Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, usvajanje Zakona o Hilandaru je istorijski događaj za Srbiju i srpski narod.
Prvi put u istoriji Srbija kroz poseban zakon obezbeđuje finansijska sredstva za Hilandar. To znači da će manastir Hilandar svake godine dobijati sredstva iz budžeta koja će biti korišćena za život i obnovu ove svetinje srpskog naroda.
Kada taj zakon bude donet, to je državna odluka i politika koju niko neće moći da promeni.
Imao sam čast da budem u delegaciji sa predsednikom Vučićem kada smo na Božić ove godine posetili Hilandar. Posle dugih razgovora sa igumanom Metodijem i bratijom manastira, nakon liturgija, molitvi, obedovanje na tom svetom mestu, predsednik Vučić doneo je istorijsku odluku da Srbija donese Zakon o Hilandaru.
Danas se to obećanje ispunjava, u parlamentu i znam koliko su zbog toga srećni iguman Metodije i svi monasi u manastiru Hilandar, koji su posvetili svoj život očuvanju ove najvažnije svetinje, srpske crkve i naroda, a posebno je simbolika u tome, jer se danas slavi 3. dan Male Gospojine, praznika rođenja Presvete Bogorodice, igumanije manastira Hilandar.
Želim da se svima vama narodnim poslanicima zahvalim na odličnoj raspravi i izlaganjima.
Dugo sam bio narodni poslanik i ministar sam petu godinu, i zaista mogu da kažem da je ovo najlepše zasedanje u kome sam učestvovao. Bilo je uživanje slušati vas i naučiti mnogo od svih vas.
Zahvaljujem se igumanu Metodiji i bratiji manastira Hilandar, Ministarstvu kulture i ministarki Maji Gojković, članovima Vlade Republike Srbije, Republičkom Sekretarijatu za zakonodavstvo i njegovom šefu gospodinu Đurđeviću i njegovom timu, koji su nam pomogli da formulišemo ovaj zakon, vama narodnim poslanicima, zadužbini manastira Hilandar i direktoru Milivoju Randžiću, sa svim savetnicima i saradnicima i svim građanima Republike Srbije, koji su nepodeljeno pružili podršku i svim građanima Republike Srbije, koji su nepodeljeno pružili podršku usvajanju ovog veoma važnog zakona.
Zahvalnost dugujemo i Grčkoj državi, koja je do sada pružala ogromnu pomoć, u očuvanju i svakodnevnom funkcionisanju manastira Hilandar, a naravno, posebno želim da se zahvalim predsedniku Vučiću, koji je bio inicijator donošenja ovog zakona.
Konačno želim posebno da naglasim ulogu našeg Patrijarha Njegove svetosti gospodina Porfirija, posle čijeg blagoslova smo krenuli u realizaciju ovog zakona.
Sveti Vladika Nikolaj Velimirovič je rekao - Sveta Gora je carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja.
Slobodno možemo takođe reći kao što je Kosovo srce Srbije, tako je Hilandar duša svetosavlja i srpskog naroda. Mesto koje podseća svakog Srbina kako smo postali kao nacija i država, svetinja koja je davala našoj naciji utehu i snagu, u najtežim vremenima stradanja.
Manastir Hilandar je simbol nacionalnog i duhovnog jedinstva našeg naroda. To je simbol zajedništva srpske države, crkve i naroda.
Sama istorija Hilandara, je simbol za jedinstvo državotvornih i duhovnih vrednosti srpskog naroda, jer upravo su osnivači Hilandara, Stefan Nemanja, osnivač srpske države i Sveti Sava, osnivač samostalne srpske crkve.
Srbija je i tada, kao i danas, bila najmoćnija kada su država i crkva bile u harmoniji i međusobno se podržavale.
Za aktivnosti završetka obnove izgorelog dela manastira u periodu od 2021. godine i u naredne dve godine, do 2023. godine, obezbezđena su odlukom predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije, sredstva iz budžeta Republike Srbije, u iznosu od 80 miliona dinara, kao i sredstva iz budžetske rezerve, u iznosu od 280 miliona dinara. Predviđene aktivnosti za ovaj sledeći period su obnova jugozapadne strane manastirskog utvrđenja, preostali radovi na dohiji, preostali radovi na igumenariji.
Ukupna obezbeđena sredstva za rekonstrukciju dohije i igumenarije iznose 357.490 hiljada dinara.
U toku je izrada projekta za ojačanje spoljnog bedemskog zida celokupnom njegovom dužinom od Dohije preko Igumenarije do trpezarije. Za realizaciju ovog projekta iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je 3.000.000 dinara, a iz budžetske rezerve 24.200.000 dinara.
Za završetak radova u podrumu Velikog konaka iz sredstava budžetske izdvojeno je 5.800.000 dinara.
Za uređenje izgradnje instalacija u porti iz sredstava budžetske rezerve obezbeđeno je 8.000.000 dinara.
Planirana je rekonstrukcija i proširenje kapaciteta sadašnje riznice manastira, kao i organizacija riznice, biblioteke i arhive.
Takođe, planiran je nastavak zaštite pokretnog i nepokretnog nasleđa glavne manastirske crkve.
Poštovan dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što danas kao država i narod pokazujemo najviši stepen odgovornosti prema potrebi da sačuvamo naše najvrednije duhovno, kulturno i istorijsko blago oličeno u našem Svetom manastiru Hilandar.
Od danas kada usvojimo ovaj zakon više neće biti moguće propustiti ovu važnu temu slučaju, niti će postati prostor za bilo kakva slobodna tumačenja ili ideološka i politička kolebanja zbog kojih bi država u budućnosti mogla da uskrati podršku manastiru Hilandar. Od danas odnos države prema ovom pitanju niko nikada neće moći da promeni.
Na kraju, želim da istaknem koliko je važan trenutak u kojem donosimo ovaj zakon. Hilandar je simbol našeg kontinuiteta, snage našeg nacionalnog i duhovnog jedinstva, a čini se da nam je ovom trenutku nacionalno i duhovno jedinstvo najpotrebnije kada se suočavamo sa pritiscima oko Kosova, Republike Srpske, kada se napada naša crkva u Crnoj Gori.
Upravo, donošenje ovog zakona pokazuje snagu naše države, ali njen kontinuitet koji sa prekidima traje više od 800 godina, koliko je star i sam Hilandar.
Donošenje ovog zakona šalje snažnu poruku za budućnost, da bez očuvanja duhovnog i nacionalnog identiteta i državotvornosti nema opstanka naše nacije.
Da Gospod i Presveta Bogorodica čuvaju Hilandar i Srbiju.
Živela Srbija!
Gospodine predsedniče, gospodo ministri, gospodine predsedniče pokrajinske Skupštine, govorimo o budžetu i odmah na početku da kažem da će DSS glasati protiv. Vas gospodine predsedniče molim da mi oduzmete vreme od ovlašćenog predstavnika.
Kada govorimo o restrukturizaciji privrede, mislim da pre svega treba da govorimo o tržištu. Gde je to tržište? Dobićemo nove investicije, domaće ili strane, ali ta preduzeća treba negde da idu, treba da prodaju. Uvek se u razgovorima spominje poslednjih deset godina i Srbija definitivno najviše izvozi u EU. I logično je. Prvo geografski, blizu je, horizontalne veze su jake između privrednika. Najveće investicije posle 2000. godine su došle iz EU. Rezultat toga je jedan sistemski pristup koji su sve vlade posle 2000. godine radile u saradnji sa EU. Pravile su se agencije, mislim da i dan danas imamo bar deseta agencija koje rade sistemski na odnosima sa EU. Ali, ta paradigma koja je postala od 70-te godine do 2008. godine da postoji stalni rast i on je postojao u saradnji sa EU, se promenila 2008. godine. Tržište EU se smanjuje. Negde je stagnacija u nekim zemljama, a u nekim zemljama je recesija.
Osim Nemačke, delimično Francuske i Engleske, druge zemlje nisu ostvarile rast u poslednjim godinama. Svi imaju povećan broj nezaposlenih. Znači, u tom periodu paradigme koje su postojale morale brzo da budu promenjene. To su zaista prve i u radile Nemačka, Francuska, Velika Britanija, čak i ove manje zemlje Belgija, Luksemburg, Španija delimično, a možda Italija najviše. To je bio način kako da iznesu teret ove krize. Opredelili su se i glavna strategija u poslednjih pet godina je bila potpuna koncentracija na tržište istoka, pre svega na Kinu, Rusiju, Kazahstan. Ponavljam taj primer često i Nemačka i Poljska su u zadnje četiri, odnosno pet godina povećale svoj izvoz u ove zemlje 50% dok su na tržište EU smanjila za 10% do 30% isporuku robe, da ne kažem eksport, jer to je u okviru jedne međunarodne organizacije.
Tržište određuje sve. Srpskim proizvodima danas je glavni problem gde prodati. Zašto? Zato što je EU pretrpana proizvodima, zato što su subvencionisani proizvodi mnogo više. Postavlja čovek pitanje zašto ne proizvodimo, odnosno ne prodajemo više u Rusiju? Da imamo rast. Prošle godine tri puta je povećan izvoz sira, četiri puta izvoz mesa, za 30% skočio izvoz u Rusiju prošle godine, odnosno izvinjavam se 2013. godine za 30%. Ali, zašto on nije još veći? Zato što nema sistemskog pristupa.
Govorio sam ako želimo da izvozimo onoliko koliko izvozimo u EU, mi moramo da radimo onako kao što se radilo poslednjih 10 godina sa EU. Ako imamo 10 agencija za saradnju sa EU, jer ih je bilo 20, zašto nemamo jednu, jedinu saradnju sa Rusijom? U Austriji, šest stotina ljudi u jednoj Austriji koja je malo veća od Srbije radi u agenciji koja se bavi izvozom u Rusku federaciju, od toga je dve stotine u Rusiji, četiri stotine u Austriji. Koliko danas u Srbiji radi ljudi? Koliko u državnoj upravi radi ljudi, na pomoći, izvozu, na ovo najveće tržište Rusija, Kazahstan, Belorusija, Ukrajina, koliko? Nula.
Mi imamo agenciju koja se bavi kontrolom dobijanja sredstava iz IPA fondova. Nisam ni znao da postoje. Mislim da u ovom budžetu ide negde oko 400.000 evra za tu agenciju, možda grešim. Ali, to je moj kolega iz SPDS takođe pominjao, zar nije logično da to radi neko u okviru Ministarstva finansija, a da te pare prebacimo za neka nova tržišta. Ja sam ovde podržao, kada je bila rekonstrukcija Vlade, potpuno podržali dogovore sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nema trebaju nova tržišta.
Uvek želim da pomenem najjači izvoz je Srbija je ima sedamdesetih i osamdesetih godina, do devedesete godine. Najveći izvoz, „Simpo“ Vranje, „Jumko“, „Obuća Beograd“, IMT, ali gde se izvozilo tih 70, 80 godina, izvozilo se na teritorije Sovjetskog saveza. Gde ja radila naša građevinska industrija? Radila je na teritoriji Sovjetskog saveza, u Iraku, Iranu, Libiji, to su naša tržišta.
Jednostavno, devedesete godine se desio raspad Sovjetskog saveza i mi to nismo uspeli da iskoristimo u tih 10 godina, od 1990. do 2000. godine. Ali, sada postoji mogućnosti ponovo, jer ta tržišta nisu samo tržišta za izvoz roba.
Evropska unija jeste najveće tržište za izvoz, ali tamo nema naše radne snage.
Naša radna snaga danas „Energoprojekt“ radi u Iraku, Iranu, radi u Libiji, radi druga građevinska preduzeća. U Rusiji danas zvanično i nezvanično radi blizu 50.000 građana Republike Srbije. Blizu 50.000 ljudi.
Pazite, samo u Sočiju radi 5.000 ljudi, pa mi nismo otvorili ni jednu fabriku u Srbiji koja ima 5.000 zaposlenih, a danas u jednom Sočiju ima, najveća srpska fabrika je u Sočiju, 5.000 ljudi radi.
Sad kreće svetsko fudbalsko prvenstvo. Grade se novi putevi, nove železnice, to je šansa i nema treba agencija za promociju izvoza u Rusiju, a ne samo izvoza, kao što izvozimo u EU. Poštujemo EU.
Dobro je to što izvozimo, trebamo da povećamo ako možemo. Bojim se samo da sledećih pet godina nećemo biti u stanju da povećamo, ali u EU ne možemo da izvozimo radnu snagu. Nema radnih mesta za naše radnike u EU. U Rusiji, Kazahstanu, Belorusiji, Ukrajini, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Libiji, Iranu, Iraku, tamo su radna mesta.
Naš ključni problem u sledećih 10 godina će biti zapošljavanje, a ta tržišta imaju potencijal osim prodaje roba i usluga i za zapošljavanje.
I zato mislim da bi u ovom budžetu morala da bude jedna agencija, pošto ih ima jako mnogo koje kontrolišu i ne zna se više šta, mislim da je neophodan minimum jedna jaka agencija za promociju izvoza na ova tržišta. Imaćete u tome, ukoliko to uradite imaćete najveću podršku DSS.
Naravno, da dodam da ova tržišta, ako uzmemo samo Rusiju, Kazahstan i Belorusiju, kao i Evroaziju, zauzimaju, čisto da se zna, 15% ukupne zemljane površine sveta, sa nerazvijenom infrastrukturom. Tu je šansa za razvoj infrastrukture za naše građevinske radnike i za našu tehnologiju.
Naravno, još je veća šansa za privlačenje investicija iz ovih zemalja. Ovde smo, a i prošle godine sam govorio, zato što govorim o ovim ključnim stvarima, ako govorimo o zapošljavanju, jer budžet treba sutra na neki način da omogući razvoj privrede, a to je ključ u Srbiji, odnosno zapošljavanje kao cilja, razvoj privrede kao sredstvo.
„Železara“ Smederevo, jedini potencijalni investitori za „Železaru“ Smederevo su sa ovog tržišta i iz Rusije, Kazahstana, Ukrajine, čak i iz Belorusije. To su realni investitori danas.
„US Steel“ više nije, otišao je, na žalost, svi žalimo, ali ako želimo da nađemo investitora, možemo ga naći, ali može da se pristupi, to ponavljam već treći put za poslednjih godinu dana, jer ovom problemu mora da se priđe sistemski, da se nađe rešenje kako da privučemo investitora u momentu kada su cene čelika pale svuda u svetu, zbog toga što se građevinska industrija ne razvija.
Trajaće to još dve, tri ili pet godina, neće biti razvoja građevinske industrije u celoj Evropi, ali građevinska industrija je pala u Evropi, ali nije pala građevinska industrija toliko koliko je u Evropi na ovim tržištima o čemu sam govorio, Evroazije i Bliskog istoka. Potencijal je da omogućimo nekim subvencijama, investitorima da dođu.
Ne verujem investitorima, nisam verovao ni u prošlog investitora koji je bio bez svojih sirovina. Jedini investitori koji mogu da dođu ovde su oni koji imaju svoje sirovine. Zašto?
Nerealno je da dođe investitor koji nije proizvođač tog metala i koji nema svoje sirovine, jer danas svi koji imaju železare su na gubitku. Jedino oni koji imaju sirovine zbog odnosa cena sirovina i metala, na sirovinama zarađuju, na metalu gube, pa su na nekoj srednjoj vrednosti u nekom plusu.
Takav nam treba investitor, ali to je ponovo taj sistemski pristup kada i ti potencijalni investitori uz podršku svojih država, jer tu se mora raditi i na međudržavnom nivou, jer sve te fabrike su privatne, ali postoje načini kako se mogu investitori zainteresovati da dođu ovde u Srbiju, jer „Železara“ Smederevo ima ogroman potencijal za izvoz i za rast našeg BDP.
Da ne govorim koliko je drugih delatnosti i uslužno vezano za tu „Železaru“, a sa druge strane dok „Železara“ ne počne da proizvodi i za neke druge proizvođače u Srbiji, teško je govoriti o njihovom izvozu na ova tržišta, a ako bi proizvodila, sigurno da bi se moglo govoriti i o nekim zamenama, novim kvotama za određene vrste proizvoda.
Naravno, iskoristiću prisustvo ministra poljoprivrede agrar je ovim budžetom potcenjen, da ne govorim o tome da nam za nekoliko dana počinje potpuna liberalizacija uvoza iz EU, zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To će biti veliki izazov za agrar.
Mislim da je ministar poljoprivrede jedini ministar koji ovde ima podršku svih poslaničkih grupa, da mu se poveća budžet. Svi govorimo da je poljoprivreda jedna od naših najvažnijih razvojnih grana, ne možda zbog toga što će ona doneti najveći dohodak, ali u njoj je direktno ili indirektno zaposleno, direktno 500.000 ljudi, a indirektno milion ljudi. Dakle, milion ljudi nekako vezano za poljoprivredu.
To je ono što omogućava da se živi bolje, ali teško je danas, kada sutra budu potpuno liberalizovane cene sa poljoprivrednim ili prehrambenim proizvođačima iz EU, koji imaju subvencije od 10 do 20 puta veće.
Oko 60% budžeta EU je poljoprivredni budžet, a da ne govorim o kreditnim linijama gde oni dobijaju kredite sa godišnjom kamatom od 1%, 2% ili 3%, a naši poljoprivredni proizvođači čak do 20%.
Što se tiče SSP, samo bih dodao na kraju, jer mi se zalažemo za moratorijum na SSP, da je on izgubio funkciju koju je imao pre 10 ili 15 godina, jer tada su zemlje kandidati ukidale carine svesne činjenice da će im privreda imati određeni gubitak u sledećih nekoliko godina, ali da će fondovima iz Evropske unije biti nadomešteno sve to. Sada su ti fondovi mnogo manji, neki su čak i ukinuti. Budući da je EU u krizi, naravno izvući će se oni, ali će pre svega misliti o sebi i o sopstvenim privredama.
Mislim da je krajnje vreme da mi mislimo isključivo o domaćoj privredi, u ovom slučaju o poljoprivredi. Žao nam je, iako su bila obećanja prethodnog ministra da će se o tome razgovarati, što iako je postojala pravna mogućnost da se stavi moratorijum na primenu, ovu potpunu liberalizaciju SSP, odnosno potpunu liberalizaciju uvoza prehrambenih proizvoda, do toga nije došlo.
Još jednom da ponovim, potpuno se razlikuju koncepti aktuelne vlade i DSS-a i u političkom smislu, i u ekonomskom smislu. Ponoviću još jednom, mi se zalažemo za najbolje trgovinske, poslovne, kulturne i druge odnose sa EU, ali mislimo da nam evropske integracije više nisu potrebne i da su nam danas smetnja. Zalažemo se za političku neutralnost i na tome ćemo insistirati ubuduće i zbog toga ćemo glasati protiv ovog predloga budžeta. Hvala.
Gospodine ministre, samo da se zahvalim na razumevanju. To što govorite je pre svega u interesu domaće poljoprivrede i drago nam je zbog toga.
Ono što želim da kažem jeste da su sve zemlje EU pre nego što su ušle u EU liberalizovale svoje tržište, ali to je uvek bilo jedna, dve ili tri godine, maksimum, pre ulaska u EU. Mi evo već pet godina imamo liberalizaciju. Sada se postavlja pitanje da li ćemo ući za pet, 10, 15 godina. Ušli smo mnogo rano. Nije ravnopravna ta utakmica.
Obećavam vam, te zaštitne mehanizme, ukoliko postoji mogućnost da se oni uvedu i da se time zaštite domaći proizvođači, imaćete punu podršku DSS-a. Hvala.