Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Marina Raguš

Govori

Volela bih, gospođo Đukić-Dejanović, da mi objasnite na koji način je kolega stručno i kvalifikovano obrazlagao amandman i po tom osnovu se javio. Ako nisam pogrešno protumačena, onda ne znam kako shvatiti sve ono što je izrekao u tih nekoliko sekundi.
Ono za šta mislim da je potpuno neprimereno, jeste da se na takav način meša u rad i opoziciono delovanje, odnosno političku akciju bilo koje stranke. Mislim da je to politički vrlo nekorektno, ali to govori o vama.
Moja koleginica Nataša Jovanović je podnela amandman na ovaj predlog zakona o zaštiti životne sredine. Nažalost, ne mogu konkretno da govorim o tom amandmanu, ali mogu da privedem kraju upravo ovu analizu, koja je zaista značajna za sagledavanje stanja životne sredine i za to koliko košta saniranje tokova zagađenja.
Ono što se iznosi kao zaključak posle svega navedenog, a da bi slika bila potpunija, jeste da je projekat troškova negde oko četiri milijarde evra. Ukupni izdaci, kako investicioni, tako i operativni, za zaštitu životne sredine u periodu od deset godina, iznosiće negde oko četiri milijarde, tj. 545 evra po stanovniku Srbije. Iako, na prvi pogled, vrlo značajni, recimo, kada se uporede s procenjenim štetama po životnu sredinu od 115 do 334 evra po stanovniku godišnje, na taj način bi možda moglo da bude prihvatljivo, međutim, kada se radi o konkretnim oblastima, o kojima je ovde bilo reči, i o konkretnim analizama, koliko tokovi zagađenja koštaju, čini mi se da će država Srbija zaista imati problem da ove projekcije do 2014. godine isprati na kvalitetan način, a da pri tom iza sebe može da potpiše određeni razvoj životne sredine.
Ono što je, takođe, vrlo značajno da se sagleda, a tema je ovog predloga zakona, jeste i taj odnos ekonomskih aktivnosti i životne sredine u per kapita dimenziji, uz pretpostavku da se broj stanovnika Srbije neće drastično menjati u narednim decenijama, kao i pretpostavku da bi primena upravo ovih mera i standarda koje nalaže EU, kako bismo prišli toj velikoj visokorazvijenoj porodici, mogla dovesti do smanjenja šteta bar za 50%. Dakle, može se zaključiti da bi odnos koristi i troškova varirao od 1,1 do 3,1 posle prve decenije primene.
Sve ovo je napravljeno, upravo, da bi se prikazala realna slika stanja životne sredine, tokova zagađenja i koliko iznose finansijske intervencije, ne bi li se dala predikcija i eventualna projekcija, samim tim, napravilo neko usmerenje, ali mi smo pokušali da dobijemo analizu troškova efekata zagađenja životne sredine i nismo uspeli. Nadamo se da će u nekom narednom periodu, recimo, da se napravi takva analiza ne samo na godišnjem nivou.
Zanimljivi su podaci, moj kolega Dragan Stevanović je, takođe, uložio solidan broj amandmana na celokupan set ekoloških zakona, analize stanja po oblastima, pa se, recimo, u industriji ističe presija na životnu sredinu. U ukupnoj industrijskoj proizvodnji danas u Srbiji, ''prljava'' industrija učestvuje sa preko 50%. Najveći deo odnosi se na proizvodnju energije, koja se dominantno proizvodi iz fosilnih goriva, što predstavlja ozbiljnu presiju na sve aspekte životne sredine, dakle, i vazduh i zemlju i vodu.
Činjenica je da je brigu o sistemu upravljanja životnom sredinom, na prvom mestu, vodila Privredna komora, za koju vidimo da se, kao centralni sistem u tom smislu, pokušava da razgradi na nekoliko stotina privrednih komora. To činjenica koja bi trebalo da ukazuje na odnos države u smislu strategije održivog razvoja životne sredine.
Kada je industrija u pitanju, treba pomenuti oblast reciklaže. Ovde bi bilo značajno, da je gospodin ministar tu, da čujemo koliko se radilo na afirmaciji ove oblasti u periodu, recimo, kada se donosila ova strategija održivog razvoja životne sredine. Moram da pomenem ovde da je u nekim evropskim zemljama oblast reciklaže oblast broj jedan. U Srbiji ne možemo da se setimo da je postojao neki propagandni materijal koji bi trebalo da podigne svest o tome šta reciklaža donosi i šta ona znači za celokupnu životnu sredinu.
Kada je reč o poljoprivredi, iako bi Srbija trebalo da ekonomski razvoj temelji na razvoju poljoprivrede, čini se da je u našem slučaju, nažalost, sve u potpunoj suprotnosti s ovim. Srbija danas ne zna kolika je na godišnjem nivou upotreba veštačkog đubriva, odnosno kolika je upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Samim tim, ne postoji precizan podatak kakav je odnos, dakle, presija ovih sredstava na zemlju i vode, kako površinske, tako i podzemne.
Kada je reč o energetici, značajno je da Srbija danas više od 50% primarne energije proizvodi iz prljavih tehnologija, takođe, preradom fosfornih goriva. Istovremeno, za proteklih devet godina, posle demokratskih promena, ne sećamo se da se tu nešto konkretno uradilo, u smislu obezbeđenja nekih alternativnih izvora energije, koji ne bi donosili takvu presiju na životnu sredinu u ovoj oblasti, da ne govorimo o energetskoj efikasnosti.
Da je gospodin ministar tu, verovatno bismo čuli šta je konkretno za ovih devet godina, u smislu smanjenja presije na životnu sredinu, urađeno. Mi smo imali prilike da čujemo da se delovalo u slučaju konkretnih akcidenata i konkretnih zagađivača.
Takođe, ono što bi trebalo da bude pretpostavka, informacije u svetlu ovih sistemskih rešenja – šta se konkretno radilo, bez obzira na to što ste vi u resoru tek neko izvesno vreme, jer ste preuzeli odgovornost da donesete promene koje bi trebalo da znače održiv razvoj životne sredine u Srbiji? Pri tome, mi i dalje nemamo zvaničan podatak o fondu zagađenosti životne sredine u Srbiji, za koji mislim da bi bio dragocen. Samim tim, taj podatak ekonomske procene štete koja je nastala dao bi definitivno najobjektivniju moguću sliku stanja životne sredine i zdravlja građana Srbije. Hvala.
Hvala. Samo da se nadovežem na konstruktivnu primedbu kolege iz DSS-a. Toliko o kampanji koja se sprovodi, vezano za amandmane koje podnosi opozicija.
Kao što vidimo iz analize troškova, bilo bi ekspeditivnije da elektronskim putem šaljemo amandmane. Onda, vrlo verovatno, ne bi bilo ni priče koja bi bila na vrlo loš način utemeljena u medijima koji su režimski kontrolisani.
S druge strane, tužna je slika Parlamenta, ali je vrlo korisno za javnost u Srbiji, jer ovo je odnos vladajuće koalicije prema setu zakona, kako nam je predstavljeno. Mi se potpuno slažemo oko najznačajnijih zakona o zaštiti životne sredine, u nekom daljem kontekstu zakona koji će definitivno promeniti sliku zdravstvenog stanja, medicinsku sliku zdravlja građana Srbije. Javnost bi trebalo samo da upamti – to su ovi prazni redovi, koji govore, sami po sebi, dovoljno.
U vremenu predviđenom za Poslaničku grupu SRS-a sam htela da govorim upravo o uporednoj analizi, kost analizi, odnosno analizi troškova koji su nastali zagađivanjem tokova životne sredine.
Ovaj izveštaj, godišnji izveštaj Sektora za kontrolu i nadzor Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, dobili smo, nažalost, tek kada smo počeli da radimo na ovu temu. Stoga nam je bilo teško da u samom procesu rada iščitamo ovoliki broj strana i da napravimo uporednu analizu koja bi trebalo da da što objektivniju sliku.
Jedna od sugestija bi bila da sledeći put to bude blagovremeno, onda bi svima nama bilo lakše, jer smo imali 49 tačaka dnevnog reda. Sve je to trebalo obraditi na argumentovan način, pogotovo u vanrednim okolnostima, kada cela poslanička grupa spadne samo na jednog poslanika, koji bi trebalo da govori o raznim oblastima, o svakoj tački dnevnog reda.
Odeljenje Ministarstva za zaštitu životne sredine od zagađivanja pripremilo je nekoliko stranica izveštaja, koje su nama vrlo značajne. U izveštajnom periodu, kako kaže ovaj zvanični državni izveštaj, prioritet je bio rad na poboljšanju stanja na lokacijama najvećih zagađivača, koji u svom radu mogu u većoj meri ugroziti životnu sredinu, pa se tu pominje južna industrijska zona u Pančevu, RTB "Bor", "Ju-Es-Stil" iz Smedereva, termoelektrane itd. Za ove operatere su, dakle, bili izrađeni akcioni planovi čije je sprovođenje bilo kontrolisano od strane Ministarstva.
U oblasti zaštite voda od zagađivanja, od maja do kraja septembra, takođe je reč o 2008. godini, izvršen je intenzivni nadzor i nalagane mere i to je sastavni deo ovog izveštaja o kontroli zagađivača voda.
Zagađivači koji su pomenuti ovde su klanice, mlekare, hladnjače i drugi objekti. Posebno je istaknuta aktivnost na zagađivačima Velikog bačkog kanala, o kojima ćemo kasnije da pričamo, jer je u prethodnom sazivu bilo intervencija kada je reč o ovoj tački, a tiče se zaštite životne sredine.
Ono što je nama iz Poslaničkog kluba SRS-a bilo značajno za ovu uporednu analizu, kost analizu, koju smo izneli malopre, jeste sprovođenje akcionih planova, koji se nalaze, takođe, u ovom izveštaju. Dakle, formirane su bile radne grupe za Pančevo i Bor od strane ministra životne sredine i prostornog planiranja, u cilju poboljšanja stanja životne sredine. Za Pančevo se, na osnovu zaključka radne grupe, izrađuje dokument Generalni akcioni plan za Pančevo, sa projekcijom do 2020. godine.
Vrlo smo zainteresovani da vidimo kako izgleda ovaj dokument. Pretpostavljamo da je on još u fazi izrade, da nije gotov, tako da ne možemo da dobijemo finalni tekst, ali bismo voleli, na neki način, da učestvujemo u svemu ovome, s obzirom na to da dobar deo žitelja Pančeva, imamo poslanike koji su iz te oblasti i više meseci ukazuju na to, ima užasne probleme vezane za stanje životne sredine.
U RTB Boru je realizovan projekat sanacije jalovišta "Veliki krivelj", u vrednosti od dva miliona evra, i NIP-a i Fonda za zaštitu životne sredine Repbulike Srbije. Reč je o 2008. godini, kada je opozicija dobila prljavi medijski rat, skrećući pažnju i tražeći da se priča o efektima svetske finansijske krize na privredu i ekonomiju Srbije. Ono što je 2008. godine, verovatno, bila projekcija, 2009. godina je razočarala 2008, a garantujem vam da će 2010. i 2011. godina biti još gore kada su u pitanju budžetska sredstava, što će reći da ni NIP, ni Fond za zaštitu životne sredine neće imati sredstva koja su projektovana za saniranje ovih tačaka. Ovim projektom su sanirana tri jalovišta i kolektor. U toku je realizacija projekta u vrednosti od 1,1 milion evra, koji se finansira sredstvima NIP-a i Fonda za zaštitu životne sredine. Odobren je u cilju sanacije Topionice i Fabrike sumporne kiseline. Po završetku sanacije doći će do smanjenja koncentracija sumpor-dioksida u Boru za oko 20%. Šta je do sada urađeno i na koji način mislite da sanirate onaj deo koji je na duže staze degradiran, pa samim tim skoro neupotrebljiv, da ne govorimo o zdravlju stanovnika Bora?
Mora se pomenuti da je 2006. godine NIS doneo plan mera i aktivnosti za zaštitu životne sredine u NIS "Petrol", Rafinerija nafte Pančevo, koji je sadržao mere i aktivnosti i investiciona ulaganja u zaštitu životne sredine za 2006. i za naredne tri godine. Pitamo vas – šta je bilo do 2006. godine?
Nadležno ministarstvo je dalo načelnu saglasnost na sadržaj i obim Nacionalnog plana. Rafinerija nafte je do sada realizovala sledeće projekte, ali to je od 2006. godine do danas: revitalizovano je postrojenje za rekoperaciju gasova sa baklje, uloženo je 2,700 miliona evra; rekonstruisano je autopunilište za utovar odozgo i povezivanje sa sistemom za povraćaj para i gasova – četiri miliona evra; rekonstrukcija železničkog punilišta za utovar odozgo za povraćaj para i gasova – 2 miliona 700 hiljada evra; rekonstruisani su rezervoari, s ugradnjom aluminijumskih plivajućih membrana i zamenjeni krovovi na ukupno 83 rezervoara – tu je uloženo 45 miliona evra; startovano je modularno postrojenje za neutralizaciju istrošene lužine, uloženo je dva miliona evra; ugrađeni su analizatori za kontinualni monitoring emisija, tu je uloženo milion i po evra; revitalizovano je postrojenje sulfulana i pušteno u rad, dva miliona 200 hiljada evra; zamenjeni su katalizatori na postrojenju "Klaus" i poboljšano sagorevanje otpadnih gasova – 180 hiljada evra; rekonsturisan je i zamenjen vrh baklje – 800 hiljada evra; saniran je cevovod otpadnih voda prema "Petrohemiji", u iznosu od dva miliona evra; izvršena rekonstrukcija sistema za odvajanje uljne faze na separatoru i bistriku – milion evra, kao i projekti čija je realizacija u toku a koji imaju za cilj smanjenje emisije čvrstih čestica u atmosferu, ukupna vrednost je 20 miliona evra, trenutno je uloženo 14 miliona evra.
Pitamo vas – šta je bilo pre početaka realizacije ovih projekata i da li imate sliku zdravstvenog stanja građana koji su bili izloženi emisiji čvrstih čestica u atmosferi?
Urađena je modernizacija pristaništa. Zapravo, to je projekat koji je u toku. U tom smislu, završeno je projektovanje i pripremljen teren za izvođenje radova, nabavljena ugovorena isporuka glavne opreme. Ukupna vrednost je 30 miliona evra. Uloženo je tek osam.
Projekat koji je, takođe, u toku je rekonstrukcija postrojenja za obradu muljeva na postrojenju za hemijsku pripremu vode. Tu je završeno projektovanje i ugovorena isporuka opreme vrednosti pet miliona evra. Trenutno je uloženo tri i po.
U okviru strategijskih projekata, NIS Rafinerija nafte Pančevo je predvidela izgradnju novih postrojenja, u vrednosti od petsto miliona evra, kako bi ostvarila potreban kvalitet proizvoda i zadovoljila standarde iz oblasti životne sredine. Šta je bilo do tog momenta i na koji način je ovo postrojenje uticalo na potpunu degradaciju životne sredine i na zdravlje građana Pančeva?
U skladu s akcionim planom "Petrohemije", do sada su realizovani sledeći projekti: rekonstrukcija dva rezervoara za pirolitički benzin, sanacija i pokrivanje stanica, sanacija procuravanja obodnog nasipa deponije mulja u Fabrici za obradu voda, zamenjen je vrh etilenske baklje, realizovan generalni remont svih fabrika u 2005. godini, zamenjeni radioaktivni gromobrani, u koje je uloženo 110 hiljada evra, izgradnja sistema za gašenje požara na pretakalištu zapaljivih tečnosti, u koji je uloženo 38 hiljada evra, rekonstrukcija.
Projekti čija je realizacija u toku su: rekonstrukcija utovarno-istovarnih rampi u fabrici "Etilen". Planiran rok za realizaciju je septembar 2009. godine. Uloženo je 13.500 evra, a ukupna vrednost projekta je dva i po miliona evra. Takođe, projekat koji je u toku je rekonstrukcija rezervoara za pirolitički benzin u fabrici "Etilen", planirani rok za realizaciju je maj 2009. godine, uklanjanje efluenata nastalih pri regeneraciji reaktora "C2" u "C3" u fabrici "Etilen", planirani rok za realizaciju je prošao. To je novembar 2008. godine. Ukupna vrednost u momentu pisanja izveštaja je bila 100 hiljada evra, a uloženo je 12.200 hiljada evra.
Ono što je ovde predstavljeno kao plan aktivnosti jeste da nadležno ministarstvo učestvuje u finansiranju pokrivanja egalizacionog bazena sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine, u iznosu od 250 hiljada evra, onda sanaciji protivpožarnog cevovoda, planirani rok za realizaciju je bio novembar prošle godine, zameni vrha etilenske baklje, takođe, u prošloj godini, generalnom remontu svih fabrika, u prošloj godini.
Kada je reč o "Petrohemiji", postupajući u skladu s odredbama akcionog plana, realizovana su ulaganja u ukupnom iznosu od 13 miliona 132 hiljade evra. Za realizaciju investicionih aktivnosti koje su ugovorene, u toku su predviđena ulaganja do kraja 2009. godine, u ukupnom iznosu od oko pet miliona 150 hiljada evra.
Akcionim planom iz 2007. godine, preduzeće "Petrohemija" Pančevo definisalo je, pored kratkoročnih mera koje treba preduzeti, plan investicija za period od 2008. do 2010. godine, a u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu. Saniranje negativnog uticaja do sada nemamo izraženo kroz mere, tako i kost analizu. Navedenim planom investicija definisani su obavezni projekti zaštite životne sredine, i to u cilju zaštite vazduha, voda, zemljišta i zbrinjavanja otpada.
U cilju zaštite navedenih segmenata životne sredine, "Petrohemija" je predvidela preduzimanje tehničko-tehnoloških mera u fabrici "Etilen", u periodu od 2008. do 2010. godine, to je 12 miliona 700 hiljada evra, rekonstrukciju deponije ulja Fabrike za obradu voda, plan ulaganja do 2010. godine je pet miliona evra.
Priprema zemljišta za buduću izgradnju do 2010. godine, takođe, iznosi dva miliona evra, kao i demontaža Fabrike elektrolize, o čemu će biti doneta odluka nakon privatizacije preduzeća. Azotara u Pančevu je privatizovana od strane litvanske kompanije u većinskom vlasništvu, dok je, u procentu od oko 20%, vlasnik Kompanije "Univerzal" Beograd. U međuvremenu je taj odnos vlasništva promenjen i upravo ta promena vlasničkog odnosa dovodila je do situacija ekoloških akcidenata.
Međutim, ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine nije bilo uključeno u cilju definisanja akcionog plana zaštite životne sredine i ovaj deo nam je najmanje jasan. Bez obzira na to što je u nadležnosti vlasnika ovakvih postrojenja da se bave ovim problemom, to je i dalje problem države; ukoliko oni nemaju finansijskih sredstava, dođe do promene vlasništva, prestanu da rade. Imali smo primer ''Knauf'' fabrike u Surdulici. Tri meseca nije radila i deponovala je ostatke kamene vune, koja je štetna po respiratorni sistem građana tog dela teritorije, a da pri tom niko nije odgovarao, samo je pomenuta opomena, da nije korektno da se tako otpad drži.
Ono što možemo da kažemo, i posle nalaza pomoćnika ministra vašeg ministarstva da je upućena …
(Predsednik: Privedite kraju, vreme je isteklo.)
… završavam ovu rečenicu, primedba ovom preduzeću, taj otpad i dalje stoji, uvećan je, pa bismo molili promptnu reakciju po ovom pitanju. Hvala.
Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo poslanici, ono što je SRS zaprepastilo jeste poseta gospodina Tadića Visokim Dečanima, ne sama poseta, koliko potreba da se dozvola za tu posetu traži od kosovskih vlasti. Takođe smo posle toga čuli i izvesne negacije iz kabineta gospodina Tadića.
Međutim, ono što ovom prilikom, pojašnjenja radi, želim da kažem, to je da je američka ambasada u Prištini izdala jedno saopštenje koje, zapravo, negira potpuno ono što je gospodin Tadić rekao u svrhu posete Visokim Dečanima. Da ne bih parafrazirala ono što je američka ambasada u Prištini saopštila, oni pozdravljaju odluku Vlade Kosova da odobri Borisu Tadiću da prisustvuje službi u manastiru Visoki Dečani. "Odluka je bila pravedan čin. Ovu odluku je donela suverena država, u skladu sa Ahtisarijevim planom i za dobrobit susedskih odnosa", dodaje se u saopštenju.
Mi veći i jači udarac nismo mogli da primimo. O onome o čemu opozicija priča već izvestan broj meseci, upravo smo dobili saopštenje američke ambasade u Prištini. Takođe, jednu od potvrda procedure na osnovu koje zvaničnici države Srbije posećuju svetinje na KiM-u i na osnovu koje mogu da uđu na suvereni deo teritorije Srbije dobili smo od portparola specijalnog izaslanika EU na Kosovu, gospođe Julije Ruter, koja je, između ostalog, rekla da su, na osnovu ustava, institucije Kosova jedini autoritet koji može da dozvoli, odnosno zabrani posete srpskih državnika.
S ovim u vezi, SRS traži detaljnu informaciju od predsednika Vlade, ministra unutrašnjih poslova, a ono što želimo jeste i zvaničan odgovor kako izgleda procedura posete državnih protokola, državnih zvaničnika Kosovu i Metohiji, pa ćemo na osnovu toga znati šta se dešava iza očiju javnosti. Pretpostavljam da će to biti jedan od vrlo značajnih dokaza.
Takođe, pokušavamo danima da kažemo da se derogacija dostojanstva Skupštine dešava u momentima kada treba da se pažnja javnosti skrene na neke sasvim efermerne stvari u odnosu na ono što može da izgleda, što mi smatramo da već izgleda kao ulazak u pregovore s kosovskim vlastima, za šta mislimo da je nedopustivo. Nadamo se da ćemo ovaj odgovor dobiti što pre.
Moram da vam kažem i da sam prošle godine, oktobra ili novembra, nemam precizan datum, postavila pitanje i tražila objašnjenje, zapravo, detaljnu informaciju o tome koji tim učestvuje u sastavljanju podneska koji bi trebalo da ide pred Međunarodni sud pravde, a tiče se legalnosti proglašenja nezavisnosti KiM-a.
Poslanički klub SRS-a do dana današnjeg nije dobio nijedan odgovor, nijednu informaciju. Sada je kraj aprila i mislimo da je takav odnos Vlade, resornih ministarstava i prvog ministra neprihvatljiv i nedopustiv. Samim tim, dokazuje da mi očigledno živimo u dve paralelne države, dva paralelna sistema i da je, najverovatnije, jedino što je funkcionalno moguće to da opozicija zaseda u jednoj zgradi, a pozicija u drugoj zgradi.
Ovo su sve dokazi koji govore o tome kakav odnos izvršna vlast ima prema zakonodavnoj vlasti. Nadam se da će te klupe biti popunjene tokom današnjeg dana, jer ovo je jedna slika, kada raspravljamo o pojedinostima, kakav je odnos vlasti prema Parlamentu.
Još jedno pitanje, direktno za ministra odbrane, u stvari, može da se grupiše s pitanjem gospodina Markićevića iz Nove Srbije. Samo da pojasnim, radi se o učešću Srbije u manevrima koji treba da se održe u periodu 6. maj – 1. jun, na teritoriji Gruzije, na koje su svi zvaničnici Rusije i predsednik Ruske Federacije vrlo oštro reagovali i uputili zvaničnu notu NATO alijansi, sa zahtevom da se takav manevar otkaže.
Mi tražimo, takođe, pojašnjenje u tom smislu, ali pošto znam da ne može da se duplira pitanje, nemam problem s tim da to ide u okviru pitanja gospodina Markićevića.
Još jedno pitanje. Odavde ne vidim da li je ovo peti minut istekao. Dobro, ništa, ostaviću za četvrtak, pa se nadam da ćemo imati prostora. Hvala.
Ono što bi trebalo sada srpskoj javnosti, nadam se da je to ispisano i na ekranima u prenosu, da bude potpuno transparentno, jeste koliko je poslanika u mogućnosti, na prvom mestu, da za dva minuta obrazloži amandman.
Trudiću se da ostanem u okvirima ta dva minuta, a nadam se da će argumenti koji bi trebalo da budu obrazloženje ovih amandmana biti na temeljan način prezentovani.
Ovo govorim s namerom, ne bih li tako izvršila određeni pritisak na vladajuću koaliciju da tu predviđenu normu Poslovnika, u smislu samo dva minuta za obrazlaganje amandmana, izmeni u korist, primera radi, pet minuta. Ako je 15 minuta mnogo, pet minuta je, čini mi se, primereno vreme.
Možda bi tada broj amandmana bio manji, ali bi, samim tim, svi mi imali veće šanse da na detaljniji i argumentovan način obrazložimo svaki amandman.
Poslanička grupa SRS-a ima vreme koje joj dozvoljava da, čak, i vreme predviđeno za poslaničku grupu koristi u obrazlaganju amandmana, ali imate poslaničke grupe koje nemaju toliko vreme na raspolaganju, imaju izvestan broj amandmana i problem da za dva minuta obrazlože amandmane, koji, čini nam se, mogu na izvestan način da unaprede predložena zakonska rešenja.
To je doprinos Poslaničkog kluba SRS-a u cilju pravljenja konstruktivne političke atmosfere i dogovora koji bi trebalo da omogući svim strankama da obavljaju svoju dužnost.
Amandmane koje su podneli članovi SRS-a, a koje ste vi grupisali, zapravo, ono što bi sada trebalo da kažem jeste da smo mi hteli da se član 1. Predloga zakona o izgledu i upotrebi grba, zastava i himne Republike Srbije menja …
(Predsednik: Vreme.)
To je to. Ovo je upravo demonstracija onoga o čemu pričam.
Sada vam samo najavljujem da ću koristiti vreme koje je predviđeno za Poslaničku grupu.
Da li mi dopuštate to?
Sada bih samo volela da mi kažete koliko Poslanička grupa i ja, kao ovlašćeni predstavnik, imamo ukupno vremena na raspolaganju?
Što znači da pri obrazlaganju amandmana mogu da koristim celokupno to vreme.
Zapravo, hoću da nastavim tamo gde sam stala malopre, a vreme mi nije dozvolilo da na argumentovan način obrazložim taj amandman. Trudiću se da javnosti u Srbiji bude jasno šta SRS smatra da treba da se ispravi ovim predlogom zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, tj. naša intervencija je da se ovim zakonom definišu izgled i upotreba političkih, istorijskih, heraldičkih i muzičkih simbola teritorijalne celokupnosti, državnog suvereniteta i slobode Republike Srbije, odnosno grba, zastave i himne.
Mi pričamo o Predlogu zakona o izgledu i upotrebi grba, dakle, nacionalnih simbola, za koji smatramo da je izuzetno značajan, ali pričamo u kontekstu istorijskih i političkih događaja, da je nama suvereni deo teritorije, Kosovo i Metohija, uzurpiran, dakle, pod okupacijom, da se na tom delu teritorije sprovodi plan Martija Ahtisarija, da se na tom delu teritorije, to sam u raspravi u načelu i pokazala celokupnoj srpskoj javnosti, koja mi je, dozvolićete, ipak, najznačajnija za ovu temu, sprovodi zakon o upotrebi državnih simbola Kosova. Taj zakon je donet vrlo brzo posle proglašenja nezavisnosti tzv. države Kosovo.
Ono što je osnovno pitanje za SRS i pokušaj da se to ovim amandmanima vrlo jasno stavi do znanja, jeste pitanje, a nismo dobili taj odgovor od predstavnika resornog ministarstva – da li će se ovaj predlog zakona, kada se usvoji i postane zakon, sprovoditi na teritoriji Kosova i Metohije? To znači da se na svim institucijama vijori srpska zastava, da u svim institucijama postoji dvoglavi nemanjićki orao i da se na celoj teritoriji Kosova i Metohije, na svim manifestacijama, čuje himna "Bože pravde".
To je ono što, takođe, želimo, i insistiramo na konkretnom odgovoru – da li će i kada će? Ukoliko ne dobijemo taj odgovor, znači da smo mi u pravu i onda je bespredmetna rasprava o ovome, kao i o svakom drugom predlogu zakona. Međutim, mi učestvujemo, upravo da bismo pokazali srpskoj javnosti u kom vremenu i na koji način država Srbija koristi svoje prerogative na celoj svojoj teritoriji i da bismo dokazali, na kraju ili na početku, da ono što radi administracija i Vašingtona i Brisela nije ništa drugo nego, pravim jezikom rečeno, napad na ustavni poredak države Srbije. Hvala.
Prijavljena sam. Pretpostavljam da niste svesni činjenice da ostane mikrofon, pa kad pokušam da izvučem karticu, isključim i vas. Nadam se da će ti tehnički problemi biti rešeni.
Mi znamo da je Skupština Srbije u prethodnom sazivu poništila akte koji su doneti odmah posle proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, ali možda bi trebalo sada malo detaljnije da se pozabavimo, pošto u raspravi u načelu nismo imali prilike, sada je prilika, kada govorimo u pojedinostima, i da čujemo i od predstavnika, pretpostavljam, resornog ministarstva – kakvo je određenje u odnosu na zakon o upotrebi državnih simbola Kosova?
Samo da podsetim, on u prvom poglavlju, u opštim odredbama, odnosno u članu 2, kaže da su državni simboli republike Kosovo zastava, grb i himna, kojom se predstavlja republika Kosovo, identitet republike Kosovo. Zastava, grb i himna republike Kosovo upotrebljavaju se u skladu sa zakonima i dotičnim podzakonskim aktima koji se donose u sprovođenju istog zakona, pa onda nije jasno na koji način će da funkcioniše naš zakon o upotrebi grba, zastave i himne s ovim zakonom, nepostojećim za nas, države Kosovo, koja je postala isključivo na šiptarskom terorizmu. U članu 3, oni govore o formi, sastavu državnih simbola republike Kosovo, o upotrebljavanju, postavljanju i poređenju zastave republike Kosovo. Takođe, govore o načinu upotrebe državne zastave republike Kosovo od strane građana itd.
Ono što bi trebalo da dobijemo makar kao objašnjenje, makar kao zvanični protest Republike Srbije, u odnosu na potpuno protivpravnu situaciju na teritoriji KiM-a, mi nismo dobili do dana današnjeg. Imamo situaciju da se na tom delu teritorije sprovodi plan Martija Ahtisarija. Imamo objašnjenje zvaničnih državnih institucija da to nije tako.
Imamo potpuno maglovitu situaciju, ili da mi to pojednostavimo na radikalan način, prepoznatljiv za sve nas – mi mislimo da su država Srbija, tj. zvanični organi, na izvestan način, s obzirom na to da nema zvaničnog protesta u ovom kontekstu, niti objašnjenja, niti zvaničnog odgovora, jednostavno, prihvatili činjenicu da teritorija KiM-a sprovodi zakone Martija Ahtisarija i ima svoje nacionalne simbole, koji su u potpunoj suprotnosti sa simbolima države Srbije.
Ono što je SRS, srpska javnost to mora da zna, tražila svojim amandmanima, jeste da srpska zastava ne sme da se vijori pored zastava svih onih koji su priznali nezavisno Kosovo, bez obzira na to o kakvoj pronacionalnoj instituciji je reč. To bi za nas značilo da srpska država upućuje zvaničnu poruku svima u svetu da za njih KiM nikad neće biti činjenica, u smislu da su šiptarskim teroristima, koji su oslobođeni svojih užasnih zločina, američka i briselska administracija napravile državu, ulažu tamo izvesna sredstva i svakodnevno lupaju šamare zvaničnim institucijama države Srbije, koje, de fakto i de jure, ne postoje na delu teritorije KiM-a.
Ono što bi srpska javnost treba da zna jeste i da smo mi, opet u iščekivanju odgovora od strane predstavnika zvanične vlasti u Srbiji, očekivali, takođe, izvestan protest, a to bi opet bila slika zaštite dostojanstva Srbije. Svaki put kada se u susednim republikama pali ili na određene grube načine tretira bilo koji nacionalni simbol Srbije , od zastave, pa nadalje, mi taj odgovor nismo dobili i nikakvu notu Srbija nije uputila Hrvatskoj tokom sprovođenja rukometnog prvenstva, a imali smo mnogobrojne primere o kojima ću kasnije da pričam.
Kada budemo dobili, konkretno, zvaničan stav izvršne vlasti u Srbiji, u smislu da se vrlo dostojanstveno zaštiti sve ono što Srbija predstavlja na bilo kom koraku, koliko unutar same države Srbije, toliko i spolja, onda ćemo imati prilike da govorimo o državi koja stoji iza ustavom garantovanog sistema.
Mi za sada imamo zaista užasnu situaciju flagrantnog kršenja svih ustavnih načela, udara na ustavni poredak Srbije. Svaka normalna država u svetu bi na određen način reagovala kada je reč o ovakvom protivpravnom divljanju.
SRS je više puta tražila objašnjenja, postavljala pitanja, pokušala amandmanima da skrene pažnju na to šta bi u ovom predlogu zakona trebalo da se promeni, ne bi li ovaj predlog zakona izgledao bolji, a prvo, i osnovno, nismo dobili odgovor da li će ovaj predlog zakona, odnosno zakon, kada se usvoji, važiti za deo teritorije koji je suvereni deo srpske teritorije, tj. za Kosovo i Metohiju.
Ja ću u vremenu predviđenom za Poslaničku grupu SRS-a pokušati da na način dostojan mojih kolega predstavim sve ono što su oni pokušali da predstave svojim amandmanima. Prema ovim rešenjima Poslovnika i tumačenju predsednika Skupštine, nažalost, ne mogu o konkretnim rešenjima konkretnog amandmana da pričam, na temu Predloga zakona o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, i te kako, i nadam se da ćete mi to dozvoliti.
Sve ono što nismo uspeli u raspravi u načelu da kažemo, evo prilike da se kroz konkretne primere oslika i istorijski, i društveni, i politički, iznad svega, kontekst, kada mi prvi put posle toliko vremena govorimo, Bogu hvala, o nacionalnim srpskim simbolima, kada mi po prvi put pokušavamo da kažemo da je tradicija sprovođenja srpskog nacionalnog interesa bila ništa drugo nego kontinuirano ubijanje srpskog nacionalnog pitanja na najrazličitije moguće načine.
Ono što mnogi autori govore i što mi potvrđujemo, jeste, na prvom mestu, zbog toga što je interes velikih sila na ovom delu teritorije bio takav, a u kontekstu približavanja velikoj Rusiji. To je tema za neki drugi dnevni red, pa ćemo tom prilikom, možda, ako bude prilike, pričati o tome. Ono što država Srbija pokušava sada da ubedi srpsku javnost, jeste da postoji na svakom delu teritorije, a mi kažemo da ne postoji.
Pokušava da ubedi da sprovodi Ustavom garantovana prava na svakom delu teritorije, a mi kažemo da ne sprovodi, pa samim tim i ovaj predlog zakona kod nas izaziva nevericu na koji način će biti sprovođen.
Ovaj bih put želela da skrenem pažnju i da podsetim srpsku javnost na to da je izuzetno važno i svi se mi ponosimo kada naši sportisti dobijaju izvesna priznanja za ostvarene fantastične rezultate u neverovatnim teškim okolnostima. Zaista je lepo slušati "Bože pravde" i gledati srpsku zastavu kako se vijori. Nije tako svaki put. Ono što je najčešće, a čini mi se da su sportisti, na prvom mestu, velike patriote i rodoljubi, i kada govorite i pričate sa njima, onda vidite da se najčešće na određenim prvenstvenima osećaju usamljeno.
Jedan od takvih slučajeva je bilo prvenstvo u rukometu u državi Hrvatskoj. Ono što je izostalo i ono što je nas zaista zgrozilo jeste činjenica da se to prvenstvo održalo u ''Lori''. Podsetiću vas da je Sportski objekat ''Lora'' nastao na srpskom mučilištu. Tamo su nekada, kao pripadnici vojske, bili mučeni ljudi. Odgovor države Srbije u smislu bilo kakvog protesta je izostao.
Pošto su se utakmice sprovodile u raznim gradovima, samo da podsetim srpsku javnost, možda srpska javnost to i ne zna, jer smo se mi o tome informisali od sportista koji su bili u izuzetno teškoj situaciji tamo i pod izuzetnim stresom, pred njihovim očima su se na najgori mogući način derogirali srpski nacionalni simboli i u tim okolnostima je trebalo da oni brane boje Srbije i da postižu određene rezultate. Izostala je zaštita države Srbije toj deci koja su davala sve od sebe.
Jedan od primera je, pored toga što su hrvatski navijači pokušali da fizički napadnu srpske rukometaše, da su posle spalili srpsku zastavu, uz šovinističke uvrede upućene srpskom narodu. Da je bilo obrnuto, mislim da bismo mi bili na agendi svih međunarodnih organizacija i da bismo već imali užasne note od strane visokih zvaničnika, recimo, EU, možda i Ujedinjenih nacija, ali kada Srbima to rade, onda čak i sa srpske strane izostane reakcija.
Ono što je izazvalo najveći incident, to je zapravo potez gradonačelnika Zadra, jednog od domaćina Svetskog prvenstva, koji je sa zvaničnog jarbola, na kome su bile izložene sve zastave učesnika prvenstva, skinuo samo srpsku trobojku. Razlog za uklanjanje srpske zastave, po njegovim rečima, bila je preventivna mera kojom je izbegnuto iritiranje hrvatskih navijača. Incident bez presedana, ali, nažalost, i bez osude sa srpske strane. Možemo da dozvolimo da srpski zvaničnici nisu upoznati s ovom situacijom, ali mislimo da je nečuveno da Ministarstvo sporta, recimo, nema ovakvu informaciju. Ako je i nije imalo, sada je ima. Imalo je pre nedelju dana, možda i pre mesec dana, ali mi još uvek nemamo zvaničan odgovor srpske izvršne vlasti u odnosu na sve ove incidente koji se dešavaju, vezano za srpske nacionalne simbole.
Pošto je to tako, pošto izvršna vlast u Srbiji ovim poručuje da joj nije bitno da zaštiti sve svoje građane, bez obzira na bilo kakvu posebnost, sve svoje ekipe, sportske ili bilo koje, možemo da kažemo da je izvršnoj vlasti ovo tek samo neka forma, da premijer Cvetković i gospodin Boris Tadić, zapravo, nemaju nameru da na određeni način štite sve ono što jeste srpsko dostojanstvo, kroz zaštitu srpskih nacionalnih simbola.
Takođe, vrlo verovatno, nećemo ni dobiti odgovor na to, na ovaj naš zahtev, a dobili smo odgovor da je amandman odbijen, da srpska zastava ne sme da se vijori pored zastava onih zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo i Metohiju.
To su, dame i gospodo, građani Srbije, okolnosti u okviru kojih mi govorimo i raspravljamo o predloženom setu zakona, na prvom mestu, o Predlogu zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije.
Danas-sutra, opet će se desiti sličan incident. Ono što mi, na osnovu sadašnjeg ponašanja vlasti, možemo da pretpostavimo, jeste da neće biti nijedne reakcije. Šta je sledeće? Treba li neko negde da strada zato što će zaštititi zastavu države iz koje dolazi, jer mu ona znači sve u tom momentu, ili zato što će na određen način reagovati jer mu se neko podsmeva dok svira „Bože pravde“? Treba li neko da strada od razularene mase da bi vlast rekla – oni su pod našom zaštitom i mi ćemo pravovremeno i na pravi način da ih zaštitimo?
Prosto je nečuveno da je Vlada Srbije propustila sve ove momente da na pravi način reaguje i to je potpuno jasan i dovoljan odgovor srpskoj javnosti kakvu mi to Vladu, zapravo, imamo.
U ovim klupama je trebalo da bude, poštu su nacionalni simboli na dnevnom redu, a postoji li nešto značajnije od toga za jednu državu koja treba da postigne nekakvo dostojanstvo, celokupna Vlada, u punom sastavu. Mi ovde imamo samo jednog gospodina, koji predstavlja jedan deo Ministarstva. Pogledajte kakva je situaciju u samom parlamentu.
Dakle, toliko o onome koliko je nama značajno sve što se vezuje za Srbiju. Mislim da bi to trebalo srpskoj javnosti da bude jedini i pravi odgovor za trenutnu situaciju, za projekciju budućnosti i za to kako parlamentarizam, kako politički život u Srbiji izgleda. Hvala vam.
Pitanje za predlagača, na prvom mestu, jeste na koji način će da bude sankcionisan, pokušavam u kontinuitetu da završim priču koja se tiče nacionalnih simbola države Srbije, a opet, pošto moje kolege nisu tu, nemam mogućnost da pričam o konkretnom amandmanu, na koji način predlagač misli da sankcioniše svaku zloupotrebu nacionalnih simbola države Srbije, s obzirom na to da, čini nam se, to u kaznenim odredbama nije najjasnije istaknuto?
Možda ste neke od amandmana drugih poslaničkih grupa prihvatili, ukoliko imate problem što amandmani dolaze iz redova SRS.
Međutim, ono što jeste primer, o čemu, takođe, treba govoriti, pripremio je i moj kolega Dragan Stevanović, koji iz dobro poznatih razloga nije u mogućnosti da obrazlaže svoje amandmane.
Ukoliko samo analiziramo uporednu praksu zemalja u okruženju, a tiče se odnosa prema nacionalnim simbolima, premda nam uporedna praksa ovde i ne treba da bismo shvatili koliko značaja ima srpska zastava, grb i himna, npr. u Bugarskoj, u svakom selu ili zaseoku gde postoji nekakva državna institucija, kao što je škola, vrtić, ambulanta, bilo koja institucija zvaničnih državnih organa, postoji istaknut na vidljivom mestu bilo koji od nacionalnih simbola, na prvom mestu, zastava.
Ukoliko, recimo, pregledate samo situaciju u metropoli, dakle, u prestonom gradu države Srbije, vi ćete videti da nije takva situacija. Zakonom je predviđeno da je tako nešto obaveza, ali šta u slučaju da se to ne ispuni?
Za ono na šta gospodin Stevanović posebno skreće pažnju i o čemu bi trebalo posebno da se govori mi imamo i konkretne primere. U predviđenom vremenu za postavljanje poslaničkih pitanja i traženja objašnjenja istrošila sam vreme na ono što je najaktuelnije, ali, takođe, imamo određene primere o kojima ćemo govoriti, recimo, u četvrtak, pa ćemo tražiti zvaničan odgovor od države Srbije, a tiče se juga Srbije, odnosno opština Preševo i Bujanovac.
Da vas podsetim, jedan od članova ovih zakona govori o tome, konkretno, član 8. Dakle, nije redak slučaj da se sa srpskih državnih institucija skidaju srpske zastave i postavljaju albanske. To se naročito dešava na Dan zastave u Albaniji, kada šiptarski ekstremisti postave albansku zastavu na zgrade opštinske uprave u Preševu i Bujanovcu.
Ukoliko niste smatrali za sporno da reagujete na pravi način do sada, kako ćete reagovati sad, to je ono što nas posebno interesuje, i koje su kazne predviđene za one koji se tako ponašaju prema nacionalnim simbolima države Srbije?
Primer jedan, ono što su mediji propratili, u kontekstu kupovine srpskih kuća tamo gde Srbima nema mesta, jer albanski ekstremisti vrlo jasno to daju do znanja, tako što na brutalan način poteraju srpsko stanovništvo, jeste da se albanska zastava okači na svakoj kući koju otkupe od Srba.
Očekujemo zvaničan odgovor, pogotovo resornog ministarstva, pa bismo voleli da čujemo na koji način mislite da sprovodite ovaj zakon u tim situacijama? Na koji ćete način sprovesti zakon, recimo, na Kosovu i Metohiji – kada je zasedanje parlamenta, nema srpske zastave, na koji način ćete kazniti sve one koji u Prištini ne ističu srpske zastave, ne intoniraju himnu "Bože pravde" i ne postoje dvoglavi nemanjićki orlovi tamo gde treba da stoje? Kako ćete ih sankcionisati?
To bismo voleli da čujemo u ovoj raspravi u pojedinostima. Mislimo da ova rasprava o konkretnim zakonskim rešenjima zaslužuje takvu vrstu odgovora. Ukoliko niste vlasni da date takvu vrstu odgovora, uz određeno čuđenje koje moram sada da izrazim, postavljam pitanje, čemu vaše prisustvo na ovom redovnom zasedanju Parlamenta Srbije? Takođe, srpskoj javnosti ovo treba da bude odgovor na sve ono što bi trebalo da predstavlja dostojanstvo Srbije i konkretnu raspravu na temu upotrebe i korišćenja nacionalnih simbola države Srbije. Hvala vam.
Ono što smo predvideli amandmanom na ovaj član Predloga zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije jeste da se stav 1 menja i glasi: "U grb i na zastavu Republike Srbije, kao države prema kojoj se godinama vodi politika pritisaka i ucena, ne može se bilo šta ispisati, odnosno upisati, niti se oni mogu menjati".
Obrazloženje ovog amandmana i ono što nas je rukovodilo dok smo radili amandmane na ovaj predlog zakona jeste to da je amandman u potpunosti u skladu s odredbama člana 7. najvišeg zakonodavnog akta države Srbije, odnosno Ustava RS i međunarodnim standardima o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne, kao simbolima državne suverenosti RS na celokupnoj njenoj teritoriji, uključujući i KiM.
Predstavnika izvršne vlasti moram da pitam na koji način će sankcionisati doslednu neprimenu ovog člana, pogotovo na teritoriji Kosova i Metohije? Izvinjavam se što redovno pominjem KiM, ali to će meni biti osnova svakog daljeg izlaganja.
Ono što će nam biti značajno da čujemo tokom ove rasprave u pojedinostima, a bojimo se, na osnovu dosadašnjeg, da nećemo čuti, ali makar će srpska javnost da razmišlja o svemu ovome i o tome da raspravljamo o nacionalnim simbolima, Bogu hvala, devet godina posle promena u Srbiji, ali, eto, bar neka tema o kojoj bismo mogli da govorimo u kontekstu rada na podizanju dostojanstva ove države, koja se baca na kolena svakim danom i kojoj se, na izvestan način, šalju vrlo jasne poruke da najveće zapadnoevropske demokratije i SAD imaju određeni odnos prema onome što jesu nacionalni simboli države Srbije.
Nismo baš sasvim sigurni da li to veliki, svestrani, civilizovani Zapad plaši dvoglavi orao Nemanjića, da li im to zaista predstavlja opasnost i pretnju da će jednoga dana Srbija biti oslobođena, ujedinjena i da će stati na svoje noge, da li je himna "Bože pravde" opomena celom evropskom civilizovanom svetu koji su sve nacionalne simbole Srbije bacile pod noge. Mi to ne možemo da znamo, ali na osnovu celokupnog ponašanja do sada, to je jedina poruka koja je shvatljiva. Da nije tako, onda bismo bili u situaciji, recimo, da u Peći, Prizrenu, Uroševcu, Đakovici, Prištini, imamo istaknute državne i nacionalne simbole Srbije.
Da to nije tako i da je odnos pripadnika izvršne vlasti u Srbiji upravo takav kakav je i njihovih mentora, s obzirom na to da ste odabrali i narod je glasao za taj kurs približavanja Evropi, odnosno da Evropa nema alternativu, pogledajte kako to izgleda u praksi. Verujem da vam nije prijatno dok slušate ovo o čemu pričam, jer nemate jasne odgovore na ovu temu, ali situacija je sledeća.
Onog momenta kada se bude intonirala na teritoriji KiM-a himna kao što je "Bože pravde", znaćemo da Srbija sprovodi ono što je Ustavom garantovano, a da Amerika i predstavnici EU ne vrše udar na ustavni poredak države Srbije.
Takođe, u kontekstu svega ovoga što bi trebalo da se desi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, a tiče se nelegalnog proglašenja nezavisnosti KiM-a, sve i da Međunarodni sud pravde u Hagu odluči u našu korist, voleli bismo da znamo da li to znači da će srpska trobojka, srpska himna i dvoglavi orao da budu tamo gde im je mesto, na celoj teritoriji KiM-a, jer ako to ne znači, onda govorimo o plastičnim dokazima američke okupacije nad tim delom teritorije.
Ovde bismo mogli da postavimo još gomilu pitanja, ta pitanja ću da ostavim za obrazlaganje i raspravu u daljem toku ove sednice, ali bih volela da čujem, gospodine, da nam date makar jedan odgovor na sve ovo što jesu dileme, konkretna pitanja Poslaničkog kluba SRS-a za vas. Hvala.
To znači, s obzirom na to da jesam podnela amandman na ovaj član zakona, da mogu da govorim direktno o ovom amandmanu. Zbog uštede na vremenu, tekst obrazloženja, koji se u suštini ne razlikuje od ostalih amandmana i tiče se člana 7. Ustava Republike Srbije, vi imate.
Mi smo i očekivali, da budemo iskreni, da će Vlada odbiti ovakvo zakonsko rešenje i voleli bismo da čujemo od vas kojom odlukom ste se rukovodili kada ste odbijali ovaj amandman? Ja ću vas, takođe, pitati – na koji način ćete vi, kao predstavnici izvršne vlasti, da odreagujete kada se bude desio slučaj kršenja ovog člana 4. Predloga zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije na teritoriji KiM-a, u Preševu, Bujanovcu i Vranju? Kao što smo videli, imamo slične primere.
Na prvom mestu bih želela da vas pitam – na koji način mislite da će se sprovesti ovaj član na teritoriji KiM-a? Hvala.
Meni sada nije najjasnija ova tehnička komunikacija između mene i vas. To bih htela samo da mi definišete –  kada pritisnem ovaj taster, vi ne vidite to na ekranu i, znači, moram da dignem ruku? (Da)
Dakle, s obzirom na to da je moj kolega Dragan Stevanović podneo amandman na član 8. ovog predloga zakona, mislimo da je od izuzetnog značaja da dobijemo konačan odgovor na pitanje – da će se i ovaj član ovog predloga zakona sprovesti na teritoriji KiM-a? Potpuno smo uvereni, jer smo istraživali na Internetu nejasno zakonsko rešenje republike Kosovo o upotrebi državnih simbola, pa u kontekstu priče na temu Predloga zakona o upotrebi simbola koji treba država Srbija, na osnovu člana 7. Ustava, da sprovodi na celoj teritoriji koju predstavlja, srpska javnost bi trebalo da zna kako to izgleda na terenu, odnosno u praksi.
Primera radi, mi nismo čuli, niti videli nijednu zvaničnu reakciju, baš u svetlu priče i rasprave na temu ovog predloga zakona, od strane izvršne vlasti. Imate, recimo, čuveni član 6. ovog kosovskog tzv. zakona o upotrebi, pa bih volela da mi objasnite na koji način će paralelno da postoje slična zakonska rešenja? Tu se, između ostalog, govori o upotrebi nacionalnih zastava, pa se tako kaže da svaki građanin republike Kosovo ima pravo da postavlja nacionalnu zastavu u skladu s ovim zakonom i zakonom na snazi; ''građani komuniteta republike Kosovo imaju pravo individualno i kao komunitet da koriste nacionalnu zastavu. O načinu upotrebe nacionalne zastave na unutrašnjim prostorima, van javnih institucija, doneće posebne podzakonske akte. Zabranjuje se postavljanje nacionalnih zastava ako su zastarele ili pocepane''.
Naravno, izlišno bi bilo pitanje da li je to srpska trobojka, jer mi znamo kako izgleda albanska zastava.
U članu 7. vi imate, takođe, rešenje koje se tiče postavljanja državne zastave, koja se stalno postavlja. Ovo je vrlo značajan deo i mi očekujemo na koji način ćete da odreagujete u svetlu Predloga zakona o kom danas raspravljamo, jer se, između ostalog, kaže – državna zastava stalno se postavlja u zgradama: u zgradi predsednika republike Kosovo, prebivališta skupštine republike Kosovo, prebivališta Vlade republike Kosovo, onda, u tačkama graničnih prelaza, u zgradama predstavništava republike Kosovo u inostranstvu i u auto-vozilima koja upotrebljavaju rukovodioci predstavništava tokom obavljanja službenih zadataka, u skladu s međunarodnim odredbama, odnosno u skladu s pravilima i praksom međunarodne organizacije pri kojoj se nalazi predstavništvo, i tokom zvaničnih praznika republike Kosovo.
Ja vas sada pitam, na koji način izvršna vlast misli da sankcioniše ovakvo ponašanje, jer ovo je konkretan primer napada na ustavni poredak države Srbije? U ovom slučaju, imamo situaciju da potpuno nelegalna vlast na Kosovu potpuno derogira nacionalne simbole i upotrebu nacionalnih simbola na ovom suverenom delu teritorije.
Ja vas pitam, na koji način ćete vi, recimo, međunarodnim predstavnicima da uputite notu ukoliko se na KiM-u slave albanski praznici, poštuju albanski simboli, a ne srpski? To je ono što očekujemo, verujte da se sve ovo odvija pred očima srpske javnosti, da čujemo tokom današnje rasprave.
Takođe, ovim potpuno protivpravnim aktom, ali koji je zvanični akt republike Kosovo, predviđa se da se državna zastava postavlja prilikom zvaničnih prilika, u pratnji predsednika republike Kosovo, predsednika skupštine republike Kosovo, premijera, kada ide s teritorije republike Kosovo u posetu drugim zemljama i za njegov doček, kada se vraća u republiku Kosovo, onda povodom dolaska rukovodilaca strane države, ovlašćenog predstavnika međunarodne organizacije republici Kosovo, odnosno povodom svečanosti povodom pratnji sa republike Kosovo. Ona se, takođe, postavlja prilikom lokalnih sastanaka i međunarodnih javnih sastanaka, sportskih i kulturnih takmičenja, humanitarnih i vojnih predstava, tamo gde učestvuje republika Kosovo, povodom zvaničnog praznika, takođe, prilikom spomendana, javnih manifestacija koje su značajne za republiku Kosovo, koje određuje Vlada; takođe u drugim slučajevima, ako upotreba zastave nije u sukobu sa zakonom.
Takođe bismo voleli da čujemo – šta bi se desilo ako bi u Londonu, ili na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva, ili SAD-a, nekom Srbinu palo na pamet da skine britansku ili američku zastavu i postavi svoju? To bi, otprilike, bila podjednaka situacija.
Mi u ovoj situaciji imamo slučaj da američka i briselska administracija podržavaju udar na ustavni poredak suverene države kakva je Srbija.
Pitamo vas, i želimo hitan odgovor, da li je država Srbija, odnosno resorno ministarstvo uputilo zvaničan protest prilikom održavanja bilo kakvog sastanka, bilo kakvih manifestacija, bilo čega, a gde su istaknuti drugi nacionalni simboli osim srpskih? Interesuje nas na koji način, pošto za nas Euleks ne postoji, on je činjenica razularene okupacije, UNMIK reaguje u situaciji nepoštovanja Ustava države Srbije, u smislu isticanja nacionalnih srpskih simbola?
U zavisnosti od vašeg odgovora, moći ćemo da razumemo kakva je situacija vezano za sprovođenje ovog ili bilo kog drugog zakona koji bi na osnovu našeg ustavnog poretka trebalo da se sprovodi na celokupnom delu teritorije KiM-a. Izostanak vašeg odgovora, gospodine, značiće prihvatanje nezavisnosti KiM-a, prihvatanje sprovođenja plana Martija Ahtisarija i da izvršna vlast, ipak, ima u planu da uđe u pregovore, kako je Išinger napomenuo da je to sledeća faza, s onima što predstavljaju republiku Kosovo.
Prihvatanje te činjenice, Srbiju izostavlja iz istorije. Ukoliko Vlada, izvršna vlast, prihvati na ovaj način da se derogiraju nacionalni simboli na teritoriji KiM-a, onda nemamo o čemu dalje da pričamo, onda smo otpisali 200.000 Srba koji su prognani sa teritorije KiM-a, onda smo priznali da je ''heroj ustanka'' Ramuš Haradinaj, da je političar par ekselans Hašim Tači, priznali smo sve ono što su zverstva najgore moguće vrste koja su se dešavala u odnosu na srpski i onaj lojalan albanski živalj, a to je trgovina organima, trgovina oružjem i narkoticima, užasna kriminalna aktivnost, pod okriljem međunarodne zajednice na teritoriji KiM-a.
Izostanak odgovora na ova pitanja, a za svaki član ću vam postaviti isto pitanje dok mi ne odgovorite, za nas će biti potpuno jasan signal čije interese izvršna vlast sprovodi, a na to, dok ne dobijem vaš odgovor, mogu samo da kažem da to nisu interesi srpskog naroda, da to nisu interesi svih onih privremeno razmeštenih Srba koji žive u fabričkim barakama na teritoriji Srbije. Odgovor na ovo pitanje će nam biti početak razmišljanja o državi koja bi trebalo da izgleda kao država Srbija. Hvala vam.
Kada je reč o ovom i svakom sledećem amandmanu, odgovor da nije u skladu s pravnim normiranjem, recimo, može da bude pisani tekst za obrazloženje zašto se određeni amandman ne prihvata, ali očekujemo usmeno obrazloženje na koji način mislite da paralelno postoji zakon o upotrebi, jer imate većinu u ovoj skupštini, biće izglasan, svih nacionalnih simbola i onoga što je 20. februara 2008. godine, čini mi se, potpisao predsednik, samozvani, skupštine republike Kosovo, Jakub Krasnići.
Između ostalog, ono što su oni vrlo jasno definisali pre nego što smo mi počeli da pričamo o nacionalnim simbolima jeste na koji način treba da bude postavljena zastava države Kosovo pored druge zastave, gledano spreda, a onda, ako državna zastava republike Kosovo bude istaknuta zajedno sa dve ili više drugih zastava, na ukrštenim kopljima, gledajući napred, koplje sa zastavom republike Kosovo treba da bude postavljeno ispred kopalja ovih država. Kada se državna zastava istakne s nekom drugom zastavom, ona stoji na počasnom mestu s desne strane, zastava države Kosovo.
Ono što su oni predvideli ovim zakonom je predstavljanje na javnim kancelarijama jedne ili više inostranih zastava, pored zastave države Kosovo, koje se obavlja samo u slučaju zvaničnih ceremonija ili dvaju ili više inostranih delegacija na visokom nivou i u slučajevima kada se potpisuju zvanični sporazumi.
Imamo diplomatske misije na teritoriji samozvane države Kosovo. Imamo međunarodne sastanke koji se održavaju, pa bih volela da mi kažete kako, pred kojim nacionalnim simbolima države Kosovo? Iteresuje me na koji način ćete izraziti protest svim međunarodnim institucijama i predstavnicima država u smislu isticanja nacionalnih simbola nepostojeće kosovske države?
Jdno od rešenja koje se nudi ovim paralelnim zakonom, koji funkcioniše na delu teritorije na kojoj se sprovodi plan Martija Ahtisarija, srpska javnost ima pravo ovo da zna, ljudi koji su za nas glasali na majskim izborima zahtevaju da se o ovome priča na ovaj način, kaže da ako je zastava postavljena zajedno s drugim zastavama, državna zastava je u sredini kruga, radi isticanja razlike i njihove identifikacije.
Pravo na razlikovanu zastavu imaju sledeće institucije: predsednik republike Kosovo, vlada republike Kosovo, ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstvo spoljnih poslova, bezbednosne snage republike Kosovo, zaštitni korpus republike Kosovo, policija i opštine republike Kosovo. Ovo je najzanimljivije, razlikovanje zastava određenim u stavu obuhvata uz sebe sve druge. Dakle, zastava predsednika republike Kosovo je prva zastava.
Ono što očekujemo da čujemo jeste kada će izvršna vlast, recimo, gospodinu De Kermabonu uputiti protest zbog isticanja nacionalnih simbola nepostojeće države na teritoriji KiM-a? To je jedan od odgovora koji očekujemo, makar do okončanja rasprave u pojedinostima o ovom predlogu zakona. Hvala.