Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ja sam se maločas pozvala na član 158. stav 3.
Gospođa Brnabić je rekla da imam pravo kada dođem na red, gospodin Smiljanić je aminovao da mogu da iskoristim ovo pravo.
Da li se sada slažete?
Zahvaljujem.
Stranka Srbija - Centar neće da podrži povećanje pretplate za Javni medijski servis ne zato što smatra da pretplata nije celishodna, već smatramo da Javni medijski servis mora da se upristoji i mora da bude na korist, a ne na uštrb svih građana Republike Srbije.
Radio televizija Srbije nije javni servis koji je na polzu svih političkih stranaka i svih građana, već godinama sistemski vrši propagandnu funkciju u korist jednog čoveka, vladajuće stranke i nekolicine ljudi.
Svedočanstvo tome jeste i izveštaj koji je doneo BIRODI za period od 1. decembra 2022. do 31. maja 2024. godine.
Dakle, za raspon od godinu i po dana posmatranih svih populacija Dnevnika 2 RTS-a, koji se daje u 19.30 časova svake večeri, utvrđeno je, metodološki egzaktnom procedurom, da je šef države predstavljen sa 25% ukupnog vremena, od čega je dominantno pozitivno predstavljen sa 87,8% i sa svega 0,7% negativnog sadržaja.
Isti manir je kada je upitanju i Vlada Republike Srbije, koja je predstavljena sa nešto manje pozitivnog sadržaja. Naravno, mora da kaska za šefom države i to iznosi svega 72% i 1,4% negativnog sadržaja.
Stranke opozicije su na margini. Konkretno, stranka kojoj ja pripadam uopšte nema privilegiju da se pojavi na RTS-u.
Obrazloženje za donošenje navedenog predloga zakona je krajnje sramotno. Navodi se da je neophodno da TV pretplata poskupi zbog finansijske autonomije i personalne nezavisnosti RTS.
Šta bi, gospodo, sa obećanjem šefa države, datog 2013. godine, da će taksa za RTS da bude ukinuta? Svedoci smo toga da čak 11 godina kasnije ne samo da nije ukinuta, nego ona poskupljuje za RTS i za RTV.
Program RTS je sve siromašniji, sve je oskudniji. Kulturno-umetnički program je na marginama. Bojim se da će to postati praksa, s obzirom na odluku REM-a od 12. maja ove godine da televizije sa nacionalnom frekvencijom, dakle, tu ubrajamo RTS i četiri ove privatne, više ne podležu zakonskoj obavezi da u svom programu proizvode minimum 20% kulturno-umetničkog sadržaja i dečijeg programa.
Građani Srbije ni u kom slučaju, ni po koju cenu ne treba da plaćaju estradizaciju i pinkizaciju javnog medijskog servisa, zbog čega opozicione stranke ne mogu da budu prisutne na RTS-u, koji svesrdno objavljuje i prikazuje snimke sa venčanja jedne od svojih popularnih voditeljki, a mnoge važne društvene teme, goruće društvene teme, dakle, i ekonomske i političke, su ostale na margini, te građani koji gledaju Javni medijski servis nisu imali nikakve informacije o protestima „Srbije protiv nasilja“. Sada se o litijumu ne izveštava. Građani Srbije ne znaju ništa o visokonaponskim korupcionaškim aferama, niti o organizovanom kriminalu. Politika hleba i igara je štetna, te smatram da će uredništvo RTS-a da se dozove pameti i da ne izgubi i ono malo kredibiliteta i integriteta koji su imali.
Sporno je što prema finansijskom izveštaju RTS-a čak 4.140.000 dinara na godišnjem nivou RTS daje za zarade i za naknade zarade zaposlenih, a 4.175.000 RTS daje za proizvodne usluge. Zbog čega jedna takva javna medijska kuća izdvaja više za proizvodne usluge nego za naknade i zarade svojih zaposlenih? To je ključno pitanje.
Građani osiromašene i prezadužene Srbije samo dodatno mogu da padnu u duhoklonuće kada vide da od 60 tačaka dnevnog reda čak jednu petinu čine zaduživanja. Sramota je građana da im umesto vukova iz šume, ovce odnose domaći psi čuvari, pa se postavlja pitanje zašto ekonomski tigar u punom jeku, koji treba da pravi kvatni skok u budućnost, poput zeca skače u ambis? Zbog čega se zadužujemo, to je ono što interesuje građane Republike Srbije? Zbog onoga što ja nazivam beli slonovi, to su skupi infrastrukturni projekti od kojih obični građani nemaju preterane koristi, ali koji su Eldorado za korupciju i koji daju diskreciona ovlašćenja za kraduckanje, da citiram Velju Ilića, krađu ili pak korupciju visokih razmera, kakvi su Nacionalni stadion sa pristupnim saobraćajnicama, takav je bio Beograd na vodi. Danas je takav EXPO 2027, mnogi stadioni koji su po Srbiji izgrađeni u Zaječaru, Loznici itd.
Zadužujemo se, dragi građani, da bi se, između ostalog, i gradili auto-putevi. Ponavljam, Srbija – Centar nema ništa protiv izgradnje auto-puteva, ali imamo problem da se cena izgradnje jednog kilometra auto-puta volšebno menja. To bih ilustrovala primerima Moravskog koridora, odnosno deonice puta Pojate – Preljina. Na početku izgradnje radova bilo je dogovoreno da će cena po kilometru da košta 7,2 miliona evra, a onda je danas došla na 14,4 miliona evra, a ekonomisti iz Fiskalnog saveta daju projekciju da će po okončanju radova ta cena da dođe do 20 miliona evra.
Puta nema niđe, zadužujemo se konstantno, a uz to još je drastičniji primer deonice puta Beograd – Zrenjanini – Novi Sad, koji košta čak tri puta više nego što je bilo planirano. Vaši auto-putevi su trošni, automobili upadaju u asfalt, otvaraju se kao Crveno more pred Mojsijem.
Evropska komisija je primetila da se enormno zadužujemo. Žao mi je što gospodin Mali nije tu, jer građani Srbije izdvajaju pet miliona evra godišnje na javne investicije i imaju pravo da znaju sve o ekonomskoj i društvenoj opravdanosti tako velikih mega strukturnih projekata, a građani apsolutno nemaju nikakvu informaciju i vi ste obećali Evropskoj komisiji da ćete na jedan viši domaćinski način da upravljate savesnije, odgovornije javnim investicijama, da ćete doneti strategiju za upravljanje javnim investicijama i prateći akcioni plan, ali to sve radite ispod radara, dakle sve je to van uvida javnosti i sebi ste dali rok i njima ste obećali da decembar 2026.godine. Gle čuda, za vreme okončanja EKSPA i da ćete staviti van snage sve zakone i sve odredbe kojima se ukidaju leks specijalisi, pre svega zakoni o javnim nabavkama, i to ponovo planirate da ostvarite kada EKSPO bude gotov, dakle faktički poput Pontija Pilata da operete ruke od finansijske odgovornosti i da sami sebe abolirate za to.
Ja moram da primetim izvesnu kreativnost u zaduživanju. Dakle, to je u skladu sa vašom politikom balansiranja. Reč je o jednom gospodinu, ne mogu da se setim koji je tačno upotrebio termin, miroljubiva koegzistencija, pa da ne bi slučajno ekonomsko platno otišlo ni previše ulevo, ni previše udesno, ni istočno, ni zapadno, ni južno, ni severno, vi dajete svima, može i kod OTP banke, može i kod banke Inteza, može i kod Benk of Čajna, može i kod Razvojnog fonda Abu Dabi. Dakle, može kod svih i paradoksalno je i sramotno je da predstavnički dom i da poslanici svesno zadužuju i postojeću i sve generacije koje dolaze za nama. Dakle, to je jedna neodgovorna politika. Zaista smatram da je neodgovorno, sramotno je da sada krademo od budućnosti, faktički tri naša kolena koja tek dolaze.
Što se tiče kredita kod banke Poštanska štedionica u iznosu od 42 milijarde dinara, 360 miliona evra…