Hvala, predsednice.
Poštovani narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, znam da očekujete odgovor na činjenicu da je direktor apotekarskih ustanova iz SPS-a, ali se nisam javila zbog toga.
Tačno je, i to traje možda zadnjih godinu i po dana, nikada se ne desi da radnici u jednoj ustanovi imaju problem samo zbog perioda od godinu i po dana. Prema tome, gotovo sam ubeđena da ako postoji odgovornost bilo koga iz Socijalističke partije Srbije…
Ja sam vas vrlo pažljivo slušala. Ako postoji odgovornost bilo koga iz SPS, on će snositi kao takav. Tu nemojte da imate dilemu.
Ja znam da jedan od vaših kolega meni ne veruje zato što on ima percepciju iz ličnog ugla i on nikada ne bi dozvolio da neko ko je kriv iz njegovog tabora bude, ne daj Bože, sankcionisan. To je taj narativ koji smo slušali i slušamo još uvek.
Ali, moj motiv je da se javim je bilo nešto drugo. Neko je od narodnih poslanika komentarisao prosečnu platu državnih službenika.
Mi imamo na ovom zasedanju izmene i dopune Zakona o državnim službenicima upravo motivisani činjenicom da treba unaprediti njihov status.
Prvo, ne stoji kao činjenica da je prosečna plata državnih službenika 69.000. Čak precizan podatak, da ne bismo manipulisali građanima, jer to nije fer, da ne kažem neku težu kvalifikaciju, glasi da je prosečna plata isplaćena u oktobru 93.936 dinara.
Ja nisam i ne mogu biti ministar koji će da kaže da je idealan status državnih službenika, ali jesam neko ko je u prvih sedam meseci mandata krenuo da se njihovim statusom bavi zajedno sa Ministarstvom finansija.
Nemamo čarobni štapić da sve to rešimo preko noći, ali smo razumeli da treba obezbediti, pre svega, mladim ljudima da svoju šansu potraže upravo u javnoj upravi, da su neophodni kao takvi, da njihova energija, da njihove ideje, da njihove entuzijazam moraju biti implementirani u javni sektor sve ukupan. Kada to kažem, onda mislim i na državnu upravu i na lokalnu samoupravu.
Tačno je da u ovom trenutku na tržištu rada u Srbiji nismo ko zna kako konkurentni. Pre svega, konkurentniji je daleko privatni sektor za koji se mladi ljudi opredeljuju pre nego za javnu upravu. S druge strane, ovaj zakon je trpeo izmene koje su bile estetski 2005. i 2009. godine.
Mi imamo amandmane podnete na ovaj zakon, koji su, nažalost, u ovom trenutku nerealni. Zato smo ih odbili kao Vlada.
Zašto su nerealni? Zato što se traži da Služba za upravljanje kadrovima, koja je formirana 2005. godine, kojoj su data određena ovlašćenja 2009. godine, sada preuzme kompletan konkursni proces u javnoj upravi. To je za službu za upravljanje kadrovima nemoguće.
Da li treba unaprediti način na koji se do sada realizuju svi konkursi? Da. Da li treba smanjiti vreme trajanja konkursa? Da i upravo to smo uradili ovom prvom izmenom ovog zakona, koji će, sigurna sam, pretrpeti svoje izmene ako ne pre, onda na proleće, kada počne prolećno zasedanje.
Digitalizacija će uraditi svoje. Dovešće nas do toga da taj proces konkursni bude daleko lakši. Sada traje, ili je bar trajao, između dva i tri meseca.
Po novom predlogu izmena zakona, ja se nadam da ste, gospodine poslaničke čitali zakon, to će se svesti na 15 dana, što je dobar prvi korak.
Sve amandmane koje smo dobili kao sugestiju sigurno ćemo uokviriti i predložiti kao izmene zakona na proleće.
Ono što vas molim kada razgovaramo o važnim stvarima, prvo da ne dajemo paušalne podatke o tome koliki je iznos prosečnih zarada, nisu tačni. Drugo, da vrlo ozbiljno sagledamo ceo sistem javne uprave na kome počiva ova država.
Da smo to radili od samog početka, možda bi danas imali malo drugačije stanje nego što jeste. Šta to tačno znači?
Čujem da pominjete SPS, ali ne mogu da uhvatim baš svako dobacivanje i nisam nešto preterano zainteresovana, pogotovo kada mrmljate tako sebi u bradu kako to obično radite…
(Radomir Lazović: Nema nikog u sali od vaših poslanika. Jednog nema u sali. )
Ja se nadam da vas čuju.
Vi znate da imam potpuni imunitet na vaš ton, koji je nepristojan od prvog dana. Vi znate da sam potpuno imuna na sve ono što pričate zato što znam da ste prevara sami po sebi i ovo što pričam ne pričam vama, jer me uopšte ne zanima šta o tome mislite. Ovo što pričam, pričam građanima Srbije, pričam ljudima koji su zaposleni u javnom sektoru i pričam konačno, ako hoćete da znate, polaznicima sajma kojih ima 1.500, studentskog sajma.
Nemate svest koliko je važno da ljude koje ste u dobroj meri ili smo, svejedno je, u protekle tri decenije zapošljavali u javnoj upravi. Pomalo su u godinama kada su već zreli za penziju. Nemate svest koliko mladi ljudi koji završavaju svoje fakultete nisu motivisani da se uključe u rad javne uprave i nikada nismo čuli nijednu konstruktivnu ideju koja kaže – ovaj sistem treba unaprediti na ovaj način.
Ono što čujemo su površne kritike i na njih sam reagovala, pre svega kroz ovu neistinu o prosečnom ličnom dohotku, prosečnoj zaradi, a onda i kroz sve ono što smo, istina, u ne mnogo amandmana dobili kao amandmane na zakon.
Ako nije bio amandman – briše se, da bi ostavio platformu da možete da pričate političku priču, onda je, ponovo kažem, bili su amandmani koji u ovom trenutku nisu realni. Jedna služba ne može preuzeti toliko važnu ulogu bez da ona bude daleko brojnija od onoga što je danas i, konačno, ako hoćete sa više stručnih i specijalizovanih lica.
Koliko je kojih poslanika u sali, o tome evidenciju vodi služba Skupštine. Uvek je vodila. Ali, u ovoj sali nema mnogo ljudi koji su dužni da ovde budu, koji su dobili poverenje građana da ovde budu, da ne ulazim u one detalje o kojima često razgovaramo, pa da kažemo i da su plaćeni da bi ovde bili. E to je tragedija Skupštine Srbije.
To da li će biti jedan poslanik Socijalističke partije Srbije, pet, 15, to za vas ne treba da ima važnost, jer čak i kada sedi samo jedan poslanik SPS ima veću političku snagu nego svi vi zajedno.
Hvala.

Hvala, potpredsednice.
Uvažena gospodo narodni poslanici, građani i građanke Srbije, stigao me je umor.
Gospodine Miletiću, jeste kolega Novica Tončev rekao suštinu. Radi se o jednom lošem zakonskom rešenju i, nažalost, to najviše osećate vi koji zapravo živite i radite u devastiranim opštinama, ali je to jedan udar koji se dešava na nivou svih jedinica lokalne samouprave i deluje sada već kao jedna organizovana kriminalna grupa, ja to moram da kažem, bez obzira što je gruba kvalifikacija.
Tačno je da ozbiljan procenat budžeta odlazi na nešto što se zove faktička eksproprijacija i tačno je da mahom najviše zarade od toga imaju upravo advokati. Stranke koje u tom smislu angažuju advokate dobijaju daleko manji novčani iznos od onoga što dobijaju advokatske kancelarije ili udruženja, što se neretko dešava. To traži izmene određenih zakonskih rešenja, uključujući i izmene Zakona o eksproprijaciji.
Istina je, gospodin Novica Tončev je o tome govorio više puta na Vladi i mi ćemo se potruditi, pre svega i kao resorno ministarstvo, ali i u saradnji sa svim kolegama kojih se tiče ovaj problem, da dođe do izmena tih zakona i da budemo potpuno spremni za prolećno zasedanje, najkasnije sa izmenama zakona koji će zaštititi jedinice lokalne samouprave, ne samo od ovoga.
Vi verovatno znate ono što sam i ja čula od vaših kolega, a to je koliki su minusi po osnovu nadoknade za ujede pasa i mačaka. To je takođe jedna potpuno organizovana grupa koja se time bavi.
Ozbiljan izazov pred nama je da rešimo problem jedinica lokalne samouprave, tim pre što nam se često dešava da imamo deficit kadra pravobranilačkog na lokalnom nivou i da čak i ova izmena zakona, ako ne bude bila malo šira, neće pomoći, jer će se to pravdati činjenicom da ne postoji pravobranilac.
Dakle, ceo jedan set zakona spremamo se da promenimo na proleće, kada krene prolećno zasedanje, i ja verujem da će to anulirati ove probleme o kojima sada razgovaramo, a jesu veliki i drastično utiču na budžete.
Hvala vam svakako što ste otvorili ovo važno pitanje. O njemu sam sa svim vašim kolegama razgovarala na terenu i znam da to u zavisnosti od toga koja je veličina jedinice lokalne samouprave pravi negde veće, negde manje probleme, ali suštinski utiče na kvalitet funkcionisanja, i to negativno. Hvala najlepše, još jednom.

Samo sam možda pokušala da pustim kolegu Vujića, ako je nešto ostalo nedorečeno da dobije prioritet, bez obzira što se ticalo prošlog pitanja.
Hvala, gospodine Starčeviću.
Poštovani narodni poslanici, dva važna pitanja, najatraktivnija, birački spisak kao takav, čini mi se, tema koja je najaktuelnija bila sigurno poslednjih šest meseci, ali, bogami, i godinama unazad.
Tačno je da imamo novi zakon, odnosno izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Tačno je, resornom ministarstvu predstoji da donese podzakonske akte i rok za to je 30 dana. Mi smo napisali prvu verziju podzakonskih akata koja, pre svega, podrazumevaju izjavu o čuvanju pre svega važnosti i tajnosti podataka koji će biti dati na uvid komisiji koju smo formirali ili ćemo je formirati na osnovu zakona koji je donet.
To se svakako mora uskladiti sa pravobranilaštvom, ali i sa Poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, sve će biti završeno u zakonskom roku i komisija će onog trena kada je parlament Srbije bude formirao moći nesmetano da funkcioniše i obavlja sve one svoje dužnosti koje joj zakon garantuje.
Ako govorimo o ove tri opštine u kojima će se desiti, zapravo dve opštine i grad Negotin, lokalni izbori u nedelju, 30. novembra, istina je, 14. na 15. uveče je zaključen birački spisak i sada već postoji samo mogućnost da se na intervenciju pojedinaca ministarstvo uključi eventualno i izvrši određene izmene.
Ono što se sigurno desilo u skladu sa zakonom i što stalno govorim i govorila sam to i u onom periodu kada je birački spisak napadan kao nešto što je osnovni razlog na osnovu kog vladajuća većina pobeđuje, tada sam tvrdila a i danas tvrdim da nije birački spisak, on je u stvari zbir podataka svih građanki i građana Srbije, a njihovo opredeljenje i njihovo poverenje u vladajuću većinu je ono što je obezbedilo glasove vladajućoj većini.
Dakle, kao i u svim slučajevima pre ovih lokalnih izbora, i sada je izvršen inspekcijski nadzor nad svim lokalnim biračkim spiskovima i upućene su sugestije da se isključivo i strogo vodi računa o tome da li je bilo preminulih u periodu koji je iza nas i da se strogo vodi računa o svim onim ljudima koji pravom sticanja punoletstva stiču i pravo glasa. To su jedine oscilacije koje mogu da se dese u biračkom spisku, ali čak i ako postoje te neke greške za koje ne možemo reći da ih nije bilo, stalno se vrtela ta priča o tome kako glasaju neki mrtvi, poredili su se ovde i brojevi koji nisu za poređenje ni u kom smislu.
Ono što može da se dogodi je greška referenta koji ne zavede i ne ukloni blagovremeno, nažalost, one koji su nas napustili iz biračkog spiska. Ali, to je toliko mali broj ljudi da ni u kom slučaju, nikada nije moglo da utiče niti na izborni proces, niti na izborni rezultat. Pre svega, zato što decenijama traje ova priča o biračkom spisku i nekako kad god nemamo drugi izgovor, mi govorimo o tome da ne postoji adekvatan, tačan, ažuran ili bar kontrolisan birački spisak.
Ja sam gotovo sigurna da komisija koju će Narodna skupština formirati na predlog svih onih koji su zakonom dobili pravo da predlože, neće imati mnogo posla kada govorimo o jedinstvenom biračkom spisku.
Ono što nama predstoji jeste da uredimo jednom digitalizacijom koja stoji i u ekspozeu premijera, profesora Macuta, ceo sistem državne uprave ili još bolje javne uprave u Republici Srbiji.
To je još jedan od razloga zbog kojih smo na ovom plenarnom zasedanju podneli Predlog zakona o matičnim registrima, odnosno jednom matičnom registru koji će ujediniti sva tri matična registra, koja danas postoje. To će definitivno značiti da više nikakvih propusta ne može biti u odnosu na podatke o rođenju, venčanju ili smrti.
Dakle, iz dana u dan se čine ne tako mali koraci nego krupni i na unapređenje cele javne uprave u interesu građanki i građana Srbije.
Jedinstveno upravno mesto je, gospodine Starčeviću, upravo to, 69 jedinica lokalne samouprave do sada ima jedinstveno upravno mesto. Naravno da su ministri koji su obavljali ovu funkciju pre mene uradili veliki posao, preko 540 miliona je država uložila u formiranje jedinstvenih upravnih mesta.
Šta to tačno znači? To se u dobroj meri naslanjaju na onu priču o kojoj će vam, sigurna sam govoriti kolega Tončev posle mene. Nije to pitanje samo naše dobre volje nego i mogućnosti tih lokalnih jedinica da uprkos svojoj želji odgovore na ovakav izazov kako jedinstveno upravno mestu jeste.
Ono je olakšanje za svakog stanovnika Republike Srbije. Beskrajno je značajno da se kao takvo uspostavi, jer to uskraćuje onaj proces šetanja od šaltera do šaltera, od institucije do institucije. U ovoj fazi razgovaramo samo o jedinstvenim upravnim mestima koja se svode na ono što su lokalna ovlašćenja.
Međutim, ambicije svih nas zajedno je da to ipak bude prošireno i da se na tom jednom mestu i zarad investitora potencijalnih koje očekujemo u svakom delu Srbije, sva moguća dokumenta mogu dobiti upravo na takvom upravnom mestu.
Do kraja 2026. godine mi ćemo imati 80 jedinstvenih upravnih mesta, što definitivno nije dovoljno, ali su budžetom za 2026. godinu, predviđena sredstva koja će, ja se nadam, obezbediti bar još 15 jedinstvenih upravnih mesta u jedinicama lokalne samouprave.
Ono što smo uspeli da uradimo je da u razgovorima sa, pre svega, partnerima iz UNDP, a onda i sa predstavnicima ambasada određenih država EU zatražimo i nadam se dobijemo pomoć, jer smo pre tri dana održali donatorsku konferenciju koja bi upravo trebala da obezbedi dodatna sredstva, koja će Ministarstvo i država Srbija uložiti upravo u ovaj projekat.
Onog trenutka kada budemo imali sve jedinice lokalne samouprave pokrivene na način da će one imati svoje jedinstveno upravno mesto onda nam sledi jedan drugi korak koji će biti takođe veliki izazov, a to je da i takva jedinstvena upravna mesta vežemo za sve one državne institucije koje će tako biti dostupnije građanima.
Još jednu obavezu imamo i ona se tiče, pre svega, onih, hajde da kažem, jedinice lokalne samouprave koje su razuđene, koje imaju udaljena sela u kojima na našu veliku žalost, ali je to činjenično stanje živi uglavnom u staro stanovništvo. To su mahom ljudi koji takođe imaju svoje određene potrebe, ali ne uvek i kapacitet i mogućnost da dođu čak i do uređenog jedinstvenog upravnog mesta.
Zato je naš stav da napravimo nešto što će se zvati mobilno jedinstveno upravno mesto i ono će biti onda dostupno i na taj način svim onim ljudima koji fizički u konačnoj vezi ne mogu da stignu i ostvare neka svoja prava.
Do svega ovoga smo, kao ideje došli, pre svega, kada smo bili u poseti opštini Rekovac, jer nam je predsednik opštine rekao da je on ima selu u kome živi samo jedan stanovnik. To je nešto nad čim svi zajedno ako smo ozbiljni ljudi moramo da se zamislimo. Ako nam izumru sela onda nam neće ko zna tako sjajno cvetati gradovi.
Mi moramo da uradimo sve da našim stanovnicima obezbedimo, pre svega, usluge na jedan klik, rekla bi to ove mlađe generacije. Da li je to uvek lako i za zaposlene u sektoru javne uprave? Ne. Nije zato što su svi moderni sistemi ozbiljan izazov i sve nas pomalo plaše uključujući i nas koji možda nismo toliki talenti koliko neko drugi jeste, ali mi moramo pratiti korak ovog vremena, zapravo moramo ići, možda čak i jedan korak ispre.
Zbog naših građanki i građana, i zbog svih onih koji od nas očekuju da mi budemo jedna moderna javna uprava. Zato nam treba i još jedan važan detalj, više mladih ljudi u javnoj upravi, i u državnoj upravi i u jedinicama lokalne samouprave.
Nisam slučajno govorila o nedostatku pravobranioca u određenim jedinicama lokalne samouprave i kada sam odgovarala na pitanje gospodina Milije Miletića i to je činjenično stanje. Moramo da unapredimo njihov položaj ne samo onaj materijalni, jer nije nikakva tajna da javna uprava nije preterano konkurentna na tržištu rada danas u Srbiju. Okolnosti su takve. Ja se tome radujem.
Privatni sektor je daleko primamljiviji od onoga što državna uprava, odnosno javna uprava jeste, ali mi moramo da stvorimo, pre svega, uslove, smanjimo neke rigorozne konkursne uslove koji su postojali i smanjimo uslove u onom stažu koji se uglavnom tražio za te mlade ljude tek završene diplomce, obučimo ih, primaknemo javnu upravu i ja se nadam za kratak rok zanovimo generacijski sve one koji su zaposleni u državnoj upravi, u jedinicama lokalne samouprave, jer sa tim dolazi jedna nova energija, jedan novi vid znanja i konačno, jedna modernija vizija Srbije, koju sigurna sam svi želimo da vidimo.
Hvala vam najlepše. Ostavili ste prostora da kažem više nego što bih možda mogla ono što jeste poruka za stanovnike tri opštine koje će imati izbori u nedelju, jeste da mudro biraju, da biraju ljude kojima veruju. To su lokalni izbori. Tamo se ljudi mahom znaju. Kada izaberete ljude samo zato što imate neki hir u odnosu na bilo koje obećanje možete doći do faze da onda vaš grad neće moći da funkcioniše, jer biranje ljudi koji brinu samo o sebi ume da blokira funkcionisanje cele jedne lokalne samouprave.
Zato oprezno. Dajte poverenje ljudima koji će brinuti o svim vašim potrebama. Izađite na biračka mesta. U biračkom spisku se nalaze svi koji tamo treba da budu, i u biračkom spisku nema onih koji to pravo ne zaslužuju rođenjem, prebivalištem ili eventualnom svojim bračnim statusom.
Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.
Poštovani narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, zarad istine.
Jedno je imati podatke statističke sa poslednjeg popisa građana Srbije i upoređivati ih sa podacima iz biračkog spiska je malo nezahvalno, zato što je popis stvar dobre volje svakoga od nas pojedinačno, a birački spisak skup svih podataka o svakom građaninu Srbije.
Dakle, kada pričate o milion i po, manje više, plus minus, to je jedna manipulacija koju ne biste smeli da koristite na taj način ni pod tačkom razno. Ja vas molim da se ponašate u skladu sa obavezom koju imate kao čovek koji je nosilac suvereniteta ovog naroda.
Druga stvar koju ste takođe rekli, a ne stoji, jeste da prebivalište nije osnov za glasanje na lokalnim izborima. Na vašu žalost, jeste. Činjenica da ti ljudi imaju pravo na dvojno državljanstvo ostavlja mogućnost… Nemaju pravo? Dobro.
Dakle, građani Srbije, prebivalište jeste osnov za sticanje biračkog prava i na republičkom i na lokalnom nivou i to nije apsolutno upitno, kao što nije upitan broj birača u jedinstvenom biračkom spisku, naročito ne iz ugla da ga upoređujemo sa rezultatima popisa. Ako govorimo o preminulim građankama i građanima Srbije, tu može da se desi da se neažurno odnose ljudi prema biračkom spisku, ali sa puno svesti o tome, ministarstvo je pre nepunih 20 dana poslednji put dalo nalog da se uradi revizija i uporede podaci.
Poslanička grupa – Ivica Dačić SPS će podržati ovu inicijativu kolege Uglješe Mrdića. Podržaćemo i sve one inicijative koje doprinose i transparentnosti i zakonitosti izbornog procesa. Podržaćemo i dajemo punu podršku onim institucijama koje će biti zadužene za ovaj resor, ali takođe ćemo voditi računa uvek kakvi god naši rezultati bili da nikada ne tražimo bilo kakve izgovore, da ne tražimo bilo kakva opravdanja, jer ne može birački spisak biti uvek opravdanje za nečiji izborni neuspeh ili za izborni poraz.
Takođe, s obzirom na to da resorna ministarka dolazi iz naših redova, mi je dobro poznajemo i znamo da će dati sve od sebe da se što pre ovaj zakon implementira, da što pre zaživi u praksi i kao što je i sama rekla verovatno ćemo naići na neke nedostatke što ćemo u nekom narednom periodu uspeti i da vidimo i da ispravimo.
Još jednu važnu stvar sam malopre čula dok je neko od opozicionih poslanika govorio, kaže – mi smo svojim građanima obećali borbu u međunarodnoj zajednici, borbu na ulici i borbu u institucijama.
Ono što je opšte poznato jeste da smo mi tu borbu u međunarodnoj zajednici i međunarodnim institucijama videli i da nam je dobro poznata. Dobro poznata nam je i vaša borba na ulici, ali ono što nismo videli jeste vaša borba u institucijama, a nismo je videli zbog dima i protivpožarnih aparata koje ste aktivirali ovde 4. marta. E, ako ste vi takvu borbu obećali građanima, ja vas molim da te slike koristite u kampanji kada se god ti izbori budu desili.
Mi našim građanima nikada nećemo tako nešto obećati zato što je nama Narodna skupština nešto što je sveto, nešto što su nas ovde delegirali građani Republike Srbije i mi takvu borbu niti priznajemo, niti ćemo je ikada koristiti. Zahvaljujem.

Hvala predsednice. Uvažena narodna poslanice, u jednom delu ste potpuno u pravu. Istina je, da pre svega, ovaj predlog zakona ne tretira poseban birački spisak koji se tiče nacionalnih manjina i istina je da na njegovoj ažurnosti treba raditi. Možda ova vaša inicijativa jeste upravo dobar prvi korak, da svi zajedno pokušamo da sličan model primenimo i na poseban birački spisak koji se tiče nacionalnih manjina o kojima govorite.
Istina je da tamo ima manjkavosti, i ja se sećam da je jedan od narodnih poslanika, čini mi se vaš kolega iz poslaničke grupe,čak izabran za narodnog poslanika, u upitnim okolnostima i tada se desilo da je neko ko je davno preminuo ipak njegov glas se računao da jeste glas, iako je u njegovo ime glasao neko drugi.
Govorim o biračkom mestu u Bujanovcu, koje je bilo sporno, a može biti da se vi toga i ne sećate, ali ja se sećam, jer smo dugo vodili sudski spor i na žalost to je prošlo kao jedna ozbiljna izborna nepravilnost, ali smo prema njoj pokazali toleranciju iz ugla pravosudnih organa, tako da sigurno da ste u pravu kada govorite da on ima svojih nedostataka i da ti nedostaci nisu mali, kao što i samo funkcionisanje saveta nacionalnih manjina pokazuje određene mane, pre svega, tu se naravno ne odnosi na ovu kategoriju o kojoj ste primarno govorili, a to je bošnjačkog nacionalnog veća, ali recimo imamo ovih dana vrlo jasna ukazivanja na to da finansiranje jedne druge nacionalne manjine jeste vrlo upitno jer određena sredstva dolaze sa adrese tzv. države Kosovo od strane Aljbina Kurtija, što je po Ustavu Srbije prilično nedozvoljeno, da ne kažem potpuno zabranjeno.
Tako da vašu diskusiju smatram dragocenom i molim predsednicu Skupštine ukoliko je to moguće na nivou parlamenta razgovaramo i o ovom posebnom biračkom spisku, ili ako je procena takva, da onda sa pozicije dva ministarstva iako danas govorim sa pozicije ministra u čijem resoru se više ne nalazi posebni birački spisak za nacionalne manjine, ali mi neće biti teško da uvaženog kolegu Berišu zamolim da sednemo i ovoj temi razgovaramo najpre sa pozicije dva resorna ministra, a onda i sa svima vama ne bi li smo došli do jednog pravednog rešenja koje apsolutno sam sigurna, hoće urediti taj posebni birački spisak koji neophodno traži da bude kao takav, pre svega uređen i pravedan prema svim pripadnicima nacionalnih manjina koji žive i rade u Srbiji.

Hvala, predsedavajuća.

Hvala najlepše, poštovani narodni poslanici i uvažene građanke i građani Srbije.
Poslovnik. Čarobna rečenica koja kaže, na stranu da ja nemam manir da bežim ni od malo opasnijih ljudi od gospodina koji me je optužio da sam pobegla, štaviše, pa ja imam radno mesto na koje sam iskoristila pauzu da odem, a ne sećam se da je kritičar mog odsustva sedeo celo pre podne na svom radnom mestu. Ali to nema veze. To je stvar odgovornosti. Poslovnik kaže da kada je u pitanju poslanički zakon, a ovaj to jeste, ministar čak i ne mora biti tu, osim ako ga pozove predsednica Skupštine. Dakle, ministar je neko ko će sprovesti vašu odluku i vaš zakon koji ste predložili kao posledicu rada Radne grupe. Da ste učestvovali u radu, a čujem od predsednice da niste, možda biste taj detalj znali. No, to ne menja situaciju da ja ovaj zakon smatram važnim i da sam zbog toga tu ceo dan i biću dok se ne završi ova rasprava.
Jeftine citate mene, nekakve pokušaje da mi odgovorite preko određenih javnih glasila sam slušala. Moram priznati, nisam očarana apsolutno ničim od onoga što ste rekli. Prvo, ako tumačite zašto sam rekla da Komisija ne sme da ima izvršnu odgovornost, to je zato što za to postoji izvršna vlast. Komisija je, i po preporukama ODIHR-a, zapravo jedno telo koje će pomoći da se, ukoliko postoje, nedostaci iz biračkog spiska uklone. Šta bi značila izvršna uloga Komisije nisam do kraja razumela ni iz tih vaših pokušaja da odgovorite na moju konstataciju, ali ako bi izvršna uloga Komisije trebalo da znači da Komisija od 10 ljudi, koji će biti predloženi od strane jednog dela političkih faktora Srbije i jednog dela civilnog društva Srbije, treba da ima ingerencije i da odlučuje o tome ko će biti, a ko neće biti u biračkom spisku Srbije, da ima uvid u sve podatke građana Srbije, onda se bojim da vrlo površno shvatate jedinstveni birački spisak kao takav. On nije tema samo Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kod kojih se nalaze matični registri, odnosno matične knjige. On je svakako tema i za Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i za RGZO.
Sve se to da pročitati ako vi pre nego počnete da diskutujete u parlamentu sa ambicijom da nešto kritikujete, da prozivate bilo koga pročitate određene zakone Republike Srbije ili, u krajnjoj liniji, ne daj Bože, Ustav Republike Srbije ili na početku Poslovnik o radu Skupštine koji bi vam dao odgovor da li danas sa vama o ovom zakonu treba da razgovaram ja i da odgovaram na vaša pitanja ili treba da čujem sve ono što su vam sugestije i sve ono što je tekst ovog zakona, pa ga kao jedan od resora zadužen za implementaciju sprovedem do kraja.
To što ste iskoristili svoje vreme poslaničke grupe da nam 10 minuta dobrih pričate stvari koje nam prosto ne stoje i nigde nisu zapisane, uključujući tu čak se sećam i pitanja novinara na temu da li će to biti komisija koju kontroliše vlast. Koliko sam ja uspela da pročitam iz Predloga zakona to je komisija sastavljena od stručnih ljudi koji će biti potpuno izuzeti iz svega što je zakonodavna ili izvršna vlast, pa bi kao takvi trebali da budu pre svega počastvovani momentom da su dobili takvo poverenje jer će ih biti zaista malo, a onda i dovoljno odgovorni da shvate šta je ono što se od njih očekuje. Od njih se očekuje i imaju mogućnost da sve navode koje smo slušali ovde, i o nekakvim trafostranicama na kojima ima 50 prijavljenih ljudi i o adresama na kojima ima 150 ljudi, fizički zajedno sa pripadnicima MUP odu i provere na licu mesta.
Šta bi bila izvršna uloga? Ako vas dobro razumem je da dođu i kažu da biračko pravo više nema, na primer, Milenko Jovanov. Ne sviđa nam se kako glasa.
Ovaj zakon u jednom trenutku imao je svoju manjkavost, i potpuno ste u pravu. Nekoliko puta je menjan, da nije postojao ni jedan mehanizam koji bi bilo koga kome je uskraćeno biračko pravo mogao da vrati u status prava na izbor ili da bude biran.
Dakle, koraci koji su sprovedeni u proteklih 18 meseci su bili mučni, ja se potpuno slažem, ali nisu bili mali i nisu nikakva šminka za međunarodnu zajednicu. Ovo što pokušavate da uradite banalizujući predlog ovog zakona jeste u stvari vaša potreba da nekako upadnete u politički fokus, pa neka to bude na način što ćete prozivati ministarku koja jeste ili nije tu ili je rekla da komisija ne može da ima izvršna ovlašćenja. Izvršna ovlašćenja je po prvom predlogu CRTA, ako se ja ne varam, trebala da ima komisija, i to na način što je trebala da ima nešto što se zove „sors kod“. Zapravo, sve podatke građana Srbije i mogućnost da na osnovu toga sa bilo koje lokacije uđe u jedinstveni birački spisak i sve podatke.
Ovim zakonom unapređenje će stići dotle da ćete vi imati mogućnost da kada ukucate adresu koja vas zanima, pa na primer trafostanicu, a vama na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave izađe podatak koliko je ljudi upisano na toj lokaciji kao potencijalnih birača.
Dakle, ovo nije nikakva estetska promena, ovo je ozbiljna promena zakona.
Ne čujem vas šta mi dobacujete, ja ću uredno čekati da dobijete reč. Sve što ste imali da kažete na temu ovog zakona imali ste i priliku 18 meseci, gospodo.
Za prvih šest meseci koliko sam bila deo te Radne grupe, čak ne ni Radne grupe nego inicijalnog odbora koji je počeo da se bavi preporukama ODIHR-a vrlo se dobro sećam da su sve vaše sugestije išle u smeru podrške onome što je primarno izgovorila CRTA, CESID manje, Transparentnost možda najmanje, pošto govorimo o tri nevladine organizacije koje su sve vreme radile sa nama.
Danas očekujete da ja sa pozicije resornog ministra koji treba da sprovede zakon koji ćete vi doneti pravdam stav CRTE ili CESID-a. Malo je suludo. Malo ga koristite za obmanu pre svega svojih birača, što nije dobro, i konačno ako sa pozicije jedne političke partije koja od 100% građana Srbije koji se nalaze u jedinstvenom biračkom spisku dobije poverenje 1,5% stanovništva da li stvarno mislite da vas to kvalifikuje da predložite kandidata koji će imati izvršna ovlašćenja kod revizije, brisanja i upisa u birački spisak? Izvinjavam se, to malo nije u skladu pre svega sa Ustavom Republike Srbije.
Da li imate poverenje u resornog ministra, to nije tema za mene. Vi niste glasali za ovu Vladu, konačno vi ste manjina u ovom parlamentu. Imate pravo da nemate poverenja, ali nemate pravo da obmanjujete građane Srbije da je ovaj zakon i ovaj predlog zakona nekakva šminka vladajuće većine.
Ovo je ozbiljan iskorak prvi put u istoriji Srbije i sigurna sam da će pokazati svoje nedostatke, sigurna sam da ćemo vrlo brzo morati da radimo i na izmenama i dopunama, ali pustite zakon neka zaživi i pustite konačno komisiju da sedne i počne da radi svoj posao.
Nije tačno da do sledećeg izbornog ciklusa neće imati vremena da sprovede reviziju zato što će sledeći izborni ciklus, ako on bude u redovnom roku, biti 2027. godine, ako i bude nešto malo pre svejedno komisija koja će biti formirana sa zakonskim rokom koji je precizno definisan u ovom zakonu će imati vremena i te kako da sagleda jedinstveni birački spisak i eventualno ukaže na njegove nepravilnosti.
Ja vas molim da u svakoj daljoj diskusiji koja bude tekla, sve što su vaše sugestije i dobronamerne su, ja vas molim pre svega kao narodne poslanike da jedni druge čujete i da implementirate to u zakon da bi u konačnoj verziji resorno ministarstvo zaista moglo da implementira zakon do kraja i da on pokaže svoju punu primenu, jer končano vi ste tvorci ideje da jedinstveni birački spisak nije kako treba. ODIHR nije zaista mogao da takav podatak ima da se već decenijama unazad ne vrti ta priča o tome kako su svi rezultati izbor u Srbiji posledica neažurnog biračkog spiska. Da vam ne objašnjavam zašto birački spisak nema ključnu ulogu u rezultatima izbora, jer biste to morali da shvatite kao neko ko je učio matematiku makar i u osnovnoj školi.
Dakle, ljubazno vas molim da prvo, poštujete sopstveni Poslovnik, a onda uzmete u obzir sve zakone i Ustav Republike Srbije pre nego bilo koga optužite da ovde ima zadnju nameru.
Ono što je čvrsto obećanje ne vama, nego građankama i građanima Srbije, to je da će Ministarstvo za državu upravu i lokalnu samoupravu implementirati ovaj zakon do kraja. Sve preporuke komisije koja bude formirana, za nas će biti obavezujuće da kao takve, ukoliko imaju osnova budu apsolutno uklonjeni svi nedostaci koje iz toga proizilaze.
To izgovaram javno bez bilo kakvog problema sa činjenicom da se nadam da i onaj ko posle mene bude ministar državne uprave, a ambicija kod vas postoji, to vidim iz svih izjava koje ste davali delegirajući sami sebe kao neke eksperte, nastavite da na ovaj način posmatrate jedinstveni birački spisak i da uzmete u obzir pravo svih stanovnika Republike Srbije i da biraju i da budu birani, a da tu ostrašćenost političku nekako ostavimo za neke teme koje su više političke. Jedinstveni birački spisak nije i ne sme biti dnevno politička tema. Hvala vam.

Jako ću kratko.
Gospodine Aleksiću, nije mi beskrajno dragoceno da li mi vi verujete, ali zbog građanki i građana Srbije – možete li, ja vas molim, da tačno kažete šta je pisalo u 30 odluka Višeg suda iz Zaječara? Izvolite. Da biste mogli da im objasnite šta tačno resorna ministarka nije ispoštovala. Evo, ja vam ostavljam mogućnost i molim predsedavajuću da vam da reč da nam kažete šta tačno stoji u 30 odluka Višeg suda u Zaječaru.

Hvala predsedavajuća.
Zaista, vrlo kratko, zbog građanki i građana Srbije. Šteta je što ne znate da ima 30 presuda Višeg suda, jer biste onda verovatno sa ipak, malo više obzira upućivali optužbe ovog tipa, koje ste izgovorili.
Prva presuda, potpuno ste u pravu, po žalbi članova Verifikacione komisije bila je da se verifikacija mandata smatra nezakonskom. Onda su usledile žalbe 27 odbornika SNS i nosioca liste, koji su od Višeg suda tražili da im Viši sud verifikuje mandate usled nemogućnosti da to urade u parlamentu zbog opstrukcije. Onda je Viši sud odgovorio da to ipak mora da uradi Skupština Zaječara. To je bio razlog, uvaženi narodni poslanici, da Ministarstvo na inicijativu i opozicionih odbornika i odbornika SNS, da mišljenje da proces verifikacije mandata treba ponoviti. Sve ostalo je politička priča koju plasirate mesecima unazad i ne stoji kao tačna. Nova odluka suda nije ni stigla na adresu Ministarstva, jer koliko ja čujem, taj slučaj je trenutno pred Ustavnim sudom.
Dakle, nijedne jedine sekunde zaposleni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave niti su ignorisali odluke suda, niti su se ponašali u skladu sa potrebom bilo koje od dve strane koje su se pred sudom našle.
Ako govorimo o rokovima, o tome će se, koliko shvatam, izjasniti Ustavni sud, jer koliko se sećam, a može biti da nisam u pravu, kada je proces žalbeni u toku, onda se obično sedi da rokovi prestaju da važe do konačnih odluka Višeg suda koji je nadležan.
Dakle, ja vas molim vaše je pravo da i ne poštujete i ne podržavate ni mene kao ministra ni ono što ministarstvo radi, ali je vaša obaveza pred građankama i građanima Srbije, da ipak govorimo isključivo o činjenicama. Nijednog trenutka nije postojala odluka suda izborni proces u Zaječaru mora biti ponovljen, niti takvu odluku sud može da donese.
Prema tome, bilo bi lepo da ostavimo Ustavnom sudu da donese presudu u konačnom slučaju, ja ću se tome radovati, a vas molim da ipak političke poene skupljamo na nekoj drugoj temi, jer ovo zaista nije tema za politizaciju, bez obzira što se radi o akterima koji jesu politički obojeni. Nema nikakve potrebe da se javljate medijima, vidim da vam šapuću, ti koji vam šapuću, bolje je da ćute, jer ono što smo pročitali kao izjavu nekih poslanika, zaista je bilo bolje da su prećutali.
Nemam ja ambiciju da se od vas branim, ali imam potrebu da građanima Srbije objasnim da se u Zaječaru desila zloupotreba od strane dva člana verifikacione komisije, koja jeste u skladu sa poslovnikom propisanim u Zaječaru i dešava se prvi put u istoriji izbornog procesa na jednom lokalnom nivou.

Zahvaljujem predsednice Skupštine, poštovane kolege i koleginice, uvaženi narodni poslanici, građani i građanke Republike Srbije.
Jako kratko, bez ambicije da produžavam ovu raspravu koja nije suštinski mnogo sadržajna, ali sa namerom da odgovorim na jučerašnje prozivke bazirane pre svega na neistinama. Zašto? Zbog građana Srbije.
Ovde smo juče pod izgovorom jednog važnog dokumenta predloga Zakona o potvrđivanju određenih članova iz Povelje čuli optužbe koje su smešne, neistinite, neosnovane, ali očigledno je zgodno u ovom političkom trenutku uz jedno teatralno pitanje gde je ministarka državne uprave i lokalne samouprave? Evo, je. Juče je bila na sednici Vlade Republike Srbije koja se održavala u Leskovcu. To biste kao narodni poslanici morali da znate, obaveza vam je da pratite rad Vlade koju ste birali. Ali, to je manje važno.
Drugo pitanje je bilo sa čim će ministarka pred Evropsku komisiju? Šta će tačno da kaže? Ministarka će tačno da sedne i da razgovara, jer ministarka ima jednu prednost koju sigurna sam ne možete da razumete. Nije Evropska komisija uticala na formiranje mene kao političkog kadra, nije ona uticala na formiranje partije kojom pripadam, nije ona uticala na okupljanje vladajuće većine, pa ne može kao takve baš ni da nas propituje. Osim o delu o kom treba da razgovaramo isključivo u skladu sa zakonima i Ustavom Republike Srbije i tu ćemo verovatno imati malo razmimoilaženja, pošto određene preporuke nažalost nisu primenjive, jer se kose za Ustavom Republike Srbije. Pa, je onda rečeno da sam izignorisala odluke suda u Zaječaru i za račun Srpske napredne stranke, odnosno branila vlast Srpske napredne stranke ili kako god.
Verujem ja da je vaša istina takva, uglavnom je ona tako koncipirana, jeftinim tumačenjem, bez pročitanih akata i bez posebne pažnje, ali ono što me fascinira je da ste se posle šest dana koliko je ministarka sedela u parlamentu vi ste se pojavili naprasno sedmog kada je nije bilo. Dobro je to. Imate vi pravo kao narodni poslanik da ne budete na svom radnom mestu, ali ja kao ministar baš nemam pravo da ne budem na sednici Vlade.
Da, razjasnimo Zaječar zarad građana Republike Srbije, ministarka je svojom preporukom zaštitila isključivo i samo volju birača u Zaječaru. Da li mi se volja birača sviđa u okolnostima da Socijalistička partija Srbije nije prešla cenzus? Ne. Ali, mi to ne daje za pravo da karikiram odluke i donosim odluke u skladu sa tim šta je partijski interes i to znam da ne razumete, verujem da ne razumete, jer ne možete da razumete da postoje ljudi koji državu Srbiju poštuju više i stavljaju je uvek iznad onoga što je partijski interes. Tačno je. Devet glasova je trebalo Socijalističkoj partiji Srbije da pređe cenzus.
I paralelno kada vi mene optužite da ja pripadam toj lopovskoj feli koju ćete na kraju da hapsite, onda se setite da devet glasova kod lopova ne znače mnogo ili ne znače ništa.
Ta jeftina varijanta koju pokušavate da spočitavate socijalistima namećući se pritom, malo sa leva, malo sa desna, malo sa žute, malo sa zelene, malo sa narandžaste pozicije, da budete politički živi, vam je bezuspešna nije ona zabranjena samo je simptomatično da se uvek bavite socijalistima i to ministrima tačno kada nisu u sali.
Tako ste neki dan optužili ministra policije za ono brutalno prebijanje koje je na kraju demantovala sama devojka lično.
U Zaječaru je gospodo došlo do toga da je voljom dva člana verifikacione Komisije zaustavljen proces verifikacije mandata ljudi koji su izabrani voljom građana. Dakle, ne odbornika Srpske napredne stranke nego svih odbornika koji su u procesu učestvovali i to poverenje dobili.
Prva odluka Višeg suda istina je konstatovala je da se verifikacioni postupak ne smatra završenim, jer ne postoji akt verifikacione Komisije. Na takvu odluku uložena je žalba i odborničke grupe, odnosno Liste Aleksandar Vučić u Zaječaru i takođe stigla još jedna odluka Višeg suda koja kaže – da Viši sud nije nadležan za verifikaciju mandata. Što znači da bi po zakonu uvaženi poslanici, ali je dobro pročitati zakon pre nego što iznesete optužbe morao da se taj proces ipak završi na konstitutivnoj sednici Skupštine u Zaječaru.
Dakle, čak ni tamo vas nisu hteli oni koji su se kobajagi borili za svoja prava, čak ni tamo niste imali prostor za teatralne izjave, nego koristite određene medije da biste upali u oči, baveći se bahatom ministarkom koja kobajagi ne poštuje odluke suda, i konačno, o svemu tome će se ponovo koliko razumem, izjasniti sud. I sve će to biti kako treba.
Nemojte vi da budete deprimirani zbog toga, jer koliko se sećam, tamo ni nemate kandidate, što je manje važno. I na kraju ste krenuli da me polucitirate na temu Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji je zakon narodnih poslanika.
Kada se o njemu razgovaralo u sklopu Radne grupe, a bila sam deo nje, sticajem okolnosti i u prvih šest meseci, niste imali ništa da kažete, uglavnom ste aplaudirali na ono što kažu CRTA i CESID. Oko toga imam brojne svedoke, bez ideje potpuno, a sada imate ideju da su i CRTA i CESID, i ministarka državne uprave, ali i ministar policije, zaboga jedna kriminalna grupa koja će da donese zakon, koji niko neće, a ne CRTA, dobro, onda ne CRTA, onda da vam razrešim dilemu.
Na žalost i tu ste delimično u pravu. Nemate vi dilemu, jer nemate stav. Imate napisane govore koje pročitate, zato što tako treba ili tako mora. Imate mete na koje mislite da možete da postignete političke poene, a to i nije sasvim sigurno tako i bilo bi dobro da vodite računa.
Da vam odgovorim na ono što je vaša dilema, a pitali ste i čudi me da vam niko nije odgovorio, da li, kako rekoste, naprednjaci, imaju mnogo poverenja u ova dva resorna ministra ili će da nas hapse. Onda se vratimo unazad pa se setim, da narodni poslanici koji će se o tom zakonu izjašnjavati, o njemu razgovarati vrlo brzo, imaju pravo da mu nađu i mane i nedostatke i da ih poprave, da će resorna ministarstva u tom smislu, u skladu sa Ustavom i zakonom i svojom obavezom, sprovesti vašu odluku, a da oko toga, kako će ko koristiti lisice, uprkos ambiciji, koju imate, ličnoj, nećete baš odlučivati uz neke doboše koje ste namerili da uzmete.
Činjenica je, poštovane kolege, da ću kao resorni ministar sigurno primeniti zakon u onom kapacitetu, u kom budete doneli odluku da on treba da postoji. Sigurno je da na moje pitanje, da li postoji primer takve prakse, da ga prepišemo kao dobar, dobila sam odgovor, da ne.
Sigurno je da je ovo izazov i za državu Srbiju i za sve nas, ali pre svega, pokazala se jedna spremnost vladajuće većine da iskoračimo i uradimo nešto što će, sigurna sam, pokazati svoje pozitivne efekte.
Komisija, sama po sebi, ima mogućnost da sve ono o čemu ste pričali, pred kamerama određenih televizija, stavite na papir, tražite uvid i mi kao resorno ministarstva kažemo, u pravu ste ili niste. Toga se i plašite, kada se ovaj zakon donese, postaće transparentno jasno koliki je i da li postoji nedostatak u jedinstvenom biračkom spisku.
Pre svega toga, građani Srbije, moraju da znaju, da jedinstveni birački spisak, zapravo je skup podataka svakog od nas pojedinačno, da na njih ne možemo da utičemo svojom voljom, osim u svoje ime...

Potpuno ste u pravu. Možda sam i preterala, ja se vama izvinjavam, vaše je pravo, moja je greška. Toliko sam naučila od Poslovnika, imala sam kada, vežbala sam.
Izvinjavam se još jednom što sam oduzela vreme. U pravu ste, o ovome ćemo verovatno razgovarati kada ova tačka bude na dnevnom redu.
Bilo kako bilo, ne mašite lisicama. Nisam bila protiv ni kada ste ih nosili u torbi i probali da sa njima uđete u parlament, ali ih čuvajte za sebe i svoje potrebe, nemojte ih ustupati drugima. Hvala.

Hvala predsednice.
Poštovani narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, zanimljiva diskusija u proteklih nekoliko dana. Pratila sam je iz ove skupštinske sale. Nekada sam bila žena iz Dačićeve partije. Još mi je zanimljivije da kada krene ovako pompezna reakcija po Poslovniku, koja je opravdana, ona bude selektivna, jer koliko pratim, a pratim, iako je prilično teško, pre samo nekoliko minuta smo čuli karakteristike o jednom članu Vlade Republike Srbije, koje su mnogo više bile za podizanje Poslovnika od konstatacije gospođe Dunje Simonović Bratić.
Ali, nije tema šta je rekao, nego ko je rekao, pa ste na tu konstataciju imali aplauz, a na ovu jednu reakciju koja je onako maksimalno zaštitnička moram da priznam, ne sasvim racionalna, ali nije to neočekivano za ovu salu i za jedan broj narodnih poslanika.
Iskustvo mi dozvoljava da ja oćutim i sačekam evo kraj trećeg dana već. Dobar deo rasprave u načelu po drugom pretresu je prošao, ali se niko nije bavio sporazumima. Oni nisu važni. Malo smo govorili optužujući Vladu za zaduživanje, iako se radi mahom o infrastrukturni projektima. Ja se sećam, neuka sam kada je u pitanju infrastruktura i uopšte izgradnja, ali jedan veliki inženjer Milutim Mrkonjić mi je davno rekao da nikada ne treba kritikovati infrastrukturne projekte, naročito ako se radi o putevima, koridorima, autoputevima koji sami po sebi, koliko god da morate da se zadužite vremenom, isplate sebe.
Dakle, jedno je kada vi hoćete da kritikujete radi kritike, drugo je kada spinujete određene informacije i napravite teatar o tome, gospođa Simonović Bratić je govorila vrlo precizno, pokušaju da satanizujete celo jedno ministarstvo, sve njegove pripadnike, na poluinformaciji, na sve naše apele da treba ipak sačekati da čujemo o čemu se radi. Ja sam bila, evo jedna žena sedi ovde, ali ona ćuti jer je iz Dačićeve partije, ja jesam jedna žena iz Socijalističke partije Srbije. Teško je to da shvate ljudi koji partiju mere po lideru prema kom se okreću iz ovog ili onog razloga, teško je to da shvate ljudi koji često promene dres i svoje lidere, često to ne mogu da shvate ljudi koji posebnim emocijama nošeni u odnosu na pojedince bave se političkih radom i onda te kvalifikacije kao autoprojekciju serviraju na račun svih nas koji sedimo u ovoj sali. To je malo bez morala. Ali, nije baš ni za očekivati da se uvek držimo nekih moralnih normi kada su u pitanju određeni ljudi, bar koliko se sećam, to nije često bio primer.
Ono što mi je bilo simpatično i raduje me jeste pokušaj da se na lažnim optužbama na račun Ivice Dačića, pa onda i cele Socijalističke partije Srbije, pa cele Srpske napredne stranke, pa cele koalicije koja je vladajuća, nekako ako može rehabilituje ono što je očigledno umrlo odavno, govorim o jednom delu parlamentarne opozicije, da se nametne ako može - evo, ipak smo nešto rekli.
Meni se čini da oni koji pokušavaju da naprave opozicioni blok, a taj proces je izvesno u toku, ipak nisu spremni da prihvate svaku glupost samo zbog toga što je rečena protiv vlasti. Bar onaj ko ih finansira očigledno očekuje neke konkretne stvari.
Naspram toga, postoje konkretne stvari koje Vlada Republike Srbije radi. Koliko je to važno? Skoro ni malo, jer reakcije na ulazak premijera Vlade govore više o vaspitanju onih koji bi da smene ovu vlast nego o bilo čemu drugom. I dokle god je to tako, dokle god na jednog profesora ranga kakav ima prof. dr Đuro Macut reagujete na način na koji reagujete, nećete, gospodo, ni biti blizu vlasti, a ne na vlasti u Srbiji. Zato što Srbija ume da prepozna ko je klovn a ko je intelektualac. Naročito ne možete sa pozicije klovna stati preko puta onoga što je najcenjenije u Srbiji, a to su lekari, učitelji, pa ako hoćete i crkva, odnosno popovi, zato što se na tome bazirala svaka zdrava zajednica koja je uvek u Srbiji bila nekako u selu. Odatle nam ide tradicija, tamo će se i završiti svi ovi jeftini pokušaji. Nažalost, biće bez rezultata.
Hvala vam svima na pažnji i po malo konstruktivnoj diskusiji koja je dolazila iz redova opozicije u malom broju, ali pre svega od vladajuće većine. Hvala najlepše.

Hvala, predsednice.
Poštovani narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, ono što mi je motivacija, i hvala vam na tome, narodni poslaniče, jeste da ste ponovo otvorili ovu temu.
Istina, ja to na vašem mestu ne bih radila, a reći ću vam zašto. Ja sam jedan od predlagača, takođe, jedne verzije ovog zakona, možda bolje, možda gore, od ove koju je predložila gospođa Pašić. Potpuno je nevažno.
Istina je da je ovo pitanje pred parlamentom otvoreno skoro deceniju.
Poslanička grupa SPS je 2008. godine prvi put je izašla sa amandmanom na ovu temu i nije imala podršku za to.
Razgovarali smo 2012. godine i to zato što smo u redovima narodnih poslanika, u poslaničkog grupi SDPS, imali koleginicu koja ima dete sa posebnim potrebama, pa je delimično i ona bila neko ko je inicirao da o tome razgovaramo na nivou i Ženske parlamentarne mreže čak, čini mi se.
U prošlom mandatu postojala je inicijativa gospođe Tepić da se konsenzusom donese ovakva izmena zakona i praktično smo na Kolegijumu o tome razgovarali nekoliko puta.
Da li se vaša poslanička grupa tako zvala u to vreme, ja to ne mogu da se setim, ali sam sigurna da ste prvi odustali od konsenzusa, optužujući gospođu Tepić i lidera te stranke da su poslušnici vlasti.
Onda smo došli do ovog mandata i predloga od strane jedne poslaničke grupe i predloga koji sam zajedno sa koleginicom Dunjom Simonović Bratić podnela, čini mi se, 29. oktobra prošle godine, uz napomenu na pres konferenciji da se radi o zakonu koji je sa najboljom namerom, ali sigurno ne dovoljno kvalitetan, da odmah uđe u parlament.
Pozvala sam sve političke aktere u Srbiji, pre svega udruženja roditelja da sednemo, razgovaramo i sa Vladom Republike Srbije, pošto sam u to vreme bila vaša koleginica, poslanica i dođemo do rešenja koje će biti opšte prihvatljivo za sve i nisam odustala ni danas.
Na adresu mog ministarstva juče je stiglo 39 mejlova, identičan tekst potpisan od strane 39, pretpostavljam, roditelja dece sa posebnim potrebama i imam obavezu da i njima kažem ovo što ću reći i vama, da bismo ovu priču spustili ili podigli na onaj nivo koji ona zaslužuje. Mi razgovaramo o deci koja imaju ono dostojanstvo koje svi mi koji sedimo ovde očigledno nemamo, čim smo spremni da politizujemo na ovaj način ovu temu.
Ono što sigurno treba uraditi to je da treba razgovarati, pre svega, sa svim udruženjima roditelje, a ima ih mnogo i saslušati sve njihove potrebe, jer nećete mi verovati, kada se desio predlog zakona koji se našao pred parlamentom, zvali su me određena udruženja objašnjavajući da to nije za njih najbolje rešenje i verujem da nije i verujem da treba da čujemo sve koji ovakav problem imaju, što znači da bi stavljanje bilo kog predloga, evo, neka to bude i predlog koji ide i SPS, u ovom trenutku, na ovu sednicu, bila jedna populistička mera koja neće rešiti ovaj problem, ovo mora da se reši sistemski tako što će resorno ministarstvo, koliko razumem koleginica Đurđević Stamenkovski je apsolutno spremna i ima zakazan razgovor sa jednim brojem udruženja u ponedeljak da razgovaraju o tome šta su realne potrebe, šta njihova sagledavanja problema, pošto su užasno specifični slučajevi, čak svaki za sebe. Nema ih mnogo, to je tačno i hvala Bogu da ih nema mnogo, ali ako ćemo rešavati to kroz izmene zakona, onda bi trebalo da to ne bude populistički zakon koji će nekome od nas da donese određeni broj poena nego suštinsko rešenje iz koga će ovi ljudi …
(Dalibor Jekić: Što niste do sada?)
Što nismo do sad? Evo, pravo da vam kažem, ima ljudi koji sede oko vas, mogli bi da vam odgovore što te 2008. godine nisu poslušali inicijativu.
(Dalibor Jekić: Kada ste vi bili?)
Ja sam bila i mi ga predložili. Gospođa Mira Dragaš pisala je amandmane. O tome vam i pričam i nisam bila na strani koja vam kaže – vi ste ovakvi, vi ste onakvi, nego u koaliciji sa vama. Ja o tome pričam.
Danas, kada ovakvu temu stavimo na sto znači da pokušavamo da zloupotrebimo jednu užasno osetljivu kategoriju ljudi. Ja tome kao čovek nisam sklona, a nadam se da i većina vas to ne bi trebala sebi da dozvoli. Potpuno se slažem da o tome treba razgovarati. Ne ad hok, ne odmah, ne po svaku cenu. Pustite da ovakav predlog zakona prođe ako treba široku javnu raspravu, a verujem da treba, da bismo došli do rešenja koje je prihvatljivo. Ovaj populizam nije da ne može da prođe, nije da niste motivisali jedan broj ljudi da vam poveruje, nije da sada ne pršte kojekakve optužbe na račun vladajuće većine, ali moram da vam priznam, vladajućoj većini, sticajem okolnosti pripadaju i neki ljudi koji su predložili, opet kažem, jedan način ili jedan vid rešenja koji sigurno nije najbolji i nemamo uopšte nameru da nosim hipoteku tih vaših optužbi, naročito ne sa pozicije da imamo svest i ponovo vas vraćam, ovaj zakon je mogao i u prošlom mandatu biti usvojen. Trebao je biti usvojen konsenzusom. Odbili ste da o tome razgovarate.
Hvala.

Jako teško ćete ubediti Srbiju da je ono što ja govorim ispod nivoa, ono što vi govorite na visokom nivou, pod jedan.
Pod dva, jako će vam teško ići da ubedite građane Srbije da sam optužila gospođu Pašić zbog njenog zakona. Nije mi palo na pamet. Ni jednog treba nisam rekla da je Predlog zakona populistički, nego da je priča poslaničke grupe koja vas je blokirala u ideji da to bude zakon donesen kosenzusom, u stvari populistička priča.
Prema tome, gde ste se prepoznali? Ne znam. Šta vas je zabolelo? Ne znam. Da li postoji idealno rešenje? Ne, ni jedno od ova dva nije idealno, upravo zato što ne postoji registar. Mi u ovom trenutku kao narodni poslanici koji raspravljaju o Predlogu zakona koji je trebalo ili treba da se nađe na dnevnom redu, ne znamo koji je to broj ljudi. Ja se potpuno slažem da prvo treba ukrstiti podatke i utvrditi to.
Sve drugo što ste ovde probali da kažete, objašnjavajući kako sam ja bila protiv na Ženskoj parlamentarnoj mreži, ja bih jako volela da čujem te stenograme koji su zabeležili da sam bila protiv ovakvog Predloga zakona u bilo kom trenutku, čak i kada ste došli sa inicijativom na tom kolegijumu, o tome postoji precizan stenogram, stoji šta sam precizno rekla, bez grama bilo kakve sujete, bez bilo kakve potrebe za skupljanjem poena na ovoj temi. Ja sam rekla da sam spremna da podržim to sa poslaničkom grupom na čijem sam čelu bila.
Suludo je, možda sam vam rekla da je to plagijat amandmana iz 2012. godine, i jeste, da je plagijat koji ste uspeli, ali s druge strane da vam kažem, možda je bila nepravedna optužba da ste plagirali nešto. Možda nije zabranjeno da vi prepišete ono što mislite da je dobro. Malo je zabranjeno da u prisustvu poslaničke grupe koja je time prvo počela da se bavi, baš istrčite sa svojom idejom, ali je bilo za poštovanje to što ste mislili da treba konsenzusom da se donese takav zakon. Ja to poštujem i danas.
Ono što ne poštujem je pokušaj da se ova tema pretvori u jeftinu političku dnevnu temu. To radite gospodo. Samo se o tome ovde radi. Ja samo na to reagujem. Potpuno mi je svejedno da li će taj Predlog zakona ići kao predlog jedne, tri, pet, sedam, 12, 18, koliko na kraju ima poslaničkih grupa.
Konačno, ne možete baš da mi kažete, možda to nije moj resor, ali jeste moja tema i sigurno mnogo više nego što je vaša i sigurno nikada sa vama nisam razgovarala sa tog prizemnog nivoa sa koga ste probali da mi se obratite sada. Nema razloga za to.
Ja ne spadam u kategoriju onih koji vas vređaju, ne volim to, tako da o nivou probajte da ne razgovarate sa mnom, pogotovo ne na taj način. Probajte da sebe ne nalazite u svakoj priči, jer na vašu žalost ili sreću prosto niste tema uvek. U stvari, često niste tema i nemojte se kao takvi nametati. Nemojte mi stavljati u usta ono što nisam rekla, zato što postoji direktan prenos i stenogram ove sednice.
Predlog zakona koji je vaša koleginica potpisala ili je potpisalo više vas je iz mog ugla posmatrano nekompletan, ali nijednog trena nisam rekla da je populistički. Populistička je priča. Populistički je motivisati te napaćene roditelje da se ovde radi o vladajućoj većini koja ignoriše njihove probleme. Populistički je održavati ili bar pokušati da održite tenziju na ovaj način.
Konačno, nismo mi jedini koji su prepoznali da vi nemate ideje. Čuje se to sa raznih strana. Nije to više pitanje samo mene, koju možete da zovete kako god hoćete, pa i da proglasite ovo za ne znam koji nivo u odnosu na taj vaš, ali probajte da ne zloupotrebljavate ove teške sudbine i probajte, ako ste ljudi, da o tome ipak razgovaramo na način na koji ovo zaslužuje, a to je da se sedne i dođe do jednog kvalitetnog zakonskog rešenja. Oba koja su trenutno u proceduri, bez obzira što sam jedan kao poslanik i potpisala, ne mislim da rešavaju problem do kraja. Treba ih doraditi, treba o tome razgovarati, treba ostaviti prostora resornoj ministarki, pa i ne samo njoj, nego još ponekim resorima kojih se ovo tiče, da ukrste, pre svega, podatke, da se dođe do precizne evidencije i da se dođe do činjeničnog stanja šta je to što zaista rešava problem tim ljudima.
To je bio moj apel odavde. Nemam nameru da se s vama nadgornjavam, jer ovo nije tema za to. Ima toliko političkih tema o kojima možemo da raspravljamo. Ovo niti je, niti sme da bude tema.

Hvala predsednice.
Poštovani narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, potpuno svesno je trebalo da saopštenje MUP-a pročita predsednica Narodne skupštine, ako se ne varam, njoj je bio upućen apel da hitno konsultuje MUP Republike Srbije i čuje šta se desilo.
Od početka sam shvatila šta je tema kod ovog pompeznog traženja ostavke Ivice Dačića. Šta je tema kod famoznog pitanja gde je Ivica Dačić kao ministar u Vladi koji je na službenom putu. Nažalost, ne mogu vam reći baš kom, zato što se radi o ministru unutrašnjih poslova i postoje i informacije koje su pod oznakom tajnosti. Vama ne bih to objašnjavala, jer nema efekta nekog preteranog. Odavno sam ja izašla odavde i vi još uvek niste naučili taj Poslovnik koji često podižete, to je vaše pravo. Nema ja ambiciju da vas vaspitavam, malo mi je teško da vas slušam dok vičete, odvikla sam se od tog tona, moram da priznam, ali vidim da ste učvrstili svoje navike.
Ono što je tužno, imate vi pravo da tražite ostavku Ivice Dačića, pa i da priželjkujete to mesto. Ja verujem da je to tako. Ali, ono što vas neće zapasti to je baš to, zato što se meni čini da uprkos vašem naporu, vašem visokom tonu, vašim spinovanim informacijama, pokušaju da optužite Vladu ili pojedinci iz Vlade, sve jedno je. Niste stekli poverenje onih kod kojih trenutno ima neki broj glasova i u pravu je gospodin Jovanov, ja sam ponekad mislila da preteruje, ali sada vidim da ne. uzalud su ti napori, očigledno je da ćemo se samo do kraja ovog mandata ipak družiti u ovom sastavu.
Ono što želim da kažem pre svega građanima Srbije, jeste da citirati izmišljenim citatima gospodina Dačića je hrabro, lako oborivo, ali je simpatično da branite ko bajagi studente koji su bez broj puta rekli da ne žele da sa vama imaju bilo šta i ja to razumem. Ako postoji nešto što razumem to je ta situacija. Jeste, ja kažem da je sramota, trudili ste se da im se primaknete, ali očigledno je da oni ne žele taj transfer blama koji vi umete da izazovete.
Uvažena gospodo, obračun se socijalistima, sa pokušaja da budete jeftin plagijat, sa pokušaja da budete nekakva levica, pa uz to da dodate i neku šarenu boju je toliko jeftin, da ćete biti razočarani sopstvenim učinkom.
I maločas kada sam govorila o tome šta je nečasno i nemoralno, mislila sam na tu poslaničku grupu, a ne na onu koja se našla prozvanom. Nekada ste i u pravu, teško je među vama prepoznati ko za koga radi i ko za što, ali shvatam da je euforija na visokom nivou zbog dolaska gospođe Fon der Lajen, verujem da očekujete određene benefite od toga, ali da budem potpuno iskrena nije malo političko iskustvo iza mene, da sam na vašem mestu ja se baš ne bih nadala. Hvala vam.
(Radomir Lazović: Replika, molim za reč, rekla je levica.)