Parlamentarizam u Srbiji je na nižem nivou nego pre deset godina, kada takođe nije bilo dobro. Opozicija ima sužen prostor za delovanje, ali je bolje kad je prisutna. Bojkote i blokade treba ostaviti za ekstremne slučajeve i kad ste sigurni da ih možete sprovesti do kraja. Podele u opoziciji loše, ali generalno su nebitne. O ovim temama za Otvoreni parlament govorio je vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević. 

Otvoreni parlament : Vanredni parlamentarni izbori su već najavljeni i oni su uvek važni, ali u kakvoj ih atmosferi dočekujemo kada je reč o stanju parlamentrizma u Srbiji u poslednjih deset godina?

Spasojević: Parlamentarizam nije bio na visokom nivou ni kad je ova vlast zauzela svoje pozicije pre deset ili 11 godina, a svakako da je sada u još gorem stanju. Dominacija jedne stranke, konstantno kršenje parlamentarnih principa, sve suženiji prostor za bilo kakvu aktivnost  opozicije  su karakteristike srpskog parlamenta  i to se čini  mi se neće promeniti sve dok ne bude značajnije promene snaga na partijskoj sceni.

Otvoreni parlament: Da li tu vidite razlog za tako veliku razliku u atmosferi rada beogradske i republičke skupštine? Da li je atmosfera u gradskoj skupštini pristojnija zbog predsednika Nikole Nikodijevića, a u republičkoj napeta zbogi Vladimira Orlića ili je razlog što je odnos snaga između vlasti i opozicije u gradskoj skupštini skoro pola- pola?

Spasojević: Neke stvari jesu lične i zavise od toga kako ljudi doživljavaju svoju funkciju, ali mislim da je primaran odnos snaga. Niko ne može biti toliko samouveren i drzak kao predsednik parlamenta ako ima većinu od jednog ili dva poslanika ili odbornika. Strukturni elementi su uvek važniji od ličnih, jer to kako ličnost ispoljava svoju funkciju može da bude iritantno ili simpatično, ali ne može temeljno da promeni odnos snaga i ponašanje poslanika.

Otvoreni parlament: Imali smo skupštinski saziv čija je nepodnošljiva atmosfera dovela do bojkota izbora 2020. godine,  pa smo imali kratak saziv bez opozicije, pa se opozicija prošle godine opet vratila. Da da li je u poslednjem sazivu opozicija iskoristila mogućnost da pokaže da je parlament važan i šta se sve u parlamentu može?

Spasojević: Ako poredimo ova tri pomenuta primera, mislim da je potpuno jasno koliko je važno da je opozicija u parlamentu i da koristi makar i suženi prostor koji ima. U tom konktekstu bih rekao da su u poslednjih godinu dana poslanici relativno pristojno iskoristili šansu koja im je ukazana. Prosto parlament  je bio u fokusu javnosti mnogo više nego do sada, važne teme su tamo otvarane i videlo se koliko je to važan mehanizam. Mislim da je najbolji primer toga kako se protestni talas “Srbija protiv nasilja”  razvijao paralelno sa raspravom u parlamentu o onome što se desilo u OŠ  “Vladislav Ribnikar” i u Mladenovcu, tako da se može reći da je opozicija iskoristila parlament da se o tome govori. Naravno oni se nalaze u nezavidnom položaju i nekad  osećaju potrebu da urade i neke radikalnije stvari, poput ovog poslednjeg bojkota sednice kad se razmatrao rebalans budžeta. To možda nije najlogičnije, nije najbolje smišljeno i nije dalo efekat koji su oni očekivali, ali nekako imam potrebu da razumem ljude koji su konstantno pod napadima i pritiscima parlamentarne većine i moraju nekako da reaguju.

Otvoreni parlament: Da li je bolje da se opozicija dogovori da, ako bude još neke sednice ove jeseni,  daju dobar primer zako što će da govore samo o dnevnom redu, ili je sa ovom vladajućom većinom to nemoguće?

Spasojević: Problem sa bojkotima i sa blokadama jeste što ako niste u stanju da ih sprovedete do kraja, onda ispadate neartikulisani i slabi i to se desilo u ovom poslednjem pokušaju. Moj utisak je da je opozicija efektnija ako govori na temu i ako učestvuje u onome što čini  parlamentarni život, jer to onda i gledaoci prenosa  na bolji način razumeju. Te vaninstitucionalne mehanizme i male pobune treba čuvati samo za situaciju kao što je bila pre par meseci kada je ministar Aleksandar Martinović  uvredio neke poslanike. U takvim situacijama može da prođe neka vrsta pobune i tada je postignut cilj, da on napusti sednicu..

Otvoreni parlament: Dešava se da se neki opozicioni  poslanički klubovi raspadaju, stvaraju se novi, Otvoreni parlament sve to prati, ali stiče se utisak da za to zna tek mali broj zainteresovanih. Da li ima veze ko je tačno poslanik kojeg kluba, ili građani ni ne znaju baš ko je u kojoj stranci niti ih to zanima?

Spasojević: Loše je kad se opozicija, naročito ta koja će pre ili kasnije morati da sarađuje, deli unutar sebe i naročito kad to radi na način koji je dosta nejasan javnosti i mislim da na to treba da paze u budućnosti. Ipak, ne treba ni preuveličavati politički značaj toga. Samo najuža, vrlo stručna javnost može da isprati neke od tih podela i da shvati šta se tu desilo, dok širi deo javnosti, one koja je okrenuta ka opozicionim partijama, niti zna sve te aktere niti ih interesuje. Ta striktna pripadnost partijama, glasačima uopšte nije toliko važna.