SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem se.

Predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, pred nama je set zakona iz oblasti trgovine, i to Predlog zakona o trgovini kao krovni zakon, ali i Predlog zakona o elektronskoj trgovini i Predlog zakona o robnim berzama.

Važnost ovih zakona je, čuli smo i u uvodnom izlaganju ministra, ali i predstavnika Odbora za privredu, jako važna. Trgovina je pre svega važna delatnost bez koje ne bi bilo zadovoljenja osnovnih potreba stanovništva, pre svega. Napominjem da razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima i direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike. U obrazloženju zakona se kaže da pre svega trgovina predstavlja ključnu vezu između proizvođača i finalnih potrošača, ali da bitno utiče i na direktnu vezu između ruralnih i urbanih područja. Bitan parametar je i činjenica da je u trgovini zaposleno, i to smo čuli u uvodnom izlaganju ministra, 19% ukupnog broja zaposlenih, kao i da je udeo trgovine u BDP-u negde oko 10%.

Trgovina je imala svoj istorijski razvoj, evoluirala je od trgovine robnim razmenama pa sve do modernih oblika trgovanja u 21. veku, koji tretiraju elektronsku trgovinu, trgovinu na daljinu i sve ostale oblike kojima se pre svega ovaj set zakona i bavi. Novi zakon o trgovini se, dakle, donosi kao krovni zakon koji pre svega modernizuje materiju, odnosno sektor trgovine uređuje na moderniji način, prateći pritom svetska i evropska dostignuća i standarde u ovom sektoru. On uvodi u sistem daljinsku trgovinu, posebno elektronsku trgovinu koja je oblik daljinske trgovine i što je, čini mi se, još važnije, uvodi institut robne berze koja je za nas kao značajne proizvođače, pre svega poljoprivrednih proizvoda, od velikog značaja. Kao što sam već rekla, elektronska trgovina i robna berza razrađuju se i uređuju posebnim zakonima o kojima raspravljamo danas i o kojima će detaljnije govoriti moje koleginice u daljem toku sednice.

Ovaj zakon uređuje sve elemente trgovine, tržišne instrumente, oblike trgovanja i sve procedure koje štite od nelojalne tržišne utakmice koja je beskrajno važna. Trgovina i tržišna utakmica podrazumevaju slobodno uređeno i lojalno tržište. Nelojalna konkurencija onemogućava slobodno tržište i treba je sankcionisati pre svega zakonskim rešenjima. Svaka slobodna tržišna utakmica podrazumeva da kupac za određenu cenu može dobiti dobru ponudu. Ta dobra ponuda robe podrazumeva i kvalitet proizvoda, odnosno da se za određenu i adekvatnu cenu dobije najbolji kvalitet. Veoma je bitno da se na tržištu nađe što veći broj domaćih proizvoda koji je po kvalitetu i kvantitetu zaista u stanju da se takmiči sa stranom ponudom. Ja sam uvek pristalica toga da treba promovisati domaće proizvode i pre svega kupovati domaće proizvode.

Zakon prepoznaje i trgovinu na malo, ali i veletrgovinu. Pritom se pod trgovinom na malo podrazumevaju i objekti poput hipermarketa. Zaista bih volela kada bismo od te konkurencije velikih prodavnica i velikih prodajnih lanaca ipak sačuvali te naše male prodavnice i piljare koje danas nisu baš u poziciji da mogu da izdrže ovako veliku konkurenciju. Te male prodavnice su mahom sa domaćom robom, trebalo bi ih na neki način zaštititi i sačuvati, kao što to čine zemlje koje favorizuju svoje domaće proizvode.

Zakon takođe precizira i sve tržišne institucije, precizira standarde i precizira uslove trgovanja u okviru tih institucija, a tu su robna berza, sajam, pijaca, veletržnica itd. Brendiranjem domaćih proizvoda, odnosno brendiranje samo po sebi je jedan važan korak ka prepoznatljivosti naših proizvoda na tržištu i predstavlja možda najznačajniji korak ka boljoj valorizaciji. Ja sam zaista neko ko je pristalica toga da treba brendirati i naš ajvar i pršutu i kajmak i sve ono što smatramo domaćim proizvodima koji su apsolutno prihvatljivi i čini mi se dopadljivi za strance.

Ono što je važno naglasiti je da je robna berza kao poseban oblik tržišne institucije koji omogućava susret proizvođača i kupaca radi trgovanja ili promocije robnih brendova ili proizvoda, pri čemu se na berzu donose samo uzorci. Direktna posledica nedostatka adekvatnog zakonskog okvira jeste barijera stranim investitorima i domaćim fizičkim licima da ulažu na organizovanom robnom berzanskom tržištu. Poslovni modeli trgovine koje primenjuje produktivna berza u Novom Sadu nam omogućavaju kontrolu procesa trgovanja i zaštitu učesnika u berzanskoj transakciji i prepoznaju isključivo domaća pravna lica kao učesnike u trgovanju. Iz obrazloženja ministra smo čuli da se ovaj zakon primarno odnosi na poboljšanje ovih usluga.

Donošenjem posebnog zakona o robnim berzama postiže se bolja podrška izvozu, uzimajući u obzir da izvoz žitarica dominira u strukturi ukupnog izvoza Republike Srbije. Jasno je zašto je podrška ovom segmentu posebno značajna. U trgovini poljoprivrednim proizvodima Srbija beleži suficit od oko 1,6 milijardi američkih dolara, podatak iz 2016. godine, dok izvoz poljoprivrednih proizvoda čini oko 11,91% ukupnog izvoza Srbije. Izvoznicima će biti pružena mogućnost da unapred znaju i mogu da ugovore cenu robe, pre svega žitarica i industrijskog bilja. To će im omogućiti da precizno planiraju poslovanje i da se zaštite od rizika na način kao i njihovi inostrani konkurenti.

Donošenjem zakona se takođe omogućava i uspostavljanje savremene robne berze, kao i izgradnja tržišno orijentisanog celokupnog agro sektora i privrede. Uspostavljanje potrebnog pravnog i institucionalnog okvira za razvoj i trgovanje izvedenim finansijskim instrumentima pruža osnovu za uvođenje poljoprivrednih derivata kojima se smanjuju najveći rizici poslovanja u Republici Srbiji. Kako poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju lično smatram nosećom i strateški jako važnom, prevashodno bih se osvrnula na ovaj segment Zakona o robnim berzama, jer je robna berza veoma značajan institut za prodaju, odnosno trgovinu poljoprivrednim proizvodima.

Srbija je zemlja poljoprivrede, podneblje u kojem živimo omogućava bogatu i raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, a razvijena poljoprivreda je jedan od faktora razvoja, ali i faktora bezbednosti jedne države zato bih se posebno osvrnula na robnu berzu, koja podrazumeva trgovanje poljoprivrednim proizvodima.

Država svojim merama mora i treba da podstiče poljoprivrednu proizvodnju, što jeste osnova, ali država mora i da omogući valorizaciju teškog rada naših poljoprivrednih proizvođača, voćara, stočara, povrtara, žitara i svih drugih čiji se proizvodi valorizuju na tržištu. To znači da je uočena potreba da se još bliže i preciznije uredi način na koji će se organizovano otkupljivati poljoprivredni proizvodi, ali i način na koji se na berzi može trgovati posebno strateškim poljoprivrednim proizvodima, kao što su žito, brašno, šećer, ulje, meso itd.

Iz svih navedenih razloga, zaista verujem da je predloženi pravni okvir u obliku Predloga zakona o robnim berzama, koji uređuje način trgovanja robama na berzi izuzetno važan i jako dobar. Dakle, mi sada imamo novosadsku produktnu berzu na kojoj se odvija prodaja strateških poljoprivrednih proizvoda, ali je praksa pokazala da postoje slabosti ove produktivne berze, da je potrebno trgovanje poljoprivrednim proizvodima, proširiti i na ostale, za nas važne proizvode koji ne bi smeli da budu pod damping cenama, kao posledica nelojalne konkurencije, ali povlašćene pozicije pojedinih vele trgovaca ili otkupljivača. Nažalost to se danas dešava sa malinama i višnjama i u nekim krajevima poljoprivrednici su počeli da vade maline i seku stabla te čuvene „oblačinske“ višnje, jer su cene toliko niske da je proizvodnja čist gubitak za naše proizvođače.

Inostrano tržište i te kako traži ove naše proizvode, zato verujem da će se zakonskim regulisanjem produktivnih berzi uvesti lojalna tržišna utakmica za naše poljoprivrede proizvode, a time reafirmisati stara i podstaći nova poljoprivredna gazdinstva na povećanje proizvodnje i kvaliteta, pre svega poljoprivrednih proizvoda. Naravno, tu ostaje značajna uloga države u pružanju podsticaja, posebno malim i srednjim proizvođačima, jer su im neophodna sredstva.

Ostajem pri svom ranijem stavu, a to je da veliki proizvođači treba da ulažu i u preradu poljoprivrednih proizvoda, pa da se na berzi mogu naći naši prerađeni proizvodi, po kojima smo takođe poznati, džemovi, kompoti, sokovi, ajvari, sušeno voće i povrće, a ne samo sirovi proizvodi koje dobijamo od proizvođača. Prethodno navedeni problemi rezultiraju činjenicom da su domaća privreda i poljoprivrednici manji konkurenti, u odnosu na strane, kojima je omogućeno da bolje poslovno planiranje i hedžiranje rizika i cena sirovina. Niži stepen konkurentnosti domaće privrede, u odnosu na staranu, prouzrokuje nenadoknadivu štetu.

Uzimajući u obzir sve parametre i važnost zakona koji su pred nama, napominjem da će poslanička grupa SPS podržati set zakona u nadi da je ovo prvi korak ka unapređenju, pre svega našeg trgovinskog sistema, ali i našem boljem i kvalitetnijem odnosu prema domaćim malim proizvođačima, za koje mislim da su beskrajno važni za Republiku Srbiju. Hvala vam.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, a ono se odnosi na jedan ozbiljan društveni, odnosno socijalni program pre svega.

U pitanju su deca i lica sa posebnim potrebama, kojih u Srbiji ima nekoliko hiljada, koja zahtevaju celodnevni nadzor i negu. O većini ove dece brinu njihove biološke porodice, a jedan broj je smešten u ustanove socijalne zaštite.

Nekoliko puta je pokretana inicijativa da se reši status roditelja dece sa invaliditetom koji se sami staraju o svojoj deci i brinu o njihovom zdravstvenom stanju, odnosno neguju ih 24 časa.

Prilikom donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine, poslanička grupa SPS, u saradnji sa jednim brojem udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama, uspela je da izdejstvuje zakonsko rešenje po kojem pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ima roditelj koji sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju zbog čega ne može da bude radno angažovan opravdano. Dakle, takav roditelj ne može da zarađuje za svoju porodicu.

Takođe, postoji građanska inicijativa sa preko 150 hiljada potpisa sa zahtevom da se sa hraniteljima izjednači status roditelja dece sa invaliditetom od 100%, odnosno da se usvoji zakon roditelj-hranitelj.

Za usvajanje jednog ovakvog zakona ili za unošenje odredbi koje se odnose na status roditelj – hranitelj u postojeće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu i Zakon o socijalnoj zaštiti, postoji niz opravdanih razloga, od psiholoških, socijalnih do ekonomskih, jer život dece sa posebnim potrebama u biološkoj porodici jeste najadekvatnije rešenje. Samo porodica pruža sve oblike podrške i zaštite svom detetu u ovakvim slučajevima.

Kada je u pitanju ekonomski razlog, za državu je takođe adekvatnije rešenje da se ova deca zadrže u svojim porodicama, a ne da se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, koje su i skupe, a i nema ih dovoljno.

Da napomenem, to je praksa u najvećem broju razvijenih zemalja i praksa mnogih zemalja članica EU.

S tim u vezi, želim da pitam ministra Đorđevića da li postoji razmišljanje o prihvatanju građanske inicijative o donošenju zakona roditelj-hranitelj, kojim bi se izjednačio status i položaj bioloških roditelja koji sami brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama sa statusom hranitelja koji za staranje o ovoj deci dobija materijalnu naknadu od države.

Smatramo da država treba ovo važno socijalno pitanje da reši upravo na način kako se predlaže inicijativom roditelja. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana gospođo ministre sa saradnicima, uvažene kolege, građani i građanke Srbije, čuli smo u protekla dva dana u diskusiji da je pred nama set zakona iz oblasti pravosuđa koji je užasno važan za sve građane Srbije.

Ono što je praksa pokazala ili bar možemo pročitati u sredstvima javnog informisanja jeste da ponovo imamo jedan procenat ljudi koji, nažalost, neko politikanstvo stavljaju ispred ovako važne teme za naciju.

Ja ne sporim da svako izabere svoju političku borbu, ne sporim ni da opozicija ne prisustvuje raspravi o ovako važnom zakonu. Ja to ne razumem, naročito ako se prisetimo koliko smo puta slušali te izjave koje govore u prilog tome da je vladajuća većina ta koju ne zanima bezbednost naše dece.

Izmene Krivičnog zakonika i doživotna robija kao jedan vid kazne koji se nalazi pred nama za svakog od nas, čini mi se, ako uzmemo u obzir da se radi o ljudima koji ne pripadaju pravnoj struci, ne umeju da sagledaju iz tog ugla ni ovakvu kaznu, ni ovakav problem, ali kao živ čovek kada ispred sebe imate mogućnost da nekoga ko je silovao nedužno i nevino dete, a potom ga ubio, kada dobijete šansu da uopšte odredite kako bi trebalo da bude kažnjen, onda zaista nemate dilemu da to treba biti doživotna robija.

S druge strane, u javnosti se čuje i nehumanost jedne ovakve odluke. Čuje se da prema ljudima treba biti human u delu da oni eventualno imaju pravo na nekakve preuranjene otpuste, međutim, ono što je zasigurno važno, bar iz mog ugla, to izgleda na način da, ukoliko imamo jedan ovakav monstruozni zločin, onda zasigurno imamo ispred sebe ljudsko biće koje nema zdravu svest i pamet. U tom smislu, u toku te doživotne robije apsolutno sam za da treba tretirati takvu bolest na način na koji ona to zaslužuje kada je u pitanju medicinska struka i kada su u pitanju lekari, pružiti pomoć – da. Vratiti u ljudsku zajednicu, stvoriti mogućnost da ponovi svoj zločin na možda još svirepiji način bilo bi više nego nehumano.

Šta je još ostavilo prostora da, odnosno šta se još izrodilo iz ovakve jedne rasprave? To je činjenica da pokušavamo da prikažemo i ovu državu i ovu Vladu kao nehumanu i mimo Evrope i o tome je koleginica Tomić lepo govorila. Imamo primere da se ovakva kazna tretira i u većini zemalja EU.

Međutim, ono što je mnogo važno, a čak i da to nije tako, Srbija je zemlja čije su najveće bogatstvo deca i uopšte kao jedan narod morate voditi računa o tome ko je nejak i ko nije u stanju da se odbrani i od nekih manjih zala, a kamoli od ovakvih pojava.

Ono što je još strašnije jeste da godine iza nas govore da je došlo do porasta ovakvih ubistava. Mi smo obavešteni možda i preterano i tu ću se složiti sa kolegom koji je govorio pre mene da možda publikacija medijska ovakvih zločina ume i da inspiriše neke neuravnotežene, prosto, slučajeve psihičke koji eventualno takvom publikacijom budu inspirisani. Ono što je jako važno to je da kada jedna fondacija „Jurić“ prosto kao posledicu jednog nemerljivog bola koji je porodica Jurić doživela tragičnom sudbinom njihove male Tijane, sedne i napiše ono što bi smatrala adekvatnom kaznom i kao takvom ga predloži državi uz 160 hiljada potpisa, onda mislim da ne postoji ni jedan narodni poslanik koji je predstavnik građana Srbije koji sebi sme da dozvoli luksuz da uopšte tumači da li je to u redu. Ovo govorim pre svega kao poslanik u parlamentu koji je predstavnički dom građana Srbije.

Dakle, žalim neizmerno što sa nama nisu i naše kolege koje predstavljaju opoziciju da podrže ovakav zakon i pokažu da je Srbija iznad svega. Ovako će svaka izjava tog tipa ostati slovo na papiru i otvaraju prostor da im se apsolutno ne veruje u ove politikantske pokušaje da profitiraju na sve teme, uključujući i ovu kao jednu od najtežih.

Socijalistička partija Srbije, odnosno poslanici SPS će apsolutno podržati izmene Krivičnog zakonika, jer smo partija koja je odgovorna pre svega prema svojoj državi i prema svojoj deci kojoj dugujemo jedan miran prostor i za život i za odrastanje i za prerastanje u zdrave ljude koji će nastaviti tradiciju i naciju i biti budućnost Srbije. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, a ono se odnosi na jedan ozbiljan društveni, odnosno socijalni program pre svega.

U pitanju su deca i lica sa posebnim potrebama, kojih u Srbiji ima nekoliko hiljada, koja zahtevaju celodnevni nadzor i negu. O većini ove dece brinu njihove biološke porodice, a jedan broj je smešten u ustanove socijalne zaštite.

Nekoliko puta je pokretana inicijativa da se reši status roditelja dece sa invaliditetom koji se sami staraju o svojoj deci i brinu o njihovom zdravstvenom stanju, odnosno neguju ih 24 časa.

Prilikom donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine, poslanička grupa SPS, u saradnji sa jednim brojem udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama, uspela je da izdejstvuje zakonsko rešenje po kojem pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ima roditelj koji sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju zbog čega ne može da bude radno angažovan opravdano. Dakle, takav roditelj ne može da zarađuje za svoju porodicu.

Takođe, postoji građanska inicijativa sa preko 150 hiljada potpisa sa zahtevom da se sa hraniteljima izjednači status roditelja dece sa invaliditetom od 100%, odnosno da se usvoji zakon roditelj-hranitelj.

Za usvajanje jednog ovakvog zakona ili za unošenje odredbi koje se odnose na status roditelj – hranitelj u postojeće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu i Zakon o socijalnoj zaštiti, postoji niz opravdanih razloga, od psiholoških, socijalnih do ekonomskih, jer život dece sa posebnim potrebama u biološkoj porodici jeste najadekvatnije rešenje. Samo porodica pruža sve oblike podrške i zaštite svom detetu u ovakvim slučajevima.

Kada je u pitanju ekonomski razlog, za državu je takođe adekvatnije rešenje da se ova deca zadrže u svojim porodicama, a ne da se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, koje su i skupe, a i nema ih dovoljno.

Da napomenem, to je praksa u najvećem broju razvijenih zemalja i praksa mnogih zemalja članica EU.

S tim u vezi, želim da pitam ministra Đorđevića da li postoji razmišljanje o prihvatanju građanske inicijative o donošenju zakona roditelj-hranitelj, kojim bi se izjednačio status i položaj bioloških roditelja koji sami brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama sa statusom hranitelja koji za staranje o ovoj deci dobija materijalnu naknadu od države.

Smatramo da država treba ovo važno socijalno pitanje da reši upravo na način kako se predlaže inicijativom roditelja. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, na jednoj od sednica Narodne skupštine na prolećnom zasedanju, preciznije u maju mesecu ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim su pored ostalog tretirana i pitanja rada auto-škola i uslova za polaganje vozačkih ispita. Na osnovu zakona sačinjen je i podzakonski akt, Pravilnik za auto-škole kojim se od ovih organizacija traži ispunjenje dodatnih uslova u pogledu kvaliteta vozila za obuku vozača i jedna od važnijih izmena je da vozilo za obuku vozača mora imati ABS kočioni sistem ali i da se poligoni za obuku moraju prilagoditi što je veliki problem za auto-škole koje se nalaze na teritoriji grada Beograda iz prostog razloga jer se radi o poligonima, odnosno o prostorima koji su uglavnom parkinzi prilagođeni za obuku vozača.

Prema naknadno izvršenim anketama smatra se da čak 37,8% auto-škola ne može da ispuni ove uslove u roku utvrđenim zakonom i Pravilnikom i samim tim se dovodi u pitanje rad i opstanak ovih auto-škola čime veći broj zaposlenih može ostati bez posla. Kako bi se predupredio ovaj problem moje pitanje za ministra MUP nadležnog za sprovođenje ovog zakona, a to je da li se eventualno razmatra mogućnost produženja rokova za prilagođavanje auto-škola novim standardima kako bi se izbeglo zatvaranje više od trećine auto-škola, jer samo prilagođavanje kočionih sistema predstavlja značajne investicije za auto-škole, a da ne govorim o ostalim prilagođavanjima i adaptacijama koje moraju biti sprovedene? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih, koristeći svoje poslaničko pravo danas da zatražim obaveštenje od ministarke zadužene za populacionu politiku i demografiju, u vezi sa predlaganjem i sprovođenjem novih stimulativnih mera populacione politike, Strategijom populacione politike.

Naime, demografska situacija nas godinama unazad upozorava da probleme populacione politike treba pre svega posmatrati kao nacionalno a ne političko pitanje i da bi za najavljenu populacionu politiku trebala da postoji široka društvena saglasnost, uzimajući u obzir činjenicu da su predložene mere izraz krajnjeg napora Vlade Republike Srbije, da i u, ne tako povoljnoj ekonomskoj situaciji, pruži maksimalnu podršku porodicama sa decom.

Znamo da je jedno od strateških opredeljenja Vlade, borba protiv bele kuge. Ova Vlada kao i prethodne dve ozbiljno shvata problem depopulacije Srbije i činjenicu da se, ukoliko ne preduzmemo hitne mere, za 50 godina može se prepoloviti srpsko stanovništvo.

U tom smeru su preduzimane različite mere Vlade, jer populaciona politika, zauzima strateško mesto u aktivnostima Vlade. Iako smo krajem prošle godine usvojili set populacionih mera prilikom izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Vlada, a posebno Kabinet za populacionu politiku, ministarke prof. dr Slavice Đukić Dejanović, u čijem je delokrugu rada, pre svega populaciona politika, predlaže i nove, još stimulativnije mere koje bi trebalo da podstaknu rađanje.

Ove mere usvojio je i Savet za populacionu politiku Vlade, a podržao predsednik Republike Srbije i Nacionalni savet za populacionu politiku. Nove mere podrazumevaju još veću podršku u državi, i to za prvo dete 100.000 dinara u vidu jednokratne pomoći, za drugo dete 10.000 dinara mesečno tokom dve godine od rođenja deteta i za treće dete 12.000 dinara tokom 10 godina, a za četvrto dete 18.000 takođe tokom 10 godina od rođenja deteta.

Verujem da se svi slažemo da su ove populacione mere izuzetno stimulativne i beskrajno značajne za opstanak i države i nacije, ali i da će uz aktivne mere u sferi politike zapošljavanja mladih, da na taj način možemo postići pun efekat.

Pored ovih mera u skladu sa Strategijom o podsticanju rađanja, Vlada najavljuje i niz drugih mera. U vezi sa tim želim da zatražim obaveštenje od ministarke Đukić Dejanović, koje normativne izmene će Kabinet za populacionu politiku i Vlada, u celini predložiti, kako bi se ove obimne mere primenile, imajući u vidu da se radi o više zakonskih propisa koje treba izmeniti. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39