ALEKSANDAR MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 22. maja 1981. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bio je odbornik u SO Vračar od 2004. godine u tri mandata, kao i šef odborničke grupe. Od 2008 – 2009. godine je bio odbornik u Skupštini grada Beograda. Od osnivanja Srpske napredne stranke do aprila 2015. godine obavljao je dužnost poverenika/predsednika opštinskog odbora SNS-a Vračar. Predsednik je Saveta za saradnju sa verskim zajednicama opštine Vračar i član glavnog odbora SNS-a. Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i bio je član je odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 12:48

Osnovne informacije

Statistika

  • 365
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 11 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima -pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2019.

Vidim da su neki oduševljeni.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o investicijama, o investicionim fondovima treba istaći dosadašnje rezultate Vlade Srbije na ovom polju. Rezultati su odlični. I, podatak da smo dobili 2,3 milijarde evra stranih direktnih investicija u prvih sedam meseci ove godine i da je to za 43% više nego prošle godine za isti period, ali i to da je prošla godina bila, takođe rekordna kada je reč o privlačenju stranih direktnih investicija, ako se ne varam 3,5 milijardi evra.

Ono što je jako važno, da sve međunarodne finansijske institucije priznaju da smo lider u privlačenju stranih direktnih investicija. Dakle, to su sve činjenice koje niko ni ne pokušava da ospori. Kada kažem niko, tu svakako mislim na kredibilne učesnike u javnim diskusijama kada je reč o stanju ekonomije, kada je reč o stanju privrede naše zemlje, dakle, stručna javnost i svakako one političke partije koje učestvuju u javnom i političkom životu naše zemlje, ali i kroz institucije sistema. Tu svakako ne ubrajam one čiji je krajnji domet lepljenje nalepnica po saobraćajnim znakovima i po ulazima, odnosno ulaznim vratima u institucije.

Oni svoju ozbiljnost i svoj politički program pokazuju svaki dan, tako što lepe te nalepnice. Dobro je što oni to rade. Na taj način se najbolje vidi sva bezidejnost Dragana Đilasa i tog Saveza za Srbiju. Najhrabriji među njima, neki bi rekli i najbestidniji među njima je svakako Boško Obradović koji je prevazišao sve ostale iz tog tužnog saveza, pa je iskoristio pre neki dan priliku da na konferenciji za novinare u holu Narodne skupštine zalepi nalepnicu tu na pano Narodne skupštine. Nije mi jasno zašto obezbeđenje nije reagovalo tom prilikom, ali nadam se da se to više neće ponavljati.

Ono što je zanimljivo u tom smislu, a to je kako je Goran Ješić iz DS prokomentarisao ovaj Boškov performans. Pazite, ovo Goran Ješić kaže, ne ja – kako da ispadneš idiot, moron i glupan. Uputstvo sa pratećim tekstom u tri slike. Te tri slike su Boško Obradović u akciji lepljenja nalepnice na pano Narodne skupštine. Ponavljamo ovo su reči Gorana Ješića.

Tu ne ubrajam ni one spodobe koje cepaju srpsku zastavu, pa to posle pravdaju nekakvom umetničkom slobodom. Ma ne moj, umetnička sloboda. Umetnička sloboda je cepanje srpske zastave. Tu mislim na onog Trifunovića. Kako ga nije sramota. Koliko je predaka naših poginulo za tu srpsku zastavu, za tu istu zastavu, koliko očeva, dedova, pradedova je dalo život za srpsku zastavu, tu istu zastavu koju je on cepao pre neki dan. Zaista ne znam šta je potrebno u ovoj zemlji da tužilaštvo konačno pokrene postupak protiv ovog Trifunovića.

Tu ne ubrajam one koji javno puše marihuanu. Evo imamo i sliku. Ne znam da li kamera to može da zumira. Lepo se vidi ovaj jedan pskurni lik koji divlja zadnjih meseci po Beogradu, a u krajnjem slučaju građani su imali prilike da to vide u dnevnim listovima. I ako se neko pitao zašto ovaj čovek divlja mesecima po Beogradu, evo sada imamo odgovor. Verovatno su u pitanju neka sredstva, verovatno su u pitanju neke supstance, verovatno ima dodatni podsticaj nakon korišćenja ovoga, pa onda juriš na saobraćajne znakove. Onda napada gradilišta, onda napada ograde, saobraćajne znakove i sve ostalo.

Zaista sam zabrinu gospodine predsedavajući zbog narastajuće agresije u našem društvu, pa u poslednje vreme imamo prilike da su i neke javne ličnosti predmet napada, uglavnom na društvenim mrežama, ali u poslednje vreme se to dešava i u svakodnevnom životu. Evo imamo priliku da vidimo kako su se okomili na našeg slavnog glumca Nenada Jezdića, kome su napali privatnu imovinu, automobil, lokal u kome radi. Prosto moram da se pitam šta je sledeće? Ako su mu danas napali imovinu, da li je sledeće što sledi fizički napad. Apelujem na nadležne organe da se pozabave ovim i ovakvim pojavama. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se i u načelnoj raspravi izjasnili da ćemo podržati predloge zakona o kojima i danas raspravljamo i istakli da pozdravljamo sve one mere koje Vlada Srbije sprovodi na polju ekonomskih reformi.

Posebno pozdravljamo sve one dosadašnje rezultate koje smo ostvarili kada je reč o stanju javnih finansija, a koji se ogledaju u finansijskom redu i disciplini, kao i u uštedama koje smo ostvarili. Zahvaljujući tim uštedama, danas možemo da povećamo plate u javnom sektoru, penzije od sledeće godine, možemo da pomažemo penzionerima, da ulažemo u kapitalne investicije, u infrastrukturu i sve ostalo o čemu smo govorili poslednjih dana i ovde u Narodnoj skupštini.

To je ta suštinska razlika između nas i onih koji su uništili i ekonomski razorili Srbiju dok su bili na vlasti. Dakle, imamo sa jedne strane odgovornu ekonomsku politiku koju sprovodi Vlada Srbije predvođena SNS na čijem čelu je Aleksandar Vučić i imamo sa druge strane, kako da kažem, politiku lepljenja nalepnica po saobraćajnim znakovima širom Srbije. Evo, ovako to izgleda, kada ta tužna ekipa tog Saveza za Srbiju krene da sprovodi svoju politiku u praksi.

Evo ga, Dragan Đilas, lepi čovek nalepnicu. To je vrhunac politike koju nudi i zastupa Dragan Đilas i Savez za Srbiju. Na pitanje o fiskalnoj konsolidaciji, ovo je njihov odgovor. Evo, saobraćajni znak, uspešno su i stručno nalepili nalepnicu. Lutovac je i na sebe nalepio nalepnicu.

Na pitanje o privrednom rastu oni daju odgovor, evo, ispred Pančeva, zalepili su uspešno nalepnicu, vrlo stručno oni to rade, dakle, niko ne osporava njihovu stručnost u tom smislu. Na pitanje - kako biste rešili problem situacije na KiM, oni nude odgovor evo, to su njihovi odgovori na sva pitanja u državi Srbiji. Dakle, eto to je politički program SZS. Dakle, imamo sa jedne strane onog što javno puši marihuanu, i ne stidi se toga, u istoj toj grupi je i onaj što cepa srpsku zastavu i ponosi se sa time, cepa čovek srpsku zastavu, i imamo ove, ovu tužnu ekipu koja lepi nalepnice po Srbiji.

Dakle, to je ta suštinska razlika između nas i njih, i meni je drago što građani Srbije imaju prilike da to vide. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2019.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa kada govorimo o investicijama treba istaći da su strane direktne investicije u prvih sedam meseci ove godine dostigle 2,3 milijarde evra, a što je za 43% više nego u istom periodu prošle godine. I, ako se ne varam, upravo ste vi ministre izneli ovaj podatak, kao i to da smo u toku prošle godine privukli 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je opet više nego u svim zemljama regiona.

Ove rezultate je potvrdio i ugledni svetski list „Fajnenšel tajms“, koji je po drugi put Srbiju proglasio za lidera u privlačenju stranih direktnih investicija. Oni priznaju da privlačimo skoro 12 puta više stranih direktnih investicija nego druge ekonomije, da kažem, slične veličine.

Sve međunarodne finansijske institucije potvrđuju da imamo odlične rezultate kada je reč o stanju javnih finansija i kada je reč o ukupnoj, da kažem, privrednoj slici Srbije.

Sve ovo govori da smo povratili poverenje u našu zemlju, ali prvenstveno zahvaljujući reformskim merama i reformskoj politici Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Investicioni rejting naše zemlje će dovesti do još više investicija, još veće zaposlenosti, samim tim većeg privrednog rasta, samim tim većeg životnog standarda. I, zato smo danas u situaciji da možemo da povećavamo plate u javnom sektoru, da možemo i da pomažemo penzionerima, da od sledeće godine možemo da povećavamo i penzije, da možemo da nastavimo sa ulaganjima u infrastrukturu, dakle da gradimo autoputeve, da obnavljamo dosadašnju putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu, da gradimo mostove, bolnice, vrtiće, škole i sve ostalo.

Ali ono što sam još želeo vama, ministre, da kažem, a to je što više i bolje budete radili, što bolji rezultati Vlade budu bili, to ćete više biti predmet kritika, bićete više optuživani, napadani od strane onih koji ništa dobro ne misle ni Srbiji, ni srpskom narodu. Tu mislim i na neke političke stranke, ali i na neke medije koji se jedino i samo svakodnevno bave napadima na Aleksandra Vučića i SNS. Svaki dan će izmišljati nove optužbe, konstruisati nove afere, a sve u cilju diskreditacije svakoga ko sledi politiku Aleksandra Vučića. Sve dok nas oni budu napadali, znajte da radite dobar posao za Srbiju.

Imate i primer, recimo, prošlonedeljnog "NIN-a", ceo broj su posvetili onoj izmišljenoj aferi protiv Nebojša Stefanovića. Pazite, ne jedan ili dva teksta, ceo broj su posvetili toj aferi. Ne mora NIN, možete da uzmete "Danas" bilo koje izdanje, dakle, svakog dana, svaki tekst je usmeren isključivo i direktno ka napadu na Aleksandra Vučića i funkcionere Vlade Srbije i SNS, isto kao i "N1" i još neke televizije, koje od ujutru do uveče jedino, samo i isključivo plasiraju lažne optužbe i neke konstruisane afere.

Njihova politika se i bukvalno pretvorila u priželjkivanje i iščekivanje kad će nešto loše da se desi u Srbiji, kad će neka kiša, nevreme, elementarna nepogoda, pa da onda mogu da seire i da se raduju tome i da se rugaju posle tome na svojim medijima i društvenim mrežama. Najviše vole kada pukne cev ili se desi neki sličan komunalni problem u Beogradu. Tad su najsrećniji, tad polude, prosto, od radosti. Zamislite, pukne cev u dvomilionskom gradu, pulla cev, ko zna koliko decenija stara i onda danima posle sledi radost i euforija u njihovim medijima na društvenim mrežama.

Tako je kada politiku doživljavate na način što gore za Srbiju, to bolje za nas. Samo što je u praksi drugačije. U praksi je - što je bolje Srbiji, to je njima gore. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako je kod ikoga u Srbiji postojala nedoumica u vezi sa tim zašto je Marko Bastać stručan i šta ume da radi, u petak, 27. septembra ove godine, ta nedoumica je otklonjena. Marko Bastać je stručnjak za blato, i to sad svi znaju i svima u Srbiji je pokazao da je pravljenje blata jedino što zna i jedino za šta je stručan.

Meni je drago što su građani Srbije imali prilike da vide Bastaćevu stručnost na delu kojom je jasno pokazao da je blato politika za koju se zalaže i da jedino što on i njegov šef Dragan Đilas danas nude građanima je blato.

Kako to izgleda? Ovo je „Politika“ od 27. septembra, kaže: „Bastać pravio blato ispred Skupštine grada. Odbornici Saveza za Srbiju predvođeni predsednikom opštine Stari grad Markom Bastaćem danas su pred početak sednice gradskog parlamenta, na ulazu u Skupštinu grada, nasuli više kanti i džakova zemlje, kaže – ovo je Beograd kakvim ste ga vi napravili, prokomentarisao je Bastać dok je sipao zemlju iz kanti i potom je polivao vodom kako bi od nje napravio blato“.

Ovo je Bastać na delu, vidite kako on to stručno poliva vodom zemlju. Evo što ostaje posle Marka Bastaća, blato. Zamislite tu bahatost i osionost, radnim danom, u radno vreme dođete ispred zgrade u kojoj treba da se održi sednica Skupštine grada Beograda i pravite blato, i za to primate platu od građana Srbije, od građana Beograda zapravo. Nakon višemesečnih blokada radova, opsedanja građane, lomljenja znakova, ograda, maltretiranja građana, radnika i svega ostalog što su mesecima radili, u petak su nadmašili sami sebe, pokazali zapravo da je blato vrhunac politike i Marka Bastaća i svih tih iz Saveza za Srbiju i njihovog šefa Dragana Đilasa.

Podsetiću građane da je Marko Bastać, nažalost, još uvek predsednik opštine Stari grad i postavlja se pitanje kako je moguće da u radno vreme, umesto da se bavi pitanjima od značaja za građane Starog grada, umesto da rešava njihove probleme, on pravi blato.

Imam pitanje za MUP sa tim u vezi, a to je – da li je bilo remećenja javnog reda i mira od strane Bastaća i ostalih koji su učestvovali u ovoj žalosnoj predstavi? Pitanje za beogradski Sekretarijat za poslove komunalne policije – da li je došlo do narušavanja komunalnog reda i radnji kojima se narušava opšte uređenje grada? Ako se ispostavi da je bilo remećenja javnog reda i mira, odnosno narušavanja komunalnog reda, zahtevam od nadležnih organa da reaguju ne bi li se zaustavilo ovo višemesečno maltretiranje građana Beograda.

Postavlja se pitanje – dokle će histerična i agresivna manjina da maltretira sve živo u ovom gradu? Oni se ponašaju kao da zakona za njih ne važi, oni mogu da upadaju gde god hoće, mogu da blokiraju koga god hoće, mogu da šikaniraju koga god hoće. Ja znam da su Đilas, Bastać, Jeremić i svi ostali iz tog Saveza za Srbiju navikli da budu i bahati i osioni, ali prosto jednom moramo stati na put ovom ludilu.

Drugo moje pitanje se odnosi, odnosno upućeno je rektorki Beogradskog univerziteta, kako je to ona prepoznala članove vladajućih stranaka u zgradi Rektorata tokom blokade te iste zgrade od strane navodno nekih studenata, a koji pripadaju nekakvoj organizaciji „Jedan od pet miliona“? Dakle, na koji način ih je prepoznala, kojom metodologijom ili joj je možda neko rekao da to mora da kaže, možda je neko vršio pritisak na nju, možda ju je neko doveo u zabludu? Zašto ovo pitam?

Krajnje je neverovatno da ona izjavi kako su pripadnici vladajućih stranaka upali u Rektorat, i to je primetila tek desetak dana nakon što su pripadnici političke organizacije „Jedan od pet miliona“, koji se predstavljaju studentima, zaposeli zgradu, blokirali taj ulaz, danima nisu dozvoljavali ni njoj, ni ostalima da uđu.

Ono što je još neverovatnije jeste da ona navodno nije videla pripadnike opozicionih stranaka u Rektoratu. Cela Srbija je videla i Boška Obradovića, i onog Lutovca, i Mariniku Tepić, i onog Miljuša, i sve ostale te opskurne likove koji nisu ni krili da dolaze da daju podršku tim studentima. Nisu to ni krili, već su se predstavili kao politička organizacija „Jedan od pet miliona“. Svima je jasno da je ovo politički protest i da je u pitanju…

(Predsednik: Hvala.)

Završavam u jednoj rečenici.

… tužna politička predstava Saveza za Srbiju i Dragana Đilasa. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem.

Predsedavajuća, drago mi je što predsedavate sednicom.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče, dakle 9. septembra navršilo se 26 godina od jednog od najstrašnijih zločina nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini od strane Hrvatske u tzv. operaciji "Medački džep".

Ovaj zločin poznat i pod nazivom "krvavi septembar u Lici" otpočeo je 9. septembra 1993. godine iznenadnim napadom Hrvatske vojske na podvelebitska sela u Lici, Divoselo, Čitluk, Počitelj i Medak.

Ova agresija Hrvatske je bila treća po redu agresija na Republiku Srpsku Krajinu od proleća 1992. godine, kada je Republika Srpska Krajina stavljena pod međunarodnu zaštitu mirovnih snaga UN, tzv. UNPROFOR. Prvo se desio napad na Miljevački plato kod Drniša 21. juna 1992. godine, kada je ubijeno i masakrirano 40 srpskih teritorijalaca i milicionera.

Zatim, pola godine kasnije, 22. januara 1993. godine usledila je agresija pod nazivom "Operacija Maslenica", odnosno napad na Ravne kotare u severnoj Dalmaciji, kada je ubijeno 348 vojnika i civila srpske nacionalnosti, a prognano preko 10.000 Srba sa ovih prostora. Mnoga srpska sela tom prilikom sa tog područja su potpuno uništena i spaljena, a posebno težak zločin bio je pokolj na Velebitskom prevoju Mali Alan kada su ubijena i masakrirana 22 pripadnika srpske vojske Krajne.

Nakon toga je usledio napad na „Medački džep“, kada je poginulo ili nestalo 88 Srba, od čega 46 vojnika, šest milicionera i 38 civila, od kojih 26 starijih od 60 godina, a među njima 17 žena i u ovoj agresiji su potpuno spaljena, opljačkana i uništena sela Medak, Počitelj, Čitluk i Divoselo. Za ove zločine u Haškom tribunalu optuženi su komandanti hrvatske vojske Janko Bobetko, načelnik tadašnji Generalštaba Hrvatske vojske, Rahim Ademi, komandant vojne oblasti Gospić i Mirko Norac, komandant Devete gardijske brigade. Janku Bobetku optužnica nije ni uručena jer je preminuo aprila 2003. godine, a Haški tribunal je septembra 2005. godine ovaj slučaj prebacio hrvatskom pravosuđu i to je bio prvi slučaj da Haški tribunal predaje neki predmet nekom nacionalnom sudu.

Posledica toga je da je Rahim Ademi oslobođen, a Mirko Norac je osuđen na, rekao bih, simboličnih sedam godina za dela nesprečavanja ubistava civila, pljačkanje imovine, ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika, da bi mu kasnije Vrhovni sud Hrvatske umanjio i tako malu kaznu na šest godina, dakle, 2010. godine. Tokom samog suđenja čuli su se jezivi detalji i svedočenja o monstruoznim zločinima i iživljavanjima nad srpskim narodom, poput nabijanja žena na kolac, odsecanja glave, rasporivanja, bacanja žena u sopstvene kuće, a zatim spaljivanja i ostale monstruoznosti.

Posebno je važno svedočenje komandanta snaga Ujedinjenih nacija u Hrvatskoj, francuskog generala Žana Kota, od 19. septembra 1903. godine, nakon kompletnog obilaska ovog područja. On je tom prilikom izjavio: „Nisam našao znakove života, ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno sistematsko i namerno“. Posledica ove agresije je i to što je ova oblast od tada potpuno opustošena. Prema popisu iz 1991. godine, u selu Medak živela su 563 stanovnika, ogromnom većinom Srba, danas tek 60, u selu Počitelj 307, danas troje, u selu Čitluk 129, danas troje, u Divoselu od 344 ljudi više nema nikoga.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ove zločine, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ovaj i ostale zločine?

Završavam u sledećoj rečenici, sve dok se to ne dogodi, sve dok se Hrvati ne suoče sa svojom prošlošću, dok ne prestanu sa svakodnevnom revizijom istorije, o čemu je pričao i kolega Komlenski, dok ne prestanu sa svakodnevnim gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba i sa rehabilitacijom ustaštva, Hrvatska ne može da pledira da bude demokratska i evropska država. Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Da li postoji opasnost da budu otežane evrointegracije Srbije, s obzirom na rastuću netoleranciju agresivne manjine u društvu koja sve otvorenije osporava pravo na mišljenje i pravo govora svima onima koji drugačije misle od njih, a posebno predsedniku Republike Aleksandru Vučiću? Ne moram da napominjem da su u pitanju fundamentalne evropske vrednosti – sloboda izražavanja, sloboda govora i sl.

Zašto ovo pitam? Zato što jedan deo našeg društva, a to je uglavnom onaj deo koji se prepoznao u onoj sintagmi lažna elita, kvazielita, kontinuirano sprovodi hajku protiv svih onih koji ne dele njihove stavove. Ukoliko neko drugačije misli od njih, a još se pri tome usudi da to javno kaže ili napiše, odmah biva prokazan u njihovim medijima i na društvenim mrežama, odmah biva stavljen na stub srama, odmah biva predmet linča i odmah biva označen kao nižerazredno biće. Po pravilu dobija epitet da je neobrazovan, glup, nepismen, retrogradan u svakom smislu, primitivan, krezub i sl. Ako pak nikako ne mogu da mu prišiju takvu etiketu, onda se prelazi na ideološke i političke kvalifikacije – fašista, šovinista, totalitarista, presvučeni radikal itd.

Svedoci smo ovih dana jedne takve kampanje protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer je otišao korak dalje i napisao autorski tekst u kome je analizirao ovaj fenomen koji u Srbiji nije od juče, već postoji decenijama, a to je nastojanje ovih krugova da podele srpski narod na tzv. elitu i običan narod. Već sutradan po objavljivanju ovog teksta, diglo se na noge sve ono što se prepoznalo u tom tekstu, i ala i vrana je odmah požurila da osudi Aleksandra Vučića, usput vređajući ga na najbrutalniji način, a sve to sa dozom njihovog elitizma.

U toj hajci prednjače neke televizije, poput one Šolakove N1, ali ima i raznih štampanih biltena Saveza za Srbiju, i dnevnih, i nedeljnih.

Dnevni bilten Saveza za Srbiju pod radnim nazivom „Danas“ je otišao najdalje u toj histeriji i gotovo nedelju dana već se isključivo i jedino bave ovim tekstom. Toliko ih je zabolela istina. Svaki dan imamo razne nazovi stručnjake, uglavnom te lažne elitiste koji drvlje i kamenje bacaju po Vučiću. Svega tu ima, od samozvanih eksperata, preko potrošenih političara, novinara u pokušaju, do samozvanih intelektualaca. Svako je dobrodošao ako će napasti Aleksandra Vučića, bez obzira i na zanimanje i na opredeljenje, od Ljotićevaca do „Žena u crnom“, od krajnje levice, do ekstremne desnice, i konzervatizam i liberalizam. Sve može ako će napasti Aleksandra Vučića.

Pogledajte kako to izgleda. Evo, „Danas“ kaže – Vučićeva opasna orgija radikalskog populizma. Pa tu imamo razne sagovornike: Vladeta Janković, to nam je ovaj što je bio ambasador po belom svetu, pa bi opet da bude ambasador samo mu ne uspeva, pa Žarko Trebješanin, pa Sanda Rašković Ivić, isto jedna ambasadorka, sve sami ambasadori, a da ih pitate za rezultate njihovog službovanja, rezultati su nula. Pa Marinika Tepić, pa Zoran Lutovac, pa imamo Janko Baljak, Ognjen Radonjić, Branislav Lečić, Marko Šelić Marčelo, kad sam pitao ko je taj, kažu – peva nešto, svira nešto, ne znam ni ja, pevač. Znači, od deset sagovornika imate pet aktivnih političara i jednog pevača. To su njihovi eksperti.

Vidim da su počeli da potpisuju nekakvu peticiju, pa se hvale koliko su potpisa skupili. Hajde da vidimo ko su ti potpisnici peticije, sve sami stranački aktivisti ili ljudi koji su od ranije poznati kao neko ko mrzi Aleksandra Vučića i SNS.

Pazite sad, ovako: Zoran Živković, lider Nove stranke, pa predsednik Stranke Slobode i pravde, čuj slobode i pravde, Dragan Đilas, pa novinar u pokušaju Slaviša Lekić, pa istoričarka Dubravka Stojanović, to je ona što je tvrdila da smo mi počinili genocid u Srebrenici, pa Dušan Petričić, to je onaj karikaturista koji je u direktnom obraćanju na televiziji „N1“ tvrdio da je srpski narod glup, neobrazovan, nepismen. Tu je i bivša predsednica Vrhovnog suda, Vida Petrović Škero, dobro je da je tu, već sam se uplašio.

Moram da priznam da mi je mnogo drago što su se svi tamo okupili na tom mestu. Zaista mi je drago što su svi tamo. Postavlja se pitanje – kako uvek svi ti ljudi da budu potpisnici istih peticija? Ako hoćete, baš ako pogledate, i u novijoj istoriji, uvek su ti ljudi ili bar većina njih bili na strani srpskih neprijatelja. Uvek su bili na onoj strani koja je bila protivnik srpskih nacionalnih interesa. Bili su prvi da se Srbija proglasi jedinim krivcem za ratove devedesetih, prvi su bili da se prizna nekakav genocid u Srebrenici, prvi su bili da se Republika Srpska proglasi genocidnom tvorevinom, da Kosovo bude nezavisno. Očigledno da je u pitanju duboka frustracija i mržnja prema…

Imovinska karta

(Beograd, 07.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član upravnog odbora SRC "Tašmajdan" Javni Mesečno 18000.00 RSD 15.01.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 03.06.2016 -