Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala vam.
Poštovana predsednice, uvažene kolege, dragi narodni poslanici, pre svega građanke i građani Srbije, hvala vam na pitanju. Važan zakon koji, nažalost, nije stigao da dođe na red ovog skupštinskog saziva, ali se nadam da sledeći hoće, mada možda ima i dobra strana toga da smo sada propustili, zapravo nismo uspeli da ispunimo ove rokove koji su nas obavezivali da na ovu sednicu Skupštine dođemo sa kvalitetnim predlogom izmena i dopuna Zakona o inspekcijskom nadzoru. O čemu se zapravo radi? O jednoj potrebi Republike Srbije da se unapredi rad pre svega inspekcijskih službi, ali i poveća broj inspektora.
Akcionim planom koji je predviđen za 2019/2021, bilo je procenjeno od strane ministarstva da nedostaje oko 1.300 inspektora, od čega je ispunjeno samo 30% tog akcionog plana. Posledica čega je to? Pre svega, činjenice da interesovanje nije preterano veliko i tu ću biti sasvim iskrena iz mnogo razloga, ali primarno zbog toga što nismo do kraja konkurentni kada je u pitanju privatni sektor.
44/3 GD/JG
O tome se danas čak vodila rasprava u parlamentu, naravno, ne na temu inspektora i inspekcijskog nadzora, ali uopšte kada su u pitanju zarade u javnoj upravi, odnosno državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Ono što je zakon predvideo i o čemu će se nadam se razgovarati u sledećem sazivu Skupštine Republike Srbije jeste pre svega unapređenje položaja inspektora. Sticanje uslova za zapošljavanje što većeg broja inspektora i prevazilaženje jednog problema koji se sve češće javlja u poslednje vreme, a tiče se u stvari, pa čak moram biti potpuno iskrena i napada na same inspektore zbog čega mlađi ljudi i ne prihvataju uopšte da se nađu u ulozi inspektora bez razlike o kojoj vrsti inspekcije govorim.
Dakle, inspektori kao neko ko nam je neophodan i tu ćemo se, čini mi se, svi složiti, i kolege iz Vlade, jeste beskrajno dragocen, ali nismo do sada našli mehanizam da zaštitimo i njih i njihov rad.
U dobroj meri ih opterećuje i činjenica da na osnovu Zakona o informacijama od javnog značaja sada jesu i često budu zatrpani pitanjima koja su neosnovana, vrlo površna, ali traže angažman velikog broja ljudi. Na sve njihove zapisnike, na sve njihove odluke, na sve njihove stavove kada se sprovede inspekcijski nadzor obično se nađe neko ko na osnovu ovog zakona, čak neretko i anonimno, interveniše i ukazuje na nepravilnosti kod postupka.
Dakle, Zakon i radna grupa koja je na njemu radila, beskrajno sam zahvalna pre svega ljudima zaposlenim u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, ali i svim učesnicima u radu kroz format radne grupe su se bavili svim detaljima. Naravno, inspektori pre svih jer je najpametnije bilo čuti predlog izmena zakona upravo iz ugla onih ljudi koji na dnevnom nivou trpe sve ono što su aktuelne posledice čini mi se organizovanog napada na inspektore kao takve. Svejedno je da li se radi o verbalnim ili neretko ponovo kažem fizičkim napadima, ali iz svega onoga što su benefiti njihovog rada.
Ono što smo takođe predvideli zakonom i o čemu će se razgovarati jeste i unapređenje sistema po kom funkcionišu u korak sa digitalizacijom koja je sve prisutna i povećanje transparentnosti na čemu, moram da priznam, insistira pre svega i Evropa na našem evropskom putu, ali insistiramo i mi jer je beskrajno važno da se uz poštovanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, naravno svi akti, svi zahtevi, sve odluke, sva rešenja nađu na sajtovima i budu dostupna građanima Srbije, da bi o njima mogli da razgovaraju.
45/1 TĐ/MJ 18.25 – 18.35
Otvorena pitanja koja nismo uspeli da dogovorimo, da bismo stigli na ovo zasedanje Parlamenta Republike Srbije, jesu i ta koja se tiču materijalnog statusa inspektora i o tome će, nadam se, razgovarati neka buduća Vlada, a onda i budući parlament doneti ovaj zakon koji smatram značajnim.
Kada je u pitanju rad Nacionalne akademije za javnu upravu i ono što zovemo unapređenjem kvaliteta rada i edukacijom zaposlenih u javnom sektoru, tu je urađeno mnogo. Ja imam obavezu pohvalim pre svega rad Nacionalne akademije za javnu upravu, gospođu Marinu Dražić i njen tim. Mi smo radili izmene zakona u novembru prošle godine i predvideli da se dva puta godišnje mora desiti obuka za sve zaposlene u javnom sektoru. Mislimo da je to važno, a kada je u pitanju prijavljivanje i način na koji se zaposleni u javnoj upravi mogu prijavljivati svake godine, Nacionalna akademija donosi svoj plan edukacije i oni imaju mogućnost da preko platforme, koja im je dostupna, sami zahtevaju dodatnu edukaciju na određene teme.
Vrlo aktivno radi Nacionalna akademija za javnu upravu i moram da priznam da su i zaposleni jako raspoloženi da prate korak svih ovih promena koje se dešavaju, pre svega kod nas, ali i u Evropi i u svetu. Na moje veliko zadovoljstvo sve vreme mandata čujemo samo pohvale na rad tog tima za edukaciju i ono što je možda posebno zanimljivo, i meni jeste, mreža škola jeste nešto što smo zajedno sa Diplomatskom akademijom, pre svega iz Ministarstva spoljnih poslova, ali i Pravosudnom akademijom, ne znam da li je tu Neša Vujić, jeste… Razmena iskustava je beskrajno dragocena i pokazalo se da je mreža škole u stvari dala jedan pun efekat, kao i sajam stručne prakse, nešto što je otvorilo vrata mladim ljudima koji su nam neophodni da bismo održali ovaj sistem javne uprave. To je u stvari mogućnost da se svi studenti u saradnji sa svim univerzitetima u Republici Srbiji, a imali smo potpisan u ovoj godini sporazum sa svim univerzitetima, kroz jedan sajam stručne prakse upoznaju sa celim sistemom funkcionisanja državne uprave i sebi stvore motiv da sutra postanu deo tima, koji će se baviti ovim važnim pitanjem, i da postanu ljudi od kojih će konačno zavisiti funkcionisanje celog ovog sistema. Tako da, hvala vam.
Jedan zakon nam je ostao, nažalost, da sačeka sledeći saziv. Sigurna sam da ćemo i kod Zakona o državnim službenicima imati prostora da uradimo određeno unapređenja u sledećem sazivu, neka nova vlada, neki novi parlament, ali hvala što ste obratili pažnju na taj važan deo posla koji su uradili pre svega zaposleni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i onih asocijacija koje su iz njega kao takve izašle. Hvala puno.
Hvala, predsednice, poštovani narodni poslanici, ali pre svega uvažene građanke i građani Srbije...
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
Hoću, nego čekam da se ispričaju ovi koji bi po raznim osnovama da dobiju reč. Ne bih se apsolutno ni javljala za reč. Međutim, zaslužuju građani Srbije da se ipak javim. Ako nešto čujete u pozadini, to je nešto što pokušava da omete ono što imam nameru da kažem, ali pretpostavljam da ne čujete i ja ću se praviti da ne čujem zato što nije mnogo važno, niti je moja reakcija danas reakcija nekoga ko je ovde napadan, niti me zanima šta o svemu onome što se dogodilo misle određeni ljudi koji su sebi dozvolili luksuz čak da me tumače, neki da me jeftino citiraju, neki da moje rečenice prebace i u futur.
Ja sam danas čula optužbu da sam pozvala na etničko čišćenje, što se apsolutno nikada nije dogodilo, ali kažu u našem narodu „spram sveca i tropar“. Ono što fenomenološki želim da podelim sa svima vama, pre svega, zato što je ozbiljan procenat vas sa mnom sedeo dobru deceniju u ovom parlamentu. Ima novajlija, slažem se, i čuju se, uglavnom oni. Bezbroj puta, ne u ovom domu, nego na različitim forumima, u različitim evropskim i svetskim institucijama, u prisustvu velikog broja ljudi koji još uvek sede u ovoj sali, čak i predlagača gospodina Aleksića, ja sam pričala o tragediji koja je zadesila srpski narod na Kosovu i Metohiji i ne samo srpski, nego sav nealbanski narod. Nikada, i slovima nikada, na to niko nije reagovao. Ne postoji nijedan zvaničnik koji osim što je ljubazno saslušao, zato što valjda nije kulturno da vas prekine, a oni o tome imaju svest, da znate, u svetu žive neki ljudi koji ne prekidaju ljude koji govore, ali bez bilo kakve reakcije, čak i bez empatije.
Ali kada se dogodilo da pre svega albanski mediji iz tzv. države Kosovo prevedu i titluju tu rečenicu na albanskom, onda su je savršeno glasno čuli, ali opet samo neki ljudi kojima je to uski interes. Nisam ja iznenađena momentom ko je to čuo van granica ove zemlje. Nisam iznenađena ni reakcijom iz južne srpske pokrajine, da se razumemo. Ne može mene da začudi zašto Gervala podiže optužnicu. Još manje može da me čudi da li je Svečlja odlučio da pokaže papir da sam persona non grata. Iz ugla tih ljudi, sve što o meni negativno kažu za mene je kompliment, jer većina vas i bojim se većina građana Srbije ne zna o kome pričamo. Nije Gervala samo ćerka jednog iredente kog su 1981, odnosno 1982. godine iselili praktično njegovi u Nemačku. Nije ona samo ćerka čoveka za koga optužuje da su ga Albanci i ubili u Berlinu. Ona je neko ko se rodio u Skoplju, otišao sa tatom zajedno u Berlin. Kada je tata ubijen u Berlinu, ona se vratila u Albaniju gde je završila školu, a onda opet u Berlin. Što govori o tome da je na Kosovo i Metohiju došla da živi tek 2021. godine na poziv Vljose Osmani da bude ministar spoljnih poslova. Zašto? Zato što je 1998. godine rekla da moramo oružano da odbranimo...
Vrlo kratko. Hvala na efikasnosti. Žao mi je što nema potpitanja, ali će ih biti u plenumu. Znamo kako to izgleda. Ovaj zakon je mogao komotno do sada da bude i usvojen.
Ono što želim da napomenem još jednom jeste da godinu dana čeka mišljenje Evropske komisije. Dakle, ovde se ne radi o neažurnosti ljudi koji su radili na njemu. Ovde se radi verovatno o nekom propustu koji-- eh, nemamo povratnu informaciju o čemu se radi. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije formalni član operativnog tima, ali ja smo neko ko, eh, se pridružuje, ako tako mogu da kažem, uključuje na insistiranje gospodina Apostolovića, pre svega zbog otvorenih pitanja koja se tiču resora. A kada kažemo reforma javne uprave, onda je to u bukvalnom smislu te reči Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Dakle, ono što, eh, je do resornog ministarstva svakako će biti urađeno u zakonskom najkraćem roku, iako su ti rokovi, eh, često ne baš kratki zato što zahtevaju javnu raspravu. Ali ovaj zakon bi mogao biti deo i naredne plenarne sednice, da nismo u, u onom m-zaboravljenom, nadam se srpskom fazonom, gde nam fali jedan papir. Ja se nadam da ćemo vrlo brzo doći do mišljenja Evropske komisije i da ćemo se u parlamentu sa predlogom ovog zakona videti jako brzo, ako ne na prvom, ono na narednom plenarnom zasedanju, koje će, verujem, uslediti brzo posle ovog. Eh, hvala vam na, na pažnji i hvala vam na posvećenosti. Ja znam da ovaj Odbor ima kontrolnu ulogu, ali je svejedno važno da i od vas čujemo ono što su, pre svega sugestije iz ugla iskusnih ljudi.
Ovde sede ljudi koji se bave evrointegracijama sa lica mesta. Znam koliko vam je zanimljivo u celom ovom mandatu. Eh, otvoreni za svake vice radnje. Dobro ste došli sa svim sugestijama, koje sigurno čujete pre nas i u Briselu i u Strazburu i u Parizu. Eh, spremni da budemo saveznici, zato što smatramo da parlament jeste i mora biti kapo di tutti funkcionisanja javne uprave Republike Srbije.
Hvala vam.
Hvala uvažena potpredsednice. Poštovana potpredsednice Simonović, vratiću, uvaženi narodni poslanici. Eh, čast i zadovoljstvo, n-nostalgičan pristup ovaj, ovom Odboru, ja čak mislim da je u mandatu ovo prvi Odbor kome prisustvujem ili eventualno drugi, sa preciznom ambicijom da ne uradim ono što sam najviše zamerala ministrima iz ugla narodne poslanice, a to je nedolaženje na resorne odbore. Tako da izvinjenje još jednom zbog kašnjenja, ali je posledica sastanka sa ambasadorom Italije, gospodinom Gorijem. Zaista mi je iskreno drago da sam ovde.
Pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj upravi. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste dalje usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, pre svega sa Direktivom EU 2019/1024, otvorenim podacima i ponovnoj upotrebi informacija javnog sektora, kao i potreba za daljim unapređenjem sistema elektronske uprave u Republici Srbiji. Predložene izmene predstavljaju nastavak reforme javne uprave i procesa digitalne transformacije koje Republika Srbija sprovodi u skladu sa svojim strateškim opredeljenjem za modernu, efikasnu i građanima dostupnu upravu. Rezultati ostvareni u ovoj oblasti potvrđuju opravdanost takvog pristupa. Prema poslednjim dostupnim podacima, Srbija je u okviru evropskog istraživanja unapredila svoj rezultat sa četrdeset osam koma šest na šezdeset jedan koma pet poena, pri čemu je cilj predviđen za kraj programskog perioda ostvaren preplaniranog roka.
Istovremeno, broj elektronskih podnesaka podnetih preko portala eUprava povećan je za približno jedan zarez dva miliona, sa jedan zarez dva miliona na više od dva zarez tri miliona godišnje, dok sistem elektronske identifikacije danas koristi više od jedan zarez četiri miliona građana. Ovi pokazatelji potvrđuju rast poverenja građana u digitalne javne usluge i opravdanost daljih ulaganja u razvoj elektronske uprave. Jedan od ključnih ciljeva predloženog zakona jeste unapređenje politike otvorenih podataka i u skladu sa Direktivom Evropske unije. Predlogom zakona uvode se novi instituti, uključujući dinamičke podatke, istraživačke podatke i skupove podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu. Na taj način stvaraju se uslovi za veću dostupnost podataka javnog sektora, njihovu širu upotrebu od strane privrede, akademske zajednice, ali i civilnog društva, kao i za razvoj inovativnih digitalnih usluga.
Predlog zakona dodatno unapređuje interoperabilnost organa javne vlasti zbog preciznijeg uređivanja razmene podataka putem servisne magistrale organa. Time se dalje sprovodi princip samo jednom, koji predstavlja jedan od osnovnih principa savremene evropske digitalne uprave i podrazumeva da građani i privreda ne dostavljaju više puta iste podatke različitim organima. Takođe se unapređuju rešenja u oblasti elektronske identifikacije, elektronske dostave i elektronskog plaćanja, čime se omogućava dalje povećanje dostupnosti i kvaliteta elektronskih usluga. Predlog zakona sadrži i pravni osvoz-- osnov za razvoj Nacionalne platforme za pametne gradove, što je u skladu sa savremenim evropskim trendovima u oblasti digitalne transformacije lokalnih samouprava. Prilikom primene zakona uzete su u obzir realne potrebe organa javne vlasti za tehničkim i organizacionim prilagođavanjem pojedinim novim obavezama.
Iz tog razloga za određene odredbe predviđeni su prelazni rokovi do prvog januara 2030. godine. Ovakvo rešenje omogućava postepenu i održivu implementaciju novih obaveza, uz istovremeno očuvanje stabilnosti postojećih informacionih sistema i punu usklađenost sa ciljevima digitalne transformacije. Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici predložene izmene predstavljaju važan korak ka daljemu usklađivanju Republike Srbije s evropskim standardima u oblasti digitalne uprave, otvorenih podataka i pružanja elektronskih usluga. Uverena sam da će njihovo usvajanje doprineti efikasnijoj javnoj upravi, većoj transparentnosti rada organa javne vlasti i daljem napretku Srbije na putu evropskih integracija.
Ovo su samo neki od razloga zbog kojih predlažemo da Odbor za evropske integracije podrži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj upravi, uz napomenu da su veliki izazovi pred celim javnim sektorom Republike Srbije u kontekstu pre svega prilagođavanja onome što je evropska direktiva. Ovo nije jedino zakonsko rešenje sa kojim će se resorno ministarstvo naći pred ovim odborom, ali i pred parlamentom, jer zahteva da bar još četiri ili pet zakona direktno izmenimo, uskladimo, prilagodimo onome što se od, eh, Republike Srbije, pre svega na, na putu ka Evropskoj uniji traži. Ali ne samo zbog toga, nego radi postizanja efikasnije uprave koja u ovom trenutku zasigurno ima svoje mane, ali je zasigurno iskoračila u odnosu na, eh, neko stanje koje svi zajedno pamtimo. Naravno, digitalizacija sama po sebi, eh, izaziva i jednu dozu straha, naročito kada govorimo o jedinicama lokalne samouprave i uvek moramo uzeti u obzir da pozicije velikih gradova, manjih opština, devastiranih opština nisu ni blizu, a kamoli iste. Zato je fokus Ministarstva da se najpre pomogne opštinama koje imaju manje kapaciteta da same sprovedu bilo koji vid digitalizacije ili transformacije ili unapređenja, kako god ga zvali.
Naravno, prvi korak je možda u cijelom ovom poslu bila izmena Zakona o državnim službenicima koja je predvidela, pre svega edukaciju dva puta godišnje kao obaveznu zaposlenih u javnoj upravi, eh, što je takođe izazvalo veliku raspravu na radnoj grupi. Ovaj je zakon, kao i svi zakoni sa kojim je Ministarstvo došlo pred parlament, prošao javnu raspravu, dobio pozitivno mišljenje Ministarstva za evropske integracije. Ono što u ovom trenutku nemamo, nemamo stav Evropske komisije. Iako smo poslali zakon, tome ima skoro godinu dana. Nismo dobili negativan odgovor, ali ni pozitivan.
Tako da je pred vama zakon o kome imamo pozitivno mišljenje Ministarstva za evrointegracije, ali ne i stav Evropske komisije. Ovo kažem potpuno svesno, sa ambicijom da uzmete u obzir da, eh, važan papir ili važan stav vezano za ovaj zakon još uvek čekamo, iako smo gotovo sigurni da primedbi neće biti. On je potpuno usklađen po onome što tabele govore, ali je svejedno pošteno pred svima vama reći šta je papir koji nam nedostaje. Hvala vam na raspolaganju za sva vaša otvorena pitanja i za sve vaše sugestije. Konačno, sigurna sam da narodni poslanici pronađu nešto što u zakonu treba unaprediti i kad je on, eh, najbolji, a za ovaj smatramo da verovatno nije, ali smo u njega uložili maksimalan trud.
Hvala najlepše.
Mislim da je ipak obrnuto, pa vas molim da obratite pažnju na zakon. Eh, nisam bila na prošlom odboru. Žao mi je što vas nisam čula, ali uvek imate mogućnost da sve ono što su sugestije u pismenoj formi ili lično dođete, ja ću vas rado saslušati. Ja nemam nikakav problem da čujem konstruktivne ideje, kao što sam vam rekla da nisam imala problem sa amandmanima eh, jedne poslaničke grupe koji samo u ovom trenutku nisu primenljivi. Ove izmene zakona su upravo obrnuta priča od onoga što ste rekli.
Eh, odlaže se sprovođenje konkursa za lica koja su angažovana na određeno vreme na osnovu povećanog obima posla. To je suština. Odlažemo da ne bismo zaustavili eh, ceo proces, jer evo da, da vam plastično kažem šta bi to značilo konkretno za moje ministarstvo. Pod okolnostima da smo doneli zakon o jedinstvenom biračkom spisku, za implementaciju Ministarstvo ima prvo je imalo mesec dana, pa ima pet, MUP pa ima šest, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Taj kompleksni posao više ne može da radi četvoro ljudi koliko ih trenutno ima zaposlenih na matičnim registrima.
Ako krenem da sprovodim konkursni proces zbog povećanog obima posla, rizikujem da u zakonskom roku za implementaciju neću imati ljude koji to treba da urade.I to nisu partijski ljudi, to bi trebalo da su profesionalci koji će raditi težak posao na softveru koji ne postoji nigde u svetu, po zakonu koji ne postoji nigde u svetu osim kod nas. Mislim da vam plastično kažem zašto odlažemo primenu, ponovo sam rekla najverovatnije na tri do četiri meseca, ne duže. Ali bi bilo malo glupo da napišem da je odlaganje na pet meseci ili šest meseci, dali smo godinu dana i ponovo kažem, nemam problem da na mesec dana promenimo zakon koji pokaže da u primeni ima mane, da ne može da se sprovede. Šta bi značilo da ostane na snazi nešto što ne može da se sprovede? Sigurno do marta ili do aprila.
Prema tome, ići ćemo sa još jednom izmenom. Potpuno ste u pravu kada pričate o jedinicama lokalne samouprave. Prvo što sam uradila u prva dva meseca mandata je obišla svaku od njih ponaosob. Dvadeset i šest hiljada kilometara smo prešli po Srbiji, moj tim i ja, i čuli sve te ljude. Čuli sve ono što su im problemi i o odlasku stručnog kadra i odlasku mladih ljudi na fakultete koji biraju pre da rade mimo struke u velikim gradovima, nego da u svom matičnom gradu ostanu, ostanu da rade u struci.
Međutim, niko nema čaroban štapić da danas podigne plate do nekog nivoa koji bi bio konkurentan, pre svega kod privatnog sektora, jer privatnici ozbiljno plaćaju ljude sa iskustvom. I ako ste me pažljivo pratili zato sam vam i rekla, menjaćemo i zakon o jedinicama lokalne samouprave sa puno svesti šta su njihovi kapaciteti, a šta njihove potrebe. U kom delu može da postoji nešto što se zove međuopštinska saradnja, jer smo takođe, da budem potpuno iskrena, napisali zakon u kome predlažemo da svaka jedinica lokalne samouprave ima svog ombudsmana. Nemoguće je, uvažena narodne poslanice, uz dobru volju našu, to je nemoguće. To jeste preporuka Evropske unije, ali je nemoguće.
Možemo da računamo da to imamo i u Kragujevcu i u Požarevcu i u Vranju i u Pirotu i u Nišu, ali ne možemo da računamo u Beloj Palanci u Babušnici, u jedinicama lokalne, ta u Trgovištu, u jedinicama lokalne samouprave koje su devastirane. I ono što je najveći problem, migracija stanovništva. Mi u Rekovcu imamo selo u kom živi samo jedan čovek. Naš je zadatak da stvorimo uslove da se mladi ljudi tamo vrate, a da tom jednom čoveku obezbedimo sve. Zato paralelno sa svim ovim što radimo, radimo i na izradi jedinstvenih upravnih mesta, pa sad više ne onih statičnih, da vi možete da dođete i rešite sve vaše probleme ili da elektronski potražite bilo koji dokument, nego i mobilnih da oni mogu da stignu do najudaljenijih sela u zapadnoj Srbiji koja je najrazuđenija, ako hoćete, tu su mahom staročka domaćinstva.
Ministarstvo zaista vodi računa o svakom građaninu ponaosob i to nije proces koji može da se reši ni za mesec dana ni za tri meseca. I kakvu god da imate konstruktivnu ideju, ja sam spremna da je čujem. Jedino na šta neću reagovati je na paušalne kritike koje su se čule na skupštinskom zasedanju i to baš onog dana kad me nije bilo, jer volim kad možemo da razgovaramo i beskrajno vam hvala što razgovaramo i danas. Ali je interesantno da sve vreme, koliko sam ja bila u parlamentu, nije bilo nikakvog govora o zakonu o državnim službenicima, a je postao jako atraktivan baš tog dana kad sam ja bila na službenom putu u Finskoj, jer je onda lako da vi kažete šta god smislite, ne mislim vi kao vi, nego kolege poslanici, kad sa druge strane nemate adekvatan odgovor. Čak sam optužena i da sam pobegla.
Sve imam kao manir i naviku, a to bežanje baš nikako. U ostalom, dugogodišnje poslaničko iskustvo me je ipak prekalilo toliko da ne moram baš da pobegnem iz Skupštine. Radije bih bežala možda iz Vlade. Šalim se, naravno, ali zaista sam spremna da sve ono što ste, žao mi je što nisam čula, ali ću pogledati stenograme sa odbora da vidim u kom su smeru išle vaše sugestije, sve ono što mislite da je primenjivo i ja ću vrlo rado implementirati u sve izmene zakona koje budu bili pred nama. Uostalom, i ovaj zakon je prošao javnu raspravu.
Moram da vam priznam, jedno jedino slovo nije stiglo kao sugestija od bilo koje poslaničke grupe parlamentarne koja pripada opoziciji. Nije istina bilo primedbi ili dopuna ni iz redova stranaka koje pripadaju vlasti. Ali hoću da vam kažem, sve intervencije su bile uskolične i uglavnom su se ticala institucija koje su želele da nekako, ako mogu da obiđu baš ceo taj naš, celu tu našu ambiciju da ipak ustrojimo ovaj sistem, tako da svaka naredna izmena će se naći u javnoj raspravi. Uvek sam spremna da razgovaramo, kao što sam spremna da sve vaše sugestije čujem, pročitam, otvorena su vam vrata u svakom trenutku kad god osetite potrebu, želju i volju, imate nešto što trebate da nam sugerišete, dobro ste došli. Hvala vam.
(Beograd, 30.04.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| V.D. Direktora | Apotekarska ustanova Peć | Republika | Mesečno | 83331.00 | RSD | 16.04.2014 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 28686.00 | RSD | 03.06.2016 - |