SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedamnaesto vanredno zasedanje , 04.09.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, čuli smo do sada da je pred nama Predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma sa četiri države o ukidanju vizne obaveze za nosioce običnih i diplomatskih pasoša.

Ovi sporazumi su od izuzetnog značaja i to smo čuli u diskusijama svih mojih kolega koji su govorili pre mene, zato što raspravljamo o činjenici koja potvrđuje da Srbija vodi kvalitetnu spoljnu politiku koja je zasnovana na osnovnim principima i utvrđenim spoljnopolitičkim ciljevima, a to su ulazak u EU, saradnja sa Kinom, Rusijom i SAD, ali i sa svim ostalim zemljama sveta, posebno kada je u pitanju najveće nacionalno pitanje, KiM.

Za svaku ozbiljnu državu važno je da spoljna politika ima kontinuitet. I spoljnopolitički rad u proteklih pet godina je zaista takav. Ministre Dačiću nasledili ste teren na kome to baš nije bilo lako postići. Imali smo ministre spoljnih poslova koji se u prethodnom periodu nisu bavili svojim poslom i u tom trenutku imamo i to neslavno i za nas bolno proglašenje nezavisne države Kosovo od strane ja ću reći, jer na to imam pravo, albanskih terorista.

U tom trenutku propustili smo kao država da diplomatski odreagujemo i možda zaustavimo taj proces koji je bio čini mi se posledica euforije, ali evo praksa pokazuje i ozbiljne neobaveštenosti jednog velikog broja zemalja o tome šta se zapravo događa u južnoj srpskoj pokrajini.

Da je naša spoljna politika izbalansirana potvrđuje činjenica da je danas Srbija i uvažen i prihvaćen i poželjan spoljnopolitički partner. Uspeli ste čini mi se da malo i pomerite granice tih diplomatskih odnosa, jer ste svojim šarmom neretko na jedan vrlo simpatičan način objasnili u čemu su grešili.

Kada je u pitanju KiM, dozvoljavam sebi luksuz da sa punim pravom pre svega kažem hvala u ime građana Kosmeta, što onih koji su raseljeni, kojih nije malo, kojih je 250 hiljada, tako i onih koji na Kosmetu žive. Mi smo žrtve svega onoga što je neko sebi dozvolio da jednostrano proglasi, da jednostrano otme, da nas protera sa vekovnih ognjišta, da nas ostavi i nametne nam osećaj stranca u sopstvenoj državi, kršeći pri tom sva dokumenta, pre svega Rezoluciju UN 1244, Kumanovski sporazum. Da ne govorim o tome da Briselski sporazum i briselska dokumenta, apsolutno ne poštuju ni jednog trenutka.

Takav pristup prema KiM, bojim se otvara vrata i drugim separatističkim težnjama sa kojima se svet tek može suočiti i to je jedna ozbiljna pretnja. Slažem se da rešenje za pitanjem Kosova mora biti i obostrano prihvaćeno i optimalno, pre svega za Srbiju i srpski narod koji je državotvoran narod. Zašto ovo naglašavam? Zato, što su Albanci, nacionalna manjina, a ne državotvoran narod kao što su to bili Srbi u BiH i Srbi u Hrvatskoj.

Kada su u pitanju vaše aktivnosti i otpriznanje ne malog broja, 15 zemalja sveta, napominjem da je jako važno reći da to možda jesu male države, ali da svaka od njih ima svoj glas u Ujedinjenim nacijama. Srbija, na ovaj način čuva i koristi ugled i bivše SFRJ, kao nesvrstane zemlje i baštini jednu politiku nesvrstanosti kao temelj saradnje, pre svega sa azijskim i afričkim, ali i ostalim zemljama sveta koje cene suverenost i slobodu.

Ja sam sigurna da srpska javnost zna kojih 15 zemalja je povuklo svoje priznanje, međutim, jedna od četiri države koja je danas predviđena Sporazumom o ukidanju viza je i Surinam, za koju se čuju pošalice i stalno se spočitava da su to tamo neke male zemlje za koje samo zna Ivica Dačić, za Surinam smo čuli i pre. Oni su imali neke čuvene fudbalere, možda nije prirodno da ja to kao žensko kažem, ali kažu da je taj čuveni Rud Bulid bio baš otuda. Lepo je što ćemo se po tome sećati da postoji Surinam, ali je još bolje što danas imamo razloga da kažemo hvala Surinamu za otpriznanje Kosova. Hvala što ste vratili veru da u svetu postoje ljudi koji su spremni da preispitaju svoju odluku i promene je kada shvate da su nekome učinili nepravde. Hvala u ime sve one dece koja žive na KiM, okruženi žicom, okruženi nestabilnošću, okruženi strahom, pod strahom zaspe i pod strahom se probude.

Imamo i dve države koje nikada nisu ni priznale Kosovo i zaista im takođe dugujemo veliku zahvalnost. Međutim, ono što je važno i što želim da naglasim jeste da neke opozicione političke opcije pokušavaju da uporno umanje značaj procesa povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo. Ne zato što nemaju svest koliko je taj proces važan, sigurna sam da znaju da jeste, nego zato što bi da umanje učinak ove Vlade i učinak njenih ministara i sveukupnog državnog rukovodstva.

Važno je da se broj država koje povlače priznanje uvećava, važno je onako kako ste i rekli, da se na svetsku politički scenu ponovo pitanje Kosova vrati ne kao završeno, jer su ga do sada tako tretirali.

Na kraju, napraviću jednu istorijsku paralelu, a povod mi je obeležavanje pre svega 180 godina srpske diplomatije, ali i obeležavanje 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, koju je obezbedio naš prvi prosvetitelj i duhovnik, ali i diplomata Sv. Sava. Državna misao Sv. Save i njegova izreka jeste – Srbija je istok na zapadu i zapad na istoku. Ona je i danas putokaz kada je u pitanju politika ove Vlade.

Danas kada vodimo borbu za očuvanje državnog jedinstva i srce naše Srbije, KiM, ne možemo da se ne podsetimo Sv. Save. On je tada doneo Srbiji samostalnost crkve, ali i međunarodno priznanje Srbije kao samostalne države. Tim pre ste, ministre Dačiću dobili najteži zadatak, da kao neko ko je rođen u Prizrenu, jednom diplomatskom borbom proba da sačuva i odbrani ono što je, sigurna sam i pouzdano znam, najveća svetinja i za vas i za mene, ali i za većinski srpski narod.

Svesni istorijske odgovornosti koju danas nosimo, da sačuvamo ono što su naši preci ostavili, a to je bila jaka i međunarodno ugledna Srbija. Slobodna sam da kažem da ste gospodine ministre vi, kao i celo rukovodstvo države zaista preuzeli ovu istorijsku ulogu i odgovornost da sačuvate Srbiju i njenu južnu pokrajinu u njenom sastavu.

Da li će to biti lako, sigurna sam da ne. Da li vam je lako da slušate pretnje, koliko god ih paušalno shvatali, prihvatali. Gospodin Palma je rekao jednu lepu rečenicu, a to je da Ramuš Haradinaj nije uhapšen zbog krađe bicikle, uhapšen je zato što je bio na vrhu lanca trgovine ljudskim organima i to srpskim ljudskim organima. Kada iz tog tabora kome pripadaj i Bedžat Pacoli, krenu pretnje ka vama, moram priznati da osetim onaj strah koji vi evidentno nemate.

Međutim, verujem u pravdu. Ako ni u jednu drugu, onu Božiju. Verujem u upornost i u doslednost srpskog rukovodstva kada je u pitanju nedvosmisleni cilj da se sačuva celovitost države Srbije.

Socijalistička partija Srbije i njeni poslanici će svakako podržati predložena zakonska rešenja, a ja vam se još jednom, pre svega u ime građana KiM bez razlike da li danas žive na toj teritoriji ili su u raseljenju, zahvaljujem na trudu koji ste uložili i želim mnogo uspeha u daljem radu, jer sam sigurna da će se ovaj broj zemalja koje su otpriznale Kosovo uvećavati iz dana u dan. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 26.07.2019.

Zahvaljujem se predsedavajući. Ja sam se, istina, javila za reč i pre pauze, ali očigledno je sistem zakazao, pa tu prijavu niste videli.

Naime, SPS je već osudila taj gnusni čin, te strašne uvrede koje su se desile na račun predsednika Srbije i njegove dece.

Ono što je za mene lični poraz jeste da u istom tom danu, kada smo kao narodni poslanici, čini mi se, postigli konsenzus oko nečega što ne sme da se događa u Srbiji, u skupštinskoj sali, od strane kolege Šormaza, dobijam uvredu koja je na malte ne istom ili sličnom nivou.

Ja zaista želim da verujem da smo kao živa bića u stanju da se izdignemo iznad političkih razlika i da smo u stanju da jedni drugima kažemo „izvini“ za izgovorenu reč koja nije primerena ni Skupštini, ni nama kao ljudima, bez razlike na kojim se funkcijama nalazimo ili smo samo obični građani.

Ovakvim činjenjem postajemo loš primer, da ne kažem delimično i opravdanje za neke ružne stvari koje onda kolektivno preživljavamo. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 24.07.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas nimalo naivan zadatak, izbor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, institucija formirana 2004. godine.

Predstavnici SPS učestvovali su u radu Odbora za kulturu kao nadležnog odbora koji je, mogu reći, selektovao kandidate koji su bili predloženi. Socijalisti nisu iskoristili svoje pravo da imaju svog kandidata za Poverenika, jer smo u gospodinu Milanu Marinoviću prepoznali kvalitet i kapacitet da kvalitetno obavlja ovu funkciju.

Slažem se da o tome treba da razgovara šira javnost. Nedvosmisleno je institut Poverenika za informacije od javnog značaja jako važan za Srbiju i slažem se da je praksa pokazala da su ovakve institucije umele da vremenom same sebe politizuju.

Ono što želim da naglasim jeste da je to samostalni državni organ, bira ga Narodna skupština, pokušavam da citiram definiciju, nezavistan je u vršenju svoje uloge, a uloga mu je da kada građani direktno ne mogu da dobiju od organa javne vlasti informacije od javnog značaja koje su im potrebne, ulože žalbu Povereniku koji u njihovo ime zahteva takvu informaciju.

Međutim, slažem se sa još jednom konstatacijom koju smo čuli od jutros, kada je ova rasprava krenula, a to je da postoji i ova obaveza koja kaže – zaštita podataka o ličnosti, koja kaže da treba nedvosmisleno reagovati na sve ono što se dešava ljudima koji su akteri javnog života u Srbiji, bez razlike, ali primarno odavde moram reći i kada se radi o ljudima koji učestvuju u političkom životu.

Ideološke razlike su dopustive i neophodne. Suludo bi bilo da funkcionišemo sa jednom idejom, jednopartijskim sistemom, jednoumljem. Dozvoljena je i politička borba i ona kao takva ne mora imati svoj limit osim onog koji, u pravu ste, potpuno lično postavimo kao jedno zdravorazumsko ljudsko biće.

Da li umemo da i u internim komunikacijama preteramo? Da. Neretko isprovocirani sami sa sobom, nečijim učinkom, nečijim neučinkom, kažemo više od onoga što bi od nas očekivao neko da čuje ili što bi bilo poželjno čuti.

Kada sam generalno počela da se bavim politikom, moje reakcije su umele da budu ishitrene, da budu reakcije trenutka, ali, na svu sreću, SPS traje 29 godina, i onda ste imali od koga i da učite i da naučite. Tako sam vremenom i naučila jednu rečenicu koju predsednik SPS Ivica Dačić često kaže – nije važno odgovoriti na sve što je rečeno, pre svega treba poveriti ko je rekao i na tome treba svoje odgovore.

Vratiću se na instituciju Poverenika. Milan Marinović pokazao je pred Odborom za kulturu, a ja sam imala privilegiju da kao član Odbora za kulturu to mogu i da čujem, da, pre svega, poznaje instituciju na čijem će čelu biti, da je kao, čini mi se, v.d. predsednika Prekršajnog suda dugi niz godina unazad odgovorno obavljao svoju funkciju i to se zaista potvrđuje činjenicom da je bilo promene vlasti, ali ne i promene njega na poziciji na kojoj je bio. Dakle, govorimo o apolitičnoj ličnosti koja zaista neće svoje političke simpatije ili antipatije reflektovati kroz funkciju koju će obavljati.

Nedavno smo razmatrali i Izveštaj o radu Poverenika i, ono što je jako važno, a kroz diskusiju se čulo, bilo je mnogo nezadovoljstva, bilo je mnogo polemike o kontinuitetu ili diskontinuitetu. Međutim, jako je važno da Poverenik mora biti neko ko je svestan činjenice da mu je povereno pravo da štiti i da se postara da tu svoju obavezu zaista poštuje.

On je, zapravo, neko ko posreduje između javnosti i pojedinaca i organa vlasti. Drugim rečima, da bi građanima bilo potpuno jasno, ako potražite neku informaciju koja je u posedu ili pod kontrolom nekog od organa javne vlasti i ne dobijete odgovor ili njime niste zadovoljni, onda ćete svoju žalbu uputiti upravo Povereniku.

On mora biti i nepristrasan, i objektivan, i branilac prava i nezavistan od svih drugih državnih organa i, složiću se sa nekim kolegama, nikako ne sme reflektovati svoj lični animozitet prema bilo kome, naročito ne prema narodnim poslanicima koji su učestvovali u njegovom izboru, bez razlike da li su mu dali ili nisu ukazali poverenje.

Ono što ću, takođe, naglasiti kada je u pitanju Poverenik, to je da je njegova obaveza, ponovo kažem, i deo poštovanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Šta to, takođe, znači? To znači, i nadam se da neću reći samo svoj stav, već i stav svih nas koji ovde kao kolege sedimo u Skupštini Srbije, bez razlike da li pripadamo vladajućoj većini ili opoziciji, svako od nas pojedinačno ima pravo i na zaštitu svoje ličnosti, a neretko smo kao narodni poslanici, kao predstavnici javnog života izloženi kritikama koje su do krajnjih granica i nekulturne i neumesne, neretko i banalne.

Svega smo se načitali u štampi. Svega smo se naslušali od onih koji ne misle kao mi i to jedan proces koji traje decenijama. Nije on nov, nije on sadašnji. On samo ume da u nekom trenutku eskalira.

Za SPS oduvek je bilo važno i najvažnije funkcionisati na način da građanima Srbije i Srbiji bude bolje. Kontinuitet naše politike ogleda se isključivo i samo u tome i mi ćemo na taj način nastaviti da obavljamo svoje funkcije, bez razlike da li se radi o učestvovanju u radu parlamenta, o učestvovanju u radu Vlade ili učestvovanju u radu bilo koje lokalne samouprave.

Podršku novom Povereniku SPS i narodni poslanici nedvosmisleno će dati, u čvrstom ubeđenju da pred sobom imamo kandidata koji će opravdati naše poverenje.

Moj lični utisak je kao člana Odbora za kulturu da tu ne postoji prostor za pomeranje onoga što se moglo videti u prvom nastupu gospodina Marinovića, a to je jedna odgovornost pre svega prema sopstvenoj ličnosti i prema svom ličnom autoritetu i integritetu koji nedvosmisleno poseduje kada je u pitanju oblast kojom se bavio, a Poverenik sam po sebi vrlo ima veze sa onim za šta je gospodin Marinović usko specijalizovan.

Dakle, u danu za glasanje socijalisti će podržati Milana Marinovića, a u daljoj raspravi moje uvažene kolege govoriće na temu prestanka mandata dosadašnjeg Poverenika, izbora novog Poverenika u skladu sa vremenom koje SPS po Poslovniku ima i kojim raspolaže. Hvala vam.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, a ono se odnosi na jedan ozbiljan društveni, odnosno socijalni program pre svega.

U pitanju su deca i lica sa posebnim potrebama, kojih u Srbiji ima nekoliko hiljada, koja zahtevaju celodnevni nadzor i negu. O većini ove dece brinu njihove biološke porodice, a jedan broj je smešten u ustanove socijalne zaštite.

Nekoliko puta je pokretana inicijativa da se reši status roditelja dece sa invaliditetom koji se sami staraju o svojoj deci i brinu o njihovom zdravstvenom stanju, odnosno neguju ih 24 časa.

Prilikom donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine, poslanička grupa SPS, u saradnji sa jednim brojem udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama, uspela je da izdejstvuje zakonsko rešenje po kojem pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ima roditelj koji sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju zbog čega ne može da bude radno angažovan opravdano. Dakle, takav roditelj ne može da zarađuje za svoju porodicu.

Takođe, postoji građanska inicijativa sa preko 150 hiljada potpisa sa zahtevom da se sa hraniteljima izjednači status roditelja dece sa invaliditetom od 100%, odnosno da se usvoji zakon roditelj-hranitelj.

Za usvajanje jednog ovakvog zakona ili za unošenje odredbi koje se odnose na status roditelj – hranitelj u postojeće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu i Zakon o socijalnoj zaštiti, postoji niz opravdanih razloga, od psiholoških, socijalnih do ekonomskih, jer život dece sa posebnim potrebama u biološkoj porodici jeste najadekvatnije rešenje. Samo porodica pruža sve oblike podrške i zaštite svom detetu u ovakvim slučajevima.

Kada je u pitanju ekonomski razlog, za državu je takođe adekvatnije rešenje da se ova deca zadrže u svojim porodicama, a ne da se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, koje su i skupe, a i nema ih dovoljno.

Da napomenem, to je praksa u najvećem broju razvijenih zemalja i praksa mnogih zemalja članica EU.

S tim u vezi, želim da pitam ministra Đorđevića da li postoji razmišljanje o prihvatanju građanske inicijative o donošenju zakona roditelj-hranitelj, kojim bi se izjednačio status i položaj bioloških roditelja koji sami brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama sa statusom hranitelja koji za staranje o ovoj deci dobija materijalnu naknadu od države.

Smatramo da država treba ovo važno socijalno pitanje da reši upravo na način kako se predlaže inicijativom roditelja. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, na jednoj od sednica Narodne skupštine na prolećnom zasedanju, preciznije u maju mesecu ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim su pored ostalog tretirana i pitanja rada auto-škola i uslova za polaganje vozačkih ispita. Na osnovu zakona sačinjen je i podzakonski akt, Pravilnik za auto-škole kojim se od ovih organizacija traži ispunjenje dodatnih uslova u pogledu kvaliteta vozila za obuku vozača i jedna od važnijih izmena je da vozilo za obuku vozača mora imati ABS kočioni sistem ali i da se poligoni za obuku moraju prilagoditi što je veliki problem za auto-škole koje se nalaze na teritoriji grada Beograda iz prostog razloga jer se radi o poligonima, odnosno o prostorima koji su uglavnom parkinzi prilagođeni za obuku vozača.

Prema naknadno izvršenim anketama smatra se da čak 37,8% auto-škola ne može da ispuni ove uslove u roku utvrđenim zakonom i Pravilnikom i samim tim se dovodi u pitanje rad i opstanak ovih auto-škola čime veći broj zaposlenih može ostati bez posla. Kako bi se predupredio ovaj problem moje pitanje za ministra MUP nadležnog za sprovođenje ovog zakona, a to je da li se eventualno razmatra mogućnost produženja rokova za prilagođavanje auto-škola novim standardima kako bi se izbeglo zatvaranje više od trećine auto-škola, jer samo prilagođavanje kočionih sistema predstavlja značajne investicije za auto-škole, a da ne govorim o ostalim prilagođavanjima i adaptacijama koje moraju biti sprovedene? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih, koristeći svoje poslaničko pravo danas da zatražim obaveštenje od ministarke zadužene za populacionu politiku i demografiju, u vezi sa predlaganjem i sprovođenjem novih stimulativnih mera populacione politike, Strategijom populacione politike.

Naime, demografska situacija nas godinama unazad upozorava da probleme populacione politike treba pre svega posmatrati kao nacionalno a ne političko pitanje i da bi za najavljenu populacionu politiku trebala da postoji široka društvena saglasnost, uzimajući u obzir činjenicu da su predložene mere izraz krajnjeg napora Vlade Republike Srbije, da i u, ne tako povoljnoj ekonomskoj situaciji, pruži maksimalnu podršku porodicama sa decom.

Znamo da je jedno od strateških opredeljenja Vlade, borba protiv bele kuge. Ova Vlada kao i prethodne dve ozbiljno shvata problem depopulacije Srbije i činjenicu da se, ukoliko ne preduzmemo hitne mere, za 50 godina može se prepoloviti srpsko stanovništvo.

U tom smeru su preduzimane različite mere Vlade, jer populaciona politika, zauzima strateško mesto u aktivnostima Vlade. Iako smo krajem prošle godine usvojili set populacionih mera prilikom izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Vlada, a posebno Kabinet za populacionu politiku, ministarke prof. dr Slavice Đukić Dejanović, u čijem je delokrugu rada, pre svega populaciona politika, predlaže i nove, još stimulativnije mere koje bi trebalo da podstaknu rađanje.

Ove mere usvojio je i Savet za populacionu politiku Vlade, a podržao predsednik Republike Srbije i Nacionalni savet za populacionu politiku. Nove mere podrazumevaju još veću podršku u državi, i to za prvo dete 100.000 dinara u vidu jednokratne pomoći, za drugo dete 10.000 dinara mesečno tokom dve godine od rođenja deteta i za treće dete 12.000 dinara tokom 10 godina, a za četvrto dete 18.000 takođe tokom 10 godina od rođenja deteta.

Verujem da se svi slažemo da su ove populacione mere izuzetno stimulativne i beskrajno značajne za opstanak i države i nacije, ali i da će uz aktivne mere u sferi politike zapošljavanja mladih, da na taj način možemo postići pun efekat.

Pored ovih mera u skladu sa Strategijom o podsticanju rađanja, Vlada najavljuje i niz drugih mera. U vezi sa tim želim da zatražim obaveštenje od ministarke Đukić Dejanović, koje normativne izmene će Kabinet za populacionu politiku i Vlada, u celini predložiti, kako bi se ove obimne mere primenile, imajući u vidu da se radi o više zakonskih propisa koje treba izmeniti. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -