Dakle, nekoliko bitnih činjenica. Vi manipulišete, kao što to radite svaki put. Vi niste imali osnova da prisustvujete sastanku na kojem ste govorili. Niko vam nije uskratio to pravo.

Dakle, gospodin Miketić je član, koleginica je njegov zamenik, vi niste imali nikakvog osnova da prisustvujete na današnjem sastanku i niko vam nije ugrozio pravo da govorite to što mislite da treba da kažete, da biste sutra manipulisali, kako mi vas napadamo za to što ste govorili, a mi smo danas samo izrazili svoje stavove i podsetili na činjenice, a činjenice su u ovom slučaju neumitne.

To ste radili i sa sednicom Odbora za spoljne poslove, pa su takođe se desile medijske obmane. Prvo, da ponovim, Odbor za spoljne poslove apsolutno nije bio nadležan da raspravlja o Rezoluciji kojom se uvode restriktivne mere Ruskoj Federaciji.

Onda je predsednik Odbora za spoljne poslove takođe, u dogovoru sa svima vama medijski objasnio, opet svojim biračima, kako SPS i SNS neće u EU, protiv su sankcija Ruskoj Federaciji, zaboravljajući da kaže da se radi o državnoj politici i da svako ko govori kontra državne politike ima anti-državni stav. Zašto je to problem?

To su činjenice.

Takođe ste rekli, da tokom glasanja smo mi bili uzdržani, a mi nismo ni glasali. Pričam o sednici Odbora za spoljne poslove. Htela sam to da kažem pre neki dan, ali nisam imala prilike.

Dakle, poenta je, pravite medijske teme koje se temelje samo na čistoj spekulaciji, manipulaciji, poluistinama, a najčešće neistinama. To nije dobro. Najčešće nije dobro za vas. Moram još nešto da vam kažem. U razgovoru sa članovima, nekim članovima te strane delegacije danas, njima je posle vašeg obraćanja bilo sve sasvim jasno i sasvim im je jasno bilo da je reč o čistoj manipulaciji. Evo vidite kako nižete autogol za autogolom i ne samo njima, nego i mnogim diplomatama koje dolaze sa zapadne hemisfere. Apsolutno je jasno ono što vi radite, to će vama da se obije o glavu, ne nama. Ovo moje sada i posle nema više samo činjenica radi.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Ja verujem da se kolege iz opozicije neće naljutiti, ali ja ću nastaviti tamo gde je stao samo na trenutak šef poslaničke grupe.

Lepo je govoriti sa određene vremenske distance, ako sam vas dobro razumela, o principu, o nečemu što bi trebalo da bude vodilja svih nas kada odlučujemo o svakodnevnom životu naših građana. Građani bi trebalo da budu naš kategorički imperativ.

Ako već govorimo o principu, onda taj princip važi za sve i u sva vremena. Vidite, ja se trudim da budem na svakom mestu od interesa za građane Srbije, koliko mi vreme i obaveze dozvole, tako sam i bila na javnom slušanju koje se ticalo predstavljanja kandidata za članove VSS i VST.

Ono što je bilo potpuno neprimereno i, naravno, ruši postulate onoga što opozicija pokušava, zapravo pojedini pripadnici opozicije ovde da nam nametnu jeste principijelnost, van moralno-političke podobnosti, a svakim svojim nastupom zapravo dokazuju potpuno suprotno.

Zbog građana Srbije i, naravno, stručne javnosti koja prati i ovo zasedanje vrlo je važno da se pomene, a nisu imali prilike tada da prate to javno slušanje, da ono što je mene prenerazilo, recimo, bila je i sledeća činjenica. Profesor ili profesorka prava uputila je kritiku i očigledno da je meta i odstojanje bio zaista samo jedan od mogućih kandidata za člana VSS zato što je taj profesor na državnom Pravnom fakultetu u nekom momentu izrazio podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Sada pazite tu principijelnost. Profesorka, ponavljam, prava koja je članica jedne opozicione stranke izgovara to i govori da je to nedostojno. To je, dakle, prvi primer.

Sledeći primer na tom javnom slušanju, a verovali ili ne, trajalo je devet sati, predsedavao je gospodin Vladimir Đukanović, koga neretko ovde kritikujete sa vrlo velikom žestinom… Devet sati je trajalo to javno slušanje. Zaista niko nikoga nije niti opomenuo, niti ugrožavao bilo kakvo pravo da postavi bilo kakvo pitanje, ali se i to javno slušanje sa ljudima koji zaista nemaju direktne veze sa politikom pretvorilo faktički u linč.

Postavljana su pitanja, da, kolega, samo da bi se napravila medijska tema, na koje ti kandidati za članove tako prestižnih institucija nisu imali čak ni mogućnost da odgovore, pa je taj profesor prava, jedan od kandidata za člana VSS, bio na naslovnim stranama medija koji inkliniraju ka opoziciji bez mogućnosti da odgovori na upućene prozivke. E, toliko o tome, toliko o principu, toliko u kakvom društvu živimo i toliko o moralno-političkoj podobnosti.

Da se ne vraćam u vreme kada ste bili deo određene vlasti, da se ne vraćam na činjenicu da oni koji su vas podržavali posle 2000. godine, a finansirali da oborite režim i da radite u korist stranih država su vas, takođe, oborili 2011. godine i 2010. godine, recimo, tražeći da se ponašate u skladu sa pravom kada je reč o korupciji i borbi protiv korupcije. To znate, takođe. Bili ste tema zasedanja Evropskog parlamenta i bili ste tema Evropskog saveta i raznih evropskih komisija, pa oni su vas dobrim delom oborili i predstavili srpskoj javnosti koja je sa razlogom krajem 90-tih birala vas, jer je htela da izađe iz začaranog kruga beskonačnih građanskih ratova i sukoba.

Ja sam znala da će u ovom momentu kolega da izađe iz sale zato što sve ovo nije prijatno za slušati.

Takođe, na tom javnom slušanju još jedna od činjenica koja je meni vrlo važna da sada kažem zbog građana Srbije. Očekivalo se od budućih članova, za sada, a još uvek samo kandidata, da u meritum ulaze određenih procesa koji su još u toku i da presuđuju, ali spram opozicione moralno-političke podobnosti. Nečuveno. Nečuveno.

To nije licemer. To je užasan bezobrazluk, jer ljudi koji su iz pravne struke jako dobro znaju o čemu govorim, a i građani koji se suočavaju sa, mora se priznati, lošim stanjem u pravosuđu.

Ono što je mene interesovalo tada – da li će ti ljudi, koji su bili medijski streljani sve vreme dok su trajala i ta javna slušanja i određeni odbori, bez mogućnosti da odgovore, da i jednog momenta ustuknu.

Sada dolazimo do nečega što meni daje veru u društvo koje mi želimo da izgradimo, ali samo u interesu naših građana, ne Brisela, ne Vašingtona, ne Moskve, ne Pekinga, već Beograda. Jeste da je to bio dodatni motiv da tih devet sati odgovaraju na svako postavljeno i insinuirano pitanje.

Ono što je bila ideja određenih pripadnika opozicionih stranaka da blaćenjem oteraju svakog vrednog da da doprinos svom društvu i svojoj državi nije uspelo. To je pobeda i SNS zato što konačno u poslednjih nekoliko godina sve veći procenat ljudi kaže da vidi svoje mesto u okvirima koje mi pokušavamo da napravimo. Jedna od njih je dr Jelena Begović, da malo pomerim temu, a imamo ih više. I ona je bila izložena potpuno neprimerenom ponašanju pripadnika određenih opozicionih stranaka. Toliko o principijelnosti i moralno-političkoj podobnosti.

Konačno, ono što građane treba najviše da interesuje a, verujte, ne interesuju ih medijske afere koje vi neretko pravite, a pa i oni koji su ovde advokati pričaju i time utiču na sudske procese koji su u toku, jeste pristup pravdi i, naravno, pravna sigurnost. Da li će naše pravosuđe… Evo, opet SNS, koja vam je neretko meta jedina iz vladajuće koalicije, da, potpisuje nezavisnost pravosuđa, po prvi put. Samostalno i nezavisno pravosuđe će sada snositi najveću odgovornost.

Mene je interesovalo da li je građanima Republike Srbije omogućen pristup pravdi, bez tarifa. Kolega zna o čemu pričam. Postoje tarifa, pa onda možete da dobijete puno toga, ali o tome se retko priča, jer onda dirate u nešto što ne treba, a tiče se finansijskog uticaja, tiče se klanova koji sami postoje. To svi znamo, ali retko ko o tome priča.

Kako je moguće da četiri od peta veća Apelacionog suda, po istoj stvari, donose jednu odluku, jedno obara? Jel pričamo o pravnoj sigurnosti? Gde je ujednačena sudska praksa? Čemu naši građani treba da se nadaju kada ulaze u odbranu svojih prava? Jel to ima veze sa SNS ili sa svim ovim o čemu sam govorila? Onda dodatni odgovor u svemu tome nalazite upravo u Zaštitniku građana. Jeste li čitali njegov izveštaj? Na 143 strane. Koliko je mišljenja, preporuka uputio organima javne uprave, dao zakonodavnih inicijativa, primio građane Srbije, uglavnom u zaštiti njihovih osnovnih ljudskih prava?

Dakle, taj Zaštitnik građana o kome mi pričamo sve vreme u stvari kritikuje nas, jer mi vladamo celokupnim sistemom. Mi odlučujemo kada je dan, kada je noć, kada je veče, a znamo svi da su sistem ljudi.

Mi idemo ka jednom modelu koji sasvim sigurno neće biti idealan. To je, kao što znate, drage kolege, proces. Ono što je sasvim sigurno, da ne uzimam previše vremena, jeste i na to sam ponosna, da je najjača politička organizacija, iako vam baš toliko smeta i odgovorna za sve ovo, odgovorna i za nezavisnost pravosuđa, za jedan proces koji bi trebalo pravdu da približi običnom građaninu, koga jedino interesuje pravda. Pravdu su mu oduzeli svih ovih decenija, ti moralno politički podobni, njihova deca i unuci koji čine klanove o kojima ne želite da govorite, a za koje znate.

Mi smo odlučili da kažemo sledeće. Utvrđivanje pravde pripada sudijama. Njihova dostojnost biće i njihova odgovornost pred građanima Srbije. Naravno da ćemo pratiti sve to, jer svaki građanin ovde mora da zna na koji način može da zaštiti ono što se zove pravo na život, dostojan čoveka. Iznad svega i ono što bi trebalo da bude odgovor svima nama jeste i sledeće da onoga momenta kada budemo svi otvorili karte i sve ono što se decenijama stavljalo ispod tepiha, za sve one koji su na marginama, a i dalje vuku konce života i odlučivanja o životu i smrti u Srbiji, bude zaista javna tema. Onda možemo da dođemo do odgovora kako da rešimo određena nasleđena stanja i ne samo u pravosuđu.

Mi smo pokrenuli nešto što se zove i sondiranje našeg ponašanja. Kontrola rada - da, institucije sistema koje čine ljudi – da, i naši ljudi koje su građani izabrali. To je merilo izbora u demokratiji. I menjamo, samo to nikada nećete priznati. I dan danas to radimo, čak i ovde, svakog utorka i petka. Slušamo pažljivo sve vas o čemu govorite i kontrolišemo rad svake institucije i menjamo.

Nezavisne institucije. Da li se sećate da li su ranije podnosile godišnje izveštaje? Bila sam jedna od retkih ovde kada su podneli izveštaj, kada sam uletela u klinč sa jednim od poverenika. Zašto? Zbog principa. Mene moralno politička podobnost nikada nije interesovala. Porodica platila cenu, svesna toga. Samo princip. To me je uvek rukovodilo. Ako imate jedan princip, onda nema švedskog stola. Isti princip važi za sve.

Dodatni argument. Kako to da funkcioneri SNS gube na sudovima, kolega to znate, zbog uvrede časti, duševnih bolova? Zbog čega? Zato što mi treba da više trpimo, a mi kao nismo ljudi, nemamo svoja prava, nemamo svoje porodice, naše porodice nemaju svoja dostojanstva itd.

Hvalili se određeni opozicionari kako mogu samo da žive od toga kako im sudovi presuđuju. Da li je to dokaz uticaja napredne stranke na sudstvo? Šta smo mi? Niža bića. Ako već govorimo o principu, princip važi za sve. Ako neko dirne vašu porodicu, ja ću prva to osuditi. Šta je sa porodicom Aleksandra Vučića? Šta je sa bilo čijom porodicom? Ali, onda se držimo principa i taj princip pratimo i onda to osuđujemo i spuštamo do ljudi koji nas delegiraju da se izborimo za bolje društvo i za državu koja će štititi svakog građanina, bez obzira na bilo kakvu pripadnost ili bilo kakvu posebnost.

Dame i gospodo, to je proces. Vi možete da težite tom idealu ili ne. Kao što stari Latini, to je moj kolega Milenko malopre lepo rekao, su rekli: „Reči lete, primeri ostaju“.

Mi potpisujemo reformu pravosuđa u kome se više sudije ne biraju u parlamentu, nema direktnog političkog uticaja. Mi smo stvorili osnove. Da li su idealni, vreme će pokazati za nešto što može da bude temelj boljeg društva.

To mi ostavljamo iza sebe onoga dana kada ne budemo više vlast, to ostavljamo iza sebe, sa nadamo da ćemo utvrditi princip. O principu moralno-političke podobnosti, pogledajte koliko nas ovde ima.

Naše porodice su patile zbog toga, ostajale bez poslova, samo zato što sam tadašnjem ministru unutrašnjih poslova, baš zbog Kosova i Metohije spočitala jedan vrlo važan dokument. Meni je interventna ekipa, kao da sam poslednji kriminalac na ovom svetu, dolazila svakog petka tačno u podne, da traži nepostojeće osobe, sa širokim osmehom na licu. To je jedan od primera moralno-političkih podobnosti.

Znate kada su prestali? Četvrte nedelje kada im je majka ponudila slatko, jer je već navikla da u petak u podne dolaze na adresu, blokirajući ulicu da svi ljudi vide koga vijaju.

Dakle, mi smo svoje uradili. Jednoga dana građani Srbije odlučiće drugačije, mi nećemo biti vlast, ali iza nas ostaju konkretni rezultati. Ovo je jedan od tih.

(Vladimir Gajić: Replika.)

Hvala, gospodine predsedniče.

Vi ste kolega koji preti svojim sinovima, poslanicima SNS? Pitam pošto toliko i tako često pričate o ovim stvarima i pripadate političkoj stranci? Pa tu sedi iza vas čovek, sram ga bilo, koji je isturisao svoju koleginu da glasa i za njega, čovek advokat. Jadna žena podnela ostavku, krivo mi je, i otišla. Zna za sramotu. I vi imate o čemu da pričate?

Posebno što sve vreme radite vrlo opasnu stvari, obmanjujete građane Srbije za tako osetljivu temu kao što je KiM, iako znate da za status i promenu statusa naše južne pokrajine može samo narod da odluči na referendumu jer se nalazi u preambuli Ustava, a mi ga stavili tu. Jel tako Nataša? Ko ste vi? Ko ste vi, ja vas pitam? Ni krivi ni dužni samo što smo generacijski se našli u nekim okolnostima živote su nam pretumbali za to KiM. Sram vas bilo. Sram vas bilo. I dan danas nas vijaju haški tribunali, sram vas bilo, zato što smo branili Srbiju. Sram vas bilo. Kako imate časti i obraza da vi pričate? O čemu? Sram vas bilo. Sram vas bilo. Politika nije starački dom, otimanje stanova i pretnje sinovima. Nije politika biznis. Meni to ne možete da kažete jer ono što sam u svojim mladim godinama radila vaša deca ne mogu ni da sanjaju. Nažalost u biznisu nikada nisam bila, osim u zaštiti srpskih nacionalnih interesa u sred Haškog tribunala. Sram te bilo.

Pre izvesnog vremena, dame i gospodo, poslanica koja je malopre govorila, ovde je pričala o prodaji dece iz Srbije, pokazujući sliku deteta za koje je tvrdila i drago mi je što su predstavnici nezavisnih tela ovde, da je prodato za 14.500 evra, znajući da je štiti poslanički imunitet, ali nije se zadržala na tome.

Ona je to eksploatisala na društvenim mrežama i gde god da je stigla, narušavajući pritom najbolji interes tog deteta. Iako je više puta bila demantovana od strane resorne ministarke, poslanica koja je malopre govorila neretko je pričala o tom slučaju, opet pokazujući ovde pred svima nama fotografiju tog nesretnog deteta. Još jedna brutalna neistina, još jedno brutalno poigravanje sa tuđim sudbinama.

Podjednako kao što zloupotrebljavate celokupni svoj mandat i vređate ljude koji su glasali za neku političku partiju, sticajem okolnosti najjaču političku partiju u Srbiji. Ne vidim razlog zašto to radite? Ako imate argumente za to što želite da izložite, to vam je najjači politički nastup. Nema potrebe za onim što ste uradili malopre.

Govorili ste o timu za zataškivanje ili zataškavanje, kako ste rekli, ne mogu da vas citiram, parafraziram. Ja bih volela da navedete članove tog tima pred predstavnicima nezavisnih tela i celokupnom srpskom javnošću, jer da ste pročitali ijedan izveštaj ovde prisutnih predstavnika nezavisnih tela koje vi nazivate kolegama, a nisu, vi ste poslanik, a oni su predstavnici nezavisnih tela, nisu tu opozicija ili ne rade ni za vas, ni za nas, nego kontrolišu i rade samo svoj posao, da ste pročitali ijedan njihov izveštaj vi biste videli da u predmetnom periodu od godinu dana ta nezavisna tela reaguju i imate statističke podatke po prijavama građana, pa bih volela da čujem koji je to tim za zataškavanje.

Od vas, predstavnika nezavisnih tela, želim tokom današnjeg zasedanja da čujem da li je bilo ko iz vlasti na vas u bilo kom momentu vršio bilo kakav pritisak? Ako jeste, dužni ste i obavezni da to kažete danas. Ako nije, vi morate da reagujete, jer ovde se radi i to moram sve da podsetim o zaštiti najviše institucije jednog političkog sistema kakva je Skupština Srbije, o zaštiti demokratskih prava svakog građanina, konačno o zaštiti vaših nezavisnih institucija.

Hvala vam što ste odgovorili na moje pitanje, uz jedno malo skromno podsećanje da ne postoje nesuvisla pitanja, postoje samo takvi odgovori. Mi imamo pravo i obavezu da vas pitamo sve, zato što izveštaj podnosite nama. Pritom, imali ste izbor, niste morali da odgovorite, i to bi bio odgovor.

Kontekst pitanja je bio, zato što se najjačoj političkoj organizaciji u zemlji spočitava redovno, i tu pred vama i vi ćutite, dok vas ja nisam pitala, da mi živimo u diktaturi, da mi utičemo na sve, da mi faktički pišemo vama izveštaje.

Znači, znam zašto sam postavila ovo pitanje i znam zašto su mi trebali vaši odgovori. Pritom, sa druge strane, kad već govorite o tzv. medijskim pritiscima, volela bih, takođe, da po službenoj dužnosti kad god se stvori prilika a tiče se najviših državnih organa, predsednika Republike, zaista se oglasite. Kada se, recimo, preti njegovoj deci na društvenim mrežama. I to je jedan od najuticajnijih medija. Deci, pazite, gde se deci predviđa sudbina silovanja i ubistva i da će biti zatečeni u šahtu. Reč je o Danilu Vučiću.

Porodica predsednika Republike je redovno izvrgnuta istim pritiscima kao i naše porodice, kao i mi sami, a reč je o društvenim medijama.

Nikada vam nismo uputili ni zahtev, ocenjujući da ćete sami reagovati i da ćemo svi zajedno raditi na atmosferi o kojoj vi pričate, da dosegnemo taj nivo i političke i pravne kulture u ovom društvu, ali za to ste nam potrebni vi, objektivno, bez obzira ko je ko.

E, to je bila svrha mog pitanja i svrha ovoga što sam rekla sada.

Istini za volju, meni je bilo potrebno nekoliko minuta da se orijentišem prvo gde sam i šta je tema – od ratne mornarice, sankcija, rata u Ukrajini. Dragi kolega, vi znate dobro Poslovnik o radu Narodne skupštine. Može da se govori samo o temi dnevnog reda. Hajde što sam ja bila zbunjena i potpuno dezorijentisana, ali ovi ljudi, predstavnici nezavisnih tela, ministar odbrane, pogledom je tražio definiciju u kojoj sali se nalazi i odgovor na pitanje šta je tema dnevnog reda. Država Srbija je, gospodine Zelenoviću, dala vrlo jasan odgovor na sve vaše dileme, vi to jako dobro znate.

Ovo što ste vi govorili je protivno državnoj politici, mi imamo odlike Saveta za nacionalnu bezbednost, koje su vrlo jasne i vrlo decidirane. A da vas podsetim, neki vaši predsednički kandidati su vrlo svesno obmanjivali biračko telo tokom kampanje, tokom prethodne izborne kampanje. Jedino je gospodin Aleksandar Vučić koji je potvrdio svoju političku jačinu nema konkurenciju, a to je vaš najveći problem svima vama u opoziciji, govorio na temu rata na teritoriji Ukrajine.

Da vas podsetim, moto i slogan njegove kampanje bili su deo govora u početku, onda posle mir i stabilnost. Svi ste govorili da će Aleksandar Vučić dan posle izbora da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i drago mi je da ste pomenuli van konteksta, van teme, van bilo čega, današnju godišnjicu užasnog incidenta koji preti da zbriše celu civilizaciju.

To nije naš rat i zato se ne svrstavamo ni na jednu stranu, ali taj Aleksandar Vučić nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji, a vi ste glasove dobijali tako što ste obmanjivali vaše biračko telo i ne samo vi, vaš predsednički kandidat takođe. S toga vas molim, kada govorite pokušavate da na tako užasnim temama, kao što je rat u Ukrajini i na tako značajnim temama, kao što su zaštita nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije, vodite računa o tome šta je zaista nacionalni interes države Srbije i šta je državni interes. Na prvom mestu, mir i stabilnost po svaku cenu, jer država Srbija vodi samo jedan račun, a to su račun i interesi građana Srbije, a ne međunarodnih snaga koja vas šalju i inspirišu da govorite na ovaj način.

Pokušaću.

Opet, pokušala sam da vas pratim, ali svaka vaša sledeća rečenica demantuje onu prethodnu. Ja sam razumela da ste vi zaista opsednuti Vojislavom Šešeljem i radikalima. To je zaključak onoga o čemu ste vi pričali. Očigledno imate razlog obzirom da smo slušali ovde da projekat „Očistimo Srbiju“ od radikala nije uspeo. Vratili su vas, zato što je vas narod lustrirao zbog svih onih rezultata koje ste napravili od 2000. godine, a vidite nas ovakve ili onakve ponovo doveo na neprikosnovenu vlast. Nemate odgovor za to.

Što se tiče državne politike mira i stabilnosti i priključinjavanja EU, šta ste mi rekli za rusku agresiju na teritoriju Ukrajine? Zar se to dovodi u pitanje? Srbija nedvosmisleno istrajava na tome da je jedna od retkih evropskih zemalja, kandidat za članstvo u EU, koja se isključivo drži zaštitom međunarodno javno pravnih normi, jel ovo komplikovano što izgovaram?

Osnov toga jeste zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Niko nema pravo to da ugrožava. Mali milion puta smo rekli da jeste Rusija izvršila agresiju na suverenu teritoriju, mali milion puta je to predsednik Republike Aleksandar Vučić to rekao. Znate to je onaj kome vi sipate svu mržnju i gajite je u svom biračkom telu i zato svaka vaša rasprava izgleda tanko i čista je manipulacija zato što je suština mrzim Vučića, Vučiću skloni se da nas postave neki drugi, jer građani neće.

Takođe smo rekli i taj Aleksandar Vučić godinu dana istrajava da Srbija ima pravo da provodi svoju politiku i zato ne uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji baz zato što imamo iskustva sa njima i zato što to mora da bude isključivo odluka naša u interesu građana Srbije. Tu je ona suštinska razlika između vas i nas. Jer, to o čemu ste vi pričali, znate slušamo i mi na tim forumima, da se sprema novi Rambuje i šta je to što Srbija treba da uradi da dokaže Međunarodnoj zajednici da je na pravom putu. E ja vam kažem, Aleksandar Vučić je dokazao i pokazao da je jedini pravi put zaštita interesa građana Srbije. Mir, stabilnost, Vučić.

Prvo, za sve to, gospodine Obradoviću, o čemu ste vi pričali, morate da pričate svoje koalicione partnere sa kojima neretko šetate ulicama grada Beograda i pokušavate da napravite koaliciju kako biste došli na vlast.

Ovde je gospođa Ana Brnabić pre izvesnog vremena postavila jedno suštinsko pitanje, ja sam bila iznenađena, dugo vas znam, kada već govorite o pljački narodnih para, pominjete Elektroprivredu Srbiju, kako je moguće, Boško, da ste uzeli pare od „Kolubare“, na ime tekućih troškova? I to ne jedanput, nego sedam puta. U šoku sam. Mislila sam da vas znam.

Dakle, to su pare građana Srbije preko Elektroprivrede Srbije, tj. „Kolubare“ na ime tekućih troškova za Dveri.

Dakle, samo se ovde postavlja pitanje, s obzirom da ste borac protiv korupcije, kada ćete vratiti pare koje ste uzeli od građana Srbije, to je skoro tri miliona dinara, plus zakonske zatezne kamate i bili ste finansirani do 2011. godine? Na to pitanje nikada niste odgovorili. Ali, isto tako, manipulišete sa sastankom u Briselu u ponedeljak, a dobro znate da je Aleksandar Vučić rekao – pitanje svih pitanja jeste zajednica srpskih opština. Bez formiranja zajednice srpskih opština nema priče o novom konceptu, nema novih pregovora, ali uvek razgovora, da, jer to mora, jer je to obaveza i to dobro znate, ali manipulišete time svaki put.

Dakle, rekao je više puta da ide u Brisel da priča o konstituisanju zajednice srpskih opština, koja je obaveza iz Briselskog sporazuma i to je uslov svih uslova.

Hvala, gospodine predsedniče.

Prvo, ZSO je nešto što je dogovoreno 2013. godine. Taj dogovor je trebalo da zaštiti prava naših građana na severu Kosova i Metohije, na prvom mestu.

To nije formirano ne zato što smo mi bili slabi pregovarači, nego zbog činjenice koju jako dobro znate, ali dobra vam je tema. Gradite vam je godinama i mislite da ćete time neki još politički poen da uhvatite.

Vi znate da je jednostrano proglašena nezavisnost 2008. godine, da li je tako? Vi ste sa tim ljudima koji su, neko je pobegao u inostranstvo, neko se pravio mrtav, većina se pravila mrtva, kao i kad se desio Pogrom, pravili razne koalicije. Koliko vidimo, finansirali su „Dveri“ do 2011. godine, nije vam to smetalo. Zapadna hemisfera, zapadna civilizacija, Kosovo je za njih nezavisno, ali nemojte se više šaliti da mi ili Vučić priznaje kosovsku nezavisnost. Sada vas molim, dobro se znamo.

Manipulišete vrlo ozbiljnim stvarima, iako znate da se status KiM može menjati samo na referendumu, jer je u preambuli našeg Ustava, i da će o tom poslednju reč dati građani Srbije. nemojte se šaliti sa time.

Mi dajemo i poslednji atom snage držeći se svog Ustava i pomažući ljude koji žive u neverovatnim okolnostima u našoj južnoj pokrajini.

Ali, danas, evo dame i gospodo, stručnjaci iz nezavisnih tela, mi smo čuli puno toga. Kako će se demilitarizovati predlog da se demilitarizuje KiM tako što će se verovatno i Boško sa koalicijom, gospodinom Zelenovićem, pojaviti na Merdaru ili Jarinju, pretvoriti u transformerse, oduvati NATO i reći – to je to.

Prestanite da lažete svoje birače, na prvom mestu, i konačno nacionalno i državotvorno odgovorno počnite da se ponašate. Nećemo imati popravni ispit. Molim vas.

Hvala gospodine predsedniče.

Samo da poslaniku odgovorim, koji priča o Kazablanci. Verujem da vi to jako dobro znate, jer verujem da se sećate gospodina Mekartija.

Citiraću vam „Njujork tajms“ iz 2000. godine, kada je čuveni visoki zvaničnik te organizacije sedeo u Moskvi, pio Šljivovicu i pričao sa liderima Otpora i pripadnicima i liderima 18 opozicionih stranaka i dogovarao obaranje Miloševića i tog režima.

„Njujork tajm“, samo momenat, čisto da govorimo o činjenicama, vi jako dobro znate da je Beograd neretko Kazablanka u određenim momentima, a zašto niste procesuirani za ovo, to je već druga tema. To je zaista tema za institucije.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje sa mesta.)

(Predsednik: Milivojeviću, da ne urlate iz klupe.)

Dakle, od avgusta do 1999. godine, dolari su počeli da lete na račune Otpora uz značajnoj meri. Da vidimo koliko je otpor dobio? Dobio je tri miliona dolara, od septembra 1998. godine, Otpor je bio najveći primalac, pare su odlazile na račune Otpora, pazite, koje nisu bile u tadašnjoj našoj državi, već su bile napolju. Neretko, Budimpešta. Sećate se tih odlazaka u Budimpeštu?

Idemo dalje, kada je reč već o toj Kazablanci. U isto vreme Mekarti je održao seriju sastanaka sa liderima Otpora i opozicionim liderima u Podgorici, Segedinu, Budimpešti, pa, onda, ovde citira, kako je, kako su velike zapadne nevladine organizacije dale ogromnu količinu para opoziciji, ali je najviše dobio Otpor, mladi ljudi studenti, a onda pominje jedan vrlo interesantan slučaj, susret sa Madlen Olbrajt, koja vas je sve okupila samo sa jedim ciljem, obaranjem Miloševića, izbacivanje Miloševića iz regiona i celog tada političkog, vojnog, policijskog vrha i njen lični cilj je bio da oni završe u Hagu. To se po svim pravnim institutima zove dela izdajnički cilj.

Hvala, gospodine predsedniče.

Odgovoriću vam, naravno nije tačno, ali ono što je tačno i to ću vam ovako kako mi dajete prostora za repliku zbog građana Republike da se podsete, citirati – dakle, „ Nju tajms“ se potrudio da sazna što više o samom procesu obaranja Miloševića i vaši tadašnji saradnici i razne nevladine organizacije, instruktori u pasivnom otporu koji su pravili tada celu scenografiju su naravno pohvalili i obaranjem mirnim obaranju režima.

Tako je, ili druga nevladina organizacija dala, prvo se susrela sa liderima otpora sedam do 10 puta u Mađarskoj i Crnoj Gori u oktobru 1999. godine i naravno, prosledila 1,8 miliona dolara, koji su bili samo upućeni direktno otporu, dakle, samo za lidere otpora ne za lidere opozicije ovaj put, zato što im otpor mladi ljudi i studenti i đaci su im ovde bili najvažniji.

Takođe, opisuje jedan vrlo značajan seminar u luksuznom Budimpeštanskom Hiltonu od marta 31. do 3. aprila gde se našlo 20 članova otpora, a tu je jedan vrlo značajan čovek, inače penzionisani pukovnik vojske Amerike, sa njima proveo na seminaru ta četiri dana obučavajući ih pasivnom otporu, na koje načine treba da prave parole, na koje načine da rade sve ono o čemu mi zapravo svedočimo danas, samo dva minuta i nadam se da sam u detalje objasnila kako Kazablanka i posledice Kazablanke izgledaju.

Sve bi to bilo u redu, samo da čujemo relevantan izvor. Evo, ja ga imam. Vašington post – pretpostavke su pošto su se američki građani pre pitali gde idu njihovi novci od poreza, kaže pretpostavka da je najveća cifra koja je otišla 41 milion američkih dolara. Pritom, za obuku, za pravljenje grafita, za boje, za majice i tu je zapravo bio taj mozak koji je smislio onaj čuveni transparent „gotov je“. Dakle, vi ste samo bili pešadija koja je bila dobro plaćena, a u Budimpešti i u ostalim hotelima prošli ste obuku za obaranje režima.

Dalje se u ovom uticajnom listu navodi da je Peti oktobar prvi primer revolucije koja je testirala istraživanje javnog mnjenja, pasivan otpor i naravno desetine miliona stranih moneta ljudima koji su bili građani Srbije.

Toliko o tome, gospodine Milivojeviću.

Znate, teorije o ubistvu srpskog premijera i teorija ima više, ali znam da ministar unutrašnjih poslova nije podneo ostavku kada mu je ubijen premijer, i to mi je dovoljan pokazatelj, kao i ono što smo mi za onih 10 godina rekonstruisali, šta se tada zapravo dešavalo.

Bilo je tu mnogih stažista u Đinđićevom kabinetu, gde su mnogi izveštaji pre odlazili na neke adrese ambasada, nego premijeru Srbije, ali nemojte molim vas da otvaramo tu temu.

Ovde je važna druga tema koju je pokrenuo drugi vaš kolega, a tiče se Kazablanke u Beogradu. Ako ćemo mi, kao političari Republike Srbije, da dozvoljavamo da nam neko spolja kreira političku scenu, onda to treba da nazovemo tim imenom. Ovu priču nisam počela ja, nego vaš kolega zato što je predsednik Republike Rekao da je Beograd u nekom periodu bio Kazablanka i češće nego što mislite.

Ja sam na to samo želela da podsetim građane Beograda i Republike Srbije koji nas gledaju sada da su slične stvari i sada u toku. Samo da razvijemo celu metodologiju, samo sam ja referisala na značajne izvore kao što su „Njujork tajms“ i „Vošington post“, koliko para, na koji način, koja metodologija, pa tako je odabran Vojislav Koštunica da bude lider, jer su velike marketinške firme pravile svakodnevne analize javnog mnjenja, pa se procenilo da Zoran Đinđić ima više negativan rejting, Vuk Drašković takođe, a Koštunica najmanje negativan rejting, ali o tome ću malo kasnije, i tako je Vojislav Koštunica postao lider ujedinjene opozicije. Zato što su velike međunarodne marketinške kampanje DOS-u radile celu strategiju podržanu ogromnom, nezamislivom količinom para za obaranje srpskog režima. To je poenta.

Prvo, nekoliko činjenica. Ne postoji francusko-nemački predlog. Postoji evropski predlog. U međuvremenu je postao evropski predlog. I ne radi se o planu, ne radi se o sporazumu, već je francusko-nemačku inicijativu podržalo čak i pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost tzv. „Kosova“, to prvo.

(Miroslav Aleksić: Uslovno.)