Rezultat vaše veleizdaje je da se posle 2000. godine ceo politički, vojni i policijski vrh našao u Haškom tribunalu. Kako? Tako što ste vi političke neistomišljenike uklanjali sa političke scene Srbije. I vi nekom nešto imate da pričate.

Srpska policija i srpska vojska borila se protiv terorista, ali ste zahvaljujući vašim lokatorima doveli NATO, presedan u novijoj političkoj istoriji sveta, gde su najrazvijenije zemlje zapada tukle jednu malu zemlju koja nije imala sredstva čak ni da se odbrani. Pa nije bilo dovoljno, pa ste u Budimpešti pravili spiskove koga sve treba hapsiti i izbaciti sa srpske političke scene.

O tome ko je Šešelj govori njegovih 12 godina samo u pritvoru u Hagu. O tome ko je Vučić govori i ono što je Vučić uradio posle 2012. godine. Sve što ste kao skakavci pojeli po Srbiji on je počeo da vraća. O tome ko smo svi mi, pa govori to gde ste vi, a gde smo mi. Ono što ste zabranjivali da se govori, kao što je NATO agresija, za vas je bila intervencija. Svako sećanje na ono što nam se desilo mi smo vratili, vi ste ubijali. Prevremeno ste penzionisali vojna lica. Uništili ste sve ono što je imao prefiks nacionalnog, ne nacionalističkog, nacionalnog u Srbiji i za ovih 12 godina vlasti to vam najviše smeta. Dokaz šta je Aleksandar Vučić, ko je i na koji način je podigao Srbiju, prvenstveno srpsku vojsku i policiju, vratio problem naše južne pokrajine na geopolitičku agendu, svedoči koliko je glasova dobio kao predsednik Republike, i to je ono što vas boli.

Vidim da ste redovni čitalac određenih knjiga. One knjige koje su o vama napisane, a prevedene na razne jezike i nalaze se od „Njujork tajmsa“ do „Vašington posta“, vama bi trebalo da zabrani ulazak u institucije države Srbije.

Da, osnov je replika, s obzirom da me je koleginica direktno pomenula.

Vidite, interesantno mi je nanovo kako opravdavate NATO agresiju pogrešnom vlašću tada. Dakle, nije odgovoran NATO zato što mu je legitimna meta bila medijska zgrada ili RTS u kojoj je 16 ljudi poginulo i mnogi su tog dana umrli sa njima. Dakle, to je u redu, kao i svaka bolnica, kao i svako groblje, kao i svaka kuća, kao i upotreba kasetne municije, kao i trovanje osiromašenim uranijumom. To je u redu, jel tako? Zato što je to odgovor na lošu vlast.

Ovo mi je jako važno samo zbog građana Srbije zato što su ovo momenti, posebno posle ovih tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu i Sopotu, da se vidi zapravo nivo razmišljanja opozicije. Dakle, vi opravdavate genocid nad određenim ljudima, nad određenom zemljom.

Šta je bio direktan povod za NATO agresiju? Jel se sećate toga? Fingirani Račak. Šta je NATO agresija trebala da uradi? Da nama faktički bude predvodnica onoga što se sa Kosovom i Metohijom kasnije dešavalo, i to je u redu, a to je sve došlo posle 2000. godine. Dakle, svaki izgubljen život u periodu kada jedna država evropska nije imala načina da se brani od strane najrazvijenijih zemalja zapada. To je u redu?

Loša vlast se ruši na izborima. To bila poruka svakoj sledećoj zemlji kako će da prođe u uspostavljanju tog unipolarnog novog svetskog poretka. Zaista, mi je drago što u ovom parlamentu konačno vidimo pravu prirodu pretendenata na vlast i što sada možemo da znamo kako bi to izgledalo kada bi određene kolege iz opozicije došli na vlast.

(Radmila Vasić: Poslovnik.)

Jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. „Kosova“ desilo se 2008. godine kada demokratska opozicija Srbije ovako ili onako upakovana vladala. To je bio logički sled svega onoga što se dešavalo do 1999. godine.

Tada ste takođe, postavili umobolno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde za koje mnogi veruju da uopšte nije bilo slučajno, nego vrlo namerno, kako bismo izgubili svaku mogućnost da našu južnu pokrajinu vratimo tamo gde joj je mesto u okviru međunarodnog javnog prava. Vi imate obzira da pričate o bilo čemu?

Samo jedan podatak. Tokom vlasti, kako vi to volite da kažete, Aleksandra Vučića, uzmete broj zemalja koje su povukle priznanje tzv. „Kosova“. Imali ste svu mogućnost kao pripadnici DS da to radite. Niste smeli, jer niste zato dovedeni na vlast.

Sve ono o čemu vi pričate i spočitavate Aleksandru Vučiću, ruši vas samo u podatku, zahvaljujući samo njemu, toliko zemalja je povuklo priznanje tzv. „Kosova“. To vam je odgovor na sve, na sve ono što mu spočitavate.

Dakle, nije pao sneg da prekrije breg, nego politički ovako malo, pomalo, puno mi je drago zbog toga tokom ovih plenarnih sednica da svaka zverka otkrije svoj trag.

Znate pretpostavka za ispiranje mozga jeste da mozak postoji, u konkretnom slučaju. Čisto da ostale kolege znaju na koga se odnosi. Pretpostavka je da mozak postoji, jer ono što ste vi rekli nema apsolutno nikakve veze ni sa logikom, ni sa bilo čim što kontroliše mozak. Razumete.

Dakle, rekli ste da smo uništili zemlju devedesetih godina. To šta smo mi radili, a da vas podsetim, ta vlada narodnog jedinstva je bila 1998. godine, do 2000. Znate NATO agresija je bila u toku. Ali, to šta smo mi radili pokazalo je ono posle 2000. godine, šta se zapravo srpskom narodu i građanima Srbije pakovalo, i dalo odgovor na sve ovo što ste vi pokušali da amputirate, a jeste sećanje građana Srbije, i da pokušate nekako logički da objasnite, samo ne znam šta. Što se vi brinete ako smo mi pokupili najgore kadrove? Što se vi brinete ako smo mi najgori na svetu? Pa, to će građani Srbije na izborima da odluče. A, šta ste vi? Kako vi možete da govorite o određenim stvarima kada je reč o urušavanju i drobljenju rešavanju srpskog pitanja, ko ste vi? Mi smo svedoci toga i dali smo sve od sebe. Nismo morali. Mogli smo svojim karijerama da budemo van Srbije, van nekadašnje velike Jugoslavije, ali smo procenili da treba da ostanemo ovde.

Kako smo radili to je pokazao onaj period posle 2000. godine. Narod je shvatio kakvu grešku je napravio, ali je opravdan bio njihov razlog da ratovi prestanu, a odgovori na sve dileme dati su od od 2000. do 2012. godine i mi ne možemo da stignemo da sada obnovimo sve što je u tih 10 godina, 12 bilo porušeno.

Hvala vam.

Zaista ste to u vašem stilu ovako fino upakovali u nekoliko minuta i sjajan utisak u direktnom prenosu, kad god on bio, ostavili na građane.

Ja ću vam na to odgovoriti… Valjda vam je jasno, meni možete da kažete šta god vam pada na pamet. Ono što je za vas nedostižno, 2013. godine BDP države Srbije bio je 33,7 milijardi evra u Vučićevoj vlasti, pa tako i našoj. Dakle, 2022. godine 60,3 milijarde evra. S obzirom da Vučić ispuni sve ono što obeća, njegova gornja lestvica je sada podignuta na 100 milijardi evra.

Mladi kolega, evo, obećavam vam, s obzirom na trend kod građana, da bez bilo kakve zadrške veruju samo jednom čoveku, gledaćete i Aleksandra Vučića i mnoge druge među nama, možda mene nećete, sve je u redu, ali ovaj trend izgradnje Srbije, za razliku od vas koji hoćete da Srbija stane, bojim se, gledaćete narednih minimum još deset godina, jer ono sve što je stalo i uništeno mi zajedno sa tim Aleksandrom Vučićem, kao što vidite, gradimo i podižemo iz dana u dan. Da ne govorim o pola miliona ljudi koje smo zatekli bez posla i onolike sudije i tužioce koji su bili lustrirani, kao i mnogi drugi ljudi zajedno sa njima isključivo iz političkih razloga, samo što na Adi Međici nismo imali Goli otok. Eto, to je takvo vreme, projekat „Očistimo Srbiju“. To je takvo vreme.

Ali, dug je ovaj dan. Imaću prilike da vam lepo odgovorim samo činjenicama. Što se tiče uvreda, slobodno. Možete da me vređate lično koliko god hoćete, to je vaš odraz.

Samo, još jednom, zapamtite, 33,7 milijardi evra bruto domaći proizvod, 2022. godine duplo više pod Aleksandrom Vučićem, onoga što je Srbija napravila, zaradila, a i ideja nam je da idemo do 100 milijardi evra. Eto, toliko.

Znate, verovatno bih i ja tako zvučala da dođem sa odmora na Azurnoj obali od novca građana Srbije. Verovatno bih pevala o svemu tome o čemu vi pevate, ali, evo, dvanaesta mi je godina, na odmor nisam išla. Nikada u životu nisam uspela da dođem do odmora na Azurnoj obali. Toliko o tome.

Sve ovo što ste rekli, i da je tako, što vas to brine? Mi imamo rešenje, idemo na izbore odmah i da izmerimo sve to i da potvrdimo. I evo, vi ćete odmah doći na vlast, ali samo ako građani Srbije to odluče.

Ne reagujemo mi na šetnje „Srbija protiv nasilja“ zato što građani nemaju pravo da iskažu svoj stav, naprotiv, imaju, i treba. Ono što se desilo sve nas je zateklo, još to nismo procesuirali i normalno je da će građani izaći da na neki način počnu da procesuiraju, ali mi govorimo vama da ne postoji nesreća, vama, koji ste se krili iza tih građana, dok se niste pojavili kao lideri i evo kako to izgleda, da je jako loše da zloupotrebljavate tragedije.

Sve ono što smo pričali tih meseci dok smo debatovali ovde, baš na teme koje ste samo vi tražili, a mi vam omogućili da se ovde debatuje svojim kvorumom, vaša koleginica je definisala za svo to vreme i naredno, buduće, njeno političko vreme, pa tako i vaše, kada je rekla i odgovorila roditeljima koji su bili za ukidanje Anketnog odbora, a pravom, jer je reč o zloupotrebi, čisto političkoj, da niko nema tapiju na tugu.

Drage kolege, to je politički kraj. Sve ostalo posle toga može da bude samo koprcanje daleko ispod cenzusa.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Mene verujte, kolega ovo podseća na priču da je u srpskoj politici neretko kada je većina kolega iz opozicije u pitanju sve lično. Vama nije bio problem da sarađujete sa SNS kao marketinški stručnjak jel tako? Godine 2010. jel tako? Gde je celokupna ta vaša kritika bila 2010. godine ili sve ovo naknadno zbog toga što više niste bili u prilici da kako poslanicima, tako i SNS nudite vaše profesionalne marketinške usluge? Dakle, još jednom, a pričali smo o tome nekoliko puta, ništa gore u srpskoj politici i za interese srpskih građana, građana države Srbije nije osim tog momenta ličnog.

Mi danas i ovih dana pokušavamo da ispravimo ono što se posle 2000. godine provodilo, ozakonjavalo, donosilo, kao zakoni, a imalo isključivo lično momenat, gde je dobar deo građana Srbije obeshrabren i da dobar deo građana Srbije sve nas i politiku doživljava na najgori mogući način, jer je sve lično. Ako bi počela da navodim takođe, primere drugih kolega poslanika iz opozicije da malo, jedan po jedan sloj odvrćem, opet je sve lično. Neko nije dobio mesto na državnom fakultetu, neko nije dobio posao, neko nije izgradio mini-hidro centralu i sve je lično.

Pa, zašto to radite? Vi hoćete da ubedite građane Srbije da se posle 2012. godine ne gradi kao nikada do sada. Vi hoćete građanima Srbije da kažete da BDP nije udvostručen u periodu od 2012. godine do sada.

Koristim podjednako koleginice vreme koje predsednik ili predsedavajuća Skupštine svakome od vas dodeljuje, a meni neretko uskraćuje. Ma, da, da, da, ali vas vređa ta pozicija na državnom fakultetu i to je lično.

Gospodine ministre, ja mogu da posvedočim da ste u pravu za određeni deo izlaganja kada ste govorili o odricanju od suvereniteta i kada ste govorili da uvek nešto što dolazi sa zapada za određene naše kolege iz opozicije to je besprekorno, a sa istoka to je podložno najrazličitijim kritikama.

Koleginica je pričala o odricanju suvereniteta u korist krupnog kapitala. Kako se zove kada pravite ogromnu reputacionu štetu svojoj državi tako što svakoj stranoj delegaciji, dakle, svakoj stranoj delegaciji koja dolazi sa zapadne hemisfere na najgori mogući način predstavljate ono što država pokušava da uradi, ma ko se zvao predsednikom, premijerom, ministrom, itd? Da je reč o ličnoj pristojnosti, to bih ostavila za neke druge uslove, ali je reč i osnovama obrazovanja tako nešto se ne radi, vi ste doktor nauka.

Kada se radi kada je reč o stranim delegacijama vi predstavljate građane, poslanik ste, svoju državu ne blatite. Ovo je arena jedino mesto gde se mi sukobljavamo. Niste propustili jednu jedinu priliku da niste naneli ogromnu reputacionu štetu ovoj državi.

Ja sam bila opozicionar dugo i nikada mi nije padalo na pamet da tada Demokratsku stranku, Socijalističku partiju Srbije i bilo koga ko je bio u vladajućoj koaliciji pred stranim delegacijama na takav način u stvari blatim, da bih sticala jeftine političke poene ili da bih vrlo snishodljivo prema onima koji me podržavaju u raznim formatima dobila još neki poen, e, to je suština bila vašeg izlaganja.

(Ksenija Marković: Replika.)

Koleginice Marković, puno vam hvala na prilici da možemo da ovako javno učestvujemo u ovoj debati. Kada predsednika Republike kao i premijerku ili određene ministre iz koje god vladajuće stranke, odnosno koje god političke stranke dolaze na način kako vi to radite oblatite pred stranim delegacijama, pa oni predstavljaju državu. Predsednik Republike predstavlja državu. Znate Ustav, setite se Ustava, ali hvala vam na prilici jer ovo jeste mesto gde mi možemo da razmenimo ovakve stavove.

Ja razumem, vi ljudi imate potpuno drugačije ideološke i neke druge postavke, ali određene stvari se ne rade na način na koji vi to radite, jer i dalje kažem i ovde su svedoci i ostale kolege iz drugih stranaka, političkih, vladajućih koalicija, mogu da pričaju o tome, ja ih pozivam i prozivam sad da nanosite ogromnu reputacionu štetu državi Srbiji, a dokaz tome da mi i te kako u punom kapacitetu držimo do svog suvereniteta, pa kada kažemo da se država Srbija i te kako stara o državljanima Srbije gde god da se nalaze, o srpskim kompanijama jer su takođe državljani Srbije gde god da se nalaze, to je naš puni suverenitet, a onda nas optuže određeni koji bi da radikalizuju svoje političke stavove kako zemlji, tako i regionu, pokrenuti na daljinski upravljač da zastupamo interese tzv. srpskog sveta i velike Srbije.

Dakle, nama odricanje od suvereniteta ne možete da spočitate. Kakav odnos imamo prema srpskom kapitalu koji ne može da se broji u veliki strani kapital mi smo pokazali tokom korone, jer smo srpska i domaća preduzeća mi lično svojim parama subvencionisali da prežive za razliku, državnim parama, parama svih nas. Dakle, demantovani ste u svakoj rečenici.

Da konačno završim misao, Srbija protiv nasilja se vama svela na kadrovsku borbu ko će da bude šef Anketnog odbora. Sramota vas bilo sve, iako su roditelji rekli da njima Anketni odbor ne treba jer direktno utiče na ono što oni žele da urade. Dakle, sram vas bilo sve. Borite se ko će da bude predsednik Anketnog odbora. Jel se na to svelo? Sram vas bilo sve, opet vam kažem.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dakle, imali smo prilike da čujemo od nekih poslanika koji su ipak imali dovoljno korektnosti u sebi tokom današnjeg zasedanja, ja sam beležila određene teze ovde, da su primedbe Advokatske komore Srbije usvojene, kada je reč o, gospodine Vesiću, o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe, moram da, građana radi, da kažem, takođe, da i lista Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, ima nekih 30-ak amandmana.

Sa druge strane, i sam ministar Vesić, pošto je to očigledno tema ovih dana, vam je rekao da je javna rasprava trajala otprilike oko 50 dana. Na slušanje nije mogao da utiče, zato što slušanje on ne zakazuje, već zakazuje Skupština, a da ne govorim o tome koliko su sva ova zakonska rešenja, odnosno predlozi posle nacrta u samoj skupštinskoj proceduri.

Dakle, bilo je vremena za sve zainteresovane strane da tokom ove debate, s obzirom da je ovo jedino mesto gde se susreću vlast i opozicija, dođemo do najboljih mogućih budućih zakonskih rešenja.

Takođe, moram da vam kažem još jednu činjenicu o kojoj se retko govori ovde, a jeste odnos gospodina Vesića prema reliktima prošlosti. Naravno, on nije samo iz ideoloških razloga, ali postoji grupa ljudi koja je zaista nekako preostala iz tog nekog perioda, dobili su krov nad glavom, imali su status nosioca stanara što u društvenom, što u privatnom vlasništvu. Društveni stanovi su se otkupili početkom 90-ih godina. Postojala je mogućnost do tog otkupa da ova druga kategorija stanara u privatnom vlasništvu, jer se tako u komunističkom periodu rešavao stambeni problem, reši tako što će se te pare od otkupa usmeriti ka izgradnji stanova za ove ljude i tih ljudi nije mali broj.

Oni su se obratili s obzirom, eto, možda ne znate, ali zbog građana, naša poslanička grupa, naš poslanički klub, takođe, redovno održava prijeme građana, nama sa jednim velikim zahtevom da u ovom zakonu se ne brišu određene odredbe koje se tiču zapravo njihove zaštite koja je od životne vrednosti za tu grupu ljudi. Oni uglavnom žive u gradskim sredinama. Niko se do sada nije bavio njima na način kako to dolikuje čoveku u 21. veku. Uglavnom su negde zaboravljeni u raznim zakonskim rešenjima, izgubljeni u prevodu raznih institucija, a vidite, resorni ministar Vesić se bavio time.

Postojala je mogućnost da oni, nažalost, budu prepušteni vrlo lošoj sudbini, ali uspeli smo da za njih obezbedimo kakvu-takvu sigurnost, obezbedimo ono na šta oni svakako imaju prava, ali ovako javno, i gospodin Vesić i ja smo o tome dugo pričali, ovako javno molim gospodina Vesića, znam da imate razumevanja, s obzirom da znate brojne slučajeve ovakve teške, teške sudbine tih ljudi, da interresorno sarađujete i nađete rešenja za ove ljude.

Ja se slažem sa vama, te odredbe koje se tiču njih ne spadaju u ovu vrstu zakona, već u sam Zakon o stanovanju, ali nije reč, ne govorim o brojevima, govorim o konkretnim ljudima sa konkretnim imenima i prezimenima, njihovoj deci. Oni svakog dana strahuju od raznih loših sudskih rešenja koji ih neretko dovode u jako tešku situaciju i ostaju bez onoga što je takođe, gospodine Vesiću, vi to jako dobro znate, osnovno ljudsko pravo, kao što je krov nad glavom.

S tim u vezi, vrlo pozdravljam ove privremene priključke na sve ono što treba da čini dostojanstven život čoveka u 21. veku.

Takođe, mi možemo da se razlikujemo i dobro je da se razlikujemo ideološki, politički i po svom nastupu. Konačno, građani to sve procenjuju na izborima i to je jedini validan parametar ko koliko vredi i ko je zaista tu da radi u interesu građana Republike Srbije.

Međutim, neretko, i ja volim da pratim sve, umem da zagledam u komšiluk, umem da zagledam u onaj deo ljudi koji su od struke, a koji su nama daleko i koji neretko umeju da nas baš oštro kritikuju. Bila sam na tom javnom slušanju i sećam se šta je novinar Brkić, Miša Brkić rekao, a složićete se da novinar Brkić baš nema nikakve veze sa SNS, a posebno sa Aleksandrom Vučićem i ovom našom listom.

To je čovek koji zaista čitav svoj vek, i ja ga toliko dugo i prepoznajem po njegovom pisanju, prati ekonomske teme i ekonomsku problematiku, na ovu temu je rekao nekoliko ključnih stvari. Dozvolićete samo kratko da citiram - za državu je jako bitno i neretko zapostavljamo taj resor privrede, od kojih mi svakako zavisimo, pa tako, čini mi se da je ipak za taj resor i za sve ove teme potrebno malo više znanja, mnogo više iskustva da bi mogli da razumemo koliko je tema vrlo osetljiva, teško može da obuhvati sve aspekte, ali i podložna promeni onda kada se uoče propusti.

U ovom delu, poslovna zajednica je dugi niz godina imala značajne primedbe koje su se ispostavile tačnim. Između ostalog, gospodin Brkić kaže da prati fenomen koji traje 15 godina, ovo građana radi citiram, od kada je ta mogućnost uvedena u zakon, postoji saglasnost poslovnih ljudi da je to nešto što nije dobro za privredu, 15 godina taj deo zakona opstaje.

Šta je bila njegova polazna pretpostavka za ukidanje konverzija? Po njegovom sudu, kaže gospodin Brkić, jeste da će se osloboditi zarobljeni potencijal u srpskoj privredi. Druga stvar je oslobađanje zabluda iz prošlosti da država nedostajući novac treba da obezbedi nametima od poslovnih ljudi, a treća važna stvar je da ovim zakonskim rešenjem vlast želi da predupredi, i ovo je jako važno, jer se tiče i praćenja ljudi koji su vlast, a vrlo odgovorno prilaze budućnosti koja je tu, a jeste moguća recesija u građevinskoj industriji. I ovo je vrlo važan deo teme, kojim bih želela, gospodine ministre, i da se bavimo i tokom ove debate i narednih dana.

Takođe je istakao gospodin Brkić da od ukidanja konverzije korist svakako ima država koja će povećanjem investicija doći do većih prihoda lakše nego od naplate konverzije. Istakao je da poslovni ljudi, takođe, imaju korist, za njih to znači manju neizvesnost, kraće procedure, kako im kapital ne bi stajao zarobljen.

Korist od ukidanja konverzije osetiće građani, jer će to dovesti do veće stambene izgradnje, veće ponude stanova, a to znači manje cene. Takođe, uz veće investicije raste i broj radnih mesta, ukazao je novinar „Danasa“, čini mi se, Miloš Brkić. Pojasnio je da bi, ako se pođe od pretpostavke da ova promena zakona može da aktivira gotovo 15 miliona kvadrata za novu gradnju, to imalo značajan efekat na rast BDP i to od nekoliko milijardi evra.

Dakle, čuli smo ono, znam da treba da završim, moje kolege zaista imaju svako svoje deo i svako svoju perspektivu, treba da dođu na red. Čuli smo sve ono o čemu smo mi govorili danas. Ovo je rekao čovek koji je neretko naš jedan od najžešćih kritičara mnogih naših poteza, da ne pominjem gospodina Šumarca koji je takođe daleko od liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, koji je pohvalio vraćanje Agencije za prostorno planiranje zato što prostorno planiranje za građevinu jeste kamen temeljac, ukoliko građevinu posmatramo kao jedno zdanje.

Nadam se da ćemo u raspravi u pojedinostima i mi sami sa našim amandmanima na celokupan set zakona, ima ih negde oko 30 i kolege iz opozicije, doprineti što boljim zakonskim rešenjima.

Hvala.

Dana 22. aprila predsednik republike Aleksandar Vučić je rekao odgovarajući na pitanja novinara vezano za opozicione lidere, pojedine koji su počeli da skupljaju potpise za referendum, za njegov opoziv, da su dobrodošli. I ne samo referendum, nego izbori, istog dana.

Dakle, ne postoji razlog, očigledno da mi imamo nesporazum slušajući svih ovih nedelja sve ovo što ste izgovorili, puno je toga bilo, ali ne postoji razlog i ne postoji opravdan argument zašto to ne uradite. Evo, sve što ste naveli jesu dovoljni razlozi za prevremene izbore. Jesu dovoljni razlozi za opoziv predsednika. Predsednik vas čeka, zašto to ne uradite i imamo izbore i građani Srbije koji kažu i sa jedne i sa druge strane će dati pravi odgovor. Jedino oni.

Dakle, nije jasno zašto to ne uradite? Zašto mi nedeljama debatujemo o svim stvarima, a ne o onim koje se suštinski tiču dece i unapređenja sistema. Evo sve da i sistem ne valja, šta ste uradili da ga popravite? Poziv predsednika republike stoji, skoro već dva meseca, zašto se ne odazovete tome? Šta je to zapravo što vi hoćete? Evo, čuli smo. Oni koji su za izbore ti rade za nas, kaže jedan opozicionar, a on bi prelaznu Vladu, pa onda tek izbore.

Molim vas, kolege, s obzirom da se Srbija nalazi u vrlo delikatnoj situaciji i želimo da rešimo svaku vrstu krize, pogotovo ovu vrstu političke krize posle tragedija koje ste zloupotrebili i vi kao opozicionari definisali zahteve, konačno, to je vaš ovlašćeni predstavnik na jednoj televizijskoj emisiji rekao, a ne građani koji špartaju ulicama Beograda iz raznih svojih malih i ličnih i frustracija i nepravdi koje želimo da čujemo, kada je sve to tako, kada se tanka linija polako ali sigurno prelazi a tiče se naše južne srpske pokrajine, zašto se ne odazovete predsedniku Republike i pozivu predsednika Republike? Zašto ne napravite politički dogovor? Hajmo, idemo na izbore, neka građani Srbije ponovo referendumski kažu da li veruju Vučiću ili ne.

Dakle, to je rešenje svega ovoga o čemu mi pričamo nedeljama, o čemu slušamo mesecima, što govorite godinama, a poverenje baš od tog Aleksandra Vučića svaki put na izborima je sve veće. Pa, dajte da pitamo ponovo Srbiju da li veruje Aleksandru Vučiću.

Hvala vam.

Godina je 2016. Obrazlažući predlog za smenu ministra Bratislava Gašića premijer Aleksandar Vučić rekao je da je podne zbog pristojnosti i učtivosti koja se očekuje od jednog ministra, a ne zbog rezultata koji su vrlo dobri. Vučić je kazao da je ovo jedan redak gotovo neuobičajeni zahtev jer je upućen zbog jedne izjave, naglasivši da je to ipak mnogo više od samo jedne izjave.

Pritom, osvrćući se na određena izlaganja pojedinih poslanika, pa tako i poslanika tadašnjeg SDS-a, Aleksandar Vučić, tadašnji premijer rekao je sledeće - on je potom pobrojao sve avionske nesreće koje su se dogodile u vreme kada Gašić nije bio ministar, kao što između ostalog pad aviona "Orao" u regionu Baranda, "Super galeb" dodavši - Gašić je dobro obavljao svoj posao. Znate li koliko bi puta do sada recimo američki državni sekretar morao da podnese ostavku? Najmanje 24 puta u prethodnih pet godina, a to mu nikada niko nije tražio.

Ovo je bilo 2016. godine kada je ministar Gašić kao Ministar odbrane tada podneo ostavku, zato što je uvredio jednu novinarku. Dakle, zbog pristojnosti. To se u istoriji Srbije, političkoj istoriji Srbije još nije desilo, a ja se sećam mnogih ministara koje ste takođe pominjali danas koji su na ulice grada Beograda izvodili Hamere, rušili vodenim topovima demonstracije. Sećam se da nisam znala kako da se vratim kući. Kneza Miloša je bila puna Hamera, posle jednog mitinga. A onda su čistili Srbiju takođe od političkih neistomišljenika. Takođe sam bila lično svedok, nažalost toga. To je bio projekat kako reče jedna koleginica iz Demokratske stranke nekadašnje, projekat očistimo Srbiju od radikala.

Vidite, ti radikali, kako ste ih dali na takav zao glas, nikada nisu izvodili ljude na ulicu tražeći smenu režima, nikada im nije padalo na pamet da traže ostavke ministara zato što se desila neka nesreća, ali su i te kako polemisali o tome, a direktna institucionalna odgovornost, kada je ubijen premijer Srbije i to na vratima svog radnog mesta.

Tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova nigde nije bilo, a mnogi su dobili kao preporuku mesto premijera. Toliko o odgovornosti.

Nije bilo do sada.

Gospodin Jovanov i ja nismo mogli da premerimo koliko mi dugo govorimo o ovoj tački dnevnog reda, samo o ovoj. Ja sam ovlašćeni predstavnik i već tri nedelje čekam strpljivo svoje vreme da odgovorim na tačku dnevnog reda, na temu koju ste vi tražili, a kvorumom vam samo mi omogućili. Pa zar ne ispada, drage kolege i koleginice, da je nama važnija ova tema od vas?

Desila su se dva masakra. U jednom je počinilac dete. Dete je ušlo u školu i pobilo decu. Nezapamćeno u Srbiji. Ko je odgovoran za to? Mi ili onaj koji je pucao? Na koji način je sistem toga dana stao? Na lice mesta je prva izašla ministarka zdravlja, zatim ministar prosvete, a izlazak ministra Gašića se izgubio u medijskom prevodu. On je bio treći koji je došao na lice mesta.

Imamo drugi masakr. Uobičajeno u ovakvim situacijama, imamo iskustva mnogo razvijenih zemalja nego što smo mi, gde je tu krivica ministra policije? Zar se ne radi o nezavisnom sudstvu i tužilaštvu? Policija je kada je reč o njoj uradila sve što je bilo do nje.

Čuli smo takođe, meni na zaprepašćenje, da je dovoljno da pitamo nekog ko pije nešto ispred nekog lokala da nam navede ko je loš na reputaciji u tom mestu. Pa zbog tog rekla kazala punili su se koncentracioni logori, gulazi, pravili goli otoci. To hoćete? Mi tako ne funkcionišemo.

Bila sam takođe svedok kada policija u zapadnoevropskim zemljama rešava određene proteste na ulicama. Ljudi koji su radili ili rade za policiju znaju o čemu pričam, izvedu konjicu. Znate kako to izgleda?

(Jelena Milošević: Znamo.)

Odlično i treba da znate. Srbija to nikada nije uradila na način kako su to radile te zemlje.

(Miodrag Gavrilović: Kako nije?)

Samo malo sačekajte. Imajte strpljenja. Ja vama ne dobacujem.

Pokrenu vodene topove, ubiju boga u demonstrantima.

Pre izvesnog vremena, dame i gospodo, bili smo delegirani kolega Nemanja Joksimović i ja da razgovaramo sa međunarodnim predstavnicima kojima se vi najčešće žalite na postupanje ne vladajuće koalicije nego SNS.

Znate šta nam je jedan od prisutnih rekao? Za to što se dešava u Beogradu, a jesu paljenje Skupštine, ulazak sa motornim testerama u RTS, protesti desnice, levice, mogućnost direktne blizine građanskog rata, u njegovoj zemlji nikada ne bi moglo. Na to smo mu odgovorili – da, znamo, samo što u našem slučaju planina zaštitara ljudskih prava bila bi na našim leđima.

Ali, ajte sada pošto je meni vrlo važna ova tema zbog građana Srbije, ja ne želim da se valjam u blatu spinova i manipulacija, ajte da poredimo nas i određene druge zemlje na koje mi želimo zakonskim rešenjima da se ugledamo.

Pretpostavljam da ste svi čuli da Edvarda Snoudena. Barak Obama, tadašnji predsednik SAD, je morao da izađe u javnost i da objasni masovni nadzor koji se dešavao 24/7 potaknut terorističkim aktima kada su srušene „Bliznakinje“. Barak Obama koji kao senator je bio protiv bilo kakvog kršenja ljudskih prava, pogotovo od federalnih istražnih organa. Kao predsednik jedne velike države koja je vodila rat protiv terora razumeo je da sprečiti teror kao što vi tražite preventivno znači da se nadziru svi, znači da se nadzire svaka komunikacija i vaš mejl i vas SMS, vaše kretanje, sve. Zato je Njujork i svi veliki gradovi su bili pokriveni kamerama.

Neki kažu, zli jezici, da je veštačka inteligencija već tada radila svoj posao, zato što se u realnom vremenu dobijao ogroman broj podataka. Edvard Snouden, sećate ga se? Tada je otkriveno da se na tlu Amerike vrši masovni nadzor nad građanima Amerike. I nije bio sam. Mnogi koji su radili u nacionalnoj službi bezbednosti su takođe podneli ostavke, koji su radili na tim algoritmima da špijuniraju druge, a ne svoje građane, jer su razumeli šta se dešava.

Tadašnja izjava Baraka Obame je bila sledeća – šta hoćete, sigurnost i bezbednost za vašu decu ili ljudska prava? Birajte. Znači, nečega morate da se odreknete, ako je teror i terorizam naša svakodnevnica. Da li mislite da ostale zemlje nemaju to? Da li mislite da je mogao, recimo, da se predupredi ili ne predupredi teroristički napad, sećate se, „Šarli ebdo“? Nemojte da vam pričam o koaliciji „Pet očiju“.

Evo, pre neki dan francuski senat je usvojio predlog zakona kojim će se takođe vršiti masovni nadzor komunikacija, svih. Zašto? Zato što je ovo izazovno vreme i zato što se teroristi akti dešavaju skoro svakodnevno. Akt terora je svaka masovna pucnjava, zato što u Americi, koja je prepoznatljiva po tome, takođe deca pobiju decu. I to je akt terora, i to jeste teroristički akt. Da li to može da se predupredi? Može, možda. Pretpostavke – masivni nadzor i veštačka inteligencija i kamere svugde.

Hajde da vidimo šta je bilo kada smo mi pokušali u Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, prateći standard Interpola, zamislite, Interpola, mi ne možemo da odgovorimo njihovim zahtevima zato što mi nemamo taj softver. Šta se tada desilo? Bili ste protiv toga, bili ste protiv upada u kuću pod pretpostavkom da je nečiji život ugrožen. Podigli ste ceo svet na noge i celu međunarodnu zajednicu. Dobro, rekli smo. Pričali smo o tome, pa su bila javna slušanja, pa je bio Nacionalni konvent, pa je bio ceo civilni sektor, pa su bili svi, i mi smo rekli – dobro, premijerka je tu, ona lično početkom ove godine, ići ćemo član po član, komentar po komentar, da dovedemo Zakon o unutrašnjim poslovima na najbolji mogući način u interesu sigurnosti i bezbednosti građana Srbije.

Dakle, drage kolege, samo recite šta u stvari vi hoćete – hoćete li „Velikog brata“, koji će da prati svaki vaš postupak ili hoćete ljudska prava i neograničene slobode? Evo, tu smo da vas čujemo, ali jedanput čujemo jedno, drugi put čujemo drugo.

Suštinski, ovo što se sada dešava i celokupna ova rasprava, a da ne budem delegitimisana odgovaranjem na određene teme koje su se ovde čule, jeste – Vučiću, odlazi. To je vama jedini zahtev, a ovo ostalo je spin, spin koji potpomaže medijski tajkun. Naravno, čovek ima konkretan finansijski interes. Samo, dobro razmislite, meni se čini da čovek puni vrednost firme koju hoće da proda. Šta ćete posle? Ako on puni vrednost tri firme koje će dobro da proda, a da ne govorim šta je radio u regionu i u Srbiji registrujući firme na određenim mestima, izbegavajući, praveći razne marifetluke, to ostavljam za neki drugi put, već sam i govorila o tome, mrzim da se ponavljam.

Dakle, imamo dva nivoa. Hoćete sistem i uređeno društvo i vrednosti? O tome može da se razgovara. Poziv Aleksandra Vučića je otvoren, predsednika Republike. Do dana današnjeg niko se na taj poziv nije odazvao. Zašto? Hoćete sistem? Kako ga pravite? Politički dogovor, ne može ulica. Hoćete smenu i razrešenje ministra policije? Zašto ne cele Vlade? Kako to ministar policije je odgovoran, a nije odgovorna cela Vlada? Evo, mi kažemo – spremni smo na to, ljudi, dođite da se dogovorimo, idemo na izbore. Samo može na izborima, ne može tehnička Vlada, ne može prelazna Vlada, ali može dogovor o svim uslovima do izbora.

Ovo sve zbog građana koje potcenjujete i mislite da kod njih prolazi to što im se servira. Prolazi kod Šolaka, delimično, ali vidim da u poslednje vreme više ima kriznog menadžmenta kad određene kolege poslanici, koji su još i bili i visoki činovi u policiji, kažu da ministar ima lošu karmu, kako da vam kažem. Znači, krizni menadžment odmah mora da nastupi, jer to je teško ispeglati. Ili brojne druge stvari koje smo čuli. Ali čovek, Šolak ima konkretan finansijski interes. Uzeo je sve što može, sad bi da podigne astronomski vrednost firme, da je proda, ide čovek da igra golf, ljudi. Vi mu pomažete u tome. I ne samo u tome. Svako ko je radio dehumanizaciju Aleksandra Vučića, kojeg kačite na vešala na tim protestima, na balončiće na tim protestima, vređate mu decu, kao i određeni albanski prvaci, razvlačite mu porodicu, pa ga onda kriminalizujete, jasan je proces i jasan je put. Kako se to zove, dame i gospodo, kada rušite najjačeg političara u zemlji, stub političke koalicije, ako ne destabilizacija? Ovim se samo obraćam kolegama koji su predstavnici opozicionih stranaka, ne svi, čast izuzecima.

Dakle, mi sa ove sednice imamo samo dva puta. Jedan je mirno rešenje krize, kroz dogovor. Poziv predsednika Vučića i dalje je otvoren za sve vas. Vlada bez problema i premijerka je rekla – moja ostavka je na stolu, kao i svih ministara, i idemo na izbore. Onaj drugi, koji nikako ne valja, je dalja destabilizacija ove države, ovog društva. I svakim danom dodajete hiljadu decibela više gromova i munja i problema onima za koje kažete da iz zastupate, a to su deca.

Ja sam mislila, gospođo Brnabić, da ćemo mi ovde da pričamo, i to je ono čemu se nadam, recimo, kako da uredimo digitalni prostor države Srbije. To je naš suverenitet, mi moramo da se postavimo kao suverena zemlja. Podjednako ja volim da se ugledam na najrazvijenije zemlje Evropske unije, pa kad određene društvene mreže direktno krše naše zakone, ne poštuju naše zakone, lepo ih kaznimo i odlično popunimo svoj budžet. Ja to hoću da vidim. To je uspostavljanje sistema, jer naša deca nisu na televizijama, nisu na tim kanalima, naša deca su u tom prostoru gde se odvijaju, verujte, najperfidnije moguće stvari.

Sada ću samo sa ovim završiti. Nije bez razloga vlasnik „Meta“ kompanije pre nekoliko godina uposlio u svojoj firmi najjače neuro naučnike koji, da, prate svako ponašanje korisnika interneta. Gde se nalaze ti podaci? Ne kod nas, serveri su tamo negde. E, dakle, ja sam očekivala da ćemo o tome da pričamo i da ćemo se dogovoriti – hajde da krenemo od toga, da regulišemo, da se ponašamo kao država, jer to jesmo. Da regulišemo digitalni prostor i da sačuvamo našu decu, da ne slušamo više laži – što niste usvojili Aleksin zakon, a sama autorka zakona kaže – ali većina je ušla u zakon, zakon već postoji, osim dečjeg ombudsmana. Pa samo očekivala čuću od vas predlog – e, fali dečji ombudsman, hajde, evo, predlažemo da se konstituiše dečji ombudsman. I brojne druge predloge. To bi građanima Srbije, čije su oči uprte u sve nas, koji su zaista politički aktivni, bili konkretni znaci da mi svi ovde želimo uređen i svake godine bolji sistem u kome se garantuje sigurnost, bezbednost, sva ljudska, građanska i sva ostala prava koja proističu odatle. To je proces.

Nažalost, mi smo za ovih mesec dana slušali neverovatne spinove i po ko zna koji put, je na najgori način zloupotrebljena tragedija koja je zadesila Srbiju. Tu decu niko ne može da vrati, roditeljima pobijene dece je apsolutno sve jasno, ti roditelji su imali svoje zahteve o tim zahtevima razgovarali su sa ljudima kojima ipak najviše veruju, a to je predsednica Vlade Srbije i predsednik Republike Srbije.

Vi ste, gospodine Aleksiću, pomenuli puno toga i ja sam pokušavala da beležim. Krenuli sa jednim, nastavili sa drugim, završili sa trećim, ali ne čuh decu iz „Ribnikara“. Dakle, ništa o masakru iz „Ribnikara“. Ako je to bio duh pokretač građanskih protesta i protesta „Srbija protiv nasilja“, pa vi demantujete celu priču iz zasedanje u zasedanje.

To što vi imate kvorum 84, odnosno 85 poslanika, pa vi ste dokazali time što je vašim poslanicima preči neki službeni put ili nešto drugo ili treće da im nečuvena tragedija nije bitna i da ste po ko zna koji put zloupotrebili nešto što se u životu, a ne u politici nikada ne radi. Toliko o vašem kvorumu. Da nije nas, ove sednice ne bi bilo. Da nije nas, institucije vam ovde ne bi odgovarale, a to je bukvalna metafora odgovornosti, političke odgovornosti, počev od gospođe premijerke, a zatim zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova.

U vaše vreme i u vreme vašeg predsednika ministra unutrašnjih poslova, kada je ubijen premijer, nije ni bilo, nije osetio potrebu, premijer ubijen, znači direktna institucionalna odgovornost, da dođe i da odgovara, elem da podnese ostavku. Oni koje su hapsili streljani su da ne bi progovorili, za razliku od Belivuka i ekipe koji su hapšeni da progovore i kažu i sva suđenja javna.

Zašto obmanjujete narod? Zašto vučete za nos nesrećne građane koje je ubila ova tragedija? Vi ih vučete po ulicama da bi vama bilo dobro, a ne tim građanima. Obećavate nešto što ne možete da ispunite, što nema veze sa ovim što pričate. Sve vreme manipulišete. Na čemu? Na tragediji? Vidite, proći će sve ovo, a onda ćete razumeti, kada prođe izvestan vremenski period, šta ste Srbiji i građanima Srbije u ovih nekoliko nedelja zaista učinili.

Hvala, gospodine predsedniče. Od onolike buke čula sam da ste dobri u cenkanju, da dobro poznajete pijacu i da faktički podižete atmosferu i tenzije, umesto da je spuštate, a toliko o duši i vašim namerama uoči mitinga koje najavljujte za petak ili subotu.

Sinoć u televiziji u kojoj je jedan kolega ovde, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, koju je jedan kolega ovde pomenuo, Miroslav Aleksić je zapravo razotkrio sve ono što se dešavalo vezano za zahteve sa skupa protiv nasilja. Na direktno pitanje novinara, ponovljeno dva puta, ko je precizirao zahteve na skupu protiv nasilja, gospodin Aleksić je rekao – mi smo definisali zahteve, građani su prihvatili.

Molim vas recite, kako se to zove, ako ne politizacija, posle nečega što Srbija će dugo pamtiti, a jeste masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ kada je dete ušlo i pobilo onu decu. Vi, meni spočitavate i govorite gde će mi duša, zbog činjenice da zahtevi roditelja apsolutno nemaju nikakve veze sa vašim zahtevima i da ste suštinski zloupotrebili užasnu tragediju i da niste dozvolili roditeljima da ožale svoju decu.

Drago mi je što se sinoć to desilo, što se desilo u vrlo gledanom terminu i što je cela Srbija razumela od strane opozicionog poslanika ono što mi sve vreme govorimo, politizovali ste tragediju, sram vas bilo.

Hvala, gospodine predsedniče.

Kada smo o temi, o dnevnom redu i šta je zaista bio duh pokretač ove sednice, koju ste vi kao predstavnici opozicije tražili, da to je bila nečuvena tragedija u osnovnoj školi i u Smederevu i Mladenovcu, masakr kakav Srbija ne pamti - šta je država uradila? Odmah na lice mesta je izašla ministarka zdravlja, posle nje ministar Ružić, ministar prosvete, koji je podneo ostavku, Skupština usvojila i konstatovala, vrlo brzo posle njih i ministar Gašić, ali nekako je medijski njegov dolazak na lice mesta bio izgubljen vrlo verovatno u prevodu.

Dolazak premijerke i određenih resornih ministara koji su ovde nekoliko dana odgovarali na sva moguća pitanja svih vas predstavlja čin odgovornosti. Nijednog momenta prva dama Vlade Srbije ili prvi ministar Srbije nije rekla da beži od odgovornosti, da beži od ostavke ili bilo čega sličnog.

Postavljalo se pitanje - zašto samo ministar unutrašnjih poslova, zašto ne cela Vlada? Evo, mi nudimo, predsednik Republike vas je pozvao, sve vas stranačke prvake na dijalog, od REM-a do cele Vlade. Svako će podneti svoju odgovornost.

Međutim, ono što je važnije za građane Srbije, vidite, roditelji te ubijene dece su sinoć u predsedništvu sa predsednikom Republike i svim nadležnim organima pričali o svojim zahtevima koji apsolutno nemaju nikakve veze sa vašim. E, toliko o tome.