Kroz 30 uličnih akcija širom Srbije, u periodu od oktobra 2022. do maja 2023. godine, Otvoreni parlament građanima je postavljao jedno pitanje: „Šta (da) se radi u Skupštini?“. Sa ovim pitanjem stizali smo do najrazličitijih mišljenja građana o Narodnoj skupštini Srbije, prikupljali smo njihova pitanja i poruke upućene poslanicima, a razgovarali smo i o funkcionisanju republičkog parlamenta, ustavnim mehanizmima uticaja na njegov rad i načinima na koje je moguće kontaktirati narodne poslanike.
U ovu misiju Otvoreni parlament zakoračio je podstaknut rezultatima javnomjenskog istraživanja koje sprovodi Crta i koje nekoliko godina unazad beleži nezadovoljstvo građana radom Narodne skupštine (41% građana je nezadovoljno radom), a da čak dve trećine građana smatra da narodni poslanici više brinu o interesima svojih političkih stranaka nego o građanima - 72%.
Osim što smo se u brojnim razgovorima, uverili u ovakav odnos građana prema parlamentu, čuli smo i da mnogi od njih zapravo nisu dovoljno upoznati sa radom Narodne skupštine i nisu svesni koje su njene nadležnosti. Uz to, poseban uvid u njihove stavove o parlamentu, dileme u vezi sa ulogom zakonodavnog tela i okvirom delovanja, dale su nam i 1.572 poruke koje su građani uputili poslanicima.
Naime, oni koji su upoznati sa radom parlamenta, u najvećem broju slučajeva (27%), pozivali su poslanike na odgovornost i adekvatno predstavljanje građana u parlamentu. U porukama su insistirali na tome da poslanici treba da rade u interesu građana, a ne partije, da Skupština kao „najviši zakonodavni organ treba da bude kontrola rada, a ne sluga egzekutive, bilo vlade ili predsednika“, a pitali su i „kada će biti vladavine prava u Srbiji“ i da li je moguće da se poslanici „kulturno ponašaju dok su u direktnom prenosu“.
Pozive na odgovornost pratile su i negativne ocene rada poslanika. Od svih prikupljenih poruka, 18% njih odnosilo se na kritike, pa su građani isticali da je „previše galame, svađe i vređanja u Skupštini“, da su „razočarani“ onim što vide u parlamentu, pa su postavili i pitanje „kada će proraditi okupirane insitucije“.
Da građanima nije u potpunosti jasno gde počinju i gde se završavaju nadležnosti parlamenta pokazuje i veliki broj pitanja koja se tiču lokalnih problema. Infrastruktura, ekonomska, ekološka i slična pitanja na lokalnom nivou provukla su se u 12% poruka koje je Otvoreni parlament sakupio. Građani su tu od poslanika tražili da se asfaltiraju ulice u njihovim naseljima, da se izgrade vrtići, uvede kanalizacija, urede parkovi, stadioni, kao i da se reši pitanje pasa lutalica.
Brigu za mlade, nezaposlene i socijalno ugrožene grupe uočili smo kod 9% građana koji su odlučili da se baš preko Otvorenog parlamenta obrate poslanicima. Tako smo u porukama pročitali pozive poslanicima da pomognu „mladima da se zaposle i imaju budućnost“, da „brinu o samohranim majkama“, pri čemu su ih pitali i kako misle da reše stambeno pitanje mladih i kako zaštititi decu koja su „potencijalne žrtve porodičnog nasilja ili nekog drugog vida iskorišćavanja“.
Životni standard bio je prioritet za 8% građana sa kojima smo razgovarali. Oni su poslanicima najviše ukazivali na visoke cene osnovnih životnih namirnica, poručivali su im da povećaju penzije i plate, socijalnu pomoć, a tražili su i odgovor na to „kako preživeti sa minimalcem“.
Druge poruke imale su u svojim redovima i pohvale za poslanike, ali i nezadovoljstvo stanjem u zdravstvu, obrazovnom sistemu, pravosuđu, poljoprivredi. Neki građani su kao sporne navodili i zloupotrebu medija, trenutne izborne uslove, odnos Srbije prema EU i Rusiji, a bilo je i onih koji su kritikovali odnose između stranaka vlasti i opozicije.
Svi razgovori i poruke podsetili su nas još jednom na to koliko su građani udaljeni od parlamenta i koliko je parlament udaljen od građana. Upravo u tom međuprostoru široko je rasprostranjeno mišljenje da poslanici zastupaju isključivo interese partije kojoj pripadaju, da je Skupština postala samo arena za političke obračune, a proces donošenja zakona puka formalnost. I ovoj slici neophodna je promena, potrebni su poeni upisani na strani građana, a Otvoreni parlament je sa 30 uličnih akcija napravio i novih 30 koraka ka tom cilju.