Da li možete da zamislite kako se bilo ko od nas oseća kada na prostoru gde su nelegalno postavljeni šatori gospođe Hrke priđe?
Da li znate kako se osećamo? Ne, nije vas briga.
Razumem, nije vas briga.
Gospođa Ana Brnabić, po amandmanu.
Izvolite.

Izvolite.

Po Poslovniku, gospođa Marinika Tepić.

Gospođo Tepić, ceo region je video šta se ovde dešavalo i ko je koga napadao, ali ne želim o tome da pričam.
S obzirom da ste zloupotrebili institut pozivanja na Poslovnik, po članu 103. oduzimam od vremena grupe.
Gospođa Natalija Stojmenović, po Poslovniku.
Izvolite.

Neću da vas pitam da li želite da se Skupština izjasni o ovome zato što ste zloupotrebili institut povrede Poslovnika. Skidam vam od vremena grupe.
Sada molim vas da se vratimo svom poslu.
Gospodine Parandiloviću, po kom osnovu?
(Miloš Parandilović: Po amandmnau.
Po amandmanu, izvolite.

Ja sam pokušala da vas upozorim.
Ne možete vi, po Poslovniku, da se direktno obraćate drugom narodnom poslaniku. Možete samo meni.
Gospodine Parandiloviću, nema druge, izričem vam opomenu.
Ajde sada ponovo, polako.

Što se vi ljutite na gospođu Brnabić toliko kada ste njenu podršku za vašu gej aferu dobili punog srca? A što se ljutite? Nema potrebe da se ljutite.
Sve je u redu. Sve je to politička rasprava. Budite malo strpljiviji i malo pristojniji.
Svako će dobiti svoj prostor.
(Peđa Mitrović: Poslovnik!)
Ja mislim da ste vi rekorder po dizanju i zloupotrebi Poslovnika, ali ću vam dati reč.
Izvolite.

Bio je malopre, gospodine Mitroviću.

Ne, ali zašto su neukusne? Zaboga, pogrešno ste sve protumačili.
Ja izuzetno poštujem tu zajednicu. Gospođa Brnabić je saznala od gospodina Parandilovića da je reč o gej aferu i to je podržala. Šta je tu pogrešno?
Zašto ste reagovali? Zašto ste tako fobični? Valjda i ti ljudi imaju pravo na svoje poštovanje?
Ja poštujem gospodina Parandilovića takođe zbog toga.
Po Poslovniku, gospođa Ana Jakovljević.
Izvolite.

Skidam vam vreme od grupe na osnovu člana 103.
Po Poslovniku, profesor Pavićević ima reč.
Izvolite.

Profesore Pavićeviću, ja mogu da vam dam reč tek onda kada se umiri situacija u sali.
Izvolite.

Reč ima gospodin Jovanov.

Dobro.
Molim vas da se vratimo na dnevni red.
(Rastislav Dinić: Šta je dobro?)
Izvinite, zašto stalno dobacujete čitav dan iz zadnjeg reda?
(Rastislav Dinić: Rešite kriminalce…)
Ali, da li se tako ponašate i na vašem radnom mestu, na fakultetu? Šta vam je?
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Robert Kozma.
Izvolite.

Niko normalan ne može da opravda nijednu pretnju.
(Robert Kozma: Brnabić je to uradila.)
Dozvolite da završim. Ja sam vas sa pažnjom slušala.
Prva je osudila, svi se pridružujemo toj osudi, nadležni organi...
(Rastislav Dinić: Koga ste osudili?)
Izvinite, profesore, da li mogu? Da li mi dozvoljavate? Da li mogu?
(Rastislav Dinić: Pomažem vas.)
Vi ste sada u krupnom kadru, gleda vas narod. Da li mogu? Hvala.
Nadležni organi ispituju sve okolnosti. Dozvolite da završim. Prva ću da insistiram...
(Rastislav Dinić: Koga osuđujete?)
Da li me niste čuli ili ne želite da čujete? Odmah sam osudila. Nemojte mi govoriti šta ću ja da kažem.
E, sada da nastavim tamo gde sam stala pre nego što ste me prekinuli. Ne zbog činjenice da je gospođa Biljana Obradović narodna poslanica, ne zbog te činjenice, već zato što je žena, građanka Republike Srbije, lično ću da insistiram da Ministarstvo unutrašnjih poslova proceni njenu bezbednost i po proceni bezbednosti da joj dodeli pratnju ukoliko je ona neophodna. Svako u ovoj zemlji, a to mi posebno iz vladajuće većine znamo kako to izgleda trpeti i fizičko i psihičko nasilje, ne samo godinu dana, neki su i dobili policijsko obezbeđenje, dakle, svi moraju u državi Srbiji da se osećaju bezbedno.
Tako da se ja nadam da smo sada ovu priču, makar za ovaj trenutak, rešili, a vi ćete svakako to nastaviti na sebi svojstven način.
Ako želite po Poslovniku, molim vas prijavite se samo.
Reč ima gospodin Bogdan Radovanović.
Izvolite.

Po članu 103. skidam vreme grupe, zloupotrebili ste povredu Poslovnika.
Što se tiče silaženja u klupe, meni nije to problem, ali ja nemam potrebe za tim zato što član 100. ne govori kada predsednik ili predsedavajući želi da učestvuje u raspravi treba da siđe u klupe. To znate, ali podsećam po 100. put. Ja nisam debatovala ni sa kim. Ja sam radila ono što meni Poslovnik nalaže, a tiče se zaštite dostojanstva ove Skupštine, a to znači da se govori činjenično i istinito.
Druga stvar, zašto pravite problem tamo gde ga nema? Hajde da to sada konačno definišemo.
Predsednica Skupštine je, a sa vama više ne želim... Ne želim stvarno da vas udaljavam sa sednice. Idete na to, ali ja ne želim to da uradim.
Predsednica Skupštine je prvo osudila nasilje, ponudila zaštitu našoj koleginici, tražila je od vas svih, samo malo da se čujemo, 48 sati, a vi joj niste dali 48 sati. Sledeći dan ste noževima pokidali šatore ispred, ali valjda je, razumem vas, ideja da idemo ka rešenju situacije, a ne ka komplikovanju.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
Kako mislite, ako mi ne dozvoljavate da završim, da se razumemo? Ja prihvatam vašu argumentaciju. Moju ne morate da prihvatite, ali molim vas da se držite Poslovnika.
Konačno, gospodine Parandiloviću, molim vas prijavite se. Došli smo do vašeg člana.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Parandilović.
Izvolite.