U članu 158. stav 3. ne piše.

I te tako ima veze, gospođo Raguš.

Jesam.

Bila bih zadivljena i bilo bi mi drago da mogu da čujem nešto što je dobronamerno i što je pametno. Iskreno.

Ja znam da ste vi politikolog i ja verujem da imate šire misaone horizonte i da možete sve ovo da uvežete u jednu misaonu celinu, a uz to, ne samo da sam politikolog i doktor političkih nauka, ja sam i pravnik, i ovo sve proizilazi jedno iz drugog, ako ćete krenete induktivno, ako ćete da krenete deduktivno.

Dakle, na sve tačke na koje se pozivam ja obrazlažem amandmane, tako da ko želi sve apsolutno može da pojmi.

Ovo je po osnovu ovlašćenog predlagača. Dakle, ja ću sad kada se javim i po osnovu amandmana. Dakle, ovo je vreme po osnovu…

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi narodni tribuni, građani Republike Srbije, današnja dnevna sednica i dnevni red koji je trenutno aktuelan su samo dokaz da u Republici Srbiji već dvanaest godina mi živimo apsolutno odsustvo vladavine prava koja bi prema slovo Ustava trebalo da se zasniva na principu podele vlasti, na povinovanju vlasti Ustavu i zakonima, na vladavini zakona, a ne na vladavini ljudi i pre svega na nezavisnoj sudskoj vlasti.

Vladavina prava, između ostalog, dame i gospodo, podrazumeva i pravnu sigurnost, a da li je pravna sigurnost kada je krajnji rok za predaju izbornih lista 12. maj, a mi 10. maja razmatramo o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koje bi trebalo da bude ključna ODIHR-ova preporuka.

Ovde nema nikakve reči o reviziji, odnosno čišćenju biračkog spiska. Rešenje koje je ponuđeno, moram da kažem da je trica i kučina, da je apsolutna šminka, da je botoks, da nije suštinske, da nije supstitivne prirode, a ono što nama treba jeste iznalaženje seruma protiv zmije otrovnice.

Ovaj zakon obiluje nekonzistentnostima, kao što je rekao gospodin Pavlović, pre svega, reč je o neustavnim odredbama, ima zabrane retroaktivnosti, što u pravu svakako nije preporučljiva kategorija, ima i dejstva profuturo, odnosno za ubuduće i ovo kada se spoji, zaista pravi jedan pravni paradoks koji je vrlo teško da se raščivija, pre svega i za nas pravnike, a kamoli za obične građane koji faktički ne znaju da li će imati pravo prebivališta ili neće, koje je poslednje relevantno prebivalište.

Smatram da linearno brisanje prebivališta, odnosno, građana iz biračkog spiska je nedopustivo zato što su neka lica u proteklih jedanaest meseci, krajnje zakonito stekla svoje biračko pravo i krajnje zakonito su stekla i upis u to biračko pravo. Šta ćemo da radimo sa onim licima koja su postala punoletna? Dakle, ima mnogo stvari koje je trebalo na jedan srećniji način definisati.

Ono što je Ahilova peta navedenog zakona, po mom dubokom uverenju, jeste odsustvo nadzornih i kontrolnih ovlašćenja, dakle nema reči o nekom telu ili organu koje bi vršilo nadzor nad biračkim spiskom.

Smatram da je to trebalo staviti u mandat, pre svega Republičkoj izbornoj komisiji koja je najkompetentnija za to, odnosno, uvesti odredbu gde svaki član Republičke izborne komisije ima pravo nesmetanog uvida u birački spisak i da bude savestan, dakle da sa pažnjom dobrog domaćina i u dobroj veri čuva tajnost svih podataka koji se nalaze u biračkom spisku. Međutim, i ovo je propušteno da se učini, na moju veliku žalost.

Tokom pregovora opozicije i vlasti otvorio se niz dodatnih pitanja koja su mogla da budu ključna za poboljšanje izbornih uslova za predstojeće izbore.

Tu, pre svega, mislim na odsustvo dobre volje da se usvoje izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu, što je takođe ODIHR-ova preporuka kojom je predviđeno da se odredi rok u kome bi Ustavni sud odlučio o izbornom sporu, odnosno o rokovima u kojima bi morao da odluči o poništenju izbora.

Podsetiću građane Republike Srbije, a i sve narodne poslanike da je opozicija podnela zahtev Ustavnom sudu za poništenje decembarskih izbora i to lokalnih izbora, pokrajinskih izbora i parlamentarnih izbora i da je Ustavni sud sve vreme poput tužilaštva u Srbiji krajnje hiberniran.

Dakle, Ustavni sud, koji više i ne ekspeduje svoje odluke, koji već godinama funkcioniše u krnjem sazivu, čije sudije se ne biraju i više se ne imenuju, propušta da odluči o nečemu zato što po zakonu nema rok u kome bi trebalo da donese odluku.

Bojim se da ne usvajanjem ove odredbe možemo da dođemo ponovo na predstojećim izborima u takvu situaciju da će se sigurno desiti neke izborne malverzacije i da neće postojati pravi mehanizam da Ustavni sud odluči o zahtevu za poništenje izbora.

Ono što je takođe rak rana izbornih uslova, odnosi se na koruptivne aspekte samog izbornog procesa. Tu, pre svega, mislim da je bilo neophodno da se usvoje izmene i dopune Zakona o Agenciji za sprečavanje korupcije i da se implementiraju ODIHR-ove preporuke pod rednim brojem 16. i 17.

Preporuka broj 16. direktno tangira ono što se zove funkcionerska kampanja. To znači da javni funkcioneri ne bi smelo da koriste javne resurse u toku izborne kampanje. Dakle, ne bi trebalo da mešaju javni interes i stranački interes, već da to rade u slobodno vreme.

Ova preporuka je na neki način podrazumevala da Agencija za sprečavanje korupcije opominje javne funkcionere koji se nalaze u izbornoj kampanji da promptno na svom sajtu objavljuje ta rešenja, odnosno opomene, što je Agencija za sprečavanje korupcije propustila da učini tokom decembarskih izbora.

Građani su Agenciji slali na stotine prigovora. Agencija je na jedan vrlo simboličan način samo upozorila Gorana Vesića i Aleksandra Martinovića, ali ne i onoga koji je glavni u ovoj državi, čije ime se i ne pominje i koji je zaštićen kao beloglavi sup. Dakle, i to smo propustili da učinimo.

Što se tiče Preporuke pod rednim brojem 17, koja takođe nije implementirana, a koja bi, po mom sudu, i te kako uticala na poboljšanje izbornih uslova, se odnosi na ulogu Agencije za sprečavanje korupcije da proaktivno sankcioniše i da razmatra trošenje neovlašćenih subjekata tokom izborne kampanje.

Podsetiću vas na kol centar SNS-a, koji se ni u jednom izveštaju koji SNS podnosi Agenciji za sprečavanje korupcije nije našao, a to je bila fabrika za kupoprodaju glasova.

Podsetiću vas, gospodo narodni poslanici, kupovina i prodaja glasova, kao i lažno sačinjavanje biračkih spiskova predstavlja krivično delo koje je zaprećeno zatvorskom kaznom u trajanju od tri meseca do pet godina.

Što se tiče stranke Srbija centar, ona smatra da je neophodno dublje promišljanje promena izbornog zakonodavstva i izbornih uslova. Nas ne zanima, kao što rekoh, ni botoks, ni šminka, mi želimo da predočimo i narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije suštinski i dubinske promene izbornog zakonodavstva. Dakle, da se sedne za pregovarački sto i da se vidi da li je proporcionalni izborni sistem ono što odgovara Republici Srbiji koja je podeljena na jednu izbornu jedinicu i u kojoj se bira 250 nas.

Da li je vama normalno, da li je moguće, da li smatrate da je celishodno da svi građani Republike Srbije mogu da kontrolišu naš životni stil, da znaju sa kojim sredstvima smo mi ušli u političke vode, kako živimo, gde letujemo, koja kola vozimo, kako se oblačimo dok smo na državnim jaslama i iznad svega sa kakvim materijalnim sredstvima, nepokretnostima, kolima itd. mi izlazimo, tačnije vi izlazite iz političkog života? Naravno, i tu vam je Agencija za sprečavanje korupcije veliki saučesnik, budući da je vrlo selektivna u primeni tih propisa i u vođenju računa o vašim imovinskim kartama.

Otuda je izuzetno važno da se Republike Srbija podeli na što veći broj izbornih jedinica kako bi se jačala veza, odnosno spona između birača, dakle između izborne baze i izabranih predstavnika, odnosno nas političara i kako bi birači mogli da sankcionišu naše ponašanje.

Uz to, predlažemo i uvođenje tzv. preferencijalnih glasova. Dakle, da izborne liste budu otvorenije za građane, a zatvorenije za partijsku vrhušku i da građani imaju mogućnost da na izbornom listiću zaokruže one birače, odnosno one predstavnike za koje smatraju da su najčestitiji, da su najkompetentniji i oni predstavnici, odnosno kandidati koji osvoje najveći broj takvih glasova, da imaju prednost u dodeljivanju poslaničkih mandata.

Ovo za vas su verovatno španska sela u okolini Sevilje, ali smatram da je izuzetno važno da se o ovome dubinski razmotri. Kao što rekoh, nama je potreban serum protiv zmije otrovnice, a ne samo rešenje koje će biti kratkotrajno i koje ima placebo efekat.

Kada smo već kod korupcije, vidim da mi sve vreme dobacujete, pa vama, dame i gospodo, su već 12 godina usta puna borbe protiv korupcije. Na krilima lažne tzv. antikorupcije vi ste i osvojili vlast. Od tih 12 godina, punih šest godina niste u stanju da normirate najznačajniji nacionalni antikorupcijski propis. Dakle, Republici Srbiji nedostaje već šest godina nacionalna strategija za borbu protiv korupcije…

Ne, vrlo sam in medias res. Važna je tema jer je povezana, jer govorimo o koruptivnim aspektima izbornog zakonodavstva.

Dakle, možete da pratite. Vrlo je sve povezano.

Zahvaljujem na sugestiji.

Dakle, za to vreme na jedan vrlo simboličan način pokazujete borbu protiv korupcije tako što hapsite mangupe u vlastitim redovima i zaista je trivijalno da žrtveni jarac bude palilulski neimar gospodin Jovičić ili pak načelnik novosadske policije Malešić.

Dakle, vi želite da podvučete kakav-takav učinak pravne države, a imali ste, gospodo, istorijsku šansu. Niste svesni kakvu ste istorijsku šansu imali da modernizujete Srbiju. Dakle, 2016. godine ste otvorili pregovaračko poglavlje za akcioni plan 23. To je suštinska stvar.

Kakva je vaša borba protiv korupcije danas? Takva je da ste ostvarili u proteklih deset godina najgori rezultat od kada Srbija učestvuje u istraživanjima indeksa percepcije korupcije.

Prema nalazima „Fridom hausa“ takođe smo pali i ostvarili najgori rezultat u protekloj deceniji, da smo od jedne tzv. polukonsolidovane demokratije mi danas dospeli do nečega što se zove autoritarni režim, a polukonsolidovana demokratija podrazumeva jedan proceduralni demokratski minimum, podrazumeva slobodne i neposredne izbore, izbore koji su fer, iznad svega izbore koji nisu fingirani, izbore koji se zasnivaju na slobodnoj volji građana, a ne na ucenama, na strahu od odmazde egzekutive.

Najzad, ono što je za mene krajnje poražavajuće jeste rezultat globalnog indeksa organizovanog kriminala, gde smo, nažalost, u samom pročelju Evrope. Dakle, treći smo u Evropi po stopi organizovanog kriminala, a za to vreme vladavinu prava vi stavljate u pogon prema studentima koji ustaju protiv izborne krađe u Srbiji, koje onemogućavate da polažu ispite, a za to vreme na vašim ulicama šetaju se slobodno kriminalci koji nemaju policijski dosije, koji nemaju ni kazne za saobraćajne prekršaje, pa čak i teška saobraćajna krivična dela…

Vrlo je blisko. Ovo je sve vrlo blisko, jer je tema…

Opomene nema, sve je povezano sa dnevnim redom, ko ume da izvede logički silogizam. Dakle, vrlo je povezano sa dnevnim redom.

U vašim zatvorima u proteklo vreme ljudi umiru od posledica prebijanja. Vaše čedo, EKSPO 2027. je Eldorado za korupciju zato što se stavlja van snage ključni zakon, Zakon o javnim nabavkama. Gospodo, da li je to vladavina prava? Ja mislim da to nije vladavina prava, to se zove bezakonje i to je posledica apsolutne vlasti. Lord Ekton je rekao u jednom trenutku - svaka vlast kvari a apsolutna vlast kvari apsolutno, ono što je takođe važno, pored smanjenja korupcije.

Dala sam vam suštinske predloge za izmenom izbornog zakonodavstva koje bi dovele do poboljšanja izbornih uslova i vrlo je sve to logički uvezano.

Naposletku bih se na ODIHR-ovu preporuku pod rednim brojem 5, koja se odnosi na funkcionersku kampanju i koja je vaša rak-rana. Vama je rečeno, što je poražavajuće i ponižavajuće, da ste niko i ništa bez šefa države. Vi ne možete ništa da osvojite na vaše ime i prezime. U vašoj stambenoj zajednici vi ne biste bili ni upravnici, a kamoli da biste mogli da budete… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Očigledno ste zamerili paralelu između vas i gospođe Milunke Savić, pa ste sad vrlo pristrasni i krajnje neprincipijelni, jer je u ovom domu toliko stvari pričano van dnevnog reda, a ja sam svaku svoju temu i te kako dovela u vezu sa ODIHR-ovim preporukama i bilo je moguće da se pronađe spojnica.

Ali, završiću sa funkcionerskom kampanjom, jer to vidim da vam je rak-rana, što je odlično, možete da mi izreknete i 10 preporuka, ali sam kao stršljen u potpunosti ušla, in medias res, u osinjak, što je meni pohvala.

Dakle, glavni problem je funkcionerska kampanja, Preporuka 5 ODIHR-a.

Jel ima još neko da nešto doda, da suflira, da se zabavljamo, nije loše?

Na decembarskim izborima Aleksandar Vučić, koji je šef države i koji bi trebalo da predstavlja jedinstvo svih građana u Republici Srbiji se na ovaj način svrstava na stranu svoje političke partije. Nije problem da neko simpatiše jednu političku partiju i da bude njen član, pa makar to bio i šef države. On ima pravo da vodi računa o svom čedu i da bude na njega ponosan. Međutim, problem je kada se stranački, užegrupni i sitnosopstvenički partijski interes stavlja iznad javnog interesa. To se, gospodo, zove sukob interesa. To je zajamčeno ne samo Ustavom Republike Srbije, već i Zakonom o sprečavanju korupcije.

Na prošlim izborima gospodin Vučić je bio nosilac 63 izborne liste, a na ovim izborima 83. Prema podacima RIK od 7. maja ove godine, dakle, od pre nekoliko dana, 67 prigovora je zbog toga upućeno. Međutim, svih 67 su odbijeni ili odbačeni sa potpuno različitom argumentacijom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Žao mi je što gospođa Brnabić nije prisutna tu, da je direktno u oči gledam, kada je ona na dnevnom redu, budući da se najmanje polemisalo o njoj ova tri dana.

Ana Brnabić je pre izvesnog vremena izjavila da se raduje novoj ulozi u parlamentu, i da će da jača veze sa evroparlamentarcima. Dakle, ni nakon obavljene ministarske funkcije, a bogami ni tri premijerska mandata, ona još uvek nije bila kadra da savlada da ona vrši ili obavlja javnu funkciju, a ne filmsku ulogu. Da li je posredi lapsus, kojima je gospođa Brnabić inače vrlo sklona, ili pak nesvesno priznanje da je politički život Srbije jedan film koji ima samo jednog scenaristu, reditelja, režisera, filmskog kritičara, kamermana, ali i glumce kojima čovek pod kodnim imenom "oskar", dodeljuje oskare za trećerazredne političke funkcije.

Gospođa Brnabić od kako je prisutna u politčkom životu Srbije, dakle punih osam godina, je toliko inspirativna za analizu sadržaja njenih misli koje su odavno prevazišle top listu Nadrealista. Ja ću da se fokusiram samo na dve skorašnje izjave, koje su povezane sa izborima.

Prvo, gospođa Brnabić nedavno je rekla, da u Srbiji nikada, ali nikada vlast neće da se menja na izborima, čime je dala legitimitet izbornoj krađi i istu najavila.

Drugo, gospođo Brnabić, takođe ste rekli da ćete da jačate veze sa evroparlamentarcima. Budete li ih jačali na isti način, kao što ste vređali evropske posmatrače izbora, slobodno možete da očekujete novu rezoluciju Evropskog parlamenta poput one rezolucije o izbornoj krađi u Srbiji, koju ste uporedili sa ultimatumom Austrougarske, upućenoj Srbiji 1914. godine, ali građane Srbije da podsetim da im vratim malo istorijsko sećanje, 1914. godine, jedna mala Srbija imala je jednu Milunku Savić, a samo vek docnije ima Anu Brnabić. To je dokaz našeg političkog, moralnog, kulturnog pada i dokaz, da naših predaka odavno nismo dostojni.

Jedina referenca koja kandiduje Anu Brnabić za novu javnu funkciju je činjenica da je ona evet efendija Aleksandra Vučića, koja na svako klimnuće glavom veruje svojim celim bićem i to je prečica za sve političke funkcije.

Ja moram da priznam da je meni gospođa Brnabić bila simpatična, kada se pojavila kao jedno sramežljivo biće, kao jedna liberalka, koja je trebalo da bude, da li smokvin list za EU, i za gajenje ljudskih prava i sentimenata različitosti u Republici Srbiji, i žao mi je da konstatujem da je danas postala neoradikalka sa takvim govorom mržnje, na kom bi joj pozavidela i Nataša Jovanović.

Suma sumarum, smatram da Ana Brnabić, na osnovu svog celokupnog političkog angažmana u proteklih osam godina, nije dostojna da bude predsednik Narodne skupštine zato što je ona direktan saučesnik ovog režima u tome što je Srbija danas razvaljena država koja se nalazi na prvom neslavnom mestu u Evropi po padu građanskih sloboda. Treća je u Evropi po stopi organizovanog kriminala. Visoko naponska korupcija, prevashodno politička korupcija je ono što nas guši. Građani Srbije udišu najzagađeniji vazduh zbog kog im se, između ostalog, smanjuje životni vek.

Vlade na čijem čelu ste vi bili u ratovima su predavale južnu srpsku pokrajinu. To su sve impresivni rezultati vaše trećerazredne premijerske uloge.

Zahvaljujem.