| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 18.10.2024. | Predlog zakona o „Ukradenim bebama" u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika |
u proceduri
|
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Pošto se ovde priča tušta i tma, život i priključenija, ja ću da se osvrnem malo na ovaj predlog zakona za koji smatram da je kvalitetan, smatram da ima plemenitu intenciju, uprkos tome što je reč o plagiranoj ideji. Ja znam da je manir ovog režima plagerizam, ali isto tako korektno, dame i gospodo, da citirate, da uvažite nečije zalaganje koje je ranije bilo prisutno.
Problem je u tome što sam sigurna da ovaj predlog zakona neće zaživeti u realnosti. Ova ideja nije od juče, ideja je izuzetno stara, aktuelna je bila i u SFRJ još tokom 80 godina koja je bila, podsetiću vas, socijalna država, ali je i te kako vodila računa i o omladini i o radnicima i o deci.
Nakon sloma autoritarnog režima i kada je došla post petooktobarska elita, na koju se ovde konstantno baca drvlje i kamenje i kada je normiran porodični zakon, o tome je takođe bilo reči, međutim, ideju nisu uspeli da realizuju zato što je najveći problem, problem likvidnosti, odnosno kako će da se regeneriše Alimentacioni fond.
Činjenica jeste da je država monopol prinude. Država vam nikad ništa ne pokloni a da vam prethodno ne da, pa će sada država da se namiruje, svoje potraživanje, od alimentacionih dužnika. Ali, postavlja se pitanje - šta se radi ukoliko ta lica nemaju nepokretnosti na svoje ime, ukoliko nemaju nasledstvo, ukoliko nemaju ni potomke ni pretke? Od koga će Alimentacioni fond da se namiri? Dakle, o koncu, moguće je da će država da bude u minusu, iako je nemoguće da to bude kleptokratska naprednjačka država.
Šta se radi sa dečijim dodacima i sa roditeljskim dodacima koji su prošle godine, izmene i dopune su bile usvojene, svi smo jednoglasno glasali za Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, i došli smo u situaciju da iako je država opredelila znatna sredstva da pomogne u ovoj plemenitoj zamisli i ideji, da sada ne rade centri za socijalni rad i da majke i deca ne dobijaju ova primanja.
Ja se bojim, shvatite ovo ozbiljno, da može da se dođe u sličan problem i u primeni ovog zakona i šta smo onda uradili? Ništa, osim par populističkih poena koji i dalje neće da pogoduju interesima naših najmlađih članova zajednice. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća. Dostavljanje novih sredstava obezbeđenja na prvi poziv banke je u raskoraku sa motivima zakonodavca i sa interesima korisnika stambenog kredita.
Apsolutno je jasno da je motiv za usvajanje ovog zakona bilo da SNS investitori isporuče višak stanova po cenama koje se daleko od preferencijalnih, odnosno koje su previsoke za naše uslove.
Ja sam gospodina Malog pitala 16. maja, postavila sam mu poslaničko pitanje da mi odgovori koliko je do sada mladih prijavljeno po ovom osnovu i u koliko slučajeva je prijava odobrena. Nisam dobila odgovor na to pitanje, ali sada sam čula, referisao se malopre na to.
Vidim da ovde ima mnogo Nostradamusa, Tarabića, Pitija, koji prognoziraju kakav će da bude ishod ovih studenskih protesta. Gospodo, vi mlade ne nadahnjujete, vi pokušavate njih da kupite, ali postoji mladost kojoj niste interesantni, koja nema cenu, koju ne možete da ucenite zato što se bore za pravnu državu, bore se za univerzalne vrednosti, za pravdu, za slobodu, za jednakopravnost, za sve ono što vi ne znate i svakako da neće da padnu na vaše trikove o takozvanim jeftinim stambenim kreditima, iza kojih država stoji samo u prvih deset godina. A šta ćemo da radimo sa korisnicima stambenih kredita koji su ih uzeli na period od 20 do 30 godina? Apsolutno je jasno da vi o tome ne vodite računa, zato što vi ne možete da dobacite, da anticipirate nekoliko godina unapred, a kamoli jednu deceniju i jasno je da će vaši stambeni krediti i vaša pomoć da koštaju našu omladinu kao Svetog Petra kajgana.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Lično najviše volim kada vi predsedavate ovim domom.
Ovaj dnevni red je apsolutan dokaz da ste od Srbije, uvažene dame i gospodo, napravili slepo crevo Evrope, da ste napravili jednu rudarsku koloniju i banana republiku. I laiku bi bilo potpuno jasno da je dnevni red takav i da je lajtmotiv za sazivanje ove sednice samo da se dobiju sredstva iz EU, po osnovu reformske agende, odnosno usvajanje seta medijskih zakona, po kojima na osnovu plana rasta za Zapadni Balkan, Republici sleduje prva tranša od 111 miliona evra, koja se već obećava i koja se već čeka kao Godo, te prekjuče će, te danas će, te sutra će.
Međutim, set ovih medijskih zakona, iako je možda namera iskrena, iako oni jesu harmonizovani sa stavovima Evropske komisije, u realitetu će biti u raskoraku sa intencijom zakonodavca. Pre svega, Zakon o javnom informisanju neće dovesti do pluralizma medija i neće dovesti do konkurencije na tržištu medija i da li se, uvažena gospodo i predstavnici ministarstva, zove medijskim pluralizmom nemili događaji kada se u Kovačici i u Padini u sred noći, pod pratnjom policije, seku kablovi medijskih operatera, kako bi se građanima onemogućilo da gledaju N1 i Nova S. Da li je medijski pluralizam takođe kada Telekom, koji ima monopol, onemogućava preko Total Tv, da se prenose N1 i Nova S, a to isto čini i Orion. Očigledno nekome odgovara, a taj neko je glavni obraćator i glavni narator, da stanovnici njegove države žive poput ljudi u Platonovoj pećini, koji se plaše svoje senke i koji ne izlaze na svetlost dana da bi ugledali realnost.
Pa je tako paradoksalno da građani Beograda, i to pre svega građani prigradskih naselja, koji su maltene do juče gledali ove medije, danas ne znaju da se ćacilend konstantno širi. Ne znaju da je pre nekoliko dana napadnuta profesorka na beogradskom Pravnom fakultetu, niti da je napadnut portir, niti da je napadnut student. Ali, kroz spin-diktaturu i kroz medije i kroz pravljenje simulatuma i te kako dobro znaju da je napadnut, tačnije sa nekoliko decilitara piva, glavni ćaci, student Pavlović, i svi mu vidaju rane junačke kao da je došao sa Kozare, Tjentišta, Neretve, Sutjeske, Vukovara, sa Košara ili odakle god. Ad hok ga prima ministar zdravlja, predstavlja se da je ranjenik i samo mu sleduje partizanska spomenica prvog reda. Da li je to medijski pluralizam? Da li je to istina koja se prikazuje građanima ove države?
Dalje, Zakon o javnim medijskim servisima, koji je u nomotehničkom smislu kvalitetno urađen, o čemu sam i polemisala na Odboru za evropske integracije, ali ponovo, pravo u knjigama i pravo u akciji ponovo ne uspevaju da nađu zajednički jezik. Previše prostora, po mom sudu, je ostavljeno za finansiranje RTS-a. Ja bih lično ukinula taksu od 349 dinara, dok se RTS ne upristoji, dok ne obavlja svoj posao savesno, odgovorno, nepristrasno i koliko toliko politički neutralno, kada prestane da naziva studente ruljom, a našu inteligenciju i vodeće glumce vređa u Dnevniku dva i kada prestane da sprovodi propagandu od momenta kada se prvi petlovi oglase, pa do Dnevnika tri i kada bude počeo da isporučuje sadržaje koji su bili u moje vreme, iako dolazim iz ratnog područja, ali bilo i više kulturno-umetničkog sadržaja i dečijeg programa, što nažalost, danas nedostaje.
Ali, RTS je danas propagandno glasilo jedne klike i jednog čoveka, koji ga kritikuje, koji svaki dan kada se pojavi tamo kaže - ovo je poslednji put šakom o sto da sam došao na RTS, i kog označava kao inspiratora i sprovodnika tzv. obojene revolucije, a jedva čekam da izađe bestseler autora i da vidim šta je to obojeno, a rekoh pre nekoliko dana na Odboru za evrointegracije, da za sada jedino što je obojeno su krvava stopala naših studenta koji tabanaju i koji se bore inter alia i za slobodu medija i za Klaster 1 i za Klaster 3.
Mene interesuje, takođe, može da mi odgovori gospodin Mali, šta se dešava sa ekonomskim tigrom koji skače u budućnost, šta se dešava sa drugom rastućom ekonomijom u Evropi, odmah iza Malte, ako se ekonomski tigar, koji čvrsto stoji na četiri stuba spoljne politike, postojano kao klisurine, sveo na evropski bakšiš i na jednu tranšicu od 111 miliona evra? Volela bih da čujem jednu argumentaciju koja je svrsishodnija.
Što se tiče Zakona i o javnom informisanju i o elektronskim medijima, oni su na uštrb istraživačkih novinara, o čemu je ovde bilo reči. Istraživački novinari su naši glasnici, oni su svici u ovom mraku. Zahvaljujući njihovom aktivizmu, odvažnosti i hrabrosti, građani Srbije su saznali za sponu vrha vlasti sa organizovanim kriminogenim strukturama. Rasvetlili su Jovanjicu, rasvetlili su mnoge afere koje ne radi Agencija za sprečavanje korupcije. Vidim da je ovde prisutan i njen direktor. Takođe, i Poreska uprava. Zahvaljujući istraživačkim novinarima saznali smo i kako se školuju deca Siniše Malog, koliku imovinu ima Nemanja Stajić, ko je Skaj, ko je Oskar, ko je Edo, ko je Markus itd.
Sada se izmenama i dopunama ovog zakona oni onemogućavaju da izveštavaju o učiniocu krivičnog dela sve do momenta pravosnažnosti sudske odluke koja se u Srbiji čeka kao ozebli sunce.
Smatram da još ima prostora da se dozvoli veća sloboda izražavanja i istraživanja i izveštavanja, pre svega, nezavisnim slobodnim medijima. Zahvaljujući njima mi smo i saznali da je gospodin Macut u predvečerje stupanja na javnu funkciju, dakle, dan pre nego što je postao predsednik Vlade, da je pazario nepokretnost na Zvezdari čija se vrednost procenjuje oko milion evra. Tek kada su narodni poslanici insistirali da se da neka argumentacija koja je suvisla i koja, narodski rečeno, pije vodu i koja nije vređanje intelekta i pominjanje tetaka iz Kanade, dobili smo neko nemušto obrazloženje, nezadovoljavajuće, nije baš vređanje inteligencije kao kod Vulina, ali je u senci finansijske akrobatike koja je svojstvena gospodinu Siniši Malom.
Vi ne biste bili vi, dame i gospodo, kada se dodatno ne biste zaduživali, pa između ostalog, vi planirate da se zadužite, odnosno zadužili ste građane Republike Srbije na iznos od 52 miliona evra za modernizaciju elektrodistributivne mreže. Svako zaduživanje nikada nije u korist Elektrodistribucije Srbije i nikada nije u korist građana, već isključivo zarad vaših užegrupnih i sitnosopstveničkih interesa kojima kupujete politički uticaj od vaših prijatelja iz Francuske i iz Nemačke.
Ja bih rekla da je prikriveni motiv zamene ovih drvenih stubova na mrežama niskog napona sa betonskim stubovima, što je iracionalno, što je nepotrebno u ovom trenutku, da bi firme Zvonka Veselinovića koje se inače bave proizvodnjom ovih stubova dobile unosni posao, apanažu, otpremninu ili već šta, jer je apsolutno jasno po ovoj kamernoj atmosferi, ja vidim vama u očima da znate da je kraj, da se svira labudova pesma, drago mi je da sam uspela da vas nasmejem, dakle, apsolutno odlazite u istoriju i kao orao kandžama držite se za poslednje poluge, zato što želite da ostanete što duže u granicama egzekutive, da vam ne bude oduzeta imovina koju ste stekli korupcijom i protivpravnim delima. Pre svega, važno je da pad bude dostojanstven, ako je moguće, da bude miran, a može da bude i mizeran, doduše, uvek u životu vam je - prema svecu i tropar. O svemu tome će naravno građani dati svoj sud na izborima, od kojih bežite za sada kao đavo od krsta.
Na koncu, apsolutno je jasno da se okrećete Evropskoj uniji u ovoj poslednjoj fazi, zato što su gospoda iz Rusije rekli "dasvidanja tavarišć i spasiba za družbu", pa vi koji promovišete konstantno antievropske vrednosti i anticivilizacijske vrednosti, kojima je uopšte nebitna i nezavisnost i stručnost i efikasnost pravosuđa i treće grane vlasti, koji ostvarujete najgore učinke u borbi protiv korupcije u Evropi, shvatate da vam je odsvirao kraj. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Ja sam u svojstvu narodnog poslanika postavila niz poslaničkih pitanja u vezi sa rudarenjem litijuma i projektom „Jadar“ i na mnoga od njih nisam dobila odgovor.
Dakle, od nadležnih ministarstava i čelnih ljudi ni tona, ni slike, ni pisma, ni razglednice. Otuda, ja ću još jednom da čuju građani Republike Srbije da uputim poslanička pitanja, pre svega gospođi Dubravki Đedović Handanović, koja je juče apostrofirala da će da sluša struku, a ne buku.
Ukoliko gospođa Handanović zaista se vodi ovim geslom, onda joj postavljam pitanje – da li smatra relevantnom i da li će da uzme u razmatranje i Studiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, čiji nalazi pokazuju da će projekat „Jadar“ da dovede do degradacije ukupnog biodiverziteta?
Ja sam to pitanje postavila gospođi Đedović 6. septembra. Dakle, svi rokovi zakonom određeni su propušteni da dobijem odgovor. Možda budem imala više sreće ovoga puta.
Za gospođu Dubravku Đedović Handanović postavljam i niz drugih pitanja: koji su sve aktivni rudnici u Republici Srbiji? Koje sve kompanije vrše eksploataciju ruda i minerala u Republici Srbiji? Koje je sve dozvole za istraživanje ruda i minerala dalo, ili učestvovalo u njihovom izdavanju, Ministarstvo rudarstva i energetike?
Takođe, postavljam i niz drugih pitanja, gospođi Đedović Handanović. U slučaju rudarenja litijuma i bora, odakle će da dolaze hemikalije za njihovu preradu? Kojim putevima će da se vrši transport tih hemikalija? Šta se radi u slučaju da hemikalije iscure prilikom transporta? Da li će te hemikalije da se proizvode u Srbiji, ili da se uvoze? Gde Rio Tinto planira da skladišti čvrst otpad, kao i koje su mere za preradu otpadnih voda?
Ovo su važna pitanja ukoliko ćemo da se već vodimo snagom jačine argumenta i na ova pitanja bi nadležno ministarstvo već danas da ima odgovor, a ne za 22 meseca. U ostalom, ne vidim zbog čega, ako je projekat transparentan, ako ništa nije ispod radara, ispod žita, zašto jednom narodnom poslaniku se ne bi odgovorilo na ovo pitanje, pa, da li su ovo političke institucije, ili Kamora možda, ili Kozanostra, gde važi princip omerte.
Dana 24. jula gospodin Ivica Dačić je rekao, kada je bio predsedavajući ovim domom da je primio 38.000 potpisa za narodnu inicijativu i koliko on zna, da su ti potpisi upućeni Republičkoj izbornoj komisiji. Ja po principu, draga Saveta, obraćam se Republičkoj izbornoj komisiji i postavljam pitanje da li je tačno, 24. jula tog istog datuma, da li su tačne tvrdnje gospodina Dačića, i ako jesu šta RIK planira da preduzme po ovom pitanju?
Znate, uvažena gospodo i građani, zaista je neverovatno da 38.000 potpisa nestane u Pionirskom parku, kao u Bermudskom trouglu između star i nove Skupštine, ili su ih možda pojeli konji vrani Tome Rosandića, koji se nalaze na ulazu u ovu skupštinu.
Hajdemo dalje, 10. septembra postavljam poslaničko pitanja ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranu Vesiću, dva pitanja na koja naravno, nisam dobila odgovor, ali možda gospodin Vesić bude profesionalniji pa mi odgovori. Kako komentarišete izjavu Jakoba Stausholma, generalnog direktora Rio Tinta, izrečenu 7. septembra u Ljuboviji, da, citiram – nešto od ovog otpada može da se iskoristi za izgradnju puteva. Drugo, gospodine Vesiću, da li imate saznanja o tome gde se u Evropi i u svetu za izgradnju saobraćajnica koristi rudarska jalovina koja je kategorisana kao opasan otpad?
Na kraju, 2. avgusta kucam na vrata Vlade Republike Srbije po osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja sa molbom da mi dostavi sva rešenja, ugovore i memorandume koje je potpisala sa Rio Tintom, od trenutka kada je Rio Tinto počeo da posluje u Srbiji. Odgovor - ne raspolažemo datim podacima. Dakle, moje pitanje još jednom upućujem Vladi Republike Srbije da mi dostavi na osnovu člana 15. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaj navedene podatke. Zahvaljujem.