Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Marina Raguš

Govori

Samo bih vas molila da mi kažete koliko vremena još imam na raspolaganju, a da je predviđeno za Poslaničku grupu.
(Predsedavajuća: Poslanička grupa SRS na raspolaganju ima 46 minuta.)
Još nešto. Zaista mi je neprijatno da se predstavniku vlasti obraćam sa – gospodine. Promaklo mi je njegovo prezime i funkcija, pa ako biste mogli samo da mi kažete.
Zaista vam se, gospodine Radojčiću, izvinjavam. Jednostavno mi je promaklo ko ste vi u stvari. Sada smo razrešili tu dilemu. Vi ste pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, ovde jedini prisutni dok raspravljamo o upotrebi nacionalnih simbola države Srbije.
Recite mi samo pravno - na koji način bi država Srbija trebalo da reaguje na nemogućnost upotrebe državnih simbola na teritoriji KiM-a?
Mi mislimo, prisećajući se nekih ranijih primera u ustavnoj praksi, da je to direktan napad na ustavni poredak države Srbije i da postoji samo jedan način da se reaguje u ovom smislu.
Zaista je teško voditi raspravu kada znate unapred koje odgovore možete da dobijete, u stvari, da ćete dobiti tišinu od predstavnika izvršne vlasti, zato što je faktičko stanje na teritoriji KiM-a takvo da je, kako bar kažu predstavnici američke administracije, povratak na prethodno stanje nemoguć, da je nezavisnost nepovratan proces i da u tom kontekstu o statusu nema razgovora.
Svesni smo činjenice da bi trebalo da Međunarodni sud pravde odluči većinom glasova da je reč o nelegalnom činu.
na našoj strani, uslovno rečeno, podnele podneske. Bojimo se da može da dođe do negativnog odgovora na postavljeno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, iz prostog razloga, što je pojačana diplomatska aktivnost američke i briselske administracije, u kontekstu priznavanja nezavisnog KiM-a.
Pretpostavljam da ste pravnik po struci. Pitam – na koji način bi trebalo da se reaguje na udar na ustavni poredak Srbije, u smislu nemogućnosti sprovođenja članova i odredaba ovog predloga zakona na delu KiM-a? Unapred se radujem odgovoru.
Kada smo već kod upotrebe simbola, koju su oni predvideli svojim zakonom o upotrebi nacionalnih simbola, vrlo je zanimljivo i nama značajno da čujemo kako ćete, na koji način sankcionisati paralelno sprovođenje, odnosno sprovođenje samo ovog zakona?
Nemogućnost postavljanja nacionalnih simbola na teritoriji KiM-a je, možda, odgovor na pitanje zašto nisu predviđene određene jače kaznene mere i, inače, kaznene mere za uništenje nacionalnih simbola na bilo kom mestu, a posebno na teritoriji KiM-a, jer bi onda trebalo da kaznite predstavnike EU i UN-a, jer dozvoljavaju da neki nelegitimni predstavnici ispoljavaju svoje nacionalne simbole.
Da ne parafraziram ono što stoji u njihovom zakonu o upotrebi nacionalnih simbola, naš predlog zakona je vrlo jasan. Pokušali smo amandmanima da utičemo na to, ali pravno nisu bili valjani da se o njima razmišlja na određeni način. Suštinski, nadam se da je ovo valjana rasprava, u okviru koje ćemo dobiti kvalifikovane odgovore, i nadamo se najavi određenih protesta u odnosu na ono što se dešava na teritoriji KiM-a.
U članu 14, kada je reč o intoniranju državne himne Kosova, državna himna republike Kosovo izvodi se na službenim svečanostima, na međunarodnim aktivnostima, gde je naša zemlja kao strana, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. ''Kada se izvodi himna, stoji se u stavu mirno. Nikada se ne izvodi na javnim prostorima bez zastave, izuzetno, kada se izvodi na televiziji ili na radiju.
Himna može da se intonira povodom službene proslave, kada predsednik republike Kosovo otputuje sa teritorije Kosova u inostranstvo i povodom povratka republici Kosovo, povodom dolaska i praćenja predstavnika inostranih država ili najviših njihovih službenika, odnosno ovlašćenih predstavnika međunarodnih organizacija, prilikom polaganja venaca koje polažu službeni predstavnici republike Kosovo, odnosno predstavnici inostranih međunarodnih organizacija, na spomenike, na groblje junaka i sl. Svaki stanovnik republike Kosovo ima pravo da otpeva himnu.''
Pitam vas – koju himnu peva? Da li se to intonira "Bože pravde" ili neka druga himna?
Kada je reč o redosledu intoniranja ili izvođenja državne himne Kosova zajedno sa himnom druge zemlje, prednost ima himna druge zemlje; prilikom službene posete nekog inostranog predsednika ili premijera, obavlja se pratnja intoniranjem, odnosno izvođenjem državnih himni obeju zemalja. Himna Kosova se izvodi posle prijateljske himne.
Ono što bi trebalo da bude interesantno za srpsku javnost, ona je uskraćena za zvaničan odgovor i medijsku pažnju u ovom smislu. S namerom pravim paralelu između protivpravnih akata nelegalne države Kosovo i ovoga o čemu danas govorimo, a to jeste jedina tema, u sklopu člana 7. Ustava Republike Srbije.
Interesantno je da čujemo da li je predsednik Tadić, kada je bio u poseti Visokim Dečanima, u okviru svoje službene pratnje, na svojim kolima imao nacionalne simbole države Srbije?
Takođe, ono što bi trebalo javnost Srbije da zna i da čuje od vas, jer preuzeli ste odgovornost da branite ovaj predlog zakona, pa tako i da nam odgovorite na ova pitanja – na koji način međunarodne delegacije i diplomatski predstavnici reaguju na intoniranje himne republike Kosovo, a nije "Bože pravde"?
Osnovno je, pretpostavljam da to postoji, da nemogućnost da imamo uvid u podnesak koji je država Srbija uputila Međunarodnom sudu pravde otvara mogućnost da, možda sada napamet govorim o ovim stvarima, ali bilo bi frapantno da to nije ušlo u podnesak koji smo uputili pred Međunarodni sud pravde, tražeći na jedan legitiman i legalan način da međunarodne institucije reaguju na zaštitu ustavnog poretka jedne suverene zemlje. Ukoliko nije, to je, takođe, dovoljan odgovor, ukoliko jeste, tim bolje.
Nadamo se da, možda, u nekoj daljoj ili bližoj budućnosti možemo da se izborimo za očuvanje nacionalnih simbola na teritoriji KiM-a, ali sasvim sigurno ne ova vlast. Ova vlast se u odnosu na to već odredila. Zašto?
Zato što ste propustili svaku moguću šansu da odreagujete.
S tim u vezi, zaista bih volela da čujem zvaničan vaš odgovor – da li se desila situacija da su intonirane kosovska himna, podignuta kosovska zastava, stavljen kosovski grb u svim srpskim gradovima na teritoriji KiM-a i da li je Srbija uputila zvaničnu protestnu notu za bilo šta, da je na bilo koji način protestovala? Ukoliko jeste, želimo da vidimo tekst tog zvaničnog protesta. Ukoliko nije, onda je ovaj dnevni red potpuno promašen i onda ova vlast sprovodi interese samo američke i briselske administracije.
Srpski interes je da srpski nacionalni simboli budu na teritoriji KiM-a, dakle, u Prištini, Peći, Dečanima, Đakovici, Uroševcu.
Onoga dana se to desi, kada se srpska zastava zavijori, tog dana imamo Srbiju prisutnu na celokupnoj svojoj teritoriji, tog dana možemo s ponosom da kažemo svojim građanima da se Ustav i ustavne odredbe sprovode na celokupnoj teritoriji države Srbije i tog dana, zaista, možemo da istaknemo svoju zastavu na sve moguće jarbole širom sveta.
Dok se to ne desi, ono što SRS zahteva, jeste da srpska zastava ne stoji pored zastava onih zemalja koje su priznale nezavisan KiM.
Takođe, ono što zahtevamo od svih onih koji ga nisu priznali, jeste da pred određenim međunarodnim institucijama, a na inicijativu izvršne vlasti, izraze svoj oštar protest, protest zbog toga što predsednik Srbije mora da se najavi da uđe na Kosovo, što ministri iz Srbije moraju da se najave da uđu na Kosovo, što bilo ko od poslanika nije baš dobrodošao na teritoriji Kosova.
Volela bih i vas da vidimo u automobilu koji će nositi srpsku zastavu, recimo, da se provozate na liniji Peć-Dečani, kako će to da izgleda.
Sećam se kada smo u kombiju vladike Teodosija prošli, upravo, na toj liniji, na Veliku Gospojinu, kakve je reakcije meštana izazvala sama mantija pravoslavnog vladike, episkopa; ne želim da vam pričam, ali mi smo dobro izvukli svoje glave. Takođe, s tom mantijom, i pored te mantije, nismo mogli da obiđemo srpsko groblje u Peći, zato što nam je, tada španska, administracija rekla da rizikujemo svoju bezbednost.
Pitam vas, kada će na automobilima zvaničnika države Srbije da stoji zvanična zastava a da oni normalno obavljaju svoje aktivnosti, recimo, u Prištini, a da pri tom ne rizikuju da budu obezglavljeni, kao što prolaze pravoslavni sveštenici i monasi, držeći svoje liturgije, od Visokih Dečana, Pećke patrijaršije, do svih srpskih svetinja.
Ono što mi možemo da vam kažemo, jer smo bili više puta na teritoriji Kosova, a posebno Metohije, jeste da su srpski nacionalni simboli za te koji su proglasili nezavisno Kosovo i Metohiju alergijski znak, pri tom, i simbol za pobunu.
Takođe, mi do dana današnjeg, primera radi, a ne odstupa od teme, nismo čuli da je uhapšen bilo ko ko je popalio srpske svetinje tokom martovskih pogroma 2004. godine. Zašto su ih palili? Da spale viševekovno prisustvo srpske srednjevekovne države, ono što jeste srce Srbije, a to je Kosovo i Metohija.
Tema nimalo laka, nimalo jednostavna. Vrlo verovatno da je vama teško da slušate sve ovo o čemu pričam, jer odgovori koje ste vi mogli da date, a opet su u skladu s temom o kojoj govorimo, nisu odgovori koje treba saopštiti srpskoj javnosti.
Mi kažemo da srpska javnost mora da zna da diplomatske misije u Prištini vode pregovore pod nacionalnim simbolima tzv. države Kosovo, koja je nastala nad srpskom krvlju i nad krvlju onih Albanaca koji su bili lojalni ustavnom poretku države Srbije.
To srpska javnost ima pravo da zna.
Mi se nadamo da ćemo tokom ove rasprave, makar na kraju rasprave, a opet interaktivne komunikacije radi, da čujemo makar neki od odgovora na sva ova pitanja koja pokušavamo sada da postavimo. Hvala vam.
Da su moje kolege prisutne, sasvim sigurno biste, gospodine Radojčiću, imali prilike da na vrlo kvalifikovan i detaljniji način čujete šire obrazlaganje amandmana koje je SRS podneo, pokušavajući tako da ovaj zakon učini jasnijim i preciznijim, a posebno, treba to reći bez zadržavanja, u smislu kaznenih odredaba, o kojima će kasnije verovatno biti reči, za izricanje sankcija svakom onom ko ne poštuje članove ovog predloga zakona, s obzirom na to da, kao što imate prilike da čujete, tema jeste sprovođenje zakona na teritoriji KiM-a.
Građani koji su za nas glasali, dakle, za listu SRS-dr Vojislav Šešelj, glasali su za listu koja je rekla: "Srbija nema alternativu". Mi smo tada dali odgovor i projekciju šta može da se desi baš u smislu KiM-a.
Zašto pričamo o Kosovu i Metohiji? Složićete se, to je zaista srce srednjovekovne države i predstavlja, po rezolucijama UN-a i završnim aktima svih međunarodnih institucija koje su vlasne da odlučuju o tome, kontinuitet državne teritorije Republike Srbije. Neko je u nekom momentu odlučio da se stornira taj deo teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta, odnosno izvršio je udar na ustavni poredak Republike Srbije.
Kao što znate, ne treba da vas podsećam, u preambuli srpskog ustava stoji da je KiM sastavni deo države Srbije. Mi smo i tada smatrali da nije baš najsrećnije rešenje da to stoji samo u preambuli. Ono što proizlazi iz svega toga jeste da se svi ostali članovi Ustava, odnosno svi državni atributi sprovode na celokupnoj teritoriji KiM-a.
Zašto mi, kada pričamo o ovome i kada je reč o bilo kom zakonskom predlogu, postavljamo samo jedno pitanje: da li će zakon biti sprovodiv na teritoriji KiM-a? Zato što nam odgovor na to pitanje daje odgovor na sva pitanja. Znam da će mnogi kolumnisti, čak i ovde prisutni, reći da je ovo tema koja izlazi iz okvira ove rasprave, ali nije, ovo je jedina tema o kojoj treba da se priča, zato što mi na teritoriji KiM imamo sprovođenje zakona koji govori o nacionalnim simbolima, a nisu srpski nacionalni simboli, a iza tog zakona, dame i gospodo, stoje SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Zašto? Taj odgovor je dobio predsednik DS-a 23. marta, na redovnoj sednici Saveta bezbednosti, kada je pokušao da zaštiti nacionalne simbole, pokušao da zaštiti teritorijalni integritet, kada je došao na naše stavove iz 1999. godine. To su isto pokušali da urade mnogi pre njega, svi oni koji su u Hagu osuđeni na toliku robiju da bi se sprovodio i dao legitimitet nezavisnosti KiM-a.
Šta je on tada dobio od diplomatskih predstavnika Velike Britanije i Amerike? Kosovo je nezavisno. To je bespovratno. Na teritoriji KiM-a sprovodi se plan Martija Ahtisarija. Godinama unazad, mi smo taj podatak iznosili ovde i nećemo se ponavljati, američka, vašingtonska administracija je stotine hiljada i miliona dolara ulagala u KiM.
Da li hoćete da pričamo koliki je budžet EU za KiM, upravo onaj deo teritorije koji derogira ovaj zakon o kom pričamo danas?
Dakle, mi ovaj zakon možemo da stavimo storno, jer vlast nema odgovor na ovo pitanje. Mi nećemo moći da ga sprovedemo na delu KiM-a, ne samo ovaj, nijedan drugi, ali je ovaj teži i bolniji zato što su nacionalni simboli u pitanju, zato što je u pitanju sve ono što čini svakoga od nas. Zato predstavnici vlasti nisu ovde i zato je gospodinu Radojčiću vrlo neprijatno da me sluša, verovatno mu odzvanjam govoreći na ovu temu, ali drago mi je što ovo postoji, što ovo jeste jedini medij i na ovom mestu jedino može da se priča o ovome.
Nečuveno je da je Parlament poluprazan kada je reč o ovako važnim stvarima. Da li to znači da vladajuća koalicija predsedniku DS-a okreće leđa kada se priča o ovome? Ko će to da stane u odbranu nacionalnih simbola – jedan radikal? Da li je to bila zamisao? Iza ovog jednog radikala stoji preko milion glasova.
U periodu krize, budite uvereni u to, za čoveka koji gubi sve svakoga dana, od egzistencije, socijalne sigurnosti, koji ne zna šta mu je država, na kom delu teritorije se ona prostire, nacionalni identitet će biti značajan, ako ne i najznačajniji, kao što je vrlo značajan svima onima koji su ga izgubili nečijom odlukom, a to nije bila srpska odluka.
Za to se, dame i gospodo, vaš predsednik pokušava sada da izbori. Na koji način? Ne može da ode na KiM sa svojom zastavom, da intonira svoju himnu, što mu šiptarske vlasti neće reći: "E, sada možeš". On to nama ne bi rekao. Nama su to preneli kosovski dnevnici. Znači, srpska javnost je uskraćena za objašnjenje, odgovor na konkretnu situaciju u kojoj se svi mi nalazimo.
Vi smatrate da ovo nije značajna stvar. Ovo je pitanje par ekselans. Ako toga nemamo, znači, nas država ne štiti svuda, mi nećemo imati mogućnost da stojimo ponosni u bilo kojoj međunarodnoj instituciji, zato što postoji deo koji će da se uvlači u međunarodne institucije, pa će vam doći predstavnik republike Kosovo, I, šta ćete vi da radite tada? Doći će sa svojom diplomatskom pratnjom, na tim kolima će biti zastava republike Kosova. I, šta tada? Hoćete da pričate s njim? Pa, to znači da ste pružili ruku onima koji su otpisali 200.000 prognanih Srba, tolike zločine, o kojima Karla del Ponte, naknadnom pameću, priča. To znači da ste otpisali sve nas.
Da li vi shvatate istorijski momenat, koji je značajan? Znači, odluka ove godine, a na vama je najveća moguća odgovornost. Mi smo pokušali to da uradimo, mi smo štitili ustavni poredak, ono na šta sve države imaju pravo. Mi smo dobili "Milosrdnog anđela".
Vaš predsednik je bio pred "milosrdnim anđelom" u Savetu bezbednosti. Koliko vas to zna? Dobio je šamarčinu od predstavnika Britanije i Amerike i popio autogol. To je najstrašnija moguća činjenica. A ko priča o tome u Srbiji? Radikali.
Znači, ukoliko govorimo o nacionalnom interesu, ovde ga nema. Ovde mi ne možemo da znamo, jer nema predstavnika izvršne vlasti kada pričamo u raspravi u pojedinostima o tako važnom pitanju, kada, kog dana će se naša zastava zavijoriti u Prištini. Na koji način mi izražavamo protest, recimo, Američkoj ambasadi ovde? Odakle pravo svima njima da na srpskoj teritoriji pričaju s predstavnicima republike Kosovo? Zato mi danas pričamo o tome na ovaj način, zato što srpska javnost treba da zna da su nama oteli miran san, dostojanstvo, ekonomiju, sve, Amerikanci i Britanci na teritoriji Evrope. To je jedina istina i to vi znate, samo iz tog razloga što su dobro finansirali rušenje prethodnog režima. Vi to ne smete da kažete. Jedni način na koji ćete moći da reagujete, jeste da priznate nezavisan KiM, tako što ćete ući u pregovore s njim.
To treba da se kaže srpskoj javnosti, da vi, sve i da hoćete, mi smo bili u vašim cipelama, nećete moći da date drugačiji odgovor, zato što onda imate situaciju da će državni vrh Srbije da bude optužen pred nekim tribunalom, samo zato što je branio nacionalne simbole, nacionalno dostojanstvo i ustavni poredak zemlje.
Sada vas pitam, da obrnemo situaciju, da na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva, bilo koje zapadnoevropske demokratije, bilo ko pokuša nešto slično da uradi, kako bi prošao? Koji bi bio odgovor njihovog državnog vrha? Nema američkog propagandnog filma koji na prvom mestu ne zavijori američku zastavu, koji ne stvara mit o američkom predsedniku, kao instituciji, koji ne intonira himnu, koji ne govori o tome da je za Amerikanca najznačajnije da ti simboli predstavljaju njega, bez obzira na to gde se nalazio. Na teritoriji KiM-a, srpski nacionalni simboli su prognani. Ko ih je prognao? Američka administracija. Šta nama govori predstavnik Euleksa – da se na teritoriji KiM-a sprovodi plan Martija Ahtisarija i da s Albancima treba pregovarati, i ulazimo u sledeću fazu, a to je Išinger – podela Kosova i de fakto priznanje, i do viđenja. Koliko to Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika – pretkumanovska, beogradski pašaluk, koliko?
Vi ćete nama da kažete da smo mi izazvali, lošom politikom, takav odnos međunarodne javnosti prema nama, da vi zato sada ispaštate naše poteze. Nije tačno, vi se upravo sada nalazite tamo gde smo mi bili.
Ne zaboravite, Milošević je bio američki faktor stabilnosti. Amerikanci su bili saveznici njemu; zato što im je verovao, zato je tako prošao. Takođe, pitaćemo gospodina Radojčića, recimo, na koji način misli da postavi dvoglavi nemanjićki grb kada u poglavlju 3, koje nosi naslov – Grb republike Kosovo, piše da se postavlja na ulazu državnih institucija, zajedno s njihovim naslovom, u svim službenim aktima, u pečatima državnih institucija, u dokumentaciji i u međudržavnim sporazumima republike Kosovo, na osnovu reciprociteta.
Kada je reč o upotrebi grba, to je isključivo pravo državnih organa, a upotrebljava se kao, znak identifikovanja, u pečatima, štambiljima, na zvaničnim dokumentima i u znakovima državnih organa, u dokumentima civilnog statusa i u ličnim dokumentima, u diplomama i svedočanstvima završene škole, za označavanje državne granice, u rejonima graničnih prelaza, objektima državnih organa, kao i u prostorima ovih organa. Ovde nema dvoglavog nemanjićkog grba.
Zatim, ''u prostorima i zgradama gde je sedište državnih organa, kao i u prostorima ovih organa, u prostorima i zgradama diplomatskih i konzularnih predstavništava republike Kosovo van republike i u prevoznim sredstvima koje upotrebljava rukovodstvo predstavništava, shodno međunarodnim sporazumima; u pečatu, štambilju, naznačenoj dokumentaciji organa lokalnih zajednica kada obavljaju posebne zadatke, odnosno zadatke iz državne nadležnosti; u pečatima, štambiljima dokumentacije preduzeća i drugih organizacija, kao i privatnih, kada imaju javna ovlašćenja za obavljanje posebnih zadataka, odnosno određene zadatke iz državne nadležnosti; u pozivima, čestitkama, vizitkartama za identifikaciju koju upotrebljava predsednike republike Kosovo, predsednik skupštine republike Kosovo, premijer, ministri, rukovodioci predstavništava van zemlje, u pozivima, čestitkama, vizitkartama, sličnim službenim kartama za identifikaciju koje upotrebljavaju poslanici, funkcioneri, službenici državnih organa; prilikom međunarodnih kulturno-sportskih i drugih takmičenja, humanitarnih skupova i drugih priredaba gde se republika Kosovo predstavlja, odnosno gde učestvuje, shodno pravilima i zakonima takvih skupova''.
Grbom naznačuju i letelice i druga javna prevozna sredstva, prema uslovima i načinu koje utvrđuju odredbe opštih pravnih akata, i u drugim prilikama i u uslovima kada određuje zakon.
Vrlo verovatno ćete se sada začuditi, a ja ću vam postaviti opet isto pitanje. Ovo je nama samo uvertira da će ono što su Amerikanci stvorili na teritoriji Kosova i Metohije da se uvodi u sve međunarodne manifestacije, kulturne i sportske aktivnosti, bilo koje druge aktivnosti.
Kako će izvršna vlast da reaguje, upravo, na upotrebu nacionalnih simbola veštačkih tvorevina američke administracije? Na koji način ćete vi, recimo, ukoliko se desi da učestvujete i da budu predstavnici s teritorije KiM-a, da odreagujete kada se bude intonirala njihova himna i kada se bude predstavljao njihov grb, kada se bude napravila njihova avio-kompanija, recimo?
Sada možemo da pravimo projekcije, jer ovo je okvir. U ovo se ulažu pare. Nije tajna, postoji zvaničan dokument, Senat, lepo, usvojio, koliko na godišnjem nivou američka administracija ulaže u budžet Kosova. Budžet za EU, odnosno predstavnike EU za teritoriju Kosova znači da će potpomognuti stvaranju institucija na teritoriji KiM-a, napraviće im državu.
Nama je potpuno jasno zašto je to tako, bez obzira na to kakvi mi bili i koliko se često svađali u Srbiji, oni nikada saveznike neće imati za to divljanje.
Njima su potrebni Albanci dole da bi sprovodili ono što je interes, jer to jeste geostrateški vrlo važno mesto za približavanje Rusiji. Čujemo da će Bondstil da zameni bazu Avijano. To jeste tok mnogih značajnih puteva, od resurasa, do trgovine drogom i ostalih stvari.
Dakle, vrlo važna tačka za američku administraciju. Da nije tako, Bondstil ne bi bio postavljen kao druga baza u svetu, da nije tako, Amerikanci ne bi pravili veštačku tvorevinu na našoj teritoriji.
Ono što bismo želeli da čujemo, jeste – na koji način ćete sankcionisati sprovođenje ovih članova o upotrebi, recimo, grba, intoniranja državne himne Kosova, a u svetlu odredaba zakona o kojima mi danas raspravljamo? Hvala.
Meni je potpuno jasno da na ovo pitanje treba da odgovori, recimo, ministar, koji je vlastan da konačno da odgovor. Sada ću vam postaviti jedno pitanje i neću o ovom amandmanu bilo šta dalje reći – da li će član ovog zakona biti sproveden na teritoriji Kosova i Metohije? Molim vas, gospodine Radojčiću, da mi date taj odgovor.
Hvala, gospođo Đukić Dejanović.
Upravo je to ono o čemu SRS priča već mesecima i sve vreme dok govorimo i raspravljamo o ovom predlogu zakona, kao i o ostalim predlozima zakona. Gospodin Markićević je opravdano reagovao na način za koji smatramo da je jedini primeren.
Ono što i gospodinu Markićeviću, a i celokupnoj javnosti u Srbiji želim da kažem, jeste da se u paralelnom zakonskom aktu, koji sprovodi, vrlo verovatno, šiptarske nacionalne simbole na otetoj srpskoj teritoriji, u članu 17, između ostalog, kaže – novčanom kaznom u iznosu od 500 do 1.000 evra kažnjava se pravno lice kada upotrebi grb ili zastavu u suprotnosti sa članom ovog zakona, grb ili zastavu u obliku ili sadržaju kako nije predviđeno ovim zakonom i propisima koji su na snazi, na javnom mestu ističe grb ili dotrajalu zastavu na neki nepravilan način, ako ne upotrebi grb ili zastavu kada je upotreba obavezna, izvođenje himne republike Kosovo u suprotnosti sa članom, takođe, ovog zakona i propisima koji su na snazi.
Zbog povrede stava 1. ovog člana izriče se novčana kazna u iznosu od 250 do 500 evra i odgovornom službenom licu. Zbog povrede stava 1. ovog člana izriče se novčana kazna u iznosu od 250 do 500 evra odgovornom licu pri državnim organima. Novčanom kaznom u iznosu od 150 do 300 evra kažnjava se fizičko lice zbog povrede propisa iz ovog člana zakona.
Ono što je evidentno i što srpska javnost, takođe, treba da zna, jeste da je vrlo verovatno da oni koji su pisali članove, odnosno napravili predloge zakona o upotrebi nacionalnih simbola, nisu imali u vidu ovo, za šta se nadam da smo vrlo detaljno predstavili, a da paralelno funkcioniše na teritoriji KiM-a. Pretpostavljam da i većina poslanika prisutnih ovde nije nikada imala prilike da vidi ovaj zakon o upotrebi nacionalnih simbola veštačke tvorevine, potpuno nelegalne, kao što je republika Kosovo, a ono što je sramota, to je da predlagač ovakve amandmane nije usvojio. To što oni postoje u nekim drugim zakonskim aktima, drugim zakonskim rešenjima, ne znači da ovaj predlog zakona ne treba da bude vrlo jasan i da nedvosmisleno ukazuje na to da država Srbija sprovodi ovaj zakon na celokupnoj teritoriji, da država Srbija ohrabruje da se na dostojan način tretiraju nacionalni simboli i da država Srbija sankcioniše svakog ko se drzne da se na bilo koji nedostojan način odnosi prema nacionalnim simbolima.
To što mi danas u ovakvom ambijentu, na ovakav način, s pomoćnikom direktora Republičkog sekreterijata za zakonodavstvo vodimo raspravu u pojedinostima, takođe je odnos izvršne vlasti prema onome što će reći, na prvom mestu, opozicija.
Takođe, ovde niko nije niti naivan, niti ograničen, mogli su da očekuju kakva će pitanja doći od strane opozicije, ali su predstavnici vlasti, koji su vlasni da vode razgovor na ovu temu, sasvim smo ubeđeni u to, izbegli da se pojave ovde. Mi se čak i bojimo odgovora koji ćemo dobiti u nekom narednom periodu.
Istrajavaćemo na tome da nam vladajuća većina koja čini vlast da zvanične odgovore na sva ova pitanja koja smo danas, tokom ove rasprave, postavili, ali ono što nam je najznačajnije, dobro je što postoji ovaj način, ovo je, ipak, priznaćete, jedino mesto gde se susreću vlast i opozicija. Ovakve rasprave se vode u mnogim evropskim parlamentima, i te kako se vode kada je reč o zaštiti nacionalnog dostojanstva i nacionalnih simbola, i te kako se sprovode kampanje koje promovišu nacionalno dostojanstvo u svim ozbiljnim državama
Takođe, ostajemo uskraćeni za potvrdu odgovora da oni koji nama nalažu standarde osiromašuju srpsku privredu, građane bacaju na kolena, direktno stoje iza udara na ustavni poredak države Srbije. Vrlo je verovatno da ovo vama nije značajan institut, ali videćete, pretpostavljam, kada dođe vreme za to, da nema značajnijeg instituta za jednu državu od zaštite ustavnog poretka.
Mi ovde danas gledamo samo slike pred našim očima, kroz konkretne primere i zakonska rešenja, kroz postojanje paralelnih institucija, da su oni koji su nam presudili, bukvalno, oduzeli pravo da sprovodimo ovaj zakon na delu Kosova i Metohije.
Ovo bila sve bila određena spekulacija, politička, kako bi neki rekli, klapnja na temu, da mi nemamo konkretne poteze i konkretne odgovore na najznačajnijim mestima, a pogotovo na onom delu teritorije koje je oteto od Srbije, ne srpskom voljom, već tako što je, pod okriljem najmoćnijih sila, etnički promenjena struktura na teritoriji KiM-a, sprovedena potpuno kriminalna vlast, koja će sprovoditi interese tih administracija, a videćete kako će se sprovoditi rasprava pred Međunarodnim sudom pravde. Ono što je njima bio argument ranije, humanitarna katastrofa, na prvom mestu, učinjena je prema srpskom narodu, koji nema šanse da se vrati na teritoriju KiM-a, nema mogućnost da raširi lepu srpsku trobojku, nema mogućnost da stane uspravno i dostojanstveno na intoniranje himne "Bože pravde", nema mogućnost ni da se divi dvoglavom nemanjićkom orlu na svim državnim institucijama. To je činjenica pred kojom, čini mi se, niko u Srbiji ne bi trebalo da bude ravnodušan.
SRS će se zalagati, odnosno uvek će postavljati samo jedno pitanje – kada, u kom momentu će se zakoni koji se predlažu u ovoj skupštini sprovoditi na delu teritorije KiM-a, kada će izvršna vlast u Srbiji da uruči protest svima onima i da sankcioniše sve one koji derogiraju nacionalne simbole? To i jeste tema današnje rasprave.
Ono na čemu ćemo insistirati jeste povratak tradicionalnih srpskih teritorija i ustavni poredak države Srbije. Na koji način? Mirnim, političko-pravnim i diplomatskim sredstvima. Onoga momenta kada budete uručili protest De Kermabonu, koji je primio predstavnika nelegalne vlasti s nacionalnim simbolima potpuno stranim srpskim, tog momenta ćemo znati da sprovodite srpske interese. To se ne dešava i to se neće desiti u doglednoj budućnosti, jer da hoće, desilo bi se već. Mi možemo, potpuno uvereni, da kažemo da ne sprovodite srpske interese na srpskoj teritoriji. Na srpskoj teritoriji se sprovode američki i britanski nacionalni interesi i to je činjenica. Hvala.
Ono što bih htela, pre prelaska na ovo obrazlaganje, prvo, da saznam nešto, kao ovlašćeni predstavnik, pošto mi nije bilo najjasnije ovo malopre, a nemam poslovničku mogućnost, osim da rizikujem da budem izbačena naglavačke, pa sada trošim ovo vreme. Dakle, ovlašćeni predstavnik ima vreme koje može da iskoristi tokom celokupne rasprave u pojedinostima i, kada vi pitate, što je sasvim logično, na kraju – da li neko od ovlašćenih predstavnika želi nešto da kaže, onda on to pravo nema?!
Radi se samo o izjašnjavanju i definisanju vremena koje neko želi da koristi. Naravno, ja ću koristiti, ali samo delić ovog vremena predviđenog za ovlašćenog predstavnika o ovoj tački dnevnog reda.
Pozdravljam predstavnike resornog ministarstva. Drago mi je što ćemo, makar, imati priliku da javno raspravljamo na temu predloženog zakona. Kao doprinos ovoj raspravi, potrudila sam se da proučim ovaj godišnji izveštaj koji ste nam, sa kašnjenjem konstatujem, dostavili. Određeni nalazi ovog izveštaja će, svakako, biti predmet rasprave u predloženom paketu ekoloških zakona u pojedinostima, zato što smatram da su dati određeni ekološki akcidenti i određena sredstva su uložena da bi se ti akcidenti sanirali.
Ono što je izostalo i za šta smo uskraćeni da saznamo, a bilo je neophodno za raspravu i o ovoj tački dnevnog reda, jeste – kolika je šteta na današnji dan, izražena u matematičkim, odnosno finansijskim vrednostima, naneta nepoštovanjem odredaba ranijih zakona, dakle, pre donošenja ovog zakona? Na koji način će se, recimo, ovaj predlog zakona sprovoditi na teritoriji KiM-a?
Za sada bih vreme iskoristila ovoliko, a ostalo vreme ću ostaviti za dalju raspravu. Hvala vam.
Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo, ministre, ono što očekujete od mene da čujete jeste – kada će se ovaj predlog zakona kao zakon, jer imate većinu, pa ćete ga vrlo verovatno usvojiti, sprovoditi na delu KiM-a? To je pitanje koje će SRS svim predlagačima da upućuje.
Na osnovu zaista žive diskusije tokom rasprave u načelu, pokušala sam da konsultujem sve izveštaje i analize koje je vaše ministarstvo napravilo, naslove koje ste vi rekli, premda moram priznati – teško je organizovati se u ovom materijalu, malo je vremena bilo.
Želela bih da odgovorite baš u ovoj raspravi u pojedinostima – šta je sa štetom nanetom posle upotrebe hemijskog oružja tokom NATO agresije 1999. godine? Koje konvencije su tada povređene, s obzirom na to da je obrazloženje amandmana, uglavnom, u duhu nesklada s određenim međunarodnim konvencijama?
Ono što SRS interesuje sada, jeste – na koji način ćete reagovati u odnosu na sve one, a postoje dokazi, koji su upotrebljavali hemijsko oružje i time kršili celokupan korpus međunarodnih konvencija? Da li ste napravili proračun štete od upotrebe hemijskog naoružanja?
U ovoj knjizi vašeg ministarstva, zaista je poteža i dosta detaljna, u kojoj je godišnji izveštaj sektora za kontrolu i nadzor, nisam našla rezultate štete proizvedene u periodu agresije na teritoriji Kosova i Metohije, ali ne samo na teritoriji KiM-a, znam da ste upućeni u način i metodologiju efekata, već u smislu zdravlja, života, životne sredine celokupne Srbije i okolnih zemalja.
To je ono što očekujemo da čujemo od vas kao odgovor, kao i koliko košta saniranje onoga što je napravljeno, a jeste presedan u modernom istorijskom periodu i direktno je, na duže staze, uticalo na zdravlje stanovnika i građana Srbije i okolnih zemalja.
U vezi s tim, nisam našla konkretne podatke na tu temu, premda mi je bilo vrlo teško da čitam gospodina Gora, u naslovu koji ste vi predložili da konsultujem, ali osoba sam koja voli da konsultuje sve, pa da negde pronađe ono što bi trebalo da bude objektivna slika. Podsetićete me na kojoj strani Al Gor piše o upotrebi nedozvoljenih sredstava tokom 78 dana NATO agresije nad SRJ.
Onog momenta kada mi budete skrenuli pažnju na tu konkretnu stranicu, gde gospodin Gor piše o upotrebi hemijskog, biološkog, oružja s osiromašenim uranijumom, razumeću dobru nameru i, eventualno, dobru volju svih onih koji su, očigledno, izuzeti od užasne odgovornosti za 1999. godinu, a jeste kršenje celokupnog korpusa međunarodnog javnog prava i svih međunarodnih konvencija.
To direktno znači da stanovništvo Srbije i dan-danas trpi posledice tog NATO divljanja tokom 78 dana bombardovanja, da je stepen oboljenja, od kancerogenih bolesti, pa nadalje, užasno podignut.
Ono što SRS očekuje da u ovoj raspravi u pojedinostima čuje, jeste da li se razmišljalo na tu temu. Ukoliko jeste, kakva je agenda, u smislu onoga što sadrže mnoge ekspetize, mnogi nalazi, kako domaćih, tako i stranih stručnjaka, koje ćemo mi srpskoj javnosti tokom ove rasprave predstaviti.
Značajno je da predstavimo, takođe, posledice ''balkanskog rata'' 1999. godine koje je gospodin Mališev, inače, profesor Akademije vojnih nauka Ruske Federacije, napravio. Frapantni su nalazi grupe eksperata, ali sve to predstavlja sliku onoga što vi pokušavate da uradite, a to je predloženi set ekoloških zakona i uvođenje reda u ono što mi svi, kolokvijalno, zovemo zaštitom životne sredine.
Nas interesuje posebno ovaj deo pre toga – da li će snositi odgovornost, da li postoji neki podnesak koji bi trebalo da nam skrene pažnju u smislu da hoćemo, na neki način, da ukažemo da izvršna vlast ima nameru da se ozbiljno bavi ovim problemom? Meni je to promaklo. Pretpostavljam da ćete vi da uputite na konkretan podnesak podnet toj i toj instituciji i na konkretno rešenje, pa ćemo moći dalje da pričamo o tome, a onda bismo shvatili da zaista krećemo u pravom smeru i da se o određenim istorijskim činjenicama, kao što je NATO agresija i posledice NATO agresije, u smislu današnjeg dnevnog reda, govori na objektivan, neostršćen način, u interesu državljana države Srbije. Hvala.
Kao što sam malopre rekla, s obzirom na to da mi kolege nisu tu, na neki način sam frustrirana, jer biste čuli raspravu u pojedinostima koja bi bila mnogo detaljnija i kvalifikovanija, ali šta je tu je.
Nadam se da ću odgovoriti ovoj, uslovno rečeno, nemogućoj misiji i da ću na dostojan način da predstavim svoje kolege koje su se potrudile, i nekoliko meseci pre ovoga, znajući da će ovo biti tema dnevnog reda, da i kroz Odbor za zaštitu životne sredine daju svoj doprinos.
Kada govorimo o Predlogu zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, pretpostavljam da vi mislite da ćemo mi pričati, na prvom mestu, o onome o čemu se ređe priča u državi Srbiji, jer smo zakoračili poodavno na ''put kojim se ređe ide'', pa tako preispitujemo odgovornost svih onih koji su potpisnici nelegalnog akta kao što je agresija nad SRJ, što je omogućilo sadašnju situaciju, dakle, funkcionisanje terorističke države, tvorevine nastale na ovakvom aktu, na osnovu falsifikovanog izveštaja Helen Rant, o kojem je ona, takođe, pričala.
To potvrđuje i današnji, sadašnji momenat, jer ovi zakoni, kao i svi ostali zakoni, a to bih volela, gospodine Duliću, od vas da čujem, neće moći da sprovode na teritoriji KiM-a, makar, Srbija neće moći da vrši nadzor nad sprovođenjem ovakvih zakona, što nas ne uverava da, recimo, na KiM-u, pogotovo uspostavljanjem Bondstila, oni koji su učestvovali u agresiji nad našom državom i nad našim narodom neće opet posegnuti, u nekoj sličnoj situaciji, za upotrebom svega onoga što je konvencijama zabranjeno. Naprosto, logike radi, jednom su to uradili, zašto ne bi opet.
Međutim, ono što sam htela da vam predstavim, a nisam imala vremena u raspravi u načelu, skrenula bih vam pažnju na određene naslove i određena svedočenja. U svakoj normalnoj državi takva svedočenja budu povod za određene ozbiljne istrage i za sprovođenje određenih konkretnih mera, pa se nadamo da će i ova situacija da bude slična.
Dakle, španski list je pisao, a Španija je pokazala da je na strani Srbije u ovoj mukotrpnoj diplomatskoj i pravno-političkoj borbi za očuvanje teritorije KiM-a. Španska misija na teritoriji KiM-a je više puta, čak uz mnogobrojne kaznene poene u odnosu na glavnokomandujuće njihove predstavnike na teritoriji KiM-a, pokazala da je, ipak, na strani srpskog naroda. Tako su i određeni primeri iz Španije svedočili, baš na osnovu svedočenja učesnika NATO agresije, o tome da je NATO alijansa koristila, između ostalog, i hemijsko i biološko oružje protiv SRJ, odnosno, ovde bi trebalo da se čita – u najvećoj meri, protiv Srbije.
Tako imate jedno svedočenje, ukoliko vi to nemate, biću slobodna da ga iskopiram i ostavim na adresi vašeg ministarstva. Španski pilot Adolfo de la Os je bio prvi oficir NATO-a koji je progovorio o upotrebi hemijskog, biološkog i radioaktivnog oružja.
On je dao izjavu španskom listu "Artikulo 20" i tu je direktno optužio vlade zemalja koje su izvršile agresiju na SRJ 1999. godine. za širenje lažnih vesti o samom ratu.
Trebalo bi da se razmisli kako se, recimo, odnositi prema ljudima koji u Srbiji šire lažne vesti o posledicama NATO agresije, ili jednostavno prećutkuju posledice NATO agresije. Ono što možemo da garantujemo, kao neko ko jeste akter na političkoj sceni Srbije, jeste da ukoliko se ova vlast ne obračuna s takvim stvarima i tim ljudima, sasvim sigurno će doći period kada će se preispitati odgovornost svih onih koji su imali određene informacije, a nisu radili u skladu s njima, prećutali su i narod doveli u zabludu, samim tim, mogu da budu učesnici u onome što je diferencijalna dijagnoza zdravstvenog stanja stanovništva Srbije.
Međutim, da se vratim ovoj izjavi, koja, takođe, može da posluži vašem resornom ministarstvu da na određen i adekvatan način, a opet u okviru same vlade, reagujete, o upotrebi ovih hemijskih sredstava o kojima mi pričamo danas. To je direktna izjava pilota koji je bio očevidac i učesnik NATO agresije i koji je nekoliko godina posle toga, suočen sa svojom ljudskom savešću, odlučio da govori.
Mi tu možemo da vidimo, ne bih sada govorila o tom delu, to ću možda malo kasnije, da kolateralna šteta nije postojala, da su zaista bile date naredbe za gađanje humanitarnih ciljeva, dakle, svih onih ciljeva koji nisu vojne mete. Između ostalog, on kaže da su pročitali toliko laži, toliko kontradiktornosti, da su se sami, međusobno, a nekoliko vojnika je kasnije odlučilo da se obrate javnosti, odlučili da više ne konsultuju novine dok se ne vrate u svoje zemlje.
Ono što je, takođe, vrlo značajno, jeste da je rat koji su sprovodili na teritoriji KiM-a, u okviru akcije "Milosrdni anđeo", sasvim sigurno, događaj koji će u nekoj daljoj budućnosti da košta celokupnu međunarodnu zajednicu. Da vidimo koliko će da košta srpsku zajednicu.
Na osnovu konkretne izjave, imamo podatak o tome da se tokom agresije uništavala zemlja, da se bombardovala novim oružjem, otrovnim nervnim gasovima, kasetnim bombama, uranijumskim bombama, napalnim, sterilišućim hemijskim materijalima, otrovima koji truju useve, a o svemu tome se ćutalo. To je objavljeno u španskom listu "Artikulo 20", broj 30, tako da ću biti sasvim slobodna da vam to predam.
Stručnjaci u Beogradu koji su, takođe, proučavali posledice NATO agresije, recimo, u Sremu, ustanovili su da je alijansa prilikom bombardovanja koristila projektile, možda se malo udaljavam od teme, ali to jeste zajednička tema ove rasprave, sa hormonskom sadržinom. Zapravo, rezultati njihovih istraživanja su doveli do toga da je upravo ova hormonska sadržina izazvala oboljenje biljaka, a onda, naravno, i konzumenata tih biljaka, odnosno ljudi.
Takođe, ustanovljeno je da je dalekosežno oružje koje su koristili tokom perioda NATO agresije, a tiče se hemijskog i biološkog oružja, definitivno izazvalo trajne posledice po zdravlje ljudi.
Ali, ono što smo izbegli da vidimo, ili nam je promaklo, možda vi to imate, mi nemamo saznanja o tome, jeste zvanični dokument Vlade Srbije koji će govoriti direktno o posledicama korišćenja zabranjenog, po svim međunarodnim konvencijama, recimo, biološkog i hemijskog naoružanja u periodu agresije. Nama je samo to dovoljno da vidimo u kom smeru Vlada ide i da li je iskreno ono što govori predsednik vaše stranke, recimo, 23. marta, na sednici Saveta bezbednosti, da je NATO agresija direktno uticala i da je broj žrtava mnogo veći, kao posledica NATO agresije, u smislu povećanja broja obolelih od, nažalost, najtežih oboljenja.
Tu ne treba zanemariti da je 89 dece stradalo tokom perioda NATO agresije, da većina nas nema više mogućnost da bude sa sebi dragim ljudima, zato što je neko odlučio da koristi zabranjeno oružje, a posebno da je dobar deo nas, takođe, u situaciji da neguje i potpomaže negu onih koji su direktne žrtve korišćenja zabranjenog oružja, koriste određene medicinske tretmane koji su izuzetno skupi.
Imamo situaciju, o tome sam govorila u raspravi u načelu, da je negde oko 600 pripadnika Vojske Jugoslavije na VMA bilo podvrgnuto, u periodu 2000-2003. godina, analizama krvi, da su rezultati bili toliko frapantni da je taj projekat bio obustavljen, da se najčešće retko dovodila u vezu invalidnost i izloženost na područjima na kojima se koristilo biološko, hemijsko i radioaktivno oružje.
To je za nas odgovor na koji način se izvršna vlast u Srbiji odnosi prema ovom užasnom problemu, koji, takođe, u nekoj daljoj perspektivi, utiče i na ono što se zove reproduktivna moć državljana Srbije. Dakle, mi nemamo nijednu konkretnu, preciznu medicinsku analizu koja bi došla na sto za neku, recimo, međunarodnu konferenciju i pozvala na odgovornost sve one koji su inicijatori „Milosrdnog anđela“, tako da možemo da shvatimo da je odgovor Vlade Srbije, u ovom kontekstu, takav da se vi, zapravo, slažete sa svim onim što se dešavalo tokom 78 dana agresije, samim tim što niste preduzeli nijedan konkretan korak da se slika utvrdi na sasvim drugačiji, objektivan način.
U preostalom delu vremena koje ću koristiti da govorim o predlozima zakona koji su objedinili prvi set ekoloških zakona, reći ću da određeni konkretni podaci neumitno govore o tome da država Srbija i nema plan aktivnosti u ovom kontekstu, kao i da ovi predlozi zakona neće moći da se sprovedu na teritoriji Kosova i Metohije.
Na kraju, želeli bismo, konačno, bar od nekoga od vas da čujemo direktan odgovor na pitanje – na kom delu teritorije i na koji način mislite da sanirate posledice upotrebe zabranjenih sredstava, kao i na koji način mislite da sprovedete zakone koje ste doneli pred nas?
Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo, ono što bi mene interesovalo jeste da li ste ijedan amandman SRS-a usvojili? To bi, recimo, bio dobar odgovor. Ono što me, takođe, interesuje, s obzirom na to da je obrazloženje za naše amandmane da nisu u skladu s postojećim međunarodnim konvencijama, jeste – šta je bilo s upotrebom hemijskog i biološkog oružja, oružja s osiromašenim uranijumom u periodu NATO agresije? Sa kojoj konvencijom se upotreba tog oružja od strane pripadnika NATO alijanse, slaže? Koje konvencije su tada poštovane? Takođe, da li postoji ijedan zvaničan akt koji govori o tom periodu upotrebe zabranjenog oružja na celokupnoj teritoriji Srbije?
Ono što bih, na prvom mestu, volela da znam, jeste ko će to građanima Srbije da plati, pa da vidimo onda u kakvom svetu živimo i na koji način treba da se ovim setom ekoloških zakona približimo EU, koja je potpisnik „Milosrdnog anđela“ i potpisnik humanitarne katastrofe kada gledamo državu Srbiju?
U daljoj budućnosti, ukoliko imamo u vidu period poluraspada, recimo, osiromašenog uranijuma, pitanje je ko će da plati generacijama koje ni za šta nisu krive, a trebalo bi da dođu posle svih nas na potpuno kontaminiranu teritoriju?
Konačno, ono što sam obećala na samom početku priče o predloženom setu zakona, posebno o upotrebi oružja koje je zabranjeno svim međunarodnim konvencijama, jeste skretanje pažnje, pošto ste vi meni skrenuli pažnju na određene naslove i izveštaje, na analizu profesora Akademije vojnih nauka, gospodina Mališeva. On je pokušao, u nizu članaka lista „Nezavisimaja gazeta“, da predstavi analizu posledica vojnih udara po objektima Jugoslavije.
Ono što mora da se prizna, a jeste tema današnjeg dnevnog reda, u tim člancima ne postoji pravna ocena udara NATO-a po objektima Jugoslavije, kao ni same tzv. humanitarne akcije. S obzirom na to da je vojni stručnjak u pitanju, on je taj deo prepustio pravnim stručnjacima, ali mislim da nama i ne treba pravno tumačenje za čin koji nije dobio saglasnost Saveta bezbednosti, koji je bio jedini vlastan da odlučuje o tako nečemu. Takođe, nam nije potreban nijedan pravni stručnjak da nam kaže da je upotreba hemijskog oružja dozvoljena bilo gde i bilo kada, posebno na delu teritorije suverene države, kao i da agresijom ne može da se reši ništa, a agresija nam se desila.
Međutim, ono što srpska javnost treba da zna, pretpostavljam da će i vama biti interesantno, ono što ova analiza sadrži jeste karakteristika razmera posledica udara sa stanovišta zahteva, recimo, Međunarodne konvencije iz 1977. godine. Vidim da se vi najčešće pozivate na konvencije kada obrazlažete zašto određeni amandmani nisu prihvaćeni i, uglavnom se, u obrazloženju za neprihvatanje većine amandmana pozivate na međunarodne konvencije, a ova međunarodna konvencija iz 1977. godine, koja govori o zabrani vojnog ili bilo kog drugog neprijateljskog uticaja na prirodnu sredinu, daje definiciju vrste balkanskog rata sa stanovišta međunarodnog prava i uloge oružja visoke preciznosti u sistemu politike NATO-a.
Osnovnu postavku vojno-političke strategije, dakle, politike nacionalne bezbednosti, predstavlja njihova tvrdnja, naravno da govorimo o politici nacionalne bezbednosti SAD-a, ona je bila uvertira za upotrebu i zabranjenog oružja, da je rat bio i jeste sredstvo politike. Rukovodioci tadašnje američke administracije su odavno razvijali ideju pronalaženja aktivnog sredstva vođenja politike, proširenjem granica interesa Amerike, uz korišćenje vojne moći, u našem slučaju, uglavnom, uz korišćenje zabranjenih sredstava.
Volela bih da čujem i jednog stručnjaka: na koji način se humanitarno interveniše tako što ćete upotrebiti biološko, hemijsko ili radioaktivno oružje? Odgovor na tu vrstu pitanja niko od domaćih i stranih stručnjaka nije moga da da, osim da je reč o zločinu kakav ne pamti moderan svet, a koji su potpisale najrazvijenije zemlje zapadnoevropske demokratije.
Takođe, ono što bih volela od vas da čujem, verujem da ću čuti, jeste koji vremenski period je potreban da se sanira posledica korišćenja, u skladu sa temom, recimo, hemijskog i biološkog naoružanja?
Ono što gospodin Mališev, baveći se posledicama balkanskog rata 1999. godine, analizira, jesu pojave oružja visoke preciznosti, koje se može smatrati potrebom da se stvori sredstvo za vođenje rata s predvidivim rezultatima, po pristupačnoj ceni.
Ovo je jako važno zbog srpske javnosti, jer mislimo da će biti potpuno jasno šta je bila pozadina upotrebe zabranjenog oružja na teritoriji tadašnje SRJ, a pod izgovorom sprečavanja humanitarne katastrofe, ukoliko to dobro reprodukujem.
Dakle, ono što je tada osmišljeno kao potpuno nova metodologija ratovanja, jeste da se, zapravo, na teritoriji Balkana, u ovom slučaju, SRJ, isproba sve ono što se nalazilo u arsenalu NATO alijanse.
Nije ni prvi, ni poslednji put. Recimo da je potpune promene strategije i upotrebe zabranjenog oružja bilo prvi put tokom invazije na Panamu i direktnog obračuna s generalom Norijegom. Onda je usledila "Pustinjska oluja", i vrlo brzo smo došli mi. Konačni kraj NATO intervencije, u smislu vojnog razrešavanja s neposlušnim Srbima, bio je 1999. godine. Samo da vas podsetim, slično oružje se upotrebljavalo na teritoriji Republike Srpske i na teritoriji Republike Srpske Krajine. Dakle, sve ono što je trebalo probati u smislu efekata, dejstava. Mi smo bili apsolutno i definitivno jedan eksperiment in vivo svega onoga što je NATO alijansa imala na raspolaganju.
Pitanje je samo koliko će izvršna vlast da reaguje i da li će uopšte da reaguje u ovom smislu. Na osnovu ove analize, vidimo da je data precizna vojna analiza na koji način, recimo, hemijsko, biološko, kao i hormonsko, oružje s hormonskim sadržajem, utiču na celokupnu životnu sredinu, samim tim na život i zdravlje ljudi. Takođe imamo, a to ću malo kasnije da predstavim, jer je značajna analiza, možda će pomoći u kontekstu onog što pokušava da se uradi pred Međunarodnim sudom pravde, koliko bi to sve trebalo da košta zemlje zapadnoevropske demokratije. Između ostalog, predlaže se da zemlje zapadnoevropske demokratije, s obzirom na to da imaju najrazvijeniju medicinu, daju besplatno lečenje svim obolelim od, recimo, kancerogenih oboljenja na teritoriji nekadašnje SRJ, a sadašnje Srbije. Isto tako, preventivno da deluju, opet besplatno, jer su potpisnici najgnusnijeg zločina, na generacije koje dolaze a definitivno imaju promenjenu, na primer, genetsku strukturu.
Zaista bi nas prijatno iznenadilo, recimo, da imamo interdisciplinarno sarađivanje po ovom pitanju i saradnju između resora, pa tako očekujemo jednu sveopštu analizu vašeg ministarstva, Ministarstva odbrane i Ministarstva zdravlja, a potom, pretpostavljam, reakciju celokupne Vlade u odnosu na SAD i NATO alijansu.
To što ste odbijali amandmane SRS-a jer nisu u skladu s određenim međunarodnim konvencijama, međunarodne konvencije su tu i mi ih pozdravljamo, naravno. Nema nikoga ko želi dobrobit ljudima koje predstavlja a da se ne zalaže za primenu svih međunarodnih konvencija, posebno iz ove oblasti.
Dakle, očekujemo od vas konkretan odgovor, u smislu svih onih koji su prekršili sve postojeće međunarodne konvencije, onog momenta kada su upotrebili hemijsko naoružanje.
Nažalost, moje kolege nisu tu, pa nećete zameriti što poneki put uzmem i malo veću pauzu, naprosto, da osposobim glas za ovo što predstoji.
Kada je reč o međunarodnim konvencijama, volela bih da čujem koje međunarodne konvencije su ispoštovane u periodu agresije 1999. godine, a istraživanja, čak, i američkih i sovjetskih naučnika su pokazala da razaranje sistema za odvođenje, recimo, toplote, može dovesti do toplotne eksplozije i nuklearne katastrofe, sa razaranjem reaktora i ispuštanjem do 70% radioaktivnosti iz njega. Razaranje skladišta iskorišćenog nuklearnog goriva je još opasnije, pošto je radioaktivnost nuklearnog otpada za red veličina veća od svežeg nuklearnog goriva.
U slučaju razaranja ekološki opasnih objekata konvencionalnim oružjem tokom vojnih operacija, kao što je to, recimo, potvrđeno u Persijskom zalivu 1991, oslobađaju se izvanredno moćne sile, i to je ono o čemu se retko priča u Srbiji, a što je, definitivno, na duže staze, zauvek promenilo stanje zdravlja naših sugrađana. To jesu sekundarni faktori onesposobljavanja, u vidu požara, eksplozija, potapanja, zona hemijskog zagađenja.
Na primer, sličnost i uporedivost posledica takvih havarija s faktorima onesposobljavanja od oružja masovnog uništavanja, po vatrenom dejstvu, udarnom talasu, toplotnom zračenju, hemijskom i radijacijskom zagađenju, potvrđeni su događajima tokom druge polovine 20. veka, nažalost, i tokom sprovođenja akcije "Milosrdni anđeo", marta 1999. godine. Recimo, tokom eksplozije brodova u lukama, krhotine mase od jedne tone su dospevale na rastojanje od dve milje, masa od 100 kg – do 12 milja, dok je do prskanja stakala dolazilo na rastojanju do 30 milja. Talasi od eksplozije su izbacivali, recimo, brodove deplasmana do 5.000 tona i na 250 metara od obalske linije, uništavali brodove u radijusu do dve milje. Mi smo došli posle "Pustinjske oluje" i svega ovoga što se desilo. Požari do kojih je došlo tokom masovnih bombardovanja, primera radi, Drezdana, Hamburga, Osake i Tokija, 1943. i 1945. godine, odneli su u svakom gradu više žrtava nego što je poginulo u eksploziji atomskih bombi u Hirošimi i Nagasakiju.
Kada govorimo o agresiji i korišćenju hemijskog i biološkog naoružanja na teritoriji SRJ, najčešće se govori o radioaktivnom, odnosno osiromašenom uranijumu, zato što njegov poluraspad prevazilazi životni vek nekoliko generacija i direktno kontaminira celokupnu životnu sredinu. Kao što imate prilike da čujete, retko se govori, a bilo je, čini mi se, negde oko dve i po hiljade udara na legitimne mete, a od toga su najčešće bili civilni objekti, tokom 78 dana agresije, i vrlo često su upotrebljavana konvencijama potpuno zabranjena sredstva.
Ono što profesor Mališev govori, to su havarije na tehnološkim postrojenjima, gde se hemijski procesi odvijaju pod pritiskom od preko 100 atmosfera i na temperaturi preko 1000 stepeni. Moguća su nagla ispuštanja lako zapaljivih materija, sa nastankom požara u obliku vatrenih lopti. Pretpostavljam da se svi sećamo kako je to izgledalo u periodu NATO agresije. Dejstva vatrenih lopti slično je ozračenosti, i to javnost, takođe, treba da ima na umu. Možda je to i odgovor na zaista frapantan porast kancerogenih oboljenja. Dakle, dejstvo tih vatrenih lopti slično je ozračenosti od atomskog oružja, s radijusom smrtnog ishoda do 300 metara.
Kao analiza dejstva hemijskog oružja, recimo, poslužile su određene havarije u agresijama koje je potpisala NATO alijansa. Tu, nećete verovati, spadamo i mi, pa se, ali ne transparentno, na određenim vojnim akademijama i školama izučava na koji način to utiče na civilno stanovništvo.
Pretpostavka je da vaš resor ima sliku zdrave životne sredine. Volela bih da dobijemo odgovor o upotrebi oružja koje iskače iz svih međunarodnih konvencija. Da li na teritoriji Srbije postoji radijus koji je zdrav, koji nije kontaminiran u smislu uzgajanja, u smislu zemljišta, vode, vazduha, bilo čega, da nije kontaminirano dejstvo svih zabranjenih sredstava tokom perioda agresije?
Tokom Balkanskog rata, kako kaže dalje profesor Mališev, pogođeno je preko 30 rafinerija i tom prilikom je došlo do curenja i ispuštanja opasnih komponenti, što je zahtevalo hitnu evakuaciju preko 70.000 ljudi iz opasnih zona. Želim da vas uputim na naslov i na izvor, a to je gospodin Muhin, naslov je ''Balkan, zona ekološke katastrofe''. Moguće je da znate za ovo, a ukoliko ne znate, eto prilike da i to uvrstite u neke od izveštaja, recimo, vašeg resornog ministarstva, poput ovog godišnjeg, koji je detaljan. Nas zanima, recimo, period NATO agresije i dalekosežne posledice balkanske agresije. Njihovo razaranje je bilo praćeno opsežnim zagađenjem atmosfere, vodenih tokova, tla i podzemnih voda vrlo otrovnim i štetnim materijama, kao što su hlor, njegovi derivati, kiseline, fenoli itd., u radijusu od 50 do 200 km od razorenog preduzeća, a razoreno je preko 30 rafinerija.
Ono što se u ovom izveštaju navodi, a potpisnik je jedno od, priznaćete, u stvari, ne znam koliko ste upoznati s tim, prestižnih imena ruske vojne nauke, to je da svaki petrohemijskih objekat u svojoj zoni skladišti do 500.000 tona ugljovodoničnog goriva. Oni sadrže energiju ekvivalentnu tri do pet megatona trotila. Razaranje petrohemijskih i objekata proizvodnje uglja u SRJ tokom NATO agresije dovelo je do naglog toplotnog ispuštanja od 90 do 150 megatona i bilo je praćeno krupnim požarima, s formiranjem oblaka koja su sadržavali veliku količinu čađi, teških metala, poput olova i žive, sumpor-dioksida, azotnih oksida, oksida ugljenika, dioksina, aromatičnih ugljovodonika prve klase opasnosti, kao i benzopirena s kancerogenim svojstvima.
Kao što vidite, ne sećam se da se u Srbiji posle perioda agresije pričalo o ovim stvarima. Ukoliko se i pričalo, retko na ovakvim mestima kao što je Parlament. Po nekoj skromnoj analizi, na nekim medijima koji su pokušavali da pričaju ono što jeste humanitarna katastrofa, koju su potpisali američka administracija i najrazvijenije zemlje EU, pričalo se, uglavnom, o oružju koje je bilo obogaćeno osiromašenim uranijumom.
Takođe, jedna od činjenica je, a potrudiću se da nadležni resor dobije ovu analizu gospodina Mališeva, čiji su se saradnici potrudili da SRS dođe u posed ovih podataka, da je izbacivanje na visinu do 3.000 metara stotine tona toksičnih produkata sagorevanja dovelo do njihovog prenošenja na rastojanje od mnogo stotina kilometara, pazite, preko Belorusije, na teritoriju Rusije, sve do linije Smolensk. To ispuštanje toplote uzrokovalo je klimatsku katastrofu prve polovine leta 1999. godine. Dakle, ono što je NATO alijansa uradila SRJ, odrazilo se na celokupnu planetu i niko nije kriv za to. Niko od tadašnjih predstavnika NATO alijanse nikada nije platio ono što je uradio Planeti, ali na prvom mestu državljanima Srbije. Nikada se o ovom nije pričalo na adekvatan način, a što je najtragičnije, vlast nikada nije povukla odgovornost protagonista "Milosrdnog anđela", koga su napravili potpisnici najveće moderne humanitarne katastrofe.
U nastavku ove analize piše da je, a tiče se korišćenja nedozvoljenog hemijskog oružja, kao proizvod svega ovoga o čemu sam do malopre govorila, oslobađanje ovih opasnih hemijskih materija, sirovina i produkata hemijske, petrohemijske i medicinske proizvodnje, prilikom razaranja industrijskih objekata, dovelo do toga da njihova koncentracija u atmosferi toliko premaši dozvoljene granice, da se može porediti s potpunom primenom čistog hemijskog naoružanja. Dakle, vidimo da su, indirektno, oni koji su potpisnici eksperimenta zvani "Milosrdni anđeo" izazivali reakcije koje su ekvivalentne korišćenju hemijskog oružja. Ne sećam se da je o ovome bilo zvanično reči.
Hemijsko onesposobljavanje, kao prateći kasniji efekat, dovodi do mutacija flore i faune, smanjenja imunog statusa stanovništva i, sada ćemo se verovatno svi prepoznati u ovome, najrazličitijih mutacija alergija i širenja rizičnih grupa, recimo, za hepatitis, smanjenje otpornosti na kontaminaciju. Dakle, vrlo precizno su rušili, korišćenjem ovog naoružanja, naš imuni sistem. Takođe, porast obolelih od raka, bolesti unutrašnjih organa, epidemije koje pri tom nastaju, i to još u nepovoljnim ekološkim uslovima, lako mogu skliznuti u pandemije, za koje ne postoje kontinentalne granice.
Ono što je, takođe, jedan od rezultata ove, po nas, zaista zlokobne analize, ali, očigledno, vrlo profesionalno urađene, koja ne daje baš lepu sliku stanja zdravlja, a kao posledica korišćenja nedozvoljenog oružja u periodu agresije, jeste, recimo, i znatno povećanje nivoa radioaktivnosti na teritoriji Srbije, Makedonije, Crne Gore, a pogotovo Kosova. To predstavlja rezultat ne samo korišćenja bombi i eksplozivnih sredstava s osiromašenim uranijumom, nego i primene krilatih raketa, recimo, ''tomahavka'', projektila od 30 mm, koji ulaze u komplet naoružanja američkih jurišnih aviona A10. U glavama krilatih raketa ''tomahavk'' se koristi oko tri kilograma osiromašenog urana, protivoklopna jezgra pretvara u oblak keramičkog aerosola i prašine iz uranovog oksida, koji se može širiti desetinama kilometara.
Dakle, ovo je toliko uvezano jedno s drugim, da mi ne možemo da govorimo samo o upotrebi jednog oružja a da izostavimo drugo, o upotrebi zabranjenih sredstava a da izostavimo sve, uslovno rečeno, hemijske reakcije koje ona izazivaju u vodi, vazduhu ili u zemljištu. Međutim, ono o čemu se ovde najređe govori, jesu efekti koji su zadesili celokupnu teritoriju SRJ i celokupnu planetu, kao i odgovornost koja bi trebala da se ispostavi, u smislu računa za ono što smo pretrpeli tokom 88 dana agresije.
Toliko sada, u ovom delu. Samo bih vas zamolila da mi kažete koliko je još vremena ostalo na raspolaganju Poslaničkoj grupi.
Obrazloženje ovog amandmana može da se protumači na skoro identičan način, ali, nažalost, niko od predstavnika resornog ministarstva trenutno nije prisutan.
Podsećam da je namera mog amandmana bila da ispravim i da ukažem upravo na onaj period agresije koji je bio prepoznatljiv za našu državu, recimo, na agendu 21, koja govori o tome da se ne sme dozvoliti nacionalnim državama da posegnu za ucenjivanjem međunarodne zajednice povodom bilo kog nedozvoljenog sredstva i da je protivno svim konvencijama, čak, i pomisliti na upotrebu hemijskog ili biološkog naoružanja.
Ali ću detaljnije obrazlaganje mog i amandmana mojih kolega upotpuniti i nastavkom analize efekata agresije tokom 78 dana upotrebe hemijskog naoružanja.
Ono što je za SRS bila velika dilema, kada je reč o ovom zakonu, jeste kako sanirati posledice koje su nastale agresijom, koje su bile protivne svim konvencijama, i kako to inkorporirati u ovaj predlog zakonskih rešenja, odnosno set ekoloških zakona. Mi tvrdimo da to neće moći da se sprovede na način postizanja ekoloških standarda, ali, o tom potom, tokom rasprave u pojedinostima potrudićemo se da argumentovano, s određenim podacima koji se tiču najrazličitijih efekata NATO agresije, upotpunimo sliku i dokažemo da ovaj set zakona neće moći da postavi standarde koje nalaže razvijena Evropa, u smislu postizanja zaštite životne sredine, jer nismo sanirali efekte agresije koja se desila marta 1999. godine. Hvala.
Gospođo Čomić, hvala. Radujem se što je gospodin Dulić tu.
Amandman na član 16. je predvideo da se stav 1. briše. U obrazloženju se navodi, manje-više, koristiću priliku da citiram, slična su obrazloženja: ''Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 97. tačka 9. Ustava''. Trebalo bi da je citiram, da javnosti u Srbiji bude potpuno jasno da je država Srbija uvek vodila računa da se uređuje i obezbeđuje održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, zaštita i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta, proizvodnja, promet i prevoz oružja, otrovnih i zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija.
U skladu s ovim, s obzirom na to da su najčešća obrazloženja Vlade i resornog ministarstva da se amandmani ne prihvataju zato što su protivna postojećim konvencijama, samo da ponovim pitanje, pošto je gospodin ministar prisutan. Interesuje nas na koji način će resorno ministarstvo da pokrene pitanje odgovornosti za sve one koji su prekršili, tokom agresije 1999. godine, sve postojeće međunarodne konvencije, a posebno Konvenciju o upotrebi hemijskog naoružanja? Odgovor na to pitanje bi bio značajan, u smislu saniranja posledica upotrebe hemijskog oružja na životu sredinu, na zdravlje ljudi.
Koliko to saniranje treba da traje, u godinama, pretpostavljam, decenijama, i koliko to košta?
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Zaboravila sam da najavim da ću koristiti, možda, i vreme predviđeno za Poslaničku grupu SRS-a.
Očekujem kvalifikovani i detaljan odgovor na ovo pitanje, jer, složićete se, zbog vaše struke, da je zdravlje ljudi kategorički imperativ svih nas. U vezi s tim, ono što mi očekujemo jeste, kada se ispostavi cifra koliko će to da košta, da se kaže ko je odgovoran za kršenje svih konvencija. Mi ih sada tretiramo u smislu preduslova za ceo sistem ekoloških zakona, samim tim, i uvođenje reda u sam pojam životne sredine, očuvanje životne sredine.
Nas interesuje, na koji način Vlada i resorno ministarstvo misle da unaprede životnu sredinu, koja je kontaminirana na način da treba da prođe nekoliko životnih vekova, nekoliko generacija, samim tim, da mi za nekih stotinak godina razmišljamo o genetski prihvatljivoj i zdravoj generaciji na ovom delu teritorije?!
Da li je takvih akcija bilo, ili će ih biti, to je pitanje koje zanima celokupnu srpsku javnost, s obzirom na to da pretpostavljam da su upućeni u to da su lečenja skupa, da je očit porast obolelih od kancerogenih i drugih oboljenja, da su primećene izvesne genetske promene, samim tim i promene na imunološkom sistemu državljana Srbije. Pretpostavljam da imate, uslovno rečeno, neku analizu koja može da nam najavi neki budući događaj, u smislu budućih akcija resornog ministarstva za uvođenje reda u celokupan sistem zaštite i očuvanja životne sredine
Tokom pauze sam izučavala izveštaj koji ste dali svim poslaničkim grupama. On jeste detaljan u smislu tretiranja akcidenata, određenih sankcija svim zagađivačima. Ono što smo, takođe, očekivali, možda je resorno ministarstvo napravilo, ali mi to ne znamo, jeste izveštaj o posledicama NATO agresije, baš kada je reč o upotrebi hemijskog oružja. To bismo voleli da vidimo i šta konkretno Vlada Srbije planira da uradi u smislu saniranja posledica upotrebe hemijskog naoružanja na teritoriji SRJ. Hvala.
Gospođo Čomić, dame i gospodo, sada bih samo da najavim da ću koristiti malo vremena predviđenog za Poslaničku grupu SRS-a.
Dakle, svi amandmani, u svom obrazloženju, imaju za cilj pojačavanje člana 97. Ustava RS, kojim se uređuje sve ovo što jeste delokrug Predloga zakona o kojem raspravljamo u pojedinostima.
Kada smo već na teritoriji nečega što obavezuje svako domaće zakonodavstvo, a to su nekakve konvencije nastale konsenzusom svih zemalja da učestvuju u očuvanju životne sredine, pa tako i zdravlja i života svih stanovnika Planete, mi se kao stranka apsolutno slažemo s tim i nemamo ništa protiv toga da se sve ono što međunarodne konvencije predviđaju sprovodi i u okviru domaćeg zakonodavstva, odnosno da se inkorporira u domaće zakone. Međutim, imamo problem u drugom delu, pravno-političke je prirode, kada pričamo o setu ekoloških zakona, a tiče se života svih građana države Srbije.
Dakle, činjenica je, sada već istorijska činjenica, da su u jednom momentu, iz političkih razloga, prekršene sve međunarodno poznate i priznate konvencije koje se temelje na zabrani određenog naoružanja. Između ostalog, tu je hemijsko, biološko i radioaktivno naoružanje. Teritorija SRJ je 78 dana bila izložena upravo takvim dejstvima i to sada dalekosežno, da ne ponavljam već rečeno, ima posledice na životnu sredinu i zdravlje svih nas.
Međutim, ono što je, takođe, jako značajno, jeste da je već 2000. godine napravljena određena analiza eksperata, koja je prosleđena svim nadležnim institucijama. Mi smo o toj analizi govorili. Između ostalog, ono što je tada detektovano, da ne bismo ponavljali sve delove analize, jeste na kojim lokacijama je izvršena kontaminacija.
Rečeno je da je u toku NATO agresije vršeno i radiološko i hemijsko izviđanje rejona dejstava aviona A10A. Detaljnim izviđanjem i uklanjanjem ostataka municije, prikupljeni su dokazi da je na teritoriji SRJ, dakle, južno od 44. paralele, pojašnjenja radi, zbog srpske javnosti, to je van delova teritorije KiM-a, na osam lokacija, NATO agresor upotrebljavao upravo ovu vrstu municije o kojoj mi danas pričamo. Pri tom, sa srpske strane nije uložen nijedan zvaničan protest i pokretanje pitanja odgovornosti za kršenje svih postojećih međunarodnih konvencija, koje se nisu promenile od tada. Sedam od njih su na teritoriji RS, a jedna se nalazi na teritoriji sadašnje države Crne Gore.
Zašto ovo govorim? Da bih vam, konačno, postavila pitanje: da li je uzrokovanje nastavljeno na ovim lokacijama i da li je napravljeno sve ono što je tada preporučeno?
To su: Pljačkovica, severno od Vranja; Borovac, južno od Bujanovca; Čerenovac, jugozapadno od Bujanovca, dve lokacije; Bratoselce, severoistočno od Preševa, i Reljani, istočno od Preševa. Za Crnu Goru vas neću pitati, s obzirom na to da to i nije u vašoj nadležnosti, bilo je u nadležnosti nekadašnje SRJ.
Nakon prikupljanja rezultata analiza od Instituta za nuklearne nauke "Vinča" i Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika u Nišu, izdvojeno je još pet rejona kontaminacije, čija je sanacija bila neophodna. To je Borovac 2, južno od Bujanovca za oko 10 km (da vas podsetim, dejstvovano je 26. maja 1999. godine, u uzorcima zemlje je konstatovana kontaminacija); Bratoselce, severoistočno od Preševa za oko 10 km (dejstvovano je 27. maja 1999. godine, u uzorcima zemlje je, takođe, konstatovana kontaminacija, i to 9 do 116 puta veća od dozvoljene); Reljani, istočno od Preševa za oko 10 km (dejstvovano je 28. maja, municijom koja je zabranjena svim međunarodnim konvencijama, utvrđeno je prisustvo kontaminacije na dve mikrolokacije); Pljačkovica, severno od Vranja za oko 4 km (dejstvovano je 29. maja 1999. godine, a uzorci zemlje pokazuju izuzetno visok nivo kontaminacije, i to do 1100 puta veću od dozvoljene).
Da ne ponavljam ostale navode ove stručne analize, koju su, na prvom mestu, uradili pripadnici Vojske. Oni su tu predložili određene faze dekontaminacije definisanih rejona povećane kontaminacije. Između ostalog, predvideli su, od dograđivanja, ko bi trebalo da bude nosilac te aktivnosti, do deponovanja i čuvanja tog otpada, donošenja odluke o trajnoj zabrani korišćenja, recimo, zemljišta.
Zašto sve ovo govorim? Jako je važno da znamo da li se uzorkovanje sprovodilo na teritoriji KiM-a, s obzirom na to da znamo da je NATO alijansa najviše dejstvovala na tom delu teritorije, i to upravo ovim zabranjenim oružjem, i da li je sanirana šteta proizvedena upravo po ovim fazama koje su preporučene svim državnim organima i institucijama, u naznačenom periodu, kao i kakvo je sada stanje u rejonima gde je primećena kontaminacija?
Taj odgovor bi nam, zaista, značio, jer bismo to, eventualno, mogli da uporedimo s analizom, recimo, o porastu obolelih od malignih oboljenja, upravo u tim oblastima za koje je utvrđeno da se koristilo oružje koje je zabranjeno svim međunarodnim konvencijama, na prvom mestu, hemijsko naoružanje.
Gospođo Čomić, dame i gospodo, baš je povoljna prilika da odmorite svoje glasne žice. Da su moje kolege tu, one bi imale priliku da obrazlože sve ove amandmane, a pri tom, da je predviđeno vreme za obrzalaganje svakog amandmana duže, možda bi broj amandmana bio manji. Možda bismo svi onda imali prostora da u nekom optimalnom vremenu pokušamo da unapredimo određene predloge zakona koji se nalaze pred nama.
Cilj ovog amandmana u tački 7), za koju smo predložili da se briše, upravo je jačanje člana 97. Ustava Republike Srbije, u kome se predviđa da država Srbija uređuje celokupnu oblast životne sredine, stara se o njoj, samim tim i što predviđa ovaj zakon.
Ono što se nameće kao osnovno pitanje, jeste, s obzirom na to da je gospođa pomoćnik ministra za nadzor, inspekcijski nadzor, koliko se sećam, prisutna, koje su materijalno-tehničke pretpostavke, kao i ljudski resursi za sprovođenje ovog zakona i na koji način mislite da preduzimate, recimo, monitoring, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona na delu teritorije Kosova i Metohije?
Znam da to izaziva, otprilike, sličnu reakciju svaki put, ali na koji način se do sada određivalo prema tom delu teritorije, ukoliko se dobro sećam iz analize kontaminiranih rejona, tj. Prištine, Uroševca, Đakovice, Prizrena, Peći, Dečana? Da li je ikada napravljen nadzor…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Koristiću malo vremena koje je preostalo Poslaničkoj grupi. Izvinjavam se, nisam rekla malopre.
Da li je ikada napravljen pravi nadzor korišćenja oružja, hemijskog oružja? To bi trebalo da imamo kao informaciju od 1990, odnosno od 2000, pa naovamo. Pretpostavljam da to vaš resor poseduje kao određenu informaciju. Ukoliko ne, pretpostavljam da ste sarađivali s Ministarstvom odbrane na tu temu, jer je obaveza resora da vrši nadzor sprovođenja nečega što je i ustavna obaveza, tako da bi ta informacija zaista bila dragocena, da je konačno čujemo, makar tokom ove rasprave u pojedinostima. Hvala vam.