SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 14.01.2021, 15:14

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženo predsedništvo, kolege narodni poslanici, pitanje je upućeno Kancelariji za Kosovo i Metohiju, direktoru Kancelarije.

Naime, radi se o gospodinu Svetomiru Bačeviću koji je pre par dana uhapšen u Peći pod optužbom od strane privremenih vlasti u Prištini da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništava.

Kancelarija za Kosovo angažovala je advokata u odbrani ovog nedužnog Srbina i ja postavljam pitanje, uz navođenje činjenica šta se tačno dogodilo. Milić – Bačević koji je bio toga dana zajedno sa svojim bratom u pokušaju da izvade dokumenta u Peći, a sve u cilju da 37 ari uzurpiranog zemljišta vrate u svoj posed i objasne se da nije prirodno da neko sagradi kući na nečemu što je vaše.

Dakle, gospodina Svetomira Bačevića koji je napominjem oslobođen obaveze služenja vojnog roka zbog svog zdravstvenog stanja, optužili su za težak ratni zločin protiv civilnog stanovništva bez dokaza, na bazi svedočenja Samija Čekua koji je rođeni brat Agima Čekua.

Optužen je da je maltretirao izvesnu Hatidžu Kadriraj, Hadrijaj u stvari, koja je ni manje ni više, sestra od tetke Ramuša Haradinaja. Optužbe su apsolutno netačne i sam rođeni brat Svetomira rekao mi je – ako bi 1% od onoga što stoji u toj optužnici bilo tačno ja bih insistirao da ga streljaju. Dakle, govorimo o čoveku koji pre svega nema mogućnosti zbog svog zdravstvenog stanja da u bilo čemu učestvuje, a pouzdano se zna i mislim da država ima podatke da nije bio angažovan za vreme NATO agresije kao pripadnik niti vojske, niti policije, niti rezervnog sastava u bilo kom smislu.

Dakle, imamo pred nama slučaj koji nije prvi, nažalost, ali se ja bojim da neće biti ni poslednji, jednog klasičnog zastrašivanja. Govorim o porodici koja je živela i još uvek ima kuću u selu Belo Polje nadomak Peći. Slučajno ili namerno, najzainteresovaniji za otkup zemljišta srpskog Belo Polje, ni manje ni više, nego Sami Čeku. Procena je da je do sada preko 20 miliona uložio u otkup zemljišta.

Dakle, bilo koji Srbin, kao što je porodica Bačević, koja ima potrebu da se vrati na svoje vekovno ognjište, kada shvate da zaista ozbiljno to žele onda jednog od njih uhapse pod lažnim optužbama.

Ja znam da je advokat bio na tom prvom ročištu koje je zakazano, da su gospodina Svetomira izveli okovanog kao najgoreg zločinca, ali ono što ne znam to je kako je moguće da jedna tako, uslovno, odgovorna vlast koja predstavlja privremene organe u Prištini od 1999. godine i teškog zločina nad Maricom Mirić. Svi se sećate tog slučaja devojke koja je bila ometena u razvoju, koja je silovana i zaklana pre majkom. Nikada nisu nađeni počinioci ovakvog zločina, ali na bazi tvrdnje Samija Čekua uhapšen je Svetomir Bačević za maltretiranje izvesne gospođe, čak tu nema navoda ni o kakvom se maltretiranju radi.

Medijski spin je širi od svega ovoga. Oni su prikazivali snimke za koje, na inostranim televizijama istina, niko ne može da ih prepozna. Porodica je šokirana. Znam da je Kancelarija za KiM uradila sve što može, ali molim za odgovor kako je prošlo to prvo ročište i kakve su procene advokata angažovanog od strane Kancelarije za KiM.

Ono što je nezvanično, ali bi možda moglo biti upućeno eventualno i na adresu ministra policije, jeste da li su tačni navodi da Sami Čeku ima neke poslove i nesmetano često iz Peći dođe do Novog Pazara. Govorim o čoveku koji sam priča o svojim ratnim zločinima kao poduhvatu.

Dakle, pitanje na ove dve adrese i nada da će porodica Bačević doći do pravde. Samo ću na kraju još reći da je do novembra meseca u 2020. godini 63 napada bilo na pripadnike Srba na teritoriji KiM. To govori o pravima koja se ne poštuju i koja se nemaju. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvažena gospodo ministri i najpre građanke i građani Srbije, nastaviću u duhu svoje koleginice Zagorke, a na temu zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu.

Da, Srbija jeste bila i ostala deo Evrope bez zvaničnog papira kako smo članica EU, ali verujemo da ćemo i to biti. Poslanici SPS će apsolutno glasati za zaključke Skupštine Srbije.

Međutim, čulo se u diskusijama i pre moje, ništa ja novo neću reći, ima ovde kritika za koje mi svi mislimo da su malo bez osnova, da su malo, kako bih rekla, a da ne budem previše gruba, da mi ne biste zamerili i ja ću se osvrnuti na dva dela ovog izveštaja. Prvi je onaj koji se tiče Skupštine i on zaista tretira jedno vreme iza nas koje smo u aktuelnom mandatu već tu i tamo prevazišli. Sve njihove preporuke su manje više u jednom kratkom roku u maltene dva meseca ispunjene, moglo bi se reći.

Međutim, ono što meni negde najviše para uši je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Ja sam tu beskrajno subjektivna i moja će diskusija biti apsolutno subjektivna na temu pre svega zato što, smeje se ministarka Čomić, zna ona za moj manir, ja sam sebe ovde očekivala zaista i u izveštaju jer se nekako smatram slučajem EU kao raseljeno lice i jedna od 200 i nešto hiljada moralo je da bar jedan red bude posvećen tim ljudima.

Imamo mi ovde kritike na račun toga šta Srbija nije uradila ili jeste uradila. Nemamo kritike na temu toga šta tzv. Kosovo nije uradilo. To je dete, u dobroj meri, EU. Neka mi ne zamere. Apsolutno nemam ništa protiv evrointegracija, šta više, ali ne evrointegracije po cenu da se sada ja osećam manje važnom od tamo nekog koji im je draži, bliži, na koncu, više ih je platio i na to imaju pravu. Ne bih da remetim njihove navike, ali hoću da kažem jednu stvar. Ako Srbija svoju decu u školama edukuje na način da im objasni i gde je Ajfelova kula i kome pripada i zašto je Big Ben lep, tako ih učimo i gde je Pećka Patrijaršija i ko je sagradio. Nemojte mi pod patronatom i pod izgovorom koječega karikirati istorijske fakte. Nemojte mi ono što je naše pripisivati nekome drugom, koliko god da vas se u ovom trenutku činio onako kako vidim da je izjava gospođe Suzane Šic – Srbija prepoznaje da se nezavisnost Kosova ne može poništiti, ne znam o kojoj Srbiji govori. Ne znam o kojoj nezavisnosti govori, osim o onoj koja može da bude lični stav određenih članica EU, imamo i one države koje to apsolutno nisu priznale, pa jesu li manje važne?

Na kraju svih krajeva rekao je prof. Žarko Obradović, čini mi se, suštinu. Pokušavam da što više kažem u što kraćem roku da bi ostalo vremena i za mog kolegu Zvonka Stevića, a to je da 2020. godina jeste bila teška za sve nas, pa i za EU kroz mnogo aspekata posmatrano. U tom smislu smo verovatno bili i manje važni, ali prosto moramo da shvatimo da kada izgovorimo jednu ovakvu rečenicu, pa još nju prati i pretnja da će od 20. januara postojati druga administracija u SAD ne znam kako da to doživim, osim da mi treba i hoćemo da razgovaramo i ja sam neko ko je učestvovao u neformalnim razgovorima i uvek sam za to da čujem šta druga strana misli, ali nisam za to da mi po svaku cenu namećete svoje mišljenje i objasnite mi kako i Srbija i Kosovo će menjati Ustav. Možda i hoće. Onaj tzv. republike Kosovo je u dobroj meri prepisan iz Ustava Srbije i čak sam i sa njima razgovarala o tome da on suštinski nije loš. Malo ga ne primenjuju, jer kada bi ga oni primenjivali onda ja danas ne bi mogla ovde da u parlamentu Srbije kažem ono što želim da čuju i predstavnici Evrope, a to je da ako primenite Ustav i poštujete ljudska i građanska prava onda ne može da vas se dogodi da 1% ljudi ne može na svoje imanje 20 godina. Znate, to više nisu ni ljudska ni manjinska prava i u tom smislu sve diskusije koje su se odnosile na prava manjina u Srbiji, koja su ugrožena ili ne znam ni ja – padaju nekako u vodu.

Neću ja da zamerim kolegi Kamberiju. On je tu da bi pričao tu priču. Ja ću zameriti onima koji su, čini mi se, neuko probali da kažu jednu suštinu, ali na pogrešan način. Ne može se od gospodina Kamberija, koliko god on bio vezan za prištinske lidere, i od njega, preko njega, zapravo od njih milost za predstavnike Srba u južnoj srpskoj pokrajini. Za nju se moramo boriti mi odavde. Mi i u Evropskom parlamentu. U tom smislu predstavnici Vlade Republike Srbije nemaju lak zadatak i vrlo im je teško da o tome pregovaraju i oni koji će sedeti u Briselu i koji su u zvaničnim pregovorima briselskim, ali i ovi koji pokušavaju poput ministarke Joksimović da zaista ispoštuju zahteve Evrope bez da nanose štetu pre svega državi Srbiji pred kojom smo odgovorni, gospodo, nas su izabrali građani Srbije, da o Srbiji vodimo računa i da budemo dovoljno državotvorni da šta god uradili to ne naruši ništa od interesa Srbije, a kamoli njen suverenitet i teritorijalni integritet. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvaženi ministri sa saradnicima, počeću mimo dnevnog reda, pa ću dragoj deci Srbije, sprske pravoslavne veroispovesti čestitati praznik Materice, oni se njemu raduju.

Vi koji ste jutros imali nesreću da su vam mame poslanice, verovatno ćete poklončiće dobiti nešto kasnije. Dakle, želim da u lepom raspoloženju i najpre u zdravlju, provedete i ovaj praznik i sve praznike koji predstoje.

Kao što smo čuli od kolega, pred nama važan dnevni red, važni zakoni. Nekako kad je ministarka Gojković tu, nas dve smo i u prošlom mandatu bavile se kulturom i informisanjem, pa je za nas ovo kontinuitet, samo što sada ja to malo drugačije gledam, nekako se osećam komotnije kad sedite preko puta.

Važni zakoni, najpre Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Govorile su moje kolege koliko je važno stabilno finansiranje javnih medijskih servisa i u svom obrazloženju ste rekli kljune stvari, , čini mi se, a to je, da s pozicije države, pre svega, pomoći da ostanu na onom nivou na kom očekujemo.

Da li ih kritikujemo, da li čujemo kritike, da li smo i sami u ovoj sali često nezadovoljni, da, ali, svako ko radi taj i greši, i bilo bi negde neprirodno da mi ne bismo imali kritike na temu javnih servisa Srbije. Prosto se nigde u svetu ne dešava da sve bude kako treba.

Treba biti pošten i prema sebi, ali i prema ljudima iz javnih servisa u onom delu u kom je godina, evo polako iza nas 2020. bila teška i izazovan na različite teme, pa i na temu ispratiti sve ono što su bila dnevna dešavanja.

Tu ću se složiti sa kolegom Starčevićem koji je napomenuo da je javni servis odgovorio zaista zadatku kada je u pitanju on lajn nastava, čini mi se da je to bio jedan od važnijih momenata, pre svega zato što se ticao obrazovanja naše dece koja su sticajem okolnosti, sudbinskih dešavanja, izložena tome da ne mogu da imaju redovnu nastavu, ili su bar izvesno vreme bili osuđeni na tu on lajn. Slažem se, ona nikad nije toliko kvalitetna koliko interaktivna komunikacija nastavnog osoblja i dece. Međutim, uspeli su i svi predstavnici Ministarstva prosvete, odnosno zaposleni u prosveti i javni servisi da odgovore tom nikako malom zadatku.

Iskreno se nadam da će 2021. godina doneti neku relaksiranu situaciju kada je u pitanju bar ovaj segment koji se tiče virusa korona, i da ćemo, sada već, izvesno je, sa vakcinom zaustaviti jednu pošast koja nam je poremetila i navike i život, i u nekom trenutku čini mi se, sve nas uplašila da se više nikada nećemo vratiti na staro.

Dakle, odgovaramo svom zadatku, kao Narodna skupština i vi kao Ministarstvo, usvajanjem ovog zakona, on je sadržan i u budžetu Republike Srbije za koji smo svi glasali, pa bi bilo manje više, neprirodno da danas ne podržimo jednu ovakvu promenu.

Drugi zakon koji se tiče Ministarstva kulture i informisanja, pred nama je, jeste taj zakon o saradnji kinematografskoj između Srbije i Francuske, i neću reći ništa novo, ako kažem da je ta saradnja dve države tradicionalna.

Istina, nekako istorijski kad se unazad vratimo uvek smo bili saveznici, istina je, imamo po malo razloga da nekad imamo neki gorki osećaj u ustima, ali je i istina da je u našoj tradiciji da zaboravimo ono što nam uvek nije prijalo. Uvek verujemo u to sutra i negde smo kao država skloni tome da učinimo maksimu da bi nam to sutra bilo kvalitetnije.

Ovakav jedan predlog zakona o kinematografskoj kooprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, obećava. Suludo bi bilo da bilo šta dodam na diskusiju moje uvažene koleginice Nataše, koja je lepo govorila o tome šta je tradicija tog francuskog filma, važno je reći još jednu stvar, a to je da je Srbija pokazala da takođe zavređuje pažnju jedne ni malo naivne kinematografije, govorim o Francuskoj, jer pravo je i većeg i kvalitetnijeg da izabere svoje saradnike. U tom smislu mislim da je na ponos Srbiji i činjenica da su u srpskoj kinematografiji prepoznali kapacitet za saradnju, za kooprodukciju i za stvaranje nekih novih filmova u budućnosti, koje će generacije pamtiti. Svako vreme će jednog dana biti istorija, o njemu će neko i govoriti i pisati, pa i snimati filmove, zašto da ne.

Ono što treba reći jeste da, ministarka je rekla, potpuno se sa vama slažem, nemate nikakav uticaj ni na kakvu programsku šemu bilo kog, pa ni predstavnika javnih servisa Srbije, niti komercijalnih televizija, i o tome smo razgovarali kada je tema ovde bilo izbor članova REM-a.

Svi bismo mi pomalo da se bavimo uređivačkom politikom, svejedno da li mi iz ove sale, ili oni koji su oko ove sale, i oko ove zgrade, i oko neke sopstvene ose, u kojoj su kritike neretko i brutalne.

Slažem se takođe, da bi imalo šta dodati, ali s druge strane kada obezbedite jednu ovako stabilnu situaciju, a čini mi se, sa ovim obezbeđujemo, onda to obećava i da će relaksiranije oni koji imaju pravo da utiču na programsku šemu na istu uticati, pa ćemo nadam se, biti ponosni i na te pomake.

U tom smislu, i kažem da je ova saradnja, odnosno ovaj zakon o saradnji na temu kooprodukcije, odnosno kinematografske kooprodukcije jako važan. Unaprediće sve ostale saradnje, rekla je Nataša, čini mi se, da smo snimili preko 10 dugometražnih filmova u toj zajedničkoj kooprodukciji, verujem da će ih biti još više.

S druge stane negde računam da to sve zajedno pomalo govori u prilog onoga o čemu ćemo razgovarati sutra, a to je da je Srbija oduvek bila i ostala deo Evrope, bez obzira što formalno još uvek nemam papir da smo članovi EU.

Sve su ovo koraci na putu ka EU i nisu mali i nisu zanemarljivi. Mislim da je dobro praviti ih baš sa ovih pozicija, sa pozicija kulture koja je negde sinonim za civilizaciju, bez razlike o kojoj državi govorimo, koga se tiče. Tamo gde kulture nema, nema ni normalnog življenja.

U tom smislu ste dobili težak zadatak i nekako u ovim teškim godinama za državu Srbiju kultura je često znala da bude, uslovno rečeno, oštećena. Ja ne mislim da se kvalitet rada, niti kulture, niti ustanova, niti radnika, meri po tome koliko će sredstava biti izdvojeno, ali jeste važno, jeste jako važno da o tome vodimo računa. Juče sam čula, mislim da je u poslaničkoj grupi neko od kolega komentarisao, Čerčilovu izjavu u vreme kada su nedostajala sredstva pa su predložili da se to uzme iz nekog fonda predodređenog za kulturu, odgovorio je – za šta ćemo ratovati ako odatle uzmemo sredstva.

Morali bi da budemo malo obazriviji u tom smislu, ali to sada nije tema, besmisleno je o tome govoriti. Malo smo se probali na to osvrnuti kada je tema bio budžet Republike Srbije i zaista tu nema mesta za kritički osvrt pod okolnostima da jeste budžet razvojni i da on jeste poređao prioritete, ne na uštrb kulture, prosto, sada imamo pod ovim okolnostima i, nažalost, neke ne važnije stvari ali prioritetnije, tako bih rekla, pa na kraju i taj nagoveštaj masovne vakcinacije. Ni to nije mali izazov i o tome smo imali priliku da čujemo da se nije lako snaći.

Treći zakon po redu, ministre Udovičiću, ja mislim da ste vi u ovom sazivu prvi put sa nama i dobrodošli kao zvanični predstavnik Vlade na temu jednog zakona, potvrđivanje ugovora između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.

Ja imam dvostruku odgovornost kada govorim o ovoj temi, pre svega kao predsednik Poslaničke grupe prijateljstva Srbije i Japana. Opet jedno tradicionalno prijateljstvo, ja bih rekla, opet prijateljstvo koje je imalo svoje oscilacije, kao i sva prijateljstva. Važno je da se ne raskinu, važno je da ne prestanu da postoje kao takva, ali jeste imalo svoj plus i minus od nekog perioda vladanja komunista pa naovamo. Danas nekako, čini mi se, ulazimo u jednu fazu ozbiljne saradnje. Ovaj sporazum u tom smislu jeste važan.

Ovaj Ugovor između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja potpisan je u Beogradu, ako se ne varam, 21. jula 2020. godine, a ne varam se, odnosi se na otklanjanje jedne anomalije koja bi loše uticala na sve naše buduće saradnje. Potreba za ovom vrstom ugovora javila se usled procesa globalizacije i te neke naše težnje da se granice brišu, ne samo u odnosu na države u regionu, tu smo već pokazali jasan stav i na koncu bili inicijator nečega što zovemo Mini Šengen, nego i šire.

Srbija mora biti otvoreno tržište za sve zemlje, za sve velike privrede. Japan definitivno jeste jedna od njih. U tom smislu je ovakav sporazum, ovo nije prvi sporazum ovog tipa, ja mislim da imamo već potpisane sporazume ovog tipa sa nekoliko država pre Japana, naše razmišljanje mora biti globalno i u tom smislu nam nije dozvoljeno da se ograničavamo. Tako da pozdravljam jedan ovakav sporazum, jednu ovakvu inicijativu i uopšte jedan ovakav iskorak, zato što će obezbediti prostor i za jednu drugu saradnju koja je privredna.

Negde u prilog tvrdnje da sa ovim sporazumom to ima veze je i nedavni dolazak japanske kompanije „Tojo Tajers“ u Inđiji, koja je odlučila da izgradi svoj pogon za proizvodnju guma za automobile i kamione. Vrednost te investicije je 382 miliona dinara. Ovo govorim zbog javnosti, ne zbog toga što bilo ko u ovoj sali ili bilo ko od vas ko predstavlja Vladu ne zna o čemu se radi, već da bismo shvatili da će ta fabrika zaposliti 560 radnika, da će parcela na kojoj se prostire imati oko 64 hektara i to je obezbeđeno, koliko ja razumem, od strane opštine Inđija, što govori o jednoj sinhronizaciji između svih organa vlasti u državi Srbiji, a što jeste važno.

Po planu bi trebalo da se u fabrici, koliko stoji u najavama, proizvodi pet miliona guma godišnje, koje će se izvoziti i na tržište EU i na tržište Rusije. Dakle, „Tojo Tajers“, jedan od najvećih svetskih proizvođača guma, osnovan je 1945. godine.

Ovde ću završiti tu priču o važnosti saradnje sa Japanom, ne zato što se ne bi imalo šta reći, nego zato što zaista ove brojke govore da će i za japanske privrednike jedan signal da je „Tojo Tajers“ kao jedan od većih proizvođača i giganata japanske privrede došao u Srbiju, biti svakako motiv. A za nas je to potvrda da smo ovaj deo posla koji se tiče jednog stabilnog tržišta jedne zemlje koja obećava zaista uradili kako treba.

Sporazum o kome danas govorimo i za koji će poslanici SPS, u čije ime danas govorim kao ovlašćeni predstavnik, svakako glasati je jedan kontinuitet dobre saradnje i ja se nadam, ne samo sa Japanom. Svi ostali naši bilateralni odnosi koji, opet kažem, tradicionalno su dobri i bez obzira što, ja moram i na to da se osvrnem, Japan jeste priznao nezavisnost Kosova, ali smo imali jednu simpatičnu situaciju u momentu za nas jako važnu, u vreme kada je aktuelni predsednik Skupštine bio ministar spoljnih poslova, a to je da je Japan, ako se ne varam, bio uzdržan kada je bilo u pitanju glasanje za prijem Kosova u Unesko i u Interpol. To su postupci koji su važniji od onog gorkog ukusa koji smo imali kada je Japan priznao Kosovo. Jer, to šizofreno priznanje Kosova koje se desilo u nekom trenutku u svetu, bilo je zaista bez naše reakcije, pa većina zemalja, gotovo to mogu i da tvrdim, nije ni imala svest o tome koliku štetu nanosi Srbiji sa jednim takvim priznanjem koje je bez pokrića.

Japan je ovakvim potezom uzdržanosti na jednu važnu temu, zaista za nas važnu temu, pokazao u stvari taj svoj prijateljski odnos, a možda i nama objasnio koliko smo u određenom trenutku na jednu važnu temu ostali kao država nemi.

Ali, opet, da ne bih skrenula sa onoga što je tema i umanjila ono što je važnost tačke dnevnog reda, ja ću se ovde svakako zaustaviti.

I kao četvrto, ali ne i najmanje važno – Potvrđivanje Ugovora o zajmu (Izgradnja auto-puta E-80 Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik, faza 1) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Ugovor je potpisan 25. novembra 2020. godine. Svrha projekta je pomoć u izgradnji deonice auto-puta, približne dužine oko 32 km, prema standardima polu-profila auto-puta između Niša i Pločnika u Republici Srbiji, koja je deo E-80 rute Niš-Merdare. Ovo je zajam od 85 miliona evra, period raspoloživosti zajma je do 31. decembra 2026. godine, što je i rok za završetak radova.

Projekat je važni deo rute sedam, kao veze između rute šest i koridora XS, povezujući Niš sa Albanijom i Jadranskim i Jonskim morem i njihovim lukama. Time će se postići poboljšanje veze Bugarske, Srbije i Albanije. Nije ovo nevažno. Čitam ove zvanične podatke potpuno svesno, da ne pogrešim, jer, možete biti koliko god hoćete pametni, ovo je struka koju čovek mora da poštuje kada o njoj ne zna mnogo, a ja, na moju veliku žalost, ne znam. Kada bih imala kapacitet jednog Milutina Mrkonjića, danas bih znala o čemu govorim, ovako moram da pročitam ono što su fakti.

Projekat će sprovoditi privredno društvo Koridori Srbije, što je takođe važno, jer mislimo da domaći subjekti treba da rade sve ono što je moguće uraditi i ova deonica auto-puta dolazi do mesta Pločnik za koji ja, sticajem okolnosti, baveći se ovim zakonima, dođoh do podatka da se u Pločniku nalazi jedan arheološki lokalitet Vinčanske kulture u istoimenom selu nadomak obale Toplice i nedaleko je od Prokuplja.

To je kompleks naselja iz mlađeg kamenog doba i prostire se na površini od 110 hektara, a otkrića iz prve decenije XXI veka ukazuju da je reč o najstarijem metalurškom mestu na svetu. Sam lokalitet je značajan i po pronađenim ostacima keramike i primercima figuralne plastike.

Negde početkom septembra 2009. godine počela je izgradnja rekonstrukcije Neolitskog sela, a postoje zamisli da se lokalitet turističkim vozom poveže sa Prokupljem, Kuršumlijom i Đavoljom Varoši.

Evo nas opet kod jednog od onih bisera Srbije koje ona u sebi ima, koje čak ni mi koji u njoj živimo nismo znali do kraja... pre nego nas je, nažalost, korona naterala da upoznamo svoju zemlju, jer nismo mogli da se divimo tuđim.

Ja verujem da će arheološko nalazište i lokalitet koji se nalazi u Pločniku biti sada još atraktivniji činjenicom da se ova deonica završava i da nije naivna kopča i tranzitna, ako hoćete, pa je važno reći da ponekada ti putevi vode tačno onamo kuda treba da prođu, da bi ceo svet i svi oni koji imaju ambiciju za putovanjima upoznali tradiciju i kulturu naše ne tako velike, ali lepe Srbije, koja zaista obiluje biserima različitog tipa.

Ističe mi lagano i vreme. Na kraju ću naglasiti da će poslanici Socijalističke partije Srbije svakako glasati za sva četiri predložena zakona i da smo, kao i do sada, mislim da je jutros o tome predsednik Skupštine govorio, radili u skladu sa, pre svega Poslovnikom, ali najpre sa potrebom građana da se njihov kvalitet života unapredi poboljšanjem nekih zakona.

Kada je u pitanju 2021. godina, ja sam gotovo sigurna da ćemo se viđati, naročito sa ministarkom kulture.

Uvek imam problem ove rodne ravnopravnosti kada zaletim se da kažem - sa ministrom kulture, a onda shvatim da to nije dobro, ali mi ovo „ministarka“ zvuči nekako još od Nušića na ovamo, kako bih vam rekla…

Sve u svemu, sigurna sam da postoje zakoni iz oblasti kulture i informisanja kojima ćemo se baviti. Poznavajući Maju Gojković, znam da će se to brzo desiti. A sve ostale zakone koji su pred nama, u 2021. godini sa zadovoljstvom ćemo i analizirati i pomoći da možda budu za nijansu kvalitetniji od onoga što kao izvršna vlast predložite. Hvala vam.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

To se zove kvalitetna koaliciona saradnja, kolega Marinkoviću.

Poštovanje za premijerku Srbije i ministre Vlade Republike Srbije.

Ovde smo čuli dosta kvalitetnih odgovora i zaista u samom finalu, moje prvo pitanje jeste bilo upućeno ministarki bez portfelja profesoru Slavici Đukić Dejanović, a ticalo se, pre svega, populacione politike kao najosetljivijeg pitanja i negde smo i kao Skupština Srbije i kao Vlada naglasili da to jeste najveći i najvažniji zadatak, pre svega, koji ste dobili od predsednika Republike.

Ja znam da ste u odgovorima i do sada kolegama mahom objasnili koliko je ministarstvo uspelo da uradi za ovaj kratak vremenski period, iako ovde govorimo zaista o rezultatima koji će se videti tek posle određene vremenske distance, jer prosto, povećanje nataliteta nije nešto što daje trenutno rezultate.

Drugo što želim da, pre svega, čujem od premijerke Vlade Republike Srbije, to je, zarad javnosti, ne zarad nas koji smo u ovoj sali, mi znamo šta je naš najveći nacionalni interes, a to je očuvanje Kosova i Metohije, ali želim da u ime Vlade kažete i odgovorite na sve one insinuacije koje stižu iz Prištine kao posledica nemoći, pre svega, novoformirane vlade Aljbina Kurtija, koje su bazirane na određenim pretnjama i tiču se nekakvih mera reciprociteta, o kojima, ja gotovo mogu da tvrdim, čak ni sam Aljbin Kurti ne zna kako bi izgledale, niti mogu da postoje, jer ono što je bio odnos Beograda prema Prištini i takozvanom rukovodstvu te tzv. samoproglašene republike Kosovo, bilo je više nego korektno, ako danas opravdanje traže za svoje takse koje nemaju osnova ni u čemu što je civilizovano, u nekakvim reciprocitetima. Onda vas molim da zarad naroda Srbije, a potpuno svesno u ovom tajmingu, kažete šta je to što će Vlada Srbije nedvosmisleno raditi svih narednih godina, bez obzira što smo pred izborima i pred formiranjem nove Vlade?

Dakle, želim da čujem ono što već znam, ali zbog javnosti Srbije, da Srbija nikad neće odustati od odbrane svog, pre svega, suvereniteta, kroz jednu akciju povlačenja priznanja. Žao mi je što ministar Dačić nije tu, ali znam da je to bio program cele Vlade i da ste sarađivali, pa vas molim da u njegovom odsustvu, eto, zarad javnosti, odgovorite na pitanje. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženo predsedništvo, kolege narodni poslanici, pitanje je upućeno Kancelariji za Kosovo i Metohiju, direktoru Kancelarije.

Naime, radi se o gospodinu Svetomiru Bačeviću koji je pre par dana uhapšen u Peći pod optužbom od strane privremenih vlasti u Prištini da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništava.

Kancelarija za Kosovo angažovala je advokata u odbrani ovog nedužnog Srbina i ja postavljam pitanje, uz navođenje činjenica šta se tačno dogodilo. Milić – Bačević koji je bio toga dana zajedno sa svojim bratom u pokušaju da izvade dokumenta u Peći, a sve u cilju da 37 ari uzurpiranog zemljišta vrate u svoj posed i objasne se da nije prirodno da neko sagradi kući na nečemu što je vaše.

Dakle, gospodina Svetomira Bačevića koji je napominjem oslobođen obaveze služenja vojnog roka zbog svog zdravstvenog stanja, optužili su za težak ratni zločin protiv civilnog stanovništva bez dokaza, na bazi svedočenja Samija Čekua koji je rođeni brat Agima Čekua.

Optužen je da je maltretirao izvesnu Hatidžu Kadriraj, Hadrijaj u stvari, koja je ni manje ni više, sestra od tetke Ramuša Haradinaja. Optužbe su apsolutno netačne i sam rođeni brat Svetomira rekao mi je – ako bi 1% od onoga što stoji u toj optužnici bilo tačno ja bih insistirao da ga streljaju. Dakle, govorimo o čoveku koji pre svega nema mogućnosti zbog svog zdravstvenog stanja da u bilo čemu učestvuje, a pouzdano se zna i mislim da država ima podatke da nije bio angažovan za vreme NATO agresije kao pripadnik niti vojske, niti policije, niti rezervnog sastava u bilo kom smislu.

Dakle, imamo pred nama slučaj koji nije prvi, nažalost, ali se ja bojim da neće biti ni poslednji, jednog klasičnog zastrašivanja. Govorim o porodici koja je živela i još uvek ima kuću u selu Belo Polje nadomak Peći. Slučajno ili namerno, najzainteresovaniji za otkup zemljišta srpskog Belo Polje, ni manje ni više, nego Sami Čeku. Procena je da je do sada preko 20 miliona uložio u otkup zemljišta.

Dakle, bilo koji Srbin, kao što je porodica Bačević, koja ima potrebu da se vrati na svoje vekovno ognjište, kada shvate da zaista ozbiljno to žele onda jednog od njih uhapse pod lažnim optužbama.

Ja znam da je advokat bio na tom prvom ročištu koje je zakazano, da su gospodina Svetomira izveli okovanog kao najgoreg zločinca, ali ono što ne znam to je kako je moguće da jedna tako, uslovno, odgovorna vlast koja predstavlja privremene organe u Prištini od 1999. godine i teškog zločina nad Maricom Mirić. Svi se sećate tog slučaja devojke koja je bila ometena u razvoju, koja je silovana i zaklana pre majkom. Nikada nisu nađeni počinioci ovakvog zločina, ali na bazi tvrdnje Samija Čekua uhapšen je Svetomir Bačević za maltretiranje izvesne gospođe, čak tu nema navoda ni o kakvom se maltretiranju radi.

Medijski spin je širi od svega ovoga. Oni su prikazivali snimke za koje, na inostranim televizijama istina, niko ne može da ih prepozna. Porodica je šokirana. Znam da je Kancelarija za KiM uradila sve što može, ali molim za odgovor kako je prošlo to prvo ročište i kakve su procene advokata angažovanog od strane Kancelarije za KiM.

Ono što je nezvanično, ali bi možda moglo biti upućeno eventualno i na adresu ministra policije, jeste da li su tačni navodi da Sami Čeku ima neke poslove i nesmetano često iz Peći dođe do Novog Pazara. Govorim o čoveku koji sam priča o svojim ratnim zločinima kao poduhvatu.

Dakle, pitanje na ove dve adrese i nada da će porodica Bačević doći do pravde. Samo ću na kraju još reći da je do novembra meseca u 2020. godini 63 napada bilo na pripadnike Srba na teritoriji KiM. To govori o pravima koja se ne poštuju i koja se nemaju. Hvala vam.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, nadovezaću se na pitanje koje je u utorak u terminu za postavljanje pitanja Vladi postavio kolega Hasani, premijerki Srbije Ani Brnabić.

Bilo mi je toga dana moram priznati malo šokantno šta to slušamo, a slušala sam pitanje o tome kada će nacionalna manjina albanska dobiti prava u Srbiji. Ja danas pitam da li je kolega Hasani mislio na manjinu koja je proterala 250.000 nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije i o tome može da svedoči bar 15 mojih kolega u ovoj sali u ovom trenutku?

Zašto se kasnije ispostavilo da pitanje kolege Hasanija nije ni malo slučajno, zato što je iz hola Narodne skupštine Republike Srbije najbrutalnije optužen predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije i ministar spoljnih poslova. Najveće nacionalno pitanje je pitanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ponovo su vratili na sto međunarodnih faktora, a onda su brutalno optuženi rečnikom Bedžeta Pacolija da su ta povlačenja priznanja plaćali nekim novcem.

Uvažene kolege, moje pitanje nije samo za Vladu Republike Srbije, moje pitanje je i za sve nas. Kada smo polagali zakletvu kao narodni poslanici, da li smo imali svest šta u toj zakletvi piše? Da li smo tada znali da smo u obavezi da štitimo, pre svega, nacionalni i državni interes? Šta je danas toliko važno i toliko važnije od državnog interesa da se na tako brutalan način iznesu laži u holu Skupštine Republike Srbije? Šta je povod da se ostavi prostor da se danas u dnevnim novinama citiraju kojekakvi savetnici nekakvog Bedžeta Pacolija u smislu - rekli smo vam da Srbija i Dačić plaćaju ta priznanja?

Šta je povod da zažmurimo nad činjenicom da je priznanje takozvane države Kosovo plaćeno novcem koji je napravljen isključivo trgovinom organima iz „žute kuće“? Šta je razlog da zažmurimo nad srpskim žrtvama i kažemo da je to tržište na zapadu bilo vrlo razrađeno, a da su žrtve bili i deca i starci i sve ono što nije albansko sa Kosova i Metohije? Kako niko nije doveo u pitanje novac koji smo platili lobiste, svejedno je da li je u američkom Kongresu ili u Briselu, da zastupaju tu secesiju koja se dogodila, nego smo smogli hrabrosti samo da pitamo i da optužimo ministra Ivicu Dačića za nešto za šta se zaista ne može optužiti?

Sve ono što stoji iza nas kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nažalost, meri se nebrojenim grobljima koja su porušena, manastirima, crkvama, da ne govorim o kućama, da ne govorim o imovini ljudi koji su proterani ili su ostali da još uvek tamo žive i trpe torturu na dnevnom nivou.

Pravoslavno groblje u Lipljanu ponovo je srušeno 16. decembra, dakle, pre nepunih desetak dana. Ja pitam direktora Kancelarije za Kosovo, pošto sam sigurna da je Kancelarija za Kosovo intervenisala, da li je bilo kakav odgovor stigao od Kejfora u smislu da mi znamo ko uporno ponavlja ovaj vandalizam i ruši srpska groblja? Evo, kolega kaže Bedžet Pacoli, ja nemam dilemu da ste vi u pravu, mene plaši jedna druga stvar. Bila sam sigurna da se mi ovde moramo braniti od nekakvog rukovodstva takozvane države Kosovo. Od pre dva dana gotovo sam ubeđena da mi predstavnike te vlasti imamo i u Beogradu.

Šta znači da u Skupštini Srbije, evo kolega Rističević, hvala na sugestiji, kaže da su to ambasadori. Moglo bi to možda i tako da se zove, ja to jako teško prihvatam. Ali, ono što moram da tražim od Vlade Republike Srbije, to je da se na krivičnu odgovornost, pre svega pred organima koje ova država ima i u punom su kapacitetu, pozovu svi oni koji iznošenjem ovakvih brutalnih laži, za bili čiji račun, urušavaju sistem i optužuju sam vrh Republike Srbije zato što brani svoj suverenitet. Obaveza je Vlade Republike Srbije i mi smo kao poslanici zato dali poverenje Vladi, da se sa ovakvim načinom funkcionisanja i rušenja države obračuna jednom za svagda. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, a ono se odnosi na jedan ozbiljan društveni, odnosno socijalni program pre svega.

U pitanju su deca i lica sa posebnim potrebama, kojih u Srbiji ima nekoliko hiljada, koja zahtevaju celodnevni nadzor i negu. O većini ove dece brinu njihove biološke porodice, a jedan broj je smešten u ustanove socijalne zaštite.

Nekoliko puta je pokretana inicijativa da se reši status roditelja dece sa invaliditetom koji se sami staraju o svojoj deci i brinu o njihovom zdravstvenom stanju, odnosno neguju ih 24 časa.

Prilikom donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine, poslanička grupa SPS, u saradnji sa jednim brojem udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama, uspela je da izdejstvuje zakonsko rešenje po kojem pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ima roditelj koji sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju zbog čega ne može da bude radno angažovan opravdano. Dakle, takav roditelj ne može da zarađuje za svoju porodicu.

Takođe, postoji građanska inicijativa sa preko 150 hiljada potpisa sa zahtevom da se sa hraniteljima izjednači status roditelja dece sa invaliditetom od 100%, odnosno da se usvoji zakon roditelj-hranitelj.

Za usvajanje jednog ovakvog zakona ili za unošenje odredbi koje se odnose na status roditelj – hranitelj u postojeće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu i Zakon o socijalnoj zaštiti, postoji niz opravdanih razloga, od psiholoških, socijalnih do ekonomskih, jer život dece sa posebnim potrebama u biološkoj porodici jeste najadekvatnije rešenje. Samo porodica pruža sve oblike podrške i zaštite svom detetu u ovakvim slučajevima.

Kada je u pitanju ekonomski razlog, za državu je takođe adekvatnije rešenje da se ova deca zadrže u svojim porodicama, a ne da se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, koje su i skupe, a i nema ih dovoljno.

Da napomenem, to je praksa u najvećem broju razvijenih zemalja i praksa mnogih zemalja članica EU.

S tim u vezi, želim da pitam ministra Đorđevića da li postoji razmišljanje o prihvatanju građanske inicijative o donošenju zakona roditelj-hranitelj, kojim bi se izjednačio status i položaj bioloških roditelja koji sami brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama sa statusom hranitelja koji za staranje o ovoj deci dobija materijalnu naknadu od države.

Smatramo da država treba ovo važno socijalno pitanje da reši upravo na način kako se predlaže inicijativom roditelja. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -