SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 24.07.2020, 11:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege, građanke i građani Srbije, čuli smo već nekoliko puta, raspravljamo o rebalansu budžeta, jednoj od najvažnijih tema kada je u pitanju Skupština Srbije, pošto je samo budžet važniji od rebalansa.

Uvaženi ministre, i vi i ja sedeli smo u ovoj sali i kada smo donosili budžet za 2020. godinu, ni pod pretpostavkom da ćemo se sresti sa nečim što se zove „Kovid 19“, odnosno korona virus, posle koga, sasvim je jasno, svet više nikada neće biti isti.

Kako se Srbija snašla u momentu prvog udara pandemije, govorile su moje kolege u nekoliko navrata. Zaista, možemo samo da pohvalimo ulogu Vlade i države kada je u pitanju taj prvi talas koji nas je zatekao, iznenadio ili bio neočekivan, ili kako god, srpski je potpuno bilo da mi ne verujemo baš da možemo biti izloženi jednom takvom smrtonosnom virusu koji je zaustavio maltene ceo svet.

Međutim, to se ipak dogodilo. Izazvalo je naveće posledice posle Drugog svetskog rata u globalnoj ekonomiji. Nekako, prvi na udaru bili su upravo oni sektori na koje smo mi planirajući budžet negde primarno i računali, a to je sektor turizma, ugostiteljstva, saobraćaja, rekreacije, zabave i, naravno, privrednih subjekata.

U nekoliko talasa je Vlada Republike Srbije pomagala ugroženim kategorijama i ja se neću u ovom trenutku baviti setom mera koji su iza nas. O tome ste govorili i u svojoj uvodnoj reči, a govorile su i moje kolege, iako je uvek dobro podsetiti javnost da smo ostali grubo rečeno na nogama, bez obzira što taj udarac uopšte nije bio mali.

Kada uzmemo u obzir činjenicu da je usled korona virusa u jednom trenutku život potpuno stao, onda bi samo zluradi komentari danas mogli biti da je naš deficit ko zna kako strašan, ko zna kako tragičan. Jeste, da, veći je od onoga što smo projektovali, ali kao što ste i sami rekli i pokazali tabele, daleko je bolji od svih zemalja u okruženju i od ozbiljne većine u Evropi.

Ono što želim da kažem, jeste da me raduje najpre činjenica da ste kroz ovaj rebalans obezbedili dodatna sredstva za Ministarstvo privrede koja, koliko sam razumela u obrazloženju, idu upravo u ovom trenutku javnom sektoru, kome se opet mora pomoći. Ali, ima još jedna stavka koja je apsolutno za svaku pohvalu, a to je podrška turističkim agencijama, ljudima koji su zaista bili izloženi i na ozbiljnom udaru kada je u pitanju korona virus. Nisu to najugroženije kategorije, ali posle mene će svakako govoriti moje kolege, suludo bi bilo da ja objašnjavam koliko je pretrpela kultura ako u poslaničkoj grupi imam Jelicu Sretenović ili u kakvom je problemu bio naš zdravstveni sistem ako imam doktorku Vesnu Ivković. Svako će govoriti iz svog resora o tome koliko je korona ostavila traga, koliko smo uspeli da se izborimo i koliko je tek pred nama.

Ono što ću reći svakako, gospodine ministre, jeste da ćemo se brzo ponovo sresti kada budemo donosili budžet za 2021. godinu. Ja nam zaista svima želim da ta 2021. godina bude godina koja će rešiti problem korona virusa nekom vakcinom koja će umiriti pandemiju i vratiti svet bar delimično na staro. Međutim, ukoliko se to ne desi, čini mi se da je naša prednost u činjenici da ćemo još racionalnije moći da isplaniramo budžet za 2021. godinu.

Slažem se, akcenat uvek mora biti pre svega na privredi, pre svega na onim delatnostima koje Srbiju održavaju i u tom smislu podržavam diskusiju kolege koja se ticala poljoprivrednih proizvođača i svih subvencija koje se tiču poljoprivrede. Srbija je ipak zemlja u kojoj bi poljoprivreda morala da ima najveći primat, ali čvrsto verujem da ćete najpre vi, a onda i sve vaše kolege ministri i novi saziv Vlade, kod budućeg projektovanje, odnosno projektovanja budžeta za 2021. godinu setiti se i još po nekih kategorija koje su možda ili jesu sigurno i ovim rebalansom, pa čak možda i budžetom koji smo doneli delimično bile oštećene.

Moramo svi zajedno da prepoznamo poruku koju nam je nekako ostavila korona u 2020. godini. Ono što nas je naučila, ili nas je odučila od onoga što smo mi uvek imali kao definiciju, pre svega kao srpski narod, odnosno uopšte balkanski narodi, a to je okupljanja, srdačnosti, naučila nas je da mora da postoji distanca, ali bi bilo dobro i da ne podlegnemo do kraja toj distanci i ne zaboravimo da ipak jedni drugima moramo pružiti ruku.

Zašto sve ovo kažem? Zato što i kod rebalansa budžeta mi imamo diskusije koje su subjektivne krajnje, nisu čak ni subjektivne, opet su pokušaji zloupotrebe. Ne postoji rebalans budžeta koji ne može biti kritikovan, kao što ne postoji ni jedan koji ne može biti hvaljen. Tu je samo ugao gledanja užasno važan. Ali, jako je važno ne zloupotrebljavati ovakvu situaciju da bi se prikazala jedna slika koja ne stoji, a to je slika da je bilo koji deo teritorije Republike Srbije ovim rebalansom oštećeniji u odnosu na drugi.

Zaista ne vidim da je rebalans budžeta imao, odnosno da je bilo ko u Vladi imao takav pristup, tako da su neke diskusije od jutros, koje su probale da nam objasne kako su ugrožene opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, samo još jedna potvrda onoga čega se grozim i jako plašim, a to je tog secesionističikog pristupa svemu, pa i budžetu Republike Srbije. Eto, mi ćemo i na taj način probati da opet nešto čupnemo ili pokažemo kako smo dobili manje.

Dakle, ako u sred korone o rebalansu treba da razgovaramo na način što ćemo to meriti svako iz svog sela ili atara, onda smo neozbiljni. Ako pogledamo sve što je pred nama, ponovo kažem, neću vam čestitati, to je vaš posao, zato smo vas birali, ali mi se čini da ste uradili najbolje što ste mogli. Čvrsto verujem da i ako ima nedostataka u ovom rebalansu, koji se sada, opet kažem, usvaja neposredno pre usvajanja budžeta, i to je ono što nas je korona naučila, a to je da može da se dogodi i da imamo vrlo brzo razmatranje i rebalansa budžeta za tekuću godinu i usvajanje za sledeću, onda čvrsto verujem da ćete sagledati sve eventualne mane koje ovde postoje i da ćete to u budžetu za 2021. godinu kvalitetnije predvideti, raspodeliti i učiniti sve za dobrobit građana Srbije.

Završiću na način što ću reći da ćemo svakako podržati rebalans budžeta kao poslanička grupa SPS, ali i uz napomenu da zaista pre svega želim da verujem kao čovek da smo negde blizu rešenja ove kovid krize, da smo kao čovečanstvo naučili lekciju i zaslužili da dobijemo neku vakcinu koja će zaustaviti divljanje ove pandemije, jer brojke jesu zastrašujuće.

Moglo bi da se o rebalansu govori i duže i šire i sa podacima i sa brojkama, ali vodeći računa i o tome da se treba najpre sačuvati i brzo uraditi sve ono što zavisi od svakog od nas, ovde ću završiti svoju diskusiju.

Zahvaljujem se vama na obrazloženju, zahvaljujem se na strpljenju da saslušate sve nas, jer svi imamo svoj ugao gledanja, ali je važno da znate da parlament u ovom trenutku apsolutno stoji uz svoju Vladu kojoj je dao poverenje. Hvala vam.

Prva posebna sednica , 28.10.2020.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo Brnabić, uvaženi kandidati za buduće ministre i najpre građani i građanke Srbije, važan zadatak je pred nama i ja sam nekako imala planiranu diskusiju, istina, u nekom drugom smeru od onog koji ću sada koristiti. Malo su me inspirisale kolege i možda vratile na jednu temu kojom ne da se ne bih bavila, ne da nije važna, nego je, prosto, smatram temom nad svim temama.

Vaš ekspoze je sadržajan, pokazuje da imate nameru da nastavite samo brže i odlučnije, da realizujete sve ciljeve koji nisu mali i što je najvažnije svi su za dobrobit svih stanovnika države Srbije. U tom smislu ste predstavili kandidate za ministre, kako ih zovete vaš budući tim, i nema razloga da vam ne verujemo da ćete uspeti.

Kada pogledamo sastav parlamenta nema dileme da ćete biti i kritikovani, ali kada kažem kritikovani onda mislim konstruktivno. Onda zaista ne mislim da će se često dešavati ono što smo danas čuli, a to je da budete vređani bez osnova.

Ja to moram da kažem po dva osnova pre nego se vratim na vaš ekspoze. Najpre, kao poslanik koji dolazi iz Peći i čini mi se da mi je to glavna preporuka, možda i veća da govorim o nacionalnoj manjini Albanaca nego nekih od mojih kolega koji su to probali da kažu ili pročitaju šta im je napisano.

Koliko su ugrožena ljudska prava? O tome možemo da razgovaramo. Koliko treba unaprediti manjinska prava? O tome imamo nameru i da razgovaramo i da radimo. Shvatila sam da je Gordana Čomić zadužena, a Gordana Čomić ako nešto ume, ume da radi.

Mi smo danas ovde čuli jednu potrebu da se prikaže nekakva žrtva koja ne postoji pred nekim ko bi trebao da bude ili ona dobra baka koja ima jedno malo nevaspitano dete, pa kada ono napravi neki belaj, ona kaže: „Dobro, čekaj, jeste malo, ali daj da vidimo kako da mu pomognemo“. Ne bi sve to bilo strašno ni da sa tim umazanim prstićima mi probamo da čupnemo nešto što se ne sme dirati, pitanje je samo čime smo umazali te svoje prstiće, šta nam je krajnji cilj, da li smo zaista glasnogovornici nacionalne manjine ili imamo neke druge težnje koje nas vode u smeru dalje neke secesije i stvaranja nečega na šta mi koji sedimo ovde nemamo pravo da pristanemo u životu, a to je „velike Albanije“.

U tom smislu, obaveza je moja da najpre kažem da će mi glavni zadatak biti da štitim pravo svakog čoveka, a vama ću apsolutno pomoći da ukoliko se desi bilo kome od mojih kolega da im, ne daj Bože, u Preševu, Bujanovcu ili Medveđi neko polomi groblje kao što je to neko radio u mojoj rodnoj Peći, ja ću biti prva koja će tražiti krivce, da im ne daj Bože neko pobije decu koja su izašla na kupanje u podne dana, ja ću takođe biti opet najglasnija da se utvrdi ko je kriv.

Ako nemamo osećaj da na taj način govorimo u Skupštini, bilo bi sjajno da ne govorimo nikako i da ne pokušavamo da napravimo žrtvu od sebe u Srbiji koja je žrtva, pa malo je reći žrtva, u Srbiji u kojoj ja govorim u ime 250 hiljada raseljenih ljudi.

Dakle, nemojte mi o ljudskim pravima sa pozicije nekoga ko se slobodno kreće preda mnom, koja to ne može u svom rodnom kraju.

Ovde ću završiti, sve ono što bih dalje rekla, pre svega zato što naviru emocije, preteraću, a drugo i zato što oni koji su isprovocirali ovakvu moju reakciju i ne vrede više od ovoga.

Ono što je jako važno, naglasili ste u vašem ekspozeu, to je da će i dalje primarno biti bavljenje demografskom politikom, našim natalitetom, koji je važan. Ja se naročito radujem da ćemo se baviti ljudskim i manjinskim pravima. I tu jedan osvrt sa pozicije žene, pre svega, jer to tretira i rodnu ravnopravnost. Opet nemam dilemu kako će to da izgleda, ja potpuno svesno hvalim Gordanu Čomić, zato što ne pripada mojoj političkoj stranci, a znam da je vredelo podržati je kada je tražila i podnela zakon o 40% žena.

Hvala vama koji ste prevazišli naša očekivanja i vaš kabinet sada broji 50% žena. To obećava, a nama daje zadatak da se još ponekim zakonima u međuvremenu i u mandatu pozabavimo.

Sigurna sam da ćete biti izabrani, da kažem, u ime poslaničke grupe SPS da ćemo dati podršku, to bi bilo suvišno. Skratiću svoj govor, pre svega, poštujući apel predsednika Skupštine da što pre izaberemo Vladu, a i da ostavim svojim mlađim kolegama vremena da se i oni obrate, jer mladosti pripada budućnost. Hvala.

Prva (konstitutivna) sednica, 22.10.2020.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi članovi predsedništva, poštovane kolege, najpre ću kao i sve moje kolege čestitati svima nama na novom mandatu i poželeti nam uspeh u radu u periodu koji je ispred nas.

Danas, kao što smo već čuli, biramo rukovodstvo Skupštine Srbije i na moje veliko zadovoljstvo imam čast da govorim o predsedniku svoje partije, ali najpre o svom prijatelju. Da se ne radi o Ivici Dačiću, bilo bi mi teško da govorim posle Žarka Obradovića i Đoleta Milićevića, ali govorimo o čoveku o kome može dugo da se priča, jer je njegova biografija kompleksna.

Čuli smo pohvale, čuli smo i kritike. Moram na početku da kažem da nećemo uspeti da ga pohvalimo svi mi koji imamo potrebu i razlog onoliko koliko njemu u prilog ide jedna diskusija koja je danas probala da ga minimizira. Ne zbog toga ko govori, nego kada u negativnom kontekstu govori o Ivici Dačiću neko ko ima ambiciju da naruši suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, onda je glavna preporuka za Ivicu upravo to, on je pretnja jer će biti čuvar ova dva vrlo važna državna interesa.

Dakle, ako bih krenula da elaboriram tu diskusiju umanjila bih vrednost ove sednice. Neću to da radim. Zahvaljujem se na ovoj divnoj preporuci, sve što vama smeta za Srbiju je dobro, znači da je Ivica Dačić idealno rešenje.

Vratiću se na predsednika SPS i budućeg predsednika Skupštine Srbije i njegovu biografiju, ne na način što ću čitati, ne na način što ću naglasiti da je bio najbolji student, ni sam ne voli to da radi, već ću reći da sve te epitete koje Ivica ima upotpunilo je političko iskustvo i činjenica da je u proteklih 30 godina Ivica Dačić uvek bio neko ko se u interesu Srbije i za račun Srbije i njenih građana suočavao sa najtežim izazovima koji su pred njom bili. Proteklih 30 godina nisu bile lake, prekalilo ga je vreme i prekalili su ga problemi prekalile su ga tuđe ambicije da naruše ono što on najviše voli, a to je svoju državu.

Najveći zakonodavni organ Srbije nije nevažan. To je drugo po veličini funkcija, govorimo o predsedniku Skupštine Srbije koja predstavlja zakonodavnu vlast kao jednu od tri postulata sadržana u Ustavu Srbije. Dakle, zahvaljujem se i koalicionim partnerima koji su uprkos velikoj većini koju imaju, pružili ruku saradnje i socijalistima dozvolili da kao zajednički tim pomognemo u sprovođenju onoga što će biti najpre zakonodavna vlast.

Čulo se ovde i da je Ivica radio dobar posao kao ministar spoljnih poslova i da je šteta što je prekinut u tom delu. Ja ne mislim da je prekinut, ja mislim da je podignut na viši nivo. Ovo kažem, ne zbog nas koji sedimo u sali, nego zbog građana i građanki Srbije koji me slušaju, objašnjavajući da nema ovde nikakve istine u malicioznim izjavama koje čujemo od ljudi koji se valjda zovu opozicija, ne znam kako se to danas tretira u Srbiji. Nema ovde nikakvog poniženja ni za socijaliste, ni za Ivicu. Ivica Dačić je dobio drugu po veličini funkciju i po važnosti, ne po veličini, izvinjavam se, u Srbiji i to je samo kontinuitet politike koja je pokazala da ima apsolutno poverenje građana Srbije koja se meri sa preko 80%.

Sve ostalo su maliciozne pretpostavke, spinovi i pokušaji da se od svih nas zajedno, a ima nas mnogo, napravi jedna grupa, interesna najpre, koja ne znam na šta sve liči, čuli smo da ličimo i na neki partijski kongres. Ne, ličimo na predstavnike i jesmo predstavnici naroda koji nam je dao poverenje da u njegovo ime očuvamo najpre suverenitet i teritorijalni integritet. Sigurna sam da ono što je jedan od kolega naveo kao eventualnu Ivicinu manu, ili nešto što ne očekuju, a to je neki komentar, koji lično verujem da je izvučen iz konteksta, nećemo čuti u Skupštini, ja sam sigurna da nećemo. Ivica nije čovek čiji su manir uvrede, Ivica nije čovek koji voli da se svađa. Ivica je čovek koji, pre svega, voli svoju državu. Neće mu biti lako i nije ovaj zadatak lak, ali, koliko sam čula sve kolege i sve poslaničke grupe, pomoći će mu u radu, uključujući i poslanike SPS.

Želim, najpre kao i bivši poslanik, ali možda više od toga i kao žena u parlamentu, da se zahvalim predsednici Maji Gojković, u čijem smo mandatu uradili mnogo, ali ću naglasiti samo jednu stvar, ne zato što je najvrednija ili zato što su ostale manje vredne, nego ću naglasiti Zakon o 40% žena, za koji se najpre izborila lično. Možda jesmo svi pomalo pomogli, ali mišljenje i stav predsednice parlamenta u tom trenutku je bio presudan. Hvala vam na saradnji, hvala vam na onome što smo imali priliku da mi kao mlađi naučimo od vas i čvrsto verujem da će sve mlađe kolege ili kolege koji su prvi put poslanici imati šta da nauče od nas koji nešto malo iskustva imamo, a ima i onih koji imaju mnogo. To je još jedan od razloga zbog koga je jako važno što će predsednik parlamenta biti Ivica Dačić, jer se od njega najbolje uči i šta je parlamentarizam i šta je politika.

Ne želim ovim rečima hvale da zaista umanjim vrednost bilo koga, ali ćete me razumeti. Možda prvi put, posle ne kratkog staža poslaničkog u ovoj diskusiji, imam blagu tremu, to za mene nije manir, ali ja ovde govorim o nekome ko uživa zaista moje i veliko poštovanje i veliko poverenje. Kada govorite o prijateljima, onda je obično najteže da govorite.

Ono što je jako važno i što verujem da je mišljenje svih građana Srbije koji su ukazali poverenje sada već izvesno vladajućoj većini koja će se i kroz Vladu vrlo brzo uspostaviti u Srbiji, to je da je Ivica Dačić čovek za koga čak i ako niste glasali ne možete da ga ne poštujete i ne volite. On je čovek koji se ne mrzi. U tom smislu, suvišno je da sada kažem da će SPS glasati za svoj predlog, ali ću reći još jednom, hvala najpre na poverenju svima vama koji ste potpisima podržali ovakav predlog, a onda hvala i predsedniku Republike Srbije na poverenju ukazanom i socijalistima i Ivici Dačiću kao starom saradniku. Hvala vam.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

To se zove kvalitetna koaliciona saradnja, kolega Marinkoviću.

Poštovanje za premijerku Srbije i ministre Vlade Republike Srbije.

Ovde smo čuli dosta kvalitetnih odgovora i zaista u samom finalu, moje prvo pitanje jeste bilo upućeno ministarki bez portfelja profesoru Slavici Đukić Dejanović, a ticalo se, pre svega, populacione politike kao najosetljivijeg pitanja i negde smo i kao Skupština Srbije i kao Vlada naglasili da to jeste najveći i najvažniji zadatak, pre svega, koji ste dobili od predsednika Republike.

Ja znam da ste u odgovorima i do sada kolegama mahom objasnili koliko je ministarstvo uspelo da uradi za ovaj kratak vremenski period, iako ovde govorimo zaista o rezultatima koji će se videti tek posle određene vremenske distance, jer prosto, povećanje nataliteta nije nešto što daje trenutno rezultate.

Drugo što želim da, pre svega, čujem od premijerke Vlade Republike Srbije, to je, zarad javnosti, ne zarad nas koji smo u ovoj sali, mi znamo šta je naš najveći nacionalni interes, a to je očuvanje Kosova i Metohije, ali želim da u ime Vlade kažete i odgovorite na sve one insinuacije koje stižu iz Prištine kao posledica nemoći, pre svega, novoformirane vlade Aljbina Kurtija, koje su bazirane na određenim pretnjama i tiču se nekakvih mera reciprociteta, o kojima, ja gotovo mogu da tvrdim, čak ni sam Aljbin Kurti ne zna kako bi izgledale, niti mogu da postoje, jer ono što je bio odnos Beograda prema Prištini i takozvanom rukovodstvu te tzv. samoproglašene republike Kosovo, bilo je više nego korektno, ako danas opravdanje traže za svoje takse koje nemaju osnova ni u čemu što je civilizovano, u nekakvim reciprocitetima. Onda vas molim da zarad naroda Srbije, a potpuno svesno u ovom tajmingu, kažete šta je to što će Vlada Srbije nedvosmisleno raditi svih narednih godina, bez obzira što smo pred izborima i pred formiranjem nove Vlade?

Dakle, želim da čujem ono što već znam, ali zbog javnosti Srbije, da Srbija nikad neće odustati od odbrane svog, pre svega, suvereniteta, kroz jednu akciju povlačenja priznanja. Žao mi je što ministar Dačić nije tu, ali znam da je to bio program cele Vlade i da ste sarađivali, pa vas molim da u njegovom odsustvu, eto, zarad javnosti, odgovorite na pitanje. Hvala vam.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, nadovezaću se na pitanje koje je u utorak u terminu za postavljanje pitanja Vladi postavio kolega Hasani, premijerki Srbije Ani Brnabić.

Bilo mi je toga dana moram priznati malo šokantno šta to slušamo, a slušala sam pitanje o tome kada će nacionalna manjina albanska dobiti prava u Srbiji. Ja danas pitam da li je kolega Hasani mislio na manjinu koja je proterala 250.000 nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije i o tome može da svedoči bar 15 mojih kolega u ovoj sali u ovom trenutku?

Zašto se kasnije ispostavilo da pitanje kolege Hasanija nije ni malo slučajno, zato što je iz hola Narodne skupštine Republike Srbije najbrutalnije optužen predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije i ministar spoljnih poslova. Najveće nacionalno pitanje je pitanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ponovo su vratili na sto međunarodnih faktora, a onda su brutalno optuženi rečnikom Bedžeta Pacolija da su ta povlačenja priznanja plaćali nekim novcem.

Uvažene kolege, moje pitanje nije samo za Vladu Republike Srbije, moje pitanje je i za sve nas. Kada smo polagali zakletvu kao narodni poslanici, da li smo imali svest šta u toj zakletvi piše? Da li smo tada znali da smo u obavezi da štitimo, pre svega, nacionalni i državni interes? Šta je danas toliko važno i toliko važnije od državnog interesa da se na tako brutalan način iznesu laži u holu Skupštine Republike Srbije? Šta je povod da se ostavi prostor da se danas u dnevnim novinama citiraju kojekakvi savetnici nekakvog Bedžeta Pacolija u smislu - rekli smo vam da Srbija i Dačić plaćaju ta priznanja?

Šta je povod da zažmurimo nad činjenicom da je priznanje takozvane države Kosovo plaćeno novcem koji je napravljen isključivo trgovinom organima iz „žute kuće“? Šta je razlog da zažmurimo nad srpskim žrtvama i kažemo da je to tržište na zapadu bilo vrlo razrađeno, a da su žrtve bili i deca i starci i sve ono što nije albansko sa Kosova i Metohije? Kako niko nije doveo u pitanje novac koji smo platili lobiste, svejedno je da li je u američkom Kongresu ili u Briselu, da zastupaju tu secesiju koja se dogodila, nego smo smogli hrabrosti samo da pitamo i da optužimo ministra Ivicu Dačića za nešto za šta se zaista ne može optužiti?

Sve ono što stoji iza nas kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nažalost, meri se nebrojenim grobljima koja su porušena, manastirima, crkvama, da ne govorim o kućama, da ne govorim o imovini ljudi koji su proterani ili su ostali da još uvek tamo žive i trpe torturu na dnevnom nivou.

Pravoslavno groblje u Lipljanu ponovo je srušeno 16. decembra, dakle, pre nepunih desetak dana. Ja pitam direktora Kancelarije za Kosovo, pošto sam sigurna da je Kancelarija za Kosovo intervenisala, da li je bilo kakav odgovor stigao od Kejfora u smislu da mi znamo ko uporno ponavlja ovaj vandalizam i ruši srpska groblja? Evo, kolega kaže Bedžet Pacoli, ja nemam dilemu da ste vi u pravu, mene plaši jedna druga stvar. Bila sam sigurna da se mi ovde moramo braniti od nekakvog rukovodstva takozvane države Kosovo. Od pre dva dana gotovo sam ubeđena da mi predstavnike te vlasti imamo i u Beogradu.

Šta znači da u Skupštini Srbije, evo kolega Rističević, hvala na sugestiji, kaže da su to ambasadori. Moglo bi to možda i tako da se zove, ja to jako teško prihvatam. Ali, ono što moram da tražim od Vlade Republike Srbije, to je da se na krivičnu odgovornost, pre svega pred organima koje ova država ima i u punom su kapacitetu, pozovu svi oni koji iznošenjem ovakvih brutalnih laži, za bili čiji račun, urušavaju sistem i optužuju sam vrh Republike Srbije zato što brani svoj suverenitet. Obaveza je Vlade Republike Srbije i mi smo kao poslanici zato dali poverenje Vladi, da se sa ovakvim načinom funkcionisanja i rušenja države obračuna jednom za svagda. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, a ono se odnosi na jedan ozbiljan društveni, odnosno socijalni program pre svega.

U pitanju su deca i lica sa posebnim potrebama, kojih u Srbiji ima nekoliko hiljada, koja zahtevaju celodnevni nadzor i negu. O većini ove dece brinu njihove biološke porodice, a jedan broj je smešten u ustanove socijalne zaštite.

Nekoliko puta je pokretana inicijativa da se reši status roditelja dece sa invaliditetom koji se sami staraju o svojoj deci i brinu o njihovom zdravstvenom stanju, odnosno neguju ih 24 časa.

Prilikom donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine, poslanička grupa SPS, u saradnji sa jednim brojem udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama, uspela je da izdejstvuje zakonsko rešenje po kojem pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ima roditelj koji sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju zbog čega ne može da bude radno angažovan opravdano. Dakle, takav roditelj ne može da zarađuje za svoju porodicu.

Takođe, postoji građanska inicijativa sa preko 150 hiljada potpisa sa zahtevom da se sa hraniteljima izjednači status roditelja dece sa invaliditetom od 100%, odnosno da se usvoji zakon roditelj-hranitelj.

Za usvajanje jednog ovakvog zakona ili za unošenje odredbi koje se odnose na status roditelj – hranitelj u postojeće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu i Zakon o socijalnoj zaštiti, postoji niz opravdanih razloga, od psiholoških, socijalnih do ekonomskih, jer život dece sa posebnim potrebama u biološkoj porodici jeste najadekvatnije rešenje. Samo porodica pruža sve oblike podrške i zaštite svom detetu u ovakvim slučajevima.

Kada je u pitanju ekonomski razlog, za državu je takođe adekvatnije rešenje da se ova deca zadrže u svojim porodicama, a ne da se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, koje su i skupe, a i nema ih dovoljno.

Da napomenem, to je praksa u najvećem broju razvijenih zemalja i praksa mnogih zemalja članica EU.

S tim u vezi, želim da pitam ministra Đorđevića da li postoji razmišljanje o prihvatanju građanske inicijative o donošenju zakona roditelj-hranitelj, kojim bi se izjednačio status i položaj bioloških roditelja koji sami brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama sa statusom hranitelja koji za staranje o ovoj deci dobija materijalnu naknadu od države.

Smatramo da država treba ovo važno socijalno pitanje da reši upravo na način kako se predlaže inicijativom roditelja. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, na jednoj od sednica Narodne skupštine na prolećnom zasedanju, preciznije u maju mesecu ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim su pored ostalog tretirana i pitanja rada auto-škola i uslova za polaganje vozačkih ispita. Na osnovu zakona sačinjen je i podzakonski akt, Pravilnik za auto-škole kojim se od ovih organizacija traži ispunjenje dodatnih uslova u pogledu kvaliteta vozila za obuku vozača i jedna od važnijih izmena je da vozilo za obuku vozača mora imati ABS kočioni sistem ali i da se poligoni za obuku moraju prilagoditi što je veliki problem za auto-škole koje se nalaze na teritoriji grada Beograda iz prostog razloga jer se radi o poligonima, odnosno o prostorima koji su uglavnom parkinzi prilagođeni za obuku vozača.

Prema naknadno izvršenim anketama smatra se da čak 37,8% auto-škola ne može da ispuni ove uslove u roku utvrđenim zakonom i Pravilnikom i samim tim se dovodi u pitanje rad i opstanak ovih auto-škola čime veći broj zaposlenih može ostati bez posla. Kako bi se predupredio ovaj problem moje pitanje za ministra MUP nadležnog za sprovođenje ovog zakona, a to je da li se eventualno razmatra mogućnost produženja rokova za prilagođavanje auto-škola novim standardima kako bi se izbeglo zatvaranje više od trećine auto-škola, jer samo prilagođavanje kočionih sistema predstavlja značajne investicije za auto-škole, a da ne govorim o ostalim prilagođavanjima i adaptacijama koje moraju biti sprovedene? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -