politici i zahvaljujući dobroj pripremi fiskalnoj, pre toga i stabilizaciji finansijskog i ekonomskog sistema, mogla da ovu krizu, a pri tome moram priznati, Bog je pogledao, pa ne oslanjamo se na one sektore koji su skoro nestali poput turizma, saobraćaja itd. Mnoge avio-kompanije su bankrotirale, mi smo našu sačuvali koliko-toliko, ali ono što takođe moram da kažem, a gospođa Darija Kisić Tepavčević je tu, jeste da zahvaljujući i određenom delu i zajmova i podstreka, mi smo, a retko se priča o tome, stavili u pogon, meni na sreću, naš Torlak.

Ja moram da priznam, ja se još nisam vakcinisala, iako sam Kovid zakačila u oktobru, ja čekam Torlak. Ja čekam „Sputnjik“ koji će izaći iz Torlaka, evo to javno ovako kažem. Ne samo ja, već čitava moja porodica. Nema većeg značaja kada jedna mala Srbija odredi svoj okvir, a to je suverenitet u svakoj oblasti, a posebno u zdravstvu. Sada vidimo njegov značaj, posebno u nauci i istraživanju, posebno u obrazovanju. Vrlo mudro sarađuje sa svima onima koristeći sve njihove prednosti i učeći na njihovim greškama. Zašto? Pa zbog onih koji dolaze, ne zbog nas.

Naše živote su određene političke volje velikih sila prebrisale, iscrtale. Mnoge naše karijere su totalno bile skrajnute u nekom drugom smeru nenadano, presečne na sred puta, moja generacija osakaćena. Naši životi bi izgledali sasvim drugačije. Svi smo gledali ka tom velikom svetu, razvijenom svetu da tamo pokupimo znanje i vratimo se u svoju zemlju. Bili smo sprečeni u tome zato što je neko odlučio da naša sudbina ovog dela sveta izgleda tako.

I još jedna stvar sa kojom ću završiti. Neretko u poslednje vreme slušamo koliko ljudi napušta Srbiju. Zar Nikola Tesla nije napustio ovo podneblje? Zar mnogi drugi nisu napustili ova podneblja i ostvarili neverovatan, neverovatan uspeh? Činjenica koja se neretko zaboravlja da se kaže, a to moram da kažem zbog mlađih kolega i mlađih građana koji možda ovo gledaju, u periodu velike Jugoslavije kada se po sećanju naših roditelja, a i ja se sećam dobro tog perioda, izvanredno živelo 60-ih godina i 70-ih godina, ja imam taj izveštaj Centralne obaveštajne agencije Amerike i iz tih izveštaja sam najviše učila o nama, znate li koliki je odliv bio tad? Između 1965. - 1968. godine, 1968. godine posebno, 5% celokupne populacije bivše Jugoslavije. To je izveštaj Centralne obaveštajne agencije Amerike i ukoliko mi dozvolite samo ću citirati upravo zbog toga što se trudim da se isključivo odnosi na činjenice.

Ovo je odabrano za publikovanje 15. decembra 2016. godine. Inače bilo samo za upotrebu Američke obaveštajne agencije, izvanredno ozbiljan izveštaj od 27. septembra 1972. godine kada su analizirali emigraciju. Dakle, poluemigracija, kako su oni to tada zvali, oni Jugosloveni kojima je bilo dozvoljeno od strane režima da rade napolju izvan zemlje, pre 1965. godine samo nekoliko hiljada bilo je u ovoj kategoriji, 1965. godine u saradnji zbog ekonomskog programa reformi kontrole su naravno bile oslabljene, od tada, posebno od perioda prve polovine 1968. godine broj onih, pa nadalje, koji je svake godine napuštao Jugoslaviju rastao je ubrzo. Broj onih koji se vraćao u zemlju drastično se smanjivao, do sada, a kao što sam vam rekla datum, odnosno pisanja ovog izveštaja 1972. godine, od 1968. do 1972. godine procena je bila da je milion takvih radnika van zemlje. Većina njih u svojim dvadesetim ili tridesetim godinama plus jedan manji broj njihovih članova porodice i sad konačno ovo bi predstavljalo oko 5% celokupne populacije Jugoslavije, a to su zlatne godine. Starije generacije se toga dobro sećaju, ljudi su uvek …
… išli za hlebom, evo upravo završavam rečenicu, hvala vam na tome, tako je i sada, sa varijantom da se neki od njih vrate.

Konačno, ukoliko su naši prihodi 25% samo od prihoda u Nemačkoj, onda je i logično zašto se trude da ljudi odu tamo da bi ostvarili sva svoja egzistencionalna prava, ali mi moramo da se potrudimo da im ovde obezbedimo dobar povratak.

Imala bih još štošta reći, ali trudim se da ispoštujem vreme. Hvala na razumevanju, gospođo predsedavajuća, i nadam se da će da i gospođa Darija i gospodin Ružić imati nadalje da kažu sve ono što nas i građane interesuje. Hvala još jednom.
Ne toliko replika, ali koristim svoje vreme. Hvala vam na tome.

Moram da vas pitam, gospođo predsedavajuća, da li mogu ja da ga dupliram, pošto odgovaram i gospođi ministarki Tepavčević i gospodinu Ružiću, ili samo mogu da koristim, koliko, dva, tri minuta?
Hvala vam najlepše.

Izvinjavam se, stvarno nisam bila precizna. Ja čekam Sputnjik-V koji će izaći iz „Torlakovih“ kapaciteta i koliko razumem to će biti već sredinom leta.

Naravno da se pridružujem vašem apelu. Mislim da je to najvažnija stvar, jedina moguća da se izborimo sa ovim virusom koji izaziva tešku infekciju, sa nepredvidivim tokovima i posledicama.

Tako da, takođe se pridružujem apelu. Mislim da svi oni građani koji nisu kontraindikovani treba da prime vakcinu, jer jedino tako možemo da zaštitimo sebe i one sebi najbliže.

Za „Torlak“ moram da napomenem da je „Torlak“ stavljen u kapacitet zahvaljujući Evropskoj investicionoj banci, da budemo precizni do kraja u okviru projekta – „Istraživanje i razvoj u javnom sektoru“, a to je podprojekat koji je zapravo naš „Torlak“ posle 15 godina stavio na noge sa njegovim kapacitetima. Istini za volju, u smislu vakcinalne suverenosti to mi je bila jedna od najvažnijih činjenica koju sam imala prilike da stavim u ovo malo mozga što mi je još ostalo.

Vezano za digitalizaciju i za ono što je rekao gospodin Ružić, zbog kolega poslanika koji su možda iz drugih oblasti, pa možda malo manje prate ovu, a posebno zbog građana Srbije, da shvate i da razumeju da naš bruto domaći proizvod nije ogroman, nismo mi Nemačka, ne možemo da se poredimo sa velikim zemljama, ali samo nekoliko podataka koje sam zahvaljujući gospođi Parezanović dobila iz ministarstva.

Iz budžeta Republike Srbije od 2018. do 2020. godine opremljeno je 10.000 digitalnih učionica, projektora, laptopova, 2.000 laptopova za nastavnike. Godine 2019, 8.000 digitalnih učionica, 500 projekata, 8.000 laptopova za nastavnike. Godine 2020. opremanje 10.000 učionica, obezbeđena su sredstva iz kredita Evropske investicione banke od 37 miliona evra. Priprema se nabavka opreme za 18.000 laptopova za nastavnike i 21.500 digitalnu učionicu.

Deo opreme koji će biti obezbeđen iz pomenutog kredita Evropske investicione banke, koji je planiran na nekih 10 godina, iz budžeta Republike Srbije od ove godine će se izdvajati, dame i gospodo, 600 miliona dinara samo za opremu. Iz budžeta resornog ministarstva biće izdvojeno 789 miliona dinara za nabavku digitalnih sadržaja, licenci i obuke nastavnika za upotrebu opreme i digitalnih nastavnih sadržaja.

Meni je vreme ograničeno. Hvala vam gospođo predsedavajuća na ovolikom razumevanju, ali mislim da je ovo bilo jako važno da se napomene kolike napore svi mi pravimo da bi u ovome što je jedan virus presekao, izmenio svet iz korena ubrzao možda nekakav razvoj kojem Srbija nije baš razmišljala u izvesnom procentu, ali je pokazala, kako to gospodin Ružić neretko ima da kaže, da smo vrlo adaptibilni i spremni na neverovatne promene koje druge nacije ne mogu i o kojima ne mogu da maštaju, sanjaju.

Gospođo predsedavajuća, hvala puno na razumevanju. Znam da striktno poštujte Poslovnik.

Dami i gospodo, nadam se da će nam ovo biti vrlo konstruktivan dan i da ćemo imati prilike da čujemo i one stvari koje smo možda u svojim izlaganjima zapostavili i zaboravili.

Građanima Srbije važna poruka, da smo svi tu samo sa jednom mišlju, kako da učinimo izvesnu i sigurnu budućnost i da unapredimo makar svaki dan za jednu nijansu bolje i lepše. Hvala vam još jedanput.
Gospođo predsedavajuća, hvala na datoj reči.

Gospođo ministar, saradnici, dame i gospodo poslanici, građani Srbije, kada su ovakvi zakoni u proceduri koji predstavljaju, čak skromno je reći, stratešku prekretnicu u oblasti energetike za narednih, sasvim sigurno, nekoliko decenija, prvo što je utisak jeste da konačno idemo u tom pravcu.

Imala sam prilike početkom dvehiljaditih godina da vidim zaista sve prednosti članstva u EU, a kada sam sticajem raznih okolnosti bila član ekspertskog tima koji se bavio upravljanjem vodama. Tamo sam na licu mesta videla kako visoko razvijene zemlje štite svoje resurse, svoje energetsko tržište, kako izgleda lobiranje velikih kompanija koje se bave distribucijom vode, kako se polako ali sigurno osvajaju manja tržišta.

Onda sam razumela i to mi je bio izvanredan primer, zapravo najbolje prakse, radi se o gradu koji se nalazi na nemačko-francuskoj granici, gradonačelnik je biolog, i taj grad je početkom dvehiljaditih bio poznat kao grad koji je najviše iskoristio para iz budžeta EU. Taj čovek je od tog grada zapravo napravio fantastičan projekat i iskoristio energije mesta i ništa što je to mesto imalo nije bilo, verujte mi, neiskorišćeno, od energije vetra, vode i svih ostalih energetskih potencijala, tako što je vrlo mudrim projektima, aplicirao za fond iz EU.

Tu su takođe bili predstavnici IBRD-a i tu sam takođe imala prilike da vidim kako se prave projekti, šta znači klauzula zaštite životne sredine i da ne utiče na pogoršanje uslova životne sredine. To je dakle početak dvehiljaditih godina.

Mi smo danas u 2021. godini. Imali smo prilike da u poslednjih nekoliko meseci, nekoliko dana slušamo teme koje su, na način na koje su meni bile nažalost, iako razumem da se mnoge teme politizuju, pravo je svih političkih organizacija da prave političke poene na određenim temama, ali sam se nekako nadala sve ove godine da postoji neki kategorički imperativ između svih nas oko čega treba da imamo konsenzus. Ako je zajednički vazduh, voda, zemlja i ono što se nalazi ispod zemlje, interes svih nas, jer nemamo drugu otadžbinu, ovo je naša jedina otadžbina, bar za većinu nas, onda bi trebalo tu da se svih zajedno dogovorimo.

Znam, gospođo ministar, da ste vi otvoreni za dijalog i da neretko pozivate na dijalog. Takođe imamo i priliku da je čelna žena ovog resora i profesor i doktor. I neretko postoji velika diskrepanca između utiska o našoj životnoj sredini, i konkretnih pokazatelja.

Ono što mene recimo ovde interesuje neću se ponavljati, kolege koje su prethodno govorile, zaista su dotakle sve što je relevantno i od značaja za dalji tok rasprave, ono što mene ovde, gospođo ministar, interesuje - da li mi imamo mapiranje u Srbiji ko su konkretno zagađivači, na teritoriji države Srbije, šta je prava priča o kompaniji Rio Tinto koja se neretko politizuje? Da li mi zaista imamo konkretan podatak da li je Rio Tinto zagađivač i da li će njihova perspektivna eksploatacija da znači ono što mi imamo prilike da čujemo u javnosti? To bi volela da čujem od vas. Želim da vas motivišem da nam ovde saopštite konkretne podatke.

Istini za volju nije mi jasno zašto Ministarstvo energetike i ranije nije sarađivalo sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine? Mislim da je to od izuzetnog značaja. Ispravićete me ako grešim, ja nisam ekspert, ovo nije moja oblast, ja ovo ipak posmatram kao neko ko se trudi da razume perspektivu svih ovih zakona i perspektivu naravno svih nas koji delimo resurse koje posedujemo, jako je važno da razumemo da energetika, bez zaštite životne sredine kada radite bilo koji međunarodni projekta koji se tiče ovoga ne može jedno bez drugog.

Ako postoje kompanije koje se bave energetikom, pa naravno da je pretpostavka da će one da zagađuju životnu sredinu. Ali onda Ministarstvo životne sredine mora da bude to koje će u saradnji sa Ministarstvom energetike da napravi transparentan i dobar plan i program. Takođe mi je čudno da recimo pozivate sve ekološke pokrete i ekološke organizacije na dijalog, a da o ovakvom važnom pitanju, koje opet ponavljam, kategorički imperativ svih nas imate slabiji odaziv ili dođu samo dve ili tri ekološke organizacije.

Molim vas, želim da vas motivišem da nam kažete ko učestvuje u takvoj vrsti dijaloga jer smatram da je to vrlo važno zato što se tu ceni namera – da li imamo nameru da nešto unapredimo ili nameru da srozamo politizacijom, a tiče se prvenstveno ne samo zaštite naših resursa, već se tiče zaštite našeg zdravlja. To su teme kao i svaka slična tema koja ne sme da se politizuje. Gde je naša greška, greška svih nas? Što o tome malo pričamo u onim terminima koji su najgledaniji. Stoga evo još jedna sugestija, ako mi dozvolite, vidim da imate ozbiljan tim saradnika, trebalo bi da radite na medijskoj vidljivijoj slici ovoga što ova dva resora počinju da rade. Imali smo iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, pa takođe, krovni zakon kakav je zakon, istini za volju, nemam utisak da je on dobro zaživeo u javnosti, nemam utisak.

Dakle, ono što bi trebalo i to vam ja sugerišem i znam da je međunarodna praksa takva, da se prave video spotovi, da se prave video promocije, da uzimate najgledanije termine na nacionalnim frekvencijama sa najjačim šerom. Mislim da je to prvi korak da zaista predstavite ono na čemu vredno radite spram određenih pokušaja politizacije nečega što ne bi trebalo da se na takav način percipira.

Takođe kada su ovakvi zakoni u pitanju nećete mi zameriti, ali neretko prvo razmišljam koliko će ovo sve nas da košta, posebno krajnjeg korisnika. Neću kriti, meni je uvek struktura prihoda i analiza računa kao vrlo štedljive osobe noćna mora. Kada utrošim nešto želim da znam šta sam utrošila i vi ste tu u pravu. Pažljivo sam vas slušala kolega. Mnogi će reći – želim da platim onoliko koliko potrošim. Ne želim da štetim i to je sasvim u redu i cena ide u skladu sa tim. Struktura prihoda to dozvoljava. Neki će reći – da, ali na mom računu za struju postoje administrativni troškovi koji su paralelni sa utroškom energije. Ne želim to da plaćam. Opet neki treći će reći – ja živim u zgradi koja je izgrađena šezdesetih godina i koja nema uslova za energetsku efikasnost, ispravićete me ako grešim, zato što je izolacija loša, prozori su loši, nije do mene. Zaista pozdravljam zakonsko rešenje gde ćete vi izaći stanovništvu koje inače pogotovo u ovoj kovid krizi pokušava da razume kako će da preživi, da ćete zaista subvencionisati nešto što je zaista velika i izuzetna neophodnost.

Međutim, ono što moram da naglasim, tu su obnovljivi izvori energije i ono što mi plaćamo da bi danas sutra mogli da koristimo. Volela bih da čujem od vas – da li će perspektiva ići u smeru ili možda moja mala, možda čak i naivna sugestija, da ako ovde imamo rudnu rentu i ako smo deseto nalazište na svetu po litijumu, ako sam vas dobro razumela, rekli ste pre izvesnog vremena gostujući na jednoj televiziji, kakve benefite ćemo mi imati od svega toga? Ja nekako živim u nadi možda opet naivno da s obzirom na celokupnu digitalizaciju i potpunu promenu strukture našeg društva mi ćemo u perspektivi možda, isključivo možda, čak i zahvaljujući tom izvanrednom litijumu moći da napravimo i nešto što razvijene zemlje EU i sveta rade, a zove se univerzalni prihod pa ćemo moći da ublažimo efekte digitalizacije za koje se predstavlja i pretpostavlja zapravo da će uticati na gubitak mnogih radnih mesta.

Takođe, ono što je Srpskom patriotskom savezu uvek prioritet jeste zaštita interesa svih građana, a iznad svega motivisanje da naše firme, naše referente ustanove i tu zaista mogu da se složim sa starijim kolegom i mnogo više iskusnijim iz PUPS-a, gospodinom Perićem koga sam takođe pažljivo slušala, biće teško u odnosu na međunarodne kompanije koje su toliko svetlosnih godina ispred svih nas da na našem tržištu sačuvamo taj prostor za naše kompanije koje ćemo motivisati i inspirisati da rade u korist zelenih energija, u korist buduće zelene Srbije, ka kojoj svi težimo.

Gospođo ministar, drago mi je da ovako prvi vi i ja, nadam se posle mene razmenimo utiske i ono što bih želela da kažem jeste da će Srpski patriotski savez sa radošću da podrži ovaj paket zakona, kao što sa radošću podržavamo i saradnju sa Ministarstvom za životnu sredinu. Ja mislim da je ovo i premijerno, ako ne i prvi put da dva resora tako ozbiljno pristupaju ovom problemu, a iznad svega vas molim u ime Srpskog patriotskog saveza i znam da ćete i kao profesor i doktor nauka imati to u vidu, jeste da mi zaštitimo celokupan svoj prostor na način da shvatimo šta nam je nacionalni interes i interes svakog građanina.

Da obezbedimo dobru i održivu životnu sredinu, da od rudne rente, znam da ste neretko govorili u nekim prethodnim sazivima o tome, možemo dobro da živimo i da to bude zaista na korist svih građana Srbije. I u perspektivi, nadam se, da ćemo imati prilike da na zvaničnom sajtu vašeg resora vidimo transparentno sve te podatke, jasnu mapu, jasne pokazatelje o tome ko su sve zagađivači u Srbiji i da će individualna ložišta o kojima ste takođe govorili nekoliko puta pre ovog zakona u svojim javnim nastupima, uskoro da zamene prljave tehnologije.

Nije bezznačajan procenat učešća individualnih zagađivača u kvalitetu vazduha koji dišemo, ali nažalost na moju veliku žalost u medijskom prostoru neretko imamo delimične informacije, spinovanje koje mislim da nikome ne koristi, zato što se radi, zapravo o interesu svih nas.

Još nešto, ukoliko mislite zaista da je čišćenje, a sada se možda više bavim zaštitom životne sredine, ali verujem da će te i to razumeti krajnje dobronamerno i to sam imala priliku da gledam. Bila sam fascinirana izgledom Rajne. Kada gledate Rajnu, vi možete da vidite dno. Ne sećam se kada sam u našim rekama videla dno.

Nemačka ima dobar i racionalan pristup čišćenju i upravljanju Rajnom. Recimo, ona je davno raselila ljude koji su živeli uz dolinu Rajne. Kada Rajna nadođe ona pušta da reka poplavi i da se vrati u svoje korito i ona neretko koristi vrlo jeftin, a pametan i opet naukom utvrđen način, a to je aerobno i anerobno prečišćavanje, tako što sadi određeno drveće uz dolinu Rajne. Tako da topla voda je izmišljena odavno, samo je treba dobrom i mudrom procenom iskoristiti i ja verujem da će ovaj resurs s obzirom na sve ovo što sam imala prilike da vidim u poslednjih nekoliko meseci, umeti to na dobar način da postavi.

Želim vam puno sreće u tome. Ovo je vaš dom, takođe. Ukoliko naša mala poslanička grupa može u tome da pomogne, računajte na nas. Hvala.
Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, uvođenje širokopojasnog interneta, odnosno širokopojasne mreže ruralnih delova naše zemlje, svakako je dobra vest. Mislim da preterano puno ne treba objašnjavati kolege koje su ranije govorile, uglavnom su iznele sve potrebne podatke.

Ono što posebno treba reći jeste da je to zapravo deo mnogo ozbiljnijeg projekta koji bi trebao ne samo da smanji digitalni jaz koji postoji između urbanih i ruralnih sredina, već da postavi infrastrukturu razvoja sela, i možda u nekoj perspektivi i ono zbog čega se i zašta se SPAS zalaže, to nije nepoznanica, a jeste demotropolizacije.

Veliki je pritisak na gradove u Srbiji, a pri tome, naravno, naša sela, kao što znamo, ostaju napuštena, devastirana i prazna.

Odlična je ideja da se počne sa infrastrukturom zato što kada god govorite o nekakvim planovima, prvo što vas pitaju jeste kakva je infrastruktura.

Dakle, to su putevi, to je danas u ovoj četvrtoj industrijskoj revoluciji internet, odnosno mreža koja je stabilna, koja ima brzi protok podataka i informacije.

Zašto je to bitno? Mi smo deo globalne zajednice. Pokretljivost radne snage je veća i brža nego ikada. Ono što je pretpostavka da se funkcioniše u ovom svetu, pored te digitalne funkcionalne pismenosti jeste da vi možete svakome koga želite da privučete spolja ili da ubedite da iz grada se vrati u selo, obezbedite dobre, makar minimalne civilizacijske uslove. Na današnji dan, taj minimum civilizacijskih uslova jeste dobar, jak i stabilan internet.

Ono što je, takođe, vrlo bitno jeste da se ovom mrežom, zapravo, šalje poruka i telekomunikacionim operaterima koji ne smatraju da je komercijalni poduhvat da internetom povezuju naselja, sela koji nemaju veliki broj stanovnika. Upravo ovim projektom koji će imati, koliko ja dobro razumem saradnike gospođe ministar i gospođu ministar, nekoliko faza, neće se povezati samo škole, već će to u perspektivi biti dobra infrastruktura za startape koji će možda početi da funkcionišu u našim ruralnim delovima naše prelepe zemlje i to je ono u šta treba ulagati i na čemu treba insistirati i zato je ovo dobar zajam.

Znam da će neki ekonomisti, ljudi koji se bave finansijama reći – da, ali zaduženost je problematična uvek, pogotovo kada se država zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu. Međutim, kontra argument, takođe, može da bude da novac nikada nije jeftiniji, da se svi zadužuju. Opet, sa druge strane možemo da čujemo, sa pravom naravno svih onih koji su dobronamerni i zaista iskreni patrioti, da li taj euribor je problem zato što u perspektivi može da se menja, pa te kamatne stope mogu da budu neki put i onako violentne, kako bi to rekli finansijski stručnjaci.

Tako je, kako je. Svi se zadužuju. Ovo je taj trenutak. Dobro je da se mi zadužujemo smisleno, sa varijantom da ulažemo u projekte koji mogu da nam budu osnova budućeg razvoja. U ovoj četvrtoj industrijskoj revoluciji za mene i našu poslaničku grupu jedan od najsmislenijih ulaganja danas jeste ulaganje u digitalnu infrastrukturu.

Vi ste, gospođo ministar, takođe, i ministar u oblasti turizma. Jedna od ne bezazlenih grana turizma je svakako i zdravstveni turizam. Mi smo danas slušali o svim štetnim posledicama korisnika tehnologije. Dajte da vam navedem jedan primer dobre upotrebe tehnologije i za šta je preko potreban brz i stabilan internet.

Nekoliko zemalja u Evropi i u svetu radi već ozbiljne projekte sa decom sa posebnim potrebama, kao što su autistična deca, kao što su deca koja imaju problem sa disleksijom. Zamislite, određene video igrice, koje su komercijalne video igrice, koje deca inače vole da igraju, kada su se malo preradile, pokazale su da daju izvanredne rezultate kod dece sa posebnim potrebama, pa su otišli korak dalje. Uspeli da nivo rada centralnog nervnog sistema kod te dece tokom igranja tih igrica, da ne zbunjujem preterano građane koji možda nemaju ta tehnička predznanja, ali radi se o spektralnoj analizi, o zvukovima, sve to poboljšava rad njihovog centralnog nervnog sistema. Išli su korak dalje, da taj nivo dok igraju te visoko-tehnološke igrice zadrži i posle toga. Pa su išli i korak dalje i ta deca, polako ali sigurno u nekoj perspektivi mogu da se uključe u društvo, a ne da ostanu na marginama društva. Autistična deca u ne malom procentu pokazali su izvanrednu sposobnost da se snalaze sa visokim tehnologijama i to da se socijalizuju sa grupama koje nemaju tu vrstu, uslovno rečeno, problema. Taj problem se prevazilazi, zato što mi neretko kada razmišljamo o brojevima, o statistikama, zaboravimo da razmišljamo o kvalitetu života, posebno tih porodica, recimo.

Šta će, recimo, ta autistična deca ili deca koja imaju druge posebne potrebe, a primaju, primera radi, finansijsku podršku od naše države, da rade kada im preminu roditelji? Ko će o njima da vodi računa? Da li oni i dalje primaju ta sredstva? Kako će da ih koriste? Oni imaju posebne potrebe. E, tu ja vidim mogućnost za razvoj ne samo naše privrede, nego razvoj celokupnog kvaliteta života i dobru upotrebu tehnologije.

Znači, tehnologija ne treba da bude strah. Ona sa sobom nosi mnoge izazove. Da li će mnoga zanimanja koja danas postoje biti bezvredna? Pa, reći ću vam otvoreno – dve trećine hoće. Možete slobodno te diplome da bacite u kantu za otpatke. Ali, otvaraće se neka druga zanimanja. Odgovorna država na vreme vodi računa o tome.

Da li upotreba tehnologije može da privuče na mreži predatore? Pa, da, zato što su oni oko nas. Oni samo koriste nova sredstva. Odgovorna država to može da zaštiti, svakog korisnika internet mreže. Na koji način? Znate kako, mi smo se opredelili da idemo ka EU i, evo, idemo od šezdesetih godina. Nekad se to zvala zajednica, sada se to zove Unija. Dug nam je taj put u Evropu, ali odlično je primeniti te standarde.

Najjači narativ u oblasti digitalizacije danas na teritoriji najrazvijenijih evropskih zemalja EU bloka jeste digitalna suverenost i suverenost nad podacima. Šta to znači? To ide do te mere i gospođa ministar to jako dobro zna, ona je ministar i trgovine, vi u svom prostoru imate veliki IT gigante inostrane koji ostvaruju neverovatne profite, ali isto tako i kradu vaše podatke zato što svaki put kada kliknete nešto od interesovanja na mreži, to njima koriste da vas zasipaju reklamama, a sve te podatke prodaju kompanijama koje zarađuju od vas.

Šta radi Evropa? Evropa je rekla – ne. Naši podaci, Evropljana, ne mogu da idu trećim zemljama i te treće zemlje, misli se prvenstveno na najveće moguće gigante, od Amerike, Kine itd, koje rade na našoj teritoriji moraju da poštuju naše zakone. Ja verujem da vi mislite o tome i da će u perspektivi, više sam nego sigurna, da i to dođe na dnevni red – zaštita podataka, motivacija naših kompanija da rade iste poslve kao te međunarodne kompanije.

Zašto ne bi postojale srpske platforme, srpske mreže, umesto „Fejsbuka“, „Instagrama“ ili bilo koje druge mreže? Za „Tviter“ se ne bih sekirala, „Tviter“ koristi 15,4% građana, to odmah da vam kažem. Trista hiljada naloga je neaktivno, a od toga desetine hiljada je falsifikovanih, nepostojećih naloga. Da ne označavam kako se ti nalozi nazivaju. Znači, ti ljudi koji misle da ostvaruju širenje mržnje na tviteru žive u virtuelnoj realnosti zato što 15,4% ljudi samo prati „Tviter“. Problemi su drugi.

Šta je poenta? Poenta je da sledimo primer EU ka kojoj idemo. Mi ovde imamo svoje zakone, imamo svoj Ustav. Ustav ne poznaje i ne prepoznaje privatnu i javnu ličnost, već ličnost i svaka ličnost ima pravo na svoj fizički integritet, na svoj psihički integritet, na svoje dostojanstvo. Ne možemo mi zato što smo u javnosti da budemo izloženi baražnoj paljbi sa svih mogućih strana. Zašto? Onako. Znači, ovde je na ispitu država, da svakog pojedinca zaštiti i zaštiti njegova Ustavom garantovana prava.

Sad ću vam dati primer. Izvesna političarka u Irskoj bila je izložena takvim seksističkim napadima na društvenim mrežama da je presavila tabak, tužila kompaniju koja obezbeđuje platformu za tu društvenu mrežu, dobila postupak i šta je sledeći korak bio? Ta kompanija je morala da izbriše sve gde se njeno ime i prezime stavljalo u taj mizogeni kontekst, sa svim metapodacima. To se zove pravo na zaborav, jer niko nema prava, iako će „Tviter“ da vam kaže, kad se požalite na to, da je to u skladu sa njegovom politikom. E, pa nije u skladu sa našim zakonima.

To je ono što SPAS i ja kao šef Pododbora za digitalizaciju i digitalne tehnologije očekujemo u perspektivi – potpunu digitalnu suverenost i potpunu zaštitu podataka.

Daću vam još jedan primer, takođe, preslikan sa teritorije EU. Da li znate da svako ko ima bilo kakvo komunikativno sredstvo koje koristi internet od provajderea može da traži da proveri ko mu se kada kačio na telefon, na internet, na mejl ili bilo koji drugi nalog koji ima, jer i to je takođe pokušaj krađe podataka.

Dakle, ovo je vrlo, vrlo osetljiva i ozbiljna oblast, a da mi ne bi promišljali na ove načine, posebno u delovima koji se tiču infrastrukture, ko je odgovoran za podatke koji će ići tom mrežom, znamo da RATEL ima tu nadležnosti, ko je odgovoran za bezbednost tih podataka. Danas čak ni fizički ne morate da budete blizu nečijeg kompjutera, već je dovoljno da se prikačite na kabl i imate protok svih podataka, kako pojedincima, tako privrednicima, tako od države.

Postoji još jedan primer, ali sada sa druge strane, pozitivan primer iz velikog sveta, ali ne tako nama dalekog, dobre upotrebe tehnologije, a radi se o nečemu o čemu bih volela da gospođa ministar porazmisli. To je upotreba 3D printera. To je, inače, tržište koje se poprilično razvija u svetu i daću vam jedan koristan primer.

Radi se o Ostinu iz Teksasa. Tamo su osmislili da za ljude koji su ostali bez krova nad glavom 3D printerom naprave malo naselje. Taj printer koji koristi, naravno, savremenu tehnologiju ume za dva dana da izgradi dobar deo tog naselja. Reč je o pristupačnim kućama. Tu se, takođe, prave i skloništa posle prirodnih nepogoda, skloništa za napuštene životinje. Dakle, u nekoliko dana vi dobijate naselje.

Sledeći korak je bio da, pošto su beskućnici dobili krov nad glavom u ovom neoliberalnom sistemu koji je pao, samo im niko nije rekao da je kraj, sve veći broj ljudi ostaje bez krova nad glavom, pošto naravno razumeju da je jedna od bitnih potreba svakog čoveka da se potvrđuje radom, napravili su dobru infrastrukturu, dobru internet mrežu, obučili ih i uključili u programe od kojih su oni mogli da zarađuju za sebe u početku, a onda posle i da ostvaruju porodice.

Sad se vraćam na početak. Taj projekat je „Community first“ ili zajednica na prvom mestu. Ljudi su shvatili na koji način mogu da koriste savremene tehnologije da vrate tradicionalne vrednosti. Pazite, ja govorim o Teksasu.

Dakle, takvih primera je bezbroj. Da ne idemo dalje, još jedan pozitivan primer. Svi znamo velike razlike između razvijenog severa i nerazvijenog juga. Italija – osmislila je da na jugu Italije kuće prodaje za jedan evro. Uslov je bio da u nekoliko godina uložite oko 20.000 evra, postavite tu kuću u normalno stanje, oslobođeni ste poreza, možete da živite i da radite. To je bio poziv za digitalne nomade. Tako su oživeli nerazvijeni jug. Da ne pričam kad se desila korona, da su svi sa visokorazvijenog severa krenuli da beže na taj nerazvijeni jug u koji nisu hteli da ulažu, ali to je sad druga tema.

Dakle, ima nekoliko načina kako mi u perspektivi sve ovo što trenutno uzimamo kao pozajmicu, jer je vreme, novac je jeftin, možemo brzo da vratimo i da smanjimo jaz, da podignemo selo, da budemo konkurentni, da digitalno opismenimo decu, a da ne zapostavljamo vaspitnu funkciju obrazovanja. Potpuno sam uverena, evo ovako gledajući ove projekte, planove, programe, pogotovo iz oblasti digitalizacije, da se ide u dobrom smeru.

Ono na čemu treba posebno raditi jeste da se potrudimo da tehnologija ne oblikuje nas, da nam se kroz tehnologiju ne provuče ono što ne želimo i ne preotme nam ekonomiju i razvitak, ne preotme nam naše živote, znači treba samo mudro promišljati, i iznad svega ono što je jako važno jeste da svaki građanin ove zemlje ima osećaj bezbednosti i sigurnosti.

Upravo iz tog razloga naš Pododbor za digitalne tehnologije planira da u „Dejta centru“ u Kragujevcu, poslednje nedelje aprila, organizuje sledeće javno slušanje. To je drugo po redu koje će se ticati informacione bezbednosti i zaštite podataka.

Šta nam je cilj? Cilj nam je da do kraja dođemo do svakog građanina i približimo ovu revoluciju na najefikasniji i najrazumniji mogući način.

Završiću samo sa jednom činjenicom. Kada je „Ipsos“ radio istraživanje za 2019, a 2020. godine su objavili podatke, znate šta su bili odgovori kada su ljudi odgovarali na pitanje – šta koriste od digitalnih tehnologija? Većina njih je rekla da koristi „WhatsApp“, „Viber“, „Signal“, ali da ne koriste internet. Niko nije mogao da razume odgovor koje su ispitanici dali. Kako je moguće da neko koristi sve ove aplikacije, a da nije svestan da ta aplikacija može da se koristi putem interneta? Tu smo mi sada.

Znači, naš je zadatak da približimo digitalne tehnologije na najbolji mogući način, ubrzo završavam, hvala na strpljenju, da kažemo ljudima šta su izazovi i da država iza njih, a mi posebno kao zakonodavci, promišlja sve moguće aspekte kako bi unapredila kvalitet života svih građana Srbije.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, na strpljenju. Izvinjavam se na minutu prekoračenja.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, pred nama je danas neretko zapostavljena oblast, ali najčešće jedna od najznačajnijih oblasti.

Mi u 21. veku imamo problem da razumemo šta su podaci, šta je suverenost nad podacima, pogotovo kada govorimo i o onome što ovaj petogodišnji program predviđa, kao što je uvođenje inovativnih tehnologija, softvera za obradu podataka i pretpostavljam, odnosno verujem i veštačke inteligencija koja će se baviti obradom statističkih podataka.

S obzirom da sam videla ko su sve proizvođači i šta će se sve od podataka nalaziti u raznim bazama, i sama sam kroz naučno-istraživačke projekte imala sa i prikupljanjem i unošenjem i obradom podataka i na kraju pokušajem dobijanja rezultata sa izvesnim mogućnostima grešaka za koje svaki statističar mora da ih predvidi. Neretko će inženjeri da vam kažu, i matematičari – mašina ne može da greši, softver ne greši, greši samo čovek.

Moj prvi susret sa statističkom obradom podataka bio je u okviru SPS-a, radilo se jedno društveno istraživanje. Naravno, da biste uradili društveno istraživanje u SPS-u treba vam tim anketara koji će ići na teren, prikupljati te podatke, pratiti šifarnik i ubacivati podatke i vrlo precizno ubacivati podatke u svoje ankete.

Meni je neretko bio problem da razumem, kad bih dobijala te podatke na unos, kako ćemo doći do određenih rezultate i koji će postotak greške da bude na kraju upravo iz razloga što iako imate kontrolora koji provera sve te podatke vi na terenu ne možete da znate sa kakvim predrasudama anketar ulazi u istraživanje javnog mnjenja, na koji način ih beleži u anketu, sa kakvim predrasudama onaj ko unosi podatke u softver ulazi, da li poštuje metodološke procedure. Ono što je meni najveća noćna mora redovno bila – kakve ćemo mi rezultate istraživanja da dobijemo, pogotovo što svako društveno istraživanje naravno da utiče na osnovu kreiranja javnih podataka i onda smo u problemu.

Sa druge strane, do skora sam učestvovala u drugom međunarodnom naučno-istraživačkom projektu koji se bavio suštinski analizom sadržaja, naravno na osnovu međunarodne prihvaćene metodologije i korišćenjem softvera koji su međunarodno priznati. To nisu naši softveri, nego međunarodno priznati softveri. Trebalo je uneti 10.000 strana, što teksta, što fotografija, da ne pričamo o audio-vizuelnim zapisima. Shvatili smo da nam za to treba otprilike narednih 10 ili 15 godina sa ogromnim timovima da bismo mogli da dođemo do vrlo preciznih zaključaka.

Ovo, dame i gospodo poslanici, s namerom govorim i vama da shvatite koliko su procesu vrlo složeni, vrlo odgovorni i konačno proizvode rezultate koji će uticati na naš svakodnevni život. Zato što vi kad pravite bazu, glavnu bazu podataka iz koje ćete posle vući, da li po određenim kriterijumima ili praviti druge baze podataka, vi faktički usitnjavate proces kako biste što preciznije, ja sad pokušavam da budem najjednostavnija da bi građani Srbije koji ovo prate razumeli, da bi dobili što precizniji mogući rezultat sa najmanjim procentom greške.

Statistika je neverovatna nauka koja može da izgleda na najrazličitiji način, ali u tom procesu ne učestvuju samo statističari, a neretko njih držimo za odgovorne za krajnje rezultate.

Ono što se ovde očekuje i jeste, to me puno raduje, da u ovom petogodišnjem programu vidim da ste posebnu pažnju obratili na kadrovsku strukturu, na tehnološke i inovativne tehnologije. Znam da je u Srbiji problem sa iskusnim statističarima koji mogu da odgovore tako zahtevnim projektima kao što je državna statistika, pogotovo Republički zavod za statistiku, koji je naša referentna ustanova. Vrlo mi je jasno da se radi o procesu usaglašavanja naših metodologija sa metodologijama EU. Konačno, ne možemo da budemo uparivi ni uporedivi ukoliko koristimo sasvim drugačije metodološke pristupe, to je potpuno jasno.

Ono što bi trebalo da bude na kraju i što bih volela da čujem od vas tokom današnje rasprave, a meni je uvek veliki izazov obzirom da smo ovde pokrenuli jedan proces javnih slušanja koji se bavi digitalizacijom u Srbiji, jeste upravo suverenost nad podacima, čuvanje tih podataka i naravno na koji način će ti podaci biti dostupni svima.

Evo jedna paralela šta je statistika i kako može da se zloupotrebi. Uoči raspada bivše Jugoslavije, evo preda mnom se nalaze samo delovi materijala, istini za volju neki od tih materijala su i ušli u taj naučno istraživački projekat o kome sam govorila, samo kao kontekstualizacija rada na kome smo radili, svaka obaveštajna služba, pogotovo velikih sila posle izvesnog perioda ima zakonsku obavezu da obelodani mnoge podatke. Tako i Centralna obaveštajna agencija SAD. Odete lepo u njihovu virtuelnu biblioteku i na ključne reči pronađete puno toga. Ne sve, naravno, jer su neki procesi i dalje u toku. To isto rade sve ostale sile, da li je reč o Velikoj Britaniji na teritoriji Evrope. Moram vam reći da su baze podataka uglavnom otvorene, vrlo dobro sistematizovane, ali ono što je meni tokom rada na ovom projektu upalo u vizir jeste da smo statistički uoči samog raspada mi kao tadašnja bivša Jugoslavija bili najbliži članstvu Evropskoj zajednici, po svim statističkim pokazateljima.

Dakle, i što se tiče političkog sistema i što se tiče ekonomskog sistema, dakle, mi smo bili viđeni u članstvu Evropske zajednice i to zamislite '88, '89. godina.

Suzan Vudvard, evo njenu knjigu takođe imam ovde i to je bila jedna od reference za kontekstualizaciju tog projekta, koja je napisala knjigu „Balkanska tragedija“ je jedna od retkih žena, inače je bila profesor na Jejlu, koja je statističke podatke koristila na pravi način. Oni su neumitni kada ih pogledate. Sve što se tražilo tada od nas mi smo ispunili. Privreda je bila decentralizovana, nivo ljudskih prava na najvišem mogućem nivou. Sve što je Evropa tražila od nas, mi smo ostvarili i onda za čudo svima desio se krvavi raspad Jugoslavije koja je viđena da bude članica tadašnje Evropske zajednice. Po svim statističkim pokazateljima.

Jedna od retkih čestitih žena, intelektualki koja je te pokazatelje koristila u svojoj knjizi „Balkanska tragedija“, haos i raspad posle hladnog rata bila je gospođa Suzan Vudvard. Retko gde sam naišla na objektivno korišćenje statističkih podataka koji se nalaze i u izveštajima CIA iz tih godina. Dakle, ovde je samo pregled od 1971. godine pa nadalje. Kako su se kretali trendovi na teritoriji bivše Jugoslavije i mi smo išli ka Evropskoj zajednici. Onda se desilo nešto sasvim drugo, upali smo u spoljno političku kaljugu zato što se pripremao mastrikt 1992. godine je i potpisan. Došlo je do velike nesloge na evropskom tlu između velikih partnera poput Francuske i Nemačke, mastrikt se pripremao naravno i tokom svega onoga što se dešavalo kod nas.

Mi smo, dobrim delom, i tokom tih krvavih ratova, tada kao viđena članica evropske zajednice, vraćeni skoro bili na nivo razvoja od pre sedamdesetih godina. To je takođe statistički saldo, i posle krvavih građanskih ratova.

Šta hoću da kažem, ono što je meni ovde najznačajnije i gde će poslanički klub SPAS-a dati punu podršku za ovakvu vrstu kvalitetnih programa, ali samo sa jednim umišljajem onako kako ovoj zemlji pripada, i da pokažemo da imamo kadrove, i svoje softvere, svoje algoritme. Dakle, tu vidim tu digitalnu suverenost. Bogu hvala, imamo svoj Data centar u Kragujevcu, koji će u perspektivi biti i mozak Srbije odakle će se vući mnogi podaci, i da možemo da uđemo u red visokorazvijenih zemalja u oblasti koja je danas jedina relevantna, odnosno da budemo u redu najrazvijenijih zemalja u sajber prostoru, u digitalnim trendovima, u digitalnoj revoluciji. Budućnost je stigla, a mi imamo sve kapacitete to da uradimo.

Srpski patriotski savez, nadam se da nisam prekoračila vaše strpljenje, velika je ovo tema, značajna je tema, podržaće svaki program koji podrazumeva ovo, sa jednom napomenom da mi uredimo svoju zemlju po svim relevantnim i kvalitetnim standardima, a o svemu ostalo odlučuju neki drugi momenti, neke druge kaljuge koje se nalaze van okvira naše zemlje. Još jedna mala napomena, nemojte da mislite kada se kaže u poslednje vreme, to smo imali priliku da čujemo predsednika Srbije, da je ideja kad Srbija podigne glavu, da se što više spusti, da ne izađe iz proseka regiona. Nemojte da pomislite da to nije istina, to je uvek bio naš usud i to je uvek bila naša istina.

Ali, ono što je jako važno jeste da se ne bavimo time ko će kako nas da doživljava, da razumemo zašto pritisci i da uradimo sve da ojačamo kapacitete za vreme koje je stiglo i koje može da nas prestigne na način da tehnologije visoke koje sada ne možemo ni da zamislimo, oblikuju nas, a ne mi njih. Šta je ovde suština, i tu je velika uloga Republičkog zavoda za statistiku, ja bih njima opredelila ogromna sredstva, ovde jeste suština da mi pripremimo naše kapacitete orijentisane ka krajnjem korisniku, da razumemo da sve ovo što radimo, prikupljamo, obrađujemo i analiziramo, treba da bude podređeno interesu građana, a ne tehnologiji i nekih pritisaka spolja.

Jedino tako mi možemo, faktički, da ispratimo i uđemo u revoluciju koja je već, zauvek izmenila svet. Ta digitalna revolucija, četvrta industrijska revolucija, i o tome sada treba da se razmišlja, izmenila je svet na načine kakve ne možemo da sagledamo trenutno zbog Kovida. U post kovid periodu, a neki istoričari, nisam istoričar, njihovo mišljenje uvažavam, ovo vreme porede sa vremenom iz tridesetih, neki drugi sa vremenom koje je mnogo gore od tridesetih, ali svakako, svi se slažu samo u jednom, svet neće biti isti.

Ono na čemu mi moramo da poradimo, a evo i sledeće nedelje nad dolazi određeni dnevni red koji će biti vrlo zanimljiv u smislu širokopojasnog interneta za naše ruralne predele, jeste da razumemo koliko je objektivna statistika, ma koliko nas vređala, vrlo značajna za kreiranje politike, samo kako bi unapredili život, standard i predvidivu budućnost, svakog pojedinačnog građanina Srbije, bez obzira na nacionalnu, versku, ili bilo kakvu drugu posebnost.

Na tome će biti velika odgovornost, ne samo ovog saziva, ali i ovog saziva videćete po zakonskim predlozima koji će ovde dolaziti, već i svakog narednog zato što ova industrijska revolucija donosi izazove o kojima moramo sada da razmišljamo.

Završiću samo ovim, predikcije za gubitak posla, za nemogućnost odgovora na nova radna mesta zato što smo digitalno, funkcionalno nepismeni, ja sada ne smeme ni da ih izgovorim, ali ako sada već u bankarskom sektoru jedan softver zamenjuje tri nivoa u kojima su zaposleni neki ljudi, jedan softver, da li možete da pretpostavite koliko ljudi u perspektivi može da ostane bez posla, a mi to treba da amortizujemo na mudre načine.

Ja se izvinjavam ako sam vam uzela malo više strpljenja i pažnje. Svu podršku imate. Ovo je vaša kuća. Dajte da iz svih uglova vidimo svaki mogući potencijalni problem i da damo sve od sebe da vam pomognemo. Hvala vam najlepše.
Hvala, gospodine predsedniče.
Molila bih vas samo da mi kažete koliko je još kolega na spisku posle mene?
Dobro, hvala vam.

Ja ću onda samo da imam samo jedan krug pitanja da bi ostale kolege došle na red, a pitanja će se odnositi na jednog čoveka. Njegovo ime i prezime je Đorđe Joksimović. Njemu su deca oduzeta 2015. godine. Šest godina se čovek bori da vrati svoje tri kćerke. Znam da ovo nisu prijatna pitanja i znam da se u javnosti stvorio određeni utisak. Čak mislim da je javnost negde i presudila posle filma koji je inspirisan dramom ovog čoveka iz okoline Kragujevca bio prikazan na nacionalnoj frekvenciji. Reč je o filmu "Otac".

Prema onome što gospodin Joksimović tvrdi, on je uputio više od 130 zahteva. Šest godina se borio, obraćao svim državnim organima, institucijama. Nekoliko puta je peške išao od Kragujevca, pardon, okoline Kragujevca do Beograda, ne bi li skrenuo pažnju na problem sa kojim nije mogao da se izbori.

Gospodine ministre, gospodine Mitroviću, ovo je jako osetljiva tema koja bi trebala da se zasniva na činjenicama, ali se bojim da je utisak u poslednje vreme prevazišao činjenice o kojima bi smo mi želeli da čujemo ovde u plenumu pred očima javnosti.

Ja sam svesna da vi znate kako su reagovale društvene mreže, kako su reagovali određeni mediji. Ono što nas ovde zanima, šta se zaista dešava sa slučajem gospodina Joksimovića i da li postoji šansa da se gospodinu Joksimoviću vrate deca? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, izvinjavam se što malo prekoračujem, ali neću koristiti ostalo vreme, odnosi se naravno na uticaj korone na demografiju u Republici Srbiji s obzirom da, pričali smo o tome više puta, u Evropi se rade ozbiljne analize za prvih nekoliko meseci kako je situacija sa pandemijom uticala na određena geografska područja u Evropi, kakve su tendencije i kakve posledice mogu sve pojedinačne evropske zemlje da očekuju? Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, pre svih građani Srbije, gospođa Kovač a i gospodin Mali su dotakli u poslednjih nekoliko minuta vrlo osetljivo i vrlo važno pitanje oko kojeg je bilo dosta nedoumica u javnosti u poslednje vreme. Jedan deo se odnosi na ljude koji imaju prebivalište u Srbiji a rade u inostranstvu, a tiče se naravno i ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između naše države i zemalja gde rade. Onda smo imali prilike, gospodine ministre, da čujemo najrazličitija tumačenja u smislu koja visina poreza i koliko, ispravićete me ako grešim, meni se čini da se ovde radi o neto i bruto iznosu onoga što čovek prima svojim radom.

Međutim, postojala je takođe jedna interpretacija koju bih volela da pojasnite, kad ste već tu u prilici, a jeste da će se plaćati razlika u porezu u odnosu na zemlju u kojoj određena osoba radi i poresku osnovicu koju beleži naša zemlja, a takođe tiče se i određenih doprinosa.

Posebno pitanje – nisu svi frilenseri zlonamerni – a odnosi se na frilensere. Ta oblast kod nas nije baš do detalja i precizno uređena i time zaista pozdravljam inicijativu Ministarstva finansija koja se odnosi na kripto valute, o tome ću malo kasnije da govorim i trudiću se da budem što konciznija.

Poslodavac i ovde u Srbiji prepoznaje rad od kuće odnosno rad na daljinu. Frilenseri smatraju da je njihova pozicija izjednačena sa pozicijom tzv. gastarbajtera samo zbog činjenice što oni odavde rade za multinacionalne kompanije, digitalna je revolucija, ne moraju nigde da putuju i, naravno, njihovi poslodavci, da, za njihov rad plaćaju porez u svojim zemljama i sve one dažbine koje su jako važne.

Problem je kako se to knjiži ovde. Šta ovde frilenser plaća? Frilenser može da bude nezaposleno lice, pa onda verovatno ima sve obaveze u smislu doprinosa za penziono, socijalno i ostalo, a može da bude i zaposleno lice koje takođe na daljinu ostvaruje dodatni prihod.

Šta hoću da kažem, gospodine ministre, da puno ne problematizujem ovu oblast? Posle javnog slušanja, u petak, kada je bio vaš tim povodom fiskalizacije i digitalne kripto valute stekla sam utisak, i to zaista moram da pozdravim i da pohvalim, da će ova Vlada imati homocentrični pristup. Evo o čemu se radi.

Dvojica kolega iz SNS koji su me stvarno prijatno iznenadili u smislu njihove posebne perspektive pristupa problemu, a ticalo se malih privrednika u odnosu na velike privrednike koji sada trebaju da uđu u taj proces fiskalizacije koji će značiti za njih dodatne troškove i ono gde me je prijatno iznenadila vaša koleginica, gospođa državna sekretarka, gospođa Savičić je rekla da se neće raditi pod pritiskom, ako sam vas dobro razumela tada, da postoji proces od godinu dana da se donosi opšti zakonski okvir, a da će podzakonska akta da regulišu sva ostala tehnička pitanja. Nije baš najjasnije kolike troškove će imati na teretu mali privrednici, gospoda iz SNS su dala baš ovako jedan lep primer siromašnih mesta u Srbiji gde zapravo pekar zapošljava sina i ćerku i za njega je nekoliko stotina evra veliko bogatstvo, a sada treba da daje neke dodatne namete.

Odgovor je bio vašeg tima da država po prvi put, i sad dolazim do suštine, da država po prvi put subvencioniše one koji ne mogu a uvodi meru koja unosi dodatne troškove. Ako je nama homocentrični pristup, onda vas molim da pogotovo u ovom digitalnom svetu, sa novim digitalnim tehnologijama, ništa ne režemo na brzinu, ne sečemo preko kolena i da imamo u vidu da nam je čovek centar svega.

Konačno dolazim i do kripto valuta. Drago mi je da naša zemlja uvodi u legalne tokove kripto valute koje se zasnivaju na određenim savremenim tehnologijama. Ali, takođe, u ovoj digitalnoj revoluciji, mi ćemo imati dalje probleme koji će nastati baš u smislu zakonske regulative.

S tim u vezi, a da ne bih preterano širila priču, Srpski patriotski savez je još 11. septembra podneo inicijativu za formiranje odbora za digitalizaciju i digitalne tehnologije. Mi smo našli u međuvremenu kompromisno rešenje, s obzirom da vidimo da je i agenda Evropske komisije za zapadni Balkan, digitalna agenda, vrlo ambiciozna i mislim da će to vrlo brzo da se reguliše i kod nas i da će region da se uvezuje, tako da smo mi u okviru Odbora za obrazovanje prošle nedelje formirali Odbor za informatičko društvo i digitalizaciju. Tom odboru su se odazvale sve parlamentarne stranke koje imaju svoje članove u Odboru za obrazovanje, od SNS, SPS, Saveza vojvođanskih Mađara i to je zaista meni bilo na ogromnu radost, zato što se prepoznaje problem i zato što smo svi na istom zadatku, da uredimo oblast koja će služiti čoveku. Zašto?

Pomenuću nešto što građani Srbije dobro prepoznaju, pogotovo mlađa i srednja generacija, a verujem i svi vi. U Silikonskoj dolini postoje IT giganti. Na listi najuspešnijih i najbogatijih preduzeća sada u svetu više nisu naftaši, već su to IT giganti. Kovidom su oni postali još bogatiji. Oni diktiraju sve trendove u privredi. Digitalizacija je tu, mi smo u digitalnoj revoluciji, digitalne pare su nam takođe tu, digitalizacija treba sve da transformiše, podigne u virtuelnu realnost i mi smo u digitalnom društvu. Nama će vrlo verovatno na kraju ovog procesa, posebno u okviru pododbora o kojem ja pričam, biti potreban i ombudsman za digitalno društvo. Imaćemo puno problema.

Zašto vam ovo govorim? Pridikcija na primer, Ilona Maska, iako za njega govore da je apokaliptičan u svojim izjavama itd. ali je čovek koji iznutra je imao zaista prve uvide u načine na koji način i kojom eksponencijalnom brzinom se tehnologije menjaju, a posebno veštačka inteligencija.

Veštačka inteligencija je već u našim života. Mlađi ljudi to znaju. Svakog trenutka kada pokušavaju da guglaju ili da idu na gugl prevodilac, da koriste virtuelne asistente. Do 2025. godine, predviđa Mask, veštačka inteligencija će upravljati našim društvima. On je kao IT gigant dao ogromne donacije za formiranje centra koji će se baviti upravo izazovima koje sa sobom donosi veštačka inteligencija. Primera radi, zamisliste najpametnijeg čoveka na svetu, ona je sada trenutno možda 100.000 puta pametnija od njega. Mi njoj možemo da budemo samo sredstva, mi ne možemo ni da joj doskočimo.

Kada je reč o simuliranju modela, znate li koliko modela algoritam ume da simulira u roku od nekoliko sekundi? Znači, čovek nije čak ni kandidat da se približi rezonu veštačke inteligencije. Evo da dam jedan stravičan primer, opet nama blizak, sa kovidom.

Šta u nekom momentu, ako algoritam odluči da je ova planeta prenaseljena, da nema dovoljno hrane, a ima ceo genetski sadržaj kao na tanjiru i odluči jednostavno da dve trećine stanovništva pobije. Mislite li da bi to bilo teško? Pa ne bi. Danas su stvari, i mi idemo ka tome, povezane internetom. Mogućnost koju pruža tehnologija je savršena, ali podjednako velika i mogućnost zloupotrebe, od privatnosti, od hakovanja računa, od krađe identiteta, terorističkih napada i da ne govorimo o svim ostalim izazovima.

Šta je poenta? Volela bih da svi dobro razmislimo o ovome što sam ja samo dotakla u svom izlaganju i da razumemo da ono gde je Srbija sada kao država vrlo odgovorna počela da ulazi i da reguliše, da samo razumemo da nam je jako važno da definišemo kakav je naš pristup. Da li je homocentričan, pa tehnologije koriste čoveku ili će nas tehnologije koristiti kao sredstvo?

Ako je homocentričan, onda dajte da uložimo sve maksimalne napore, da uredimo da taj čovek u 21. veku ima život dostojnog čoveka. Jedna od zamisli ovog pododbora ja verujem da će, gospodine ministre, vaš tim iz Ministarstva u narednom periodu kontaktirati nas kada su javna slušanja, upravo zato što smo svi na istom zadatku da uradimo vrlo komplikovanu i izazovnu oblast, ali isto tako verujem da će biti potrebno da interresorno svi sarađujemo kako bi unapredili oblast koja sa sobom donosi izazove koje ne možemo da zamislimo.

Na kraju, ono što me je takođe posebno obradovalo jeste da se ipak odlučilo da se ne ide brzo, da se dobro promišljaju zakonska rešenja, da je ovo tek opšti okvir kada govorimo o Zakonu o fiskalizaciji, da će se vrlo voditi računa o čoveku koji pokušava egzistencijom da prehrani porodicu u siromašnim srpskim selima. To je jako važno i da on bude potpuno miran da iza sebe i ispred sebe ima državu koja će videti njegov problem i izaći u susret njegovim potrebama, ako sam gospođo Savičić dobro razumela na javnom slušanju.

Mi za sada ne znamo koliko takvih ljudi ima, ali da će se Ministarstvo potruditi da napravi registar upravo tih ljudi koji sada imaju određenu vrstu nemira, što zbog ideje ili utiska da je to novi namet bez nekakvih konkretnih rešenja.

Tako da zaista svim kolegama moram da prenesem utisak, javnog slušanja koje je organizovano u petak, prvi put u ovom sazivu i bilo je zaista vrlo, vrlo produktivno. Da, bilo je disonantnih tonova, ali sa jednim zajedničkim imeniteljem, sve u korist čoveka, dakle, čovek je u centru svega.

I ja verujem da će zaista ovaj saziv, zaista nemam tu nikakve sumnje kao i ova Vlada umeti da sagledaju probleme iz različitih perspektiva, da uz disonantne tonove i uz dijalog, ali da konačno unapredimo sve moguće oblasti koje nam ovako iskaču u ovo vrlo izazovno vreme.

Izvinjavam se, ako sam vam uzela malo više vremena. Na kraju Srpski patriotski savez, naravno glasaće za pakete ovih zakona sa vrlo velikom voljom da svaki sledeći ovakve pakete podrži upravo iz svih ovih navedenih razloga koje sam tek dotakla, ali zbog nemogućnosti da imamo malo više vremena nisam htela da zamaram daljom argumentacijom. Hvala vam.
Gospodine ministre, hvala vam na odgovoru, kakav sam i očekivala, i na dobroj volji da sagledate sve probleme. Mislim da ih ni mi nismo svesni. I ja sam za sistemska rešenja i odlična je volja vašeg ministarstva što otvarate dijaloge, otvarate diskusije. Svi smo tu na istom planu, da uredimo određene oblasti.

Uglavnom ste odgovorili na većinu mojih dilema, a najveća je ta upravo kakav nam je pristup, da li nam je čovek u centru svega ili nije, i sve je podređeno njegovom standardu.

Samo vas molim za ubuduće, da kada imate i gospođu Savičić i vaš tim, kada imate upravo na pameti digitalne valute, blokčejn tehnologiju, sve što se tiče digitalizacije, da ne zaboravite i naš Pododbor za informatičko društvo i digitalizaciju. Vrlo rado ćemo se odazvati svakom vašem pozivu, jer i mi, naravno, na našu adresu dobijamo razna promišljanja i vidimo probleme kojih nismo bili svesni i verujem da zajedno možemo da dođemo do rešenja. Toliko. Hvala vam.
Hvala gospodine predsedniče. (Isključen mikrofon.)
Drago mi je, gospodine predsedniče, što ste vi potpisani kao Marina Raguš i upravo ste govorili četrdesetak sekundi.

Mogli ste slobodno i dobar deo mog vremena da date kolegi Đorđu. Moje obraćanje će biti vrlo kratko.

Do podneva prema obraćanju predsednika Republike ovo je najteži dan za državu Srbiju. Imamo oko 1.200 zaraženih i dok govorimo danas o svim ovim temama koje su neophodne, preko potrebne za razumevanje situacije u kojoj se nalazimo za svakog građanina i građanku ove države, nama se razboljevaju ljudi i u ovom času vrlo verovatno neki i umiru. Ovo je teško vreme za državu Srbiju. Volela bih da građani Srbije razumeju da se Srbija nalazi u ratu. Nama je rat objavio mikroorganizam i pokazao je gde se nalazimo i koliko smo mi kao ljudi jaki, snažni i koliko možemo da mu se suprotstavimo. Jedan mikroorganizam po prvi put u savremenoj civilizaciji zaustavio je planetu na tri meseca. Sve je stalo. To zaustavljanje značilo je, dame i gospodo, ukoliko to izguglate – Koronu i privredu, Koronu i finansije, videćete najjače zemlje sveta kako govore o tome da smo mi u ratnoj privredi, da je ceo svet zapravo prešao na ratnu privredu. To mora da bude jasno.

Nesagledive su posledice ove pandemije i po finansijske sisteme i po privredne sisteme i po krizu identiteta, po društvenu krizu, po užasne političke krize.

Gospođo Brnabić, to je sasvim razumljivo. Sa ovog mesta kažem sa mojom skromnom procenom biće vam teže. Biće vam značajno teže nego što je to bilo u prethodnom periodu i na početku ove užasne krize.

Moram da vam kažem, nisam imala priliku do sada, mislim da se naša država i vi, kao premijer i predsednik Republike Srbije i najjača partija u ovoj državi, da ste se izvanredno snašli. Da li ste grešili? Jeste. Da li ćete grešiti? Hoćete. Da li ćemo svi grešiti? Budite uvereni da hoćemo, ali to je normalno, mi smo samo ljudi, nismo bogovi.

S toga, u ovom trenutku, molim sve građane Srbije, pripadnike raznih elita, da daju šansu i ovom parlamentarnom sazivu i budućoj Vladi Republike Srbije, da daju šansu u izvanredno teškom vremenu kada se borimo sa svaki pojedinačni život, kada se borimo da nam plate i penzije budu isplaćene na vreme i kada ne možemo ni da pretpostavimo šta će nam od privrede ostati.

Treba da se govori gospođo Brnabić, svakoga dana, transparentno, bez uvijanja, kakva je realna kriza i kakva je situacija. Treba da se podseća da su zemlje u regionu izgubili industrijske grane. Treba, takođe da se kaže i da se definiše da su sistemi pukli, da zdravstveni sistemi ne mogu da izdrže ovaj pritisak.

Priznajem, laik sam i verovatno bi, gospođa Kisić Tepavčević, da ima priliku, a tek je kandidat, ovde uskočila, naravno kao profesionalac iz svoje perspektive. Ispravićete me u nekoj prilici, ako grešim, jedini način da sačuvamo zdravstveni sistem, dame i gospodo, jesu mere iz srednjeg veka i to je tako svugde.

Svako ko govori drugačije, ko kaže da je karantin prevaziđena mera, ko kaže da je ograničenje kretanja prevaziđena mera i da utiče na naša ljudska prava, sa vrlo lošom namerom manipuliše i direktno utiče na zdravstvenu bezbednost svakoga od nas.

U jednoj zemlji regiona, žena koja je bila odgovorna za krizni štab kada je rekla da svako ko ne nosi masku i ko se ne pridržava mera kriznog štaba, ravan je teroristi, naišla je na užasne reakcije. Da li je bila upravu? Ispraviće me, gospođa Kisić Tepavčević, u nekom momentu, ali svako od nas je potencijalni rezervoar virusa, koji ugroženoj kategoriji građana može da izazove smrtni ishod. Zato svako od nas, mora da razmišlja na način da budemo maksimalno odgovorni, kako prema sebi, tako i prema drugima.

Ovo su, mislim najteži momenti za Srbiju i na Vladi Srbije je zaista izvanredna odgovornost, ali ono što SPAS želi da vam kaže, u tome nećete biti sami. Vi znate da je gospodin Aleksandar Šapić, lider SPAS-a, tokom konsultacija izrazio svoj stav i da nije tražio, nijedan resor, i da nismo participirali u Vladi, mi bi smo svakako dali podršku, jer ovo je momenat kada samoljublje, lični, partijski interesi moraju da ostanu po strani i kada moramo da zahtevamo nacionalno jedinstvo.

Pretpostavka toga, dame i gospodo, jeste otvaranje dijaloga i najširi mogući konsenzus. Za to će vam, gospođo Brnabić, biti potrebno puno strpljenja, puno mudrosti, izvanrednog razumevanja, ali to je jedni put. Ne zbog samog perioda borbe protiv Korone, već i zbog perioda koji dolazi posle.

Srpski patriotski savez je kandidovao najboljeg među nama za resor na kojem je insistirao predsednik Republike, to je gospodin Ratko Dmitrović. Verujem da će Ratko, koji je godinama radio na temama, koje su mu sada i predate u mandat, dati svoj maksimum i vrlo verovatno, iznenaditi mnoge svojim doprinosima.

Konačno, da završim svoje izlaganje, želim vam puno sreće u daljem radu. Biće ovo vrlo izazovno vreme. Ovo je vaša kuća i na podršku SPASA-a u ovim teškim trenucima za državu Srbiju, možete računati.
Ono što je sporno jeste klima koju pravi ovaj predlog zakona. Ukoliko zaista mislite da mi nismo za jake institucije ovog sistema, varate se, naravno da jesmo, na kraju, redovno i pričamo o tome. Ukoliko mislite da ova država ne treba da ima svoj suverenitet i da ga sprovodi na celokupnoj teritoriji, tako bismo možda mogli i da počnemo ovu priču sa sledećim pitanjem – hoće li se ovaj predlog zakona, pošto bude usvojen, primenjivati na teritoriji KiM? Neće. Dakle, toliko o tome, za početak.
Druga stvar, dozvolite, možda grešim, ali mi nekako u kontinuitetu već izvesno vreme vidimo izuzetno jak upliv izvršne vlasti u ono što su osnovna ljudska prava i nameru da se mnoge stvari kontrolišu. Da li je možda izjava predsednika vaše stranke i predsednika države izazvala ovakvu našu dilemu, u smislu da neki od njega traže uvođenje prosvećenog apsolutizma? Ne znam, ali situacija u državi je sasvim drugačija.
Šta je dokaz za ovo? Beogradski centar za ljudska prava je 2008. godine reagovao na nešto što je sad ozakonjeno ovim predlogom zakona. Iskreno se nadam da se to nikada neće sprovesti. Već 2008. godine Beogradski centar za ljudska prava osudio je donošenje akta Republičke agencije za telekomunikacije, poznatije kao RATEL, od 11. jula 2008. godine, kojim je ovo regulatorno telo propisalo obavezujuće tehničke uslove za pružaoce internet usluga, radi ostvarivanja elektronskog nadzora nad komunikacijama stanovnika Srbije, preko globalne informatičke mreže.
Između ostalog, RATEL je tada obavezao internet provajdere da državnim organima nadležnim za elektronski nadzor, pre svega BIA, pazite, omoguće pristup i periodično dostavljaju baze podataka o svojim korisnicima, koje, pored svih njihovih ličnih podataka, treba da sadrže i njihove identifikacione internet adrese. Drugo, da omoguće pristup bazama podataka o korisnicima elektronske pošte. Treće, da omoguće potpuno autonomni pasivni monitoring internet aktivnosti svakog pretplatnika, kao i preusmeravanje njegovih ili njenih komunikacija. Četvrto, da omoguće presretanje elektronske pošte: audio, video, instant mesidži i pir tu pir komunikacija.
RATEL je tada, takođe, 2008. godine, obavezao internet provajdere da sve navedene tehničke usluge, uključujući i link prema BIA i, posebno, potrebnu opremu, obezbede o sopstvenom trošku.
Nekoliko godina kasnije mi imamo Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Preciznosti i javnosti radi, u jednom od članova (član 130) govori o zaštiti zadržanih podataka, a o terminu ''zadržan podatak'' možemo da diskutujemo – šta znači zadržan podatak? Da li je to ono što šef direktora BIA kaže, da je to samo informacija o tome da vi i ja ostvarujemo neku komunikaciju ili je to i sadržina te komunikacije?
Ono što je bila moja nedoumica, pa sam pozvala gospodina Šabića, jeste šta Evropa kaže na to? Gospodin Šabić ovako kaže – to jeste veliki i širok spektar tumačenja, može da se dešava i Evropa ima delimično takvu praksu, ali Evropa kaže da to i jeste sadržina informacija.
Međutim, da se osvrnem na ovaj član koji potvrđuje ono protiv čega, ne samo da je bila SRS, nego je bio i Beogradski centar za ljudska prava. Složićete se svi da on baš nema nikakve veze sa SRS. Oni ipak pripadaju drugoj Srbiji, a ne ovoj koju obeležavamo mi. U tom članu – o zaštiti zadržanih podataka, između ostalog: ''Operater je dužan da, u pogledu zaštite zadržanih podataka, naročito, obezbedi: 1) da su zadržani podaci istog kvaliteta i podvrgnuti istim merama bezbednosti i zaštite kao i podaci u elektronskoj komunikacionoj mreži operatora; 2) da su zadržani podaci zaštićeni na podesan način od slučajnog ili nedopuštenog uništenja, slučajnog gubitka ili izmene, neovlašćenog ili nezakonitog čuvanja, obrade, pristupa ili otkrivanja…; 3) da se pristup zadržanim podacima na podesan način ograniči samo na ovlašćena lica organa koji ostvaruju pristup zadržanim podacima…; 4) da se zadržani podaci unište po isteku roka iz člana...'' dobro. I, kaže: ''Operator je dužan da, radi ostvarivanja obaveza iz stava 1. ovog člana, o svom trošku obezbedi neophodne tehničke i organizacione uslove, kao i da dokaze o tome dostavi Agenciji, u skladu sa odredbama ovog zakona.''
Ono što još izaziva sumnju, možda mi grešimo, ali, evo, demantovaćete nas, jeste da nadzor nad izvršenjem obaveza operatora iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za zaštitu podataka ličnosti, odnosno organ nadležan za zaštitu tajnih podataka kada se radi o podacima koji su sačuvani i dostavljeni u skladu sa članom 128. stav 5. ovog zakona. Voleli bismo da čujemo od predlagača koji je to organ koji je zakon predvideo prvi ili ovaj odnosni organ.
Dakle, podsetila sam vas na uputstva RATEL, to je naše iskustvo, ono kaže da je nekom čudovišnom umu u današnjoj demokratskoj Srbiji palo na pamet da uspostavi direktan link sa Bezbednosnom agencijom, tako što će pre nego što vama dođe mejl doći BIA. Ako izvedete do kraja da to jeste zaštita prava na privatnost, svaka čast, javno ću reći – ja grešim!
Zbog takve klime, za nas ovaj predlog zakona zaista odslikava pretenziju izvršne vlasti, ne sasvim sigurno opozicije, da izvede i uvede direktnu kontrolu nad svim komunikacijama. To je osnovana sumnja. To je prepoznao Beogradski centar za ljudska prava i verujte da su neki od nas tada bili u dobrim razgovorima sa ljudima koji se razumeju u ono što bi trebalo da bude dalja namera i dalji sled događaja. Da nam je neko tada pričao da će nastati ovakav predlog zakona, verujte, ne bismo poverovali.
Na kraju ili na početku, mi imamo haško iskustvo. Najčešće se ljutite kada pominjemo haško iskustvo, ali ono nas uči, s obzirom na to da smo mi tada imali posla, i sticajem okolnosti smo upoznali ženu koja odgovara za IT bezbednost celog Haškog tribunala, zato što je neko zloupotrebio službeni kompjuter u ovoj skupštini – poslao mejl Haškom tribunalu, postoji taj trag, i doveo u pitanje odbranu, ajde, to je sad na drugu stranu, ali mi znamo šta znači presretanje komunikacije. To znači da je neko uhvatio vašu komunikaciju i ima direktan uvod i uvid u ono što ste vi pričali, ali isto tako znamo da ako to ne sprovedete zakonski vi to ne možete da koristite kao dokaz, i ako je privilegovana komunikacija u pitanju, dakle, da, slušaju, jer je to u interesu svih obaveštajnih službi, ali ne mogu da iskoriste protiv vas na sudu
Ono što je naša dilema je osnovana sumnja ovim zakonom, koji možda nudi tehničke pretpostavke za uvod u kontrolisano društvo, jeste da se danas, sutra presretnute komunikacije i te kako koriste kao dokazi na sudu. A, onda dolazimo do sledećeg osnovnog pitanja, možda ću sad da krenem u najširi mogući zaključak, ali, gospođo Kolundžija, vi ste toliko daleko od EU, da se kod nas stvara utisak da vi nemate ni nameru da uvedete Srbiju u EU.
Dokaz toga, Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Skandalozno, sada bih prozvala kolegu Ostojića, ali znam da zbog partijske discipline neće stati na moju stranu, jer ruši slobode izražavanje i daje ogroman prostor izvršnoj vlasti, tajkunima. Drugo, opšti izbor sudija, treće, ovaj zakon.
O ovome će se Evropa izjašnjavati, budite sigurni. I nemojte da vas iznenadi ukoliko SRS bude zatražila da se oni koji su nadležni u međunarodnoj zajednici izjasne i daju pravovremeno tumačenje da li ovo zadire u osnovna prava građana Srbije.
Kada imate te tri tačke oslonca, koje su vrlo značajne za slobode i nezavisnosti institucija, ne da smo daleko od Evropa, nego to što jeste vaša koalicija, zaista, nema ni želju, ni volju, očigledno, da Srbiju zaista uvede u EU. (Aplauz)
Hvala, gospođo Čomić. Toliko o elektronskim sistemima, uvek daju pogrešnu informaciju.
Gospođo Kolundžija, navela sam vrlo precizan naziv ovog zakona, Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Kada je reč o činjenicama, citirala sam vam uputstvo RATEL-a i reakciju Beogradskog centra za ljudska prava, i, naravno, ozakonjenje nečega protiv čega je bio Beogradski centar 2008. godine i svi oni koji su bili za zaštitu prava na privatnost, u članu ovog zakona, dakle, citirala sam vam. Nisam koristila pogrešne činjenice da bih govorila o prisluškivanju. Nijednog momenta nisam pomenula reč "prisluškivanje", nego "presretanje komunikacija". Izrazila sam dilemu o tome šta znači "zadržana komunikacija". Da li je to statistički podatak ili se to odnosi i na sadržinu komunikacije?
Naravno, tu svoju dilemu i bojazan, a, pri tom, raspitala sam se pre ovog izlaganja kod onih koji su vlasni da mi daju pojašnjenje na ovu temu, obojila sam iskustvima koja smo imali do sada. Jedno od tih iskustava je upravo to ostvarivanje direktnog linka sa BIA. Drugo od tih iskustava, jeste, takođe, a država nije reagovala na to, pa nam nije dala garanciju da su bezbedne naše komunikacije koje svakodnevno ostvarujemo elektronskim putevima, tako što su se u dnevnim novinama i nedeljnim novinama, jednostavno, objavljivali transkripti koji su ostvareni na osnovu presretnutih komunikacija.
To je, naprosto, bila moja legitimna bojazan, da ovaj zakon, koji daje široke nadležnosti da se uđe u komunikacije, koje se ostvaruju elektronskim putem, ne bude predmet zloupotreba onih koji su na vlasti. Na kraju, budite uvereni da je vlast kratkotrajna i svi zakoni, vi ćete to usvojiti, vi imate matematičku većinu, ali će ovo danas-sutra važiti i za vas i, možda, neke druge koji će doći u priliku da vrše nadzor nad elektronskim komunikacijama.