Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Marina Raguš

Govori

Upravo tako, gospođo ministar. Vi ste samo uradili ono što je naša bojazan tokom celodnevnog zasedanja. Opravdali ste težnju izvršne vlasti da vrši potpunu kontrolu nad ovim. Ne postoji nijedan argument da to ne radi nadležni odbor Skupštine Srbije, koji jeste sastavljen od svih političkih stranaka koje su parlamentarne. Dakle, ni jedan jedini argument.
Argument da će propustiti rokove i da ima neka preča posla, to je tako tanak argument koji ide upravo u korist ovome o čemu mi pričamo, a da vi imate nameru da to bude transparentno, da to bude nezavisno, vi biste predložili, dakle, predlagač bi se postarao da ovaj izbor vrši nadležni organ, odnosno nadležni odbor Skupštine Republike Srbije. Onda biste vi nas ubedili da ovde postoji, zaista, prava namera o kojoj slušamo od strane šefa Poslaničke grupe ZES.
Gospođo Čomić, gospodine Šutanovac, dame i gospodo, čini mi se da smo danas imali prilike da čujemo, zaista nervozno izlaganje ministra vojnog i mislim da za to očigledno postoje opravdani razlozi, za koje, najverovatnije, samo on zna.
Ukoliko govorimo o parlamentarnoj kulturi, gospodine Šutanovac, od skore prošlosti, znate, možda bismo mi, tu ste u pravu, tu se slažem sa vama, trebalo da raspustimo ovaj parlament i da pustimo vama da nesmetano vladate. Dakle, meni, iskreno da vam kažem, uopšte nije jasno odakle vama takva vrsta smelosti da na taj način, koristeći stilske figure prepoznatljive za određene beogradske krugove, omalovažavate nekoga ko trenutno, prema majskim izborima, predstavlja određenu grupu naroda.
Meni je u potpunosti jasno, gospođo Čomić, zašto ovakav stil danas. Meni je, zaista jasno. Samo hoću da ostane zabeleženo za neke druge parlamentarne sastave kakvo je vreme u kojem mi svi radimo.
Ukoliko vi komentarišete moj politički stav i moj stil koji vama ne može da …
Mogu i kući da idem.
Hvala najlepše. Recite mi kada je SNS učestvovala na izborima? Tu možemo da završimo svaku parlamentarnu debatu. Kada? U maju 2008. godine?
Gospođo Čomić …
Ne znate šta hoću da kažem.
Ukoliko mi dopustite, to i hoću. Upravo sada komentarišete nešto što je moj osećaj i nešto što je moj stil. Na to imam pravo, a verujte, biću u temi, ukoliko mi dozvolite.
Dakle, ono što bi možda trebalo da bude vrlo velika zamerka mom ličnom stilu je, i sledeća činjenica, da ovaj parlament prikazuje stanje koje se nije desilo u maju 2008. godine i to može da bude razlog za isključenje iz dalje rasprave. Dopustite, to je moj stil. Sada ću da uvežem to i sa temom.
Kada govorimo o vojnim misijama u ovom parlamentu, koji reflektuje potpuno pravno političko nasilje, jer odslikava situaciju koja se nije desila na parlamentarnim izborima maja 2008. godine, svaka diskusija i tu se sa gospodinom Šutanovcem potpuno slažem, biva besmislena. Sada zamislite situaciju kada poslanik sebi daje pravo da vrši ono što po Ustavu ima pravo, a to je nadzor rada izvršne vlasti. Za uzvrat dobije određene kvalifikacije koje, čini mi se, ne postoje. Možemo određene stavove da branimo sa manje ili više uspeha, ali vi, kao ministar, nemate pravo da na takav način bez ličnih uvreda, ličnih omalovažavanja komentarišete nečije političke stavove. Nemam nameru da vama delim lekcije iz političke kulture.
Ali, ukoliko se mi svi ovde, ili makar većina, trudimo da se argumentovano pripremimo za svaku raspravu, pri tom, odbijajući sebi mogućnost, a kamere beleže sve, pa će biti prilike da to pogledamo, čak i gestikulacije, podsmehe, namigivanja, jer pokušavamo da budemo ravnopravni sagovornici na ovu temu i dozvolite, ministre, ovo je jedino mesto gde se vlast i opozicija sastaju, jedino mesto gde, zapravo, možemo da učinimo bolji život i svakodnevno bitisanje ljudima na ovim prostorima.
Verujem da imate animozitet prema pripadnicima SRS. Možda imate i lični animozitet prema nekima od ovde prisutnih ljudi. Lično vas ne znam. Poštujem poziciju izvršne vlasti sve dok ona radi u korist i interes građana Srbije. To nije razlog da mi tokom ove rasprave ne iznesemo svoje političke stavove i ne pokrenemo određene teme.
Znate, možda su neki od nas bili u prilici da prave određene marketinške poteze, skoro, u nekim emisijama, pa su to sebi oduzeli za pravo zato što svi ovde koji su u ovom parlamentu jednog momenta, svidelo se to vama ili ne, pretenduju da budu vlast. Vi niste vidoviti. Ne možete da znate šta će se desiti za pet ili deset godina, ili godinu dana. Možda će konačno Amerikanci da pronađu to oružje za masovno uništenje, koje je bilo povod one strašne akcije u Iraku. Koliko se sećam, gospodine ministre, a opet je u temi misija koje se nalaze u svetu, do dana današnjeg oružje za masovno uništenje nije pronađeno. Do dana današnjeg, mnogi koji su pričali da oružje za masovno uništenje nije bilo izgubili su svoje glave, na volšeban način.
Kada govorimo o mirovnim misijama, ono što je najčešća zamka za poslanike SRS jeste pozivanje na prošlost, kvalifikacija da bismo mi samo da ratujemo, da smo mi pesimisti, da smo za agresivne kampanje. Dajte jedan argument. Da li smo imali ministra odbrane u bilo kojoj vlasti? A, verujte da mi je drago kada vidim vas i gospodina Dačića da sarađujete na ovakvim projektima. Ili, recite mi, kada je Savet bezbednosti odobrio NATO agresiju, kada govorimo o poštovanju međunarodnog pravnog kišobrana, međunarodnih institucija, kada govorimo o kredibilitetu misije? Navedite mi jednu situaciju kada je NATO uspostavio mir, a ne permanentno prisutne krize.
Ako mislite da smo van ovoga duha vremena, varate se, takođe. Ako mislite da SAD nisu vojna sila broj jedan u svetu, mi to znamo, to je činjenica i to nije sporno. Ako mislite da nismo za sporazume i tu se varate. Jesmo! Ali, na koji način? Na način da se pre toga razreše sva sporna pitanja. Na isti taj način smo i za mirovne misije.
Imamo samo loše iskustvo. U Iraku se desilo da je "Blek Voter" napravio masakr nad nedužnim civilima i to ne zato što je to rekao poslanik SRS, Marina Raguš, nego zato što je, čak i sada, jedna žena koja je bila u okviru te misije govorila vrlo javno o tome i sada joj je opet glava u torbi, a jeste bila pripadnica "Blek Votera". To su naša iskustva koja mi gledamo.
Vi ćete sada nas da ubedite da naš kredibilitet, kredibilitet naše vojske, koji je izgubljen ovde, ne kažem da je bilo dobro nasleđe, ali nemojte ga vaditi iz istorijskog konteksta, nemoguće je da narodi na ovoj teritoriji, teritoriji bivše Jugoslavije 50 godina žive u miru i odjednom, jednoga momenta, odluče da ratuju. Ovde su ratovi uvezeni. To je naš politički stav sa kojim vi ne morate da se složite.
Ono što mi pokušavamo ovde da uradimo jeste da prvo raščistimo situaciju u zemlji. Zaista je vredno pažnje dobiti konačno odgovor na pitanje – zašto, svako malo, vojni avioni padaju? Ono što imamo prilike da slušamo kao Poslanička grupa SRS, a verujte da imamo insajdere iz vašeg ministarstva, jesu najrazličitije informacije. Do sada sa tim još nismo izašli u javnost, ali, recimo, najskorija informacija je bila da su nabavljena creva za vojne sisteme koja su potpuno neispravna i van upotrebe.
Javno vas pitam, to nisam htela da iznesem u javnost bez vašeg prisustva, gospodine ministre, da li je to tačno? Ko uvozi rezerve delove i na koji način se vrše inspekcije rada aviona? Objasnite mi. Žensko sam, nisam vojni stručnjak, ali mogu da imam određeni politički stav tako što pričam sa ljudima koji su stručni ili rade na sistemima. Kažu ovako – remont se uradi pre svakoga naleta. Zaista se napravi inspekcija. Postoji karton i sve se pribeleži, vojni avion, potpisao je neko, ispravan je i kreće u nalet, i on pada. Da li ćemo konačno, a imamo pravo na to zbog javnosti u Srbiji, zbog onoga što je naša ustavna nadležnost, da dobijemo pravi izveštaj komisije koja će utvrditi kakvo je stanje našeg naoružanja? Mislimo da je na prvom mestu to jako važno, pre nego što ćemo otići u mirovne misije, radeći na svom kredibilitetu. Šta je sa kredibilitetom ovde? Ili, možda, odgovor na pitanje – zašto je "Lazar" procenjen na 650.000 dolara, ako ne grešim, a uglavnom se procenjuju na 1,2 miliona dolara?
I, šta, zapravo, znači ''Lazar''? Ili, postoji još jedna informacija, koju mi, takođe, imamo, a imamo i mi, takođe, svoje kanale, i znam da ste to očekivali, a to, recimo, na koji način određene firme dobijaju posao u Ministarstvu odbrane. Ukoliko budete želeli, ja ću ovo pismo da vam dostavim. Jer, ovo pismo, koje je SRS dobila, govori o tome da Ministarstvo odbrane treba pre nego što pošalje bilo kojeg pripadnika u međunarodnu misiju da se pozabavi načinom na koji se radi ovde u zemlji.
Ono što je nama privuklo pažnju, a ja ću zbog vremena pokušati da navedem samo neke firme koje su ovde pomenute, recimo, američka kompanija "Senčuri", koja je formirala of šor kompaniju na Kipru "Kep lok", koji je osnivač kompanije "Bulit", a ona je, opet, predstavnik američke kompanije "Senčeriz" za ove prostore, njen direktor je izvesni gospodin Vujaničić, "Bulit" i njen direktor su određeni i angažovani na nadgledanju i rukovođenju pripreme municije u vojnim skladištima: Zabela, Bogovađa i Bubanj Potok, Toplički ustanak, Ralja i Kremna. Da vas podsetim, a pretpostavljam da to već znate, reč je o komisionom ugovoru broj 173095-8. Dostaviću vam ovu informaciju pa ćete imati prilike detaljno da pročitate. Jer, ovo je nama dostavio neko ko je očigledno jako dobro upućen u poslove vašeg ministarstva.
Zbog javnosti, a očekujem vaš dobar odgovor na ovo pitanje, nećete, naravno, zameriti zato što nas, zaista, interesuje kakav je kredibilitet Ministarstva odbrane, možda je ova informacija potpuno pogrešna, ali, eto, prilike da to demantujete. Možda smo mi u potpunoj zabludi sa ovim, ali, eto prilike da demantujete i valjda je to način da, recimo, vi i ja razmenimo političke stavove.
Dana 20. juna 2007. godine po konkursnoj dokumentaciji broj 1853-114 od 8. juna 2007. godine u Upravi za snabdevanje održano je pismeno nadmetanje za prodaju ubojnih sredstava suvišnih u Vojsci Srbije, a dana 5. jula 2007. godine održana je neposredna pogodba.
U ovom slučaju posao je već bio dogovoren i namenjen kompaniji "Evako", koja uopšte nije učestvovala na napred pomenutom pismenom nadmetanju i neposrednoj pogodbi, niti je otkupila konkursnu dokumentaciju.
Dana 19. februara 2008. godine, na volšeban način, po komisionom ugovoru broj 1730958 kompaniji "Evako" se dodeljuje prodaja municije izvoza. Kompanija "Evako" je inače društvo sa ograničenom odgovornošću. Vlasnik kompanije je strani državljanin, gospodin Konrad Čenčić, koji je svojevremeno radio sa gospodinom Ilijom Filipović i gospođom Mirom Milojković. Pretpostavljam da znate ove osobe.
Treće, kompanija "Evako" nije imala kupca, poznatog kupca. Robu je nudila mnogobrojnim kompanijama, kako stranim, tako i domaćim. Iako nije imala kupca, kompanija "Evako" sa dozvolom Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj Republike Srbije broj 408, od 08. oktobra 2008. godine, daje saglasnost za izvoz municije kupcu "Master Kanada" i navedena dozvola usledila je po formalnoj porudžbini imenovanog kupca broj "Evako" 001/08, od 28. jula 2008. godine.
Kako je "Evako" dobio izvoznu dozvolu bez sklopljenog ugovora sa "Masterom", verovatno ćete vi sada da objasnite.
Ono što je, takođe, hronologija koja je vrlo važna, jeste da 12. marta 2009. godine "Evako" i "Master" iz Kanade potpisuju ugovor broj 01/2009 o kupovini municije u iznosu od skoro sedam miliona američkih dolara i rade na otvaranju akreditiva usaglašavajući uslove.
Idemo dalje. Dana 25. marta 2007. godine, dva dana pred sastanak, koji je održan 27. marta 2003. godine, u prostorijama Ministarstva odbrane, sektora za materijalne resurse, prisustvovali su predstavnici Ministarstva odbrane, na čelu sa gospodinom Filipovićem, predstavnici komisionara, kompanija "Evako" i predstavnici američke kompanije "Senčeri Arms Internešenal Inkorporejtid".
Na pomenutom sastanku, koji se odigrao u petak popodne, napred navedeni predstavnici dogovaraju produženje komisionog ugovora sa kompanijom "Evako" pod sledećim uslovima: da "Evako" proda municiju pomenutoj američkoj kompaniji po nižim cenama nego što je prodao "Masteru" iz Kanade, da se za nadgledanje i pripremu municije angažuje kompanija "Bulit" i gospodin Nebojša Lojančić, da se uplate vrše prema dogovorenoj dinamici odmah po dobijanju srpske izvozne dozvole do 15. maja, a ostatak do kraja oktobra 2009. godine. Za uzvrat, Ministarstvo odbrane kompaniji "Evako" neće naplaćivati kaznu u iznosu od 5% na ugovoreni posao zbog neizvršenja ugovora.
Mi koristimo ovu priliku da razjasnimo ove sporne poslove zato što skoro imamo i aferu "Satelit". Pretpostavljam da će i ovako nešto biti jedna od tema…
Upravo to i radim. Ako me pažljivo slušate…
Upravo hoću, ako mi dozvolite.
Dakle, kompanija "Evako" neće naplaćivati skladištenje i čuvanje municije zbog neizvršenja ugovora. Pomoćnik ministra odbrane, gospodin…
Upravo to radim. Ovo je petnaesti minut. Mene ne možete da dekoncentrišete, s obzirom na to da ja važim kao osoba koja ima, upravo, taj hladan i racionalan stav.
Zaista vam hvala što ste mi vratili vreme. Ja to i pokušavam, samo ako mi dozvolite. Verujte da uvek dovodim sve u vezu, pa, tako dovodim i ovo u vezu sa kredibilitetom koji je pomenut s početka. Uostalom, gospodin Šutanovac je tu, može sebe sam da plasira na način koji je prepoznatljiv, ne morate meni da skrećete pažnju da odgovorim temi i svom poslu.
Kako nisam? To nije istina.
Hvala puno, ali moram da vas podsetim. Prvo, ja vam obećavam, naravno, ne mogu da upozorim, ali obećavam vam da ću ovo dovesti u vezu sa temom. Verujte da kriminal, nepoštovanje zakona, takođe, jeste jedan bezbednosni problem. Ako mi govorimo o kredibilitetu vojske, poslanička grupa ima određene nedoumice, nije to uradila na nekorektan politički način tako što je izašla na neki medijum i o tome pričala, ne, sačekala je jedinu kvalifikovanu osobu da odgovori, možda, na potpuno netačne informacije i da nas razuveri u ovome, ali, svakako, je u obavezi da govori o kredibilitetu Ministarstva koje šalje neke pripadnike u mirovne misije. A priča o mirovnim misijama je bila i početak moje tematske priče.
Sada ste pokušali da obesmislite ovo što sam rekla do sada i to je bio vaš očigledan umišljaj, zato što mi niste dopustili da konačno dovedem u vezu sve ovo o čemu pričam sa temom, a to su tačke 7. i 8. dnevnog reda, ovog vanrednog zasedanja. Nadam se da vam je to jasno i da to javnost u Srbiji vidi.
Zaista, nije bilo potrebe da me opominjete, jer nisam sklona takvom iskakanju iz teme, ali, dobro, imate pravo na to.
Tamo gde sam stala, samo da nastavim. Ono što je jako važno da učesnici ovog sastanka, a kao što vidimo šta je bila tema sastanka, 27. marta 2009. godine, zamislite, nisu sačinili nikakvu službenu zabelešku, niti zapisnik. Sve je to sačinjeno mnogo, mnogo kasnije.
Ono što jeste bojazan našeg insajdera, čiji identitet neću otkriti, to je moje pravo, zato što čovek i dalje mora da ostvaruje svoja radna prava u vašem ministarstvu, jeste da će ''Master'' iz Kanade pokrenuti međunarodnu arbitražu i da će država Srbija, opet, biti u situaciji da plaća izvesne penale pred međunarodnom arbitražom. Šta je ovde poenta? Šta je poenta moje diskusije, s obzirom na to da sada treba da privedem kraju?
Mi ne znamo, mi smo možda za vas pripadnici retrogradnih snaga, koji pokušavaju da razmišljaju o uspostavljanju i održavanju mira, u situacijama permanentno prisutnih kriza. Da vas podsetim, gospodine ministre, posle okončanja ''hladnog rata'' NATO je sproveo i mirovne misije su bile mnogobrojnije nego do tada, toliko o uspostavljanju i nametanju mira, jeste jedna prosta činjenica, kako mislite da kredibilitet Ministarstva odbrane i pripadnika naše vojske bude potpuno transparentan i jasan, kada u zemlji imamo ovakvu vrstu problema? Ili, zar ne mislite da bi prioritet bio, pre nego što ćemo misliti ili pre nego što ste pomislili da predložite određene pripadnike kao članove određenih misija negde u svetu, da prvo razrešite ogromne probleme ovde u zemlji, a na prvom mestu njihov materijalno, pa i tehnički položaj.
I, konačno, ono što javnost u Srbiji izuzetno zanima jeste – zašto avioni, vojni avioni u Srbiji, svako malo, padaju. Hvala. (Aplauz)