ALEKSANDAR MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 22. maja 1981. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bio je odbornik u SO Vračar od 2004. godine u tri mandata, kao i šef odborničke grupe. Od 2008 – 2009. godine je bio odbornik u Skupštini grada Beograda. Od osnivanja Srpske napredne stranke do aprila 2015. godine obavljao je dužnost poverenika/predsednika opštinskog odbora SNS-a Vračar. Predsednik je Saveta za saradnju sa verskim zajednicama opštine Vračar i član glavnog odbora SNS-a. Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i bio je član je odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 12:48

Osnovne informacije

Statistika

  • 387
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 7 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima -pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 16 dana i 10 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 18 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati amandman o kome smo malopre govorili iz svih onih razloga koje je i Vlada predložila u mišljenju koje je dostavila narodnim poslanicima, kada govorimo o predlogu zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Međutim, gospodine predsedavajući, danas je 302 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu, 302 dan kako se nalaze u tzv. „bojkotu parlamenta“. Time pokazuju vrhunsku neodgovornost i prema parlamentu i prema građanima Srbije koji su ih birali.

Sad, znam da bi neki iz tog dela tzv. „opozicije“ voleli da se vrate u parlament. Dakle, mogu i da nabrajam konkretno imena nekih poslanika koji bi zaista voleli da se vrate u parlament, ali ima jedan problem, ne da im njihov šef, ne da im Dragan Đilas. Ne da im ni da se oglase u javnosti po tom pitanju, a kamo li da se vrate u parlament.

I to ne kažem ja, niti iko iz SNS, to je rekao i jutros Rade Veljanovski na onoj televiziji N1. Ja sam slučajno upalio N1, hteo sam vremensku prognozu da pogledam, pa sam imao prilike da vidim Radeta Veljanovskog kako gostuje i kako tvrdi da je Dragan Đilas apsolutni gospodar onog što se danas u Srbiji zove opozicija, da je apsolutni šef, da je gospodar tog Saveza za Srbiju i da svi moraju bespogovorno da slušaju. Čak je upotrebio jednu sintagmu, a to je da je Dragan Đilas kupio ili da kupuje srpsku opoziciju.

Ono što je još gore od ovoga o čemu sam govorio, to je nastavlja se linčovanje i iživljavanje dela naših političara, dela političara iz opozicije prema javnim ličnostima koje se usuđuju da ne misle na način na koji to naređuju „Danas“, N1, NIN, „Vreme“ i svi ostali iz tog miljea.

Nakon jučerašnjeg iživljavanja nad slavnim umetnikom Momčilom Bajagićem Bajagom, imamo nastavak. Tako Vuk Jeremić, on je valjda predsednik one Narodne stranke, koji se očigledno iznervirao zbog nastupa poznatog pevača Ace Lukasa na rođendanu SNS u hali „Spens“ u Novom Sadu, koji je u svom nastupu otpevao stihove čuvene patriotske pesme „Ovo je Srbija“, ponavljam čuvene patriotske pesme, po meni možda i najlepše patriotske pesme u Srbiji, Vuk Jeremić na to je rekao na svom zvaničnom tviter nalogu „Gorećeš u Paklu“.

Ovo je slika Ace Lukasa za mikrofonom kako peva stihove o kojima sam govorio i Jeremićev komentar na to je „Gorećeš u Paklu“.

Zamislite tu bestidnost. Zamislite. Posle je Vuk Jeremić osetio potrebu da reaguje, da objasni dodatno, pa kaže: „Svima koje je uznemirio moj komentar“, citiram: „Drogirani delikvent, sa tamnim naočarima peva o grobovima ratnika sluđenoj gomili, dovezenoj autobusima, a direktan TV prenos toga ide celoj naciji“. Tu misli na događaj, proslavu rođendana SNS. Kaže: „Mene ovo neodoljivo asocira na Pakao“.

Dakle, tu vređa i sav srpski narod nazivajući ga „sluđenom gomilom“ u „sluđenoj naciji“ i ja moram da postavim pitanje, dokle ćemo trpeti targetiranje? Dokle ćemo trpeti crtanje mete na čelo svakoga ko se usudi da ne misli na način na koji misle N1, „Danas“ i svi ostali i razni akademici, Dušan Teodorović, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić ima adekvatan nadimak i svi ostali i ovaj isti Vuk Jeremić koji je u svojoj prošlosti usuđivao da se naziva nacionalistom, desničarem, patriotom itd. Zamislite, on se čak u jednom delu svoje karijere slikao sa šajkačom želeći na taj način da pošalje poruku kako je on nacionalista, kako je on patriota.

Ja sam posle ovoga, posle ovog ruganja našoj naciji, posle ruganja vrhunskoj patriotskoj pesmi, pesmi koja izaziva najdublja osećanja kod slušalaca i najlepša osećanja kod slušalaca, ja očekujem da u njihovom stilu spaljivanja knjiga, spaljivanja svega onoga što bi trebalo da nam bude sveto, ja očekujem da on spali sada svoju šajkaču sa kojom se svojevremeno slikao. Sramota da ga bude.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Ja zaista ne znam, gospodine predsedavajući, kako sam ja to obmanuo javnost, tako što sam čitao javno dostupne izjave Vuka Jeremića, možda je mislio na jučerašnju izjavu onog akademika Dušana Teodorovića. Znate šta, postoje zvanični tviter nalozi nekih ljudi koji zauzimaju neki prostor u javnom političkom životu. Dakle, šta ja mislim o Vuku Jeremiću, to se vrlo dobro zna. Šta ja mislim o akademiku Dušanu Teodoroviću, to se jako dobro zna.

Ali, ne sporim da oni zauzimaju prostor u javnom političkom životu i oni imaju svoje zvanične tviter naloge. Na tim tviter nalozima i ostalim nalozima koji pripadaju društvenim mrežama, oni iznose svoje političke stavove kada je reč o dnevno-političkim događajima.

Dušan Teodorović je juče napao proslavljenog muzičara, umetnika Momčila Bajagića Bajatu. Ja sam na to reagovao. Nisam obmanuo javnost, već sam pročitao zvaničan tvit, zvaničnu izjavu i dao svoje mišljenje o tome. Tako i danas, pročitao sam zvaničnu izjavu Vuka Jeremića, koji se na interpretaciju stihova čuvene patriotske pesme „Ovo je Srbija“, oglasio na način da je to rekao: „Ovo je pakao“. I kako sam ja tu, molim vas, obmanuo javnost?

Kada je reč o tome ko se nalazi smetlištu istorije, tu mogu da se složim sa prethodnim govornikom. Da, Đilas, da, Jeremić, da Boško Obradović, da svi oni iz tog nesrećnog Saveza za Srbiju, zajedno sa ovim akademikom, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić, ima adekvatan nadimak, odnosno izraz, da, svi oni zaslužuju da se nađu na smetlištu istorije i to će se sasvim sigurno desiti.

Drugi je problem što neki mediji u Srbiji veštački njih pokušavaju da vrate u politički život i da njih predstave kako su oni relevantni politički faktori. Nisu, i ja to znam i svi to znaju i vi to znate, da oni nisu nikakav relevantan politički faktor, ali neki mediji koje sam nabrojao, kao što su N1, „Danas“, „Nin“, „Vreme“, veštački pokušavaju da prikažu kako oni funkcionišu, kako postoje, kako su važni, bitni itd.

Što se tiče četvrtog reda, Srpska napredna stranka je na najbolji način predstavila da svoje funkcionere, dakle, naše funkcionere, funkcionere SNS, članove predsedništva, članove glavnog odbora, dakle, poslali smo poruku da nam nisu važni funkcioneri, da kod nas nema podele na nekakav vip i na neki ostali deo, nego da delimo sudbinu građana i da nam je vrhunsko zadovoljstvo da i najveći funkcioneri SNS sednu u četvrti, peti, sedmi, jedanaesti, šesnaesti, bilo koji red. Čak ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, koji je jedan od najistaknutijih funkcionera SNS, je sedeo na tribinama. Nama to nije važno. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Ja mogu da razumem, gospodine predsedavajući, da prethodni govornik ne voli neki žanr muzički, da ne voli ni neke pevače, da mu ne prija takva muzika, ali mislim da je to potpuno bespredmetno da li on voli Bajagu, da li mu se Bajaga dopada, da li ceni ono što Bajaga radi, potpuno je irelevantno za ovu vrstu rasprave. U krajnjem slučaju, narod bira koju će muziku da sluša, koji će pevač ili muzičar da bude uspešan. To može i da se izmeri posećenošću na njegovim koncertima, prodavanošću njegovih izdanja, albuma itd. Mislim da je to potpuno skretanje sa teme.

Međutim, ono zbog čega sam se javio za repliku je ta ocena kako mi imamo neke kriminalce u našim redovima itd. Ne znam o čemu prethodni govornik priča, zaista ne znam. Ja znam da postoji ostrašćena, ne bih da kažem mržnja, ali jedan poseban, specifičan odnos jedne poslaničke grupe u našem parlamentu prema određenim ministrima, pa je tako i prethodni govornik spomenuo te neke ministre, konkretno je reč o ministarki Zorani Mihajlović, ministru zdravlja i to je već nekoliko puta ispričana tema. Kad god oni dođu, oni su onda ovde predmet najstrašnijih napada. Tu očigledno postoji nešto lično između njih. Ja zaista ne znam o čemu se tu radi, ali znam da nikada do sada nisam čuo ni jedan jedini dokaz, argument koji bi išao u prilog tim tezama.

Najlakše je reći – ovaj je kriminalac, ovaj je kriminalac. Ako imate dokaz za nekoga, ako imate indicije, podnesite krivične prijave, ljudi. Dajte da uozbiljimo jednom tu temu ko je kriminalac, ko nije kriminalac. Ja odgovorno tvrdim da u SNS nema kriminalaca.

U krajnjem slučaju, da je tako kao što vi pričate, pa ne bismo mi dobijali toliku podršku građana iz izbora u izbore od 2012. godine, preko 2014, 2016, 2018. godine na gradskim do danas. I danas nam je rejting najveći, prvenstveno zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

Još samo za kraj da kažem, prethodni govornik je rekao – ja da sam na njegovom mestu, itd. Sva sreća nije, niti će ikada i biti. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2019.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim da je danas 295 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu. Dakle, deseti mesec kako ne obavljaju posao za koji su ih građani birali.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja, a prvo je upućeno tužilaštvu zbog ugrožavanja sigurnosti i raznih pretnji koje su ovih dana postale svakodnevnica u našem političkom životu i dolaze od strane određenih opozicionih lidera.

Naime, član 131. Krivičnog zakonika kaže - ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ko deluje iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Zašto je ovo važno? Zato što smo poslednjih dana imali prilike da svedočimo o jednom bizarnom trendu predstavnika Saveza za Srbiju, a to su pretnje Aleksandru Vučiću i članovima rukovodstva SNS, pa da vidimo kako to izgleda.

Evo ga, Boško Obradović, koji je napisao, citiram, da na KiM nije sve naše, kaže predsednik koji se zakleo na Ustavu i jevanđelu da će čuvati KiM u sastavu Srbije, za ovo si moj i imaš šamar prvom prilikom kada se vidimo, citiram, đubre jedno izdajničko, plus ti sleduje višegodišnja robija kad tad. Da nije smešno, bilo bi tužno.

Idemo dalje. Marko Bastać. To je onaj što divlja mesecima već po Beogradu, a u poslednje vreme je postao poznat po tome što švercuje desetine hiljada evra iz inostranstva, a on kaže - obećavam Vesić Goranu da će dobiti jednu šamarčinu od mene, pa nek onda razmišlja šta će da radi, pošto mislim da je to prava vaspitna mera, rekao je Bastać.

Zamislite tu smejuriju da Bastać nekoga ošamari. Bolje neka objasni od koga je dobijao novac iz Dubaia.

Imamo onog lažnog sindikalca Željka Veselinovića koji se odmah pridružio ovoj nesrećnoj grupi, kako to bez njega inače da prođe, pa on kaže - s obzirom da je moj drug Bastać obećao šamar Goranu Vesiću, onda je vreme da i mi ostali nađemo svog naprednjaka, ja recimo šamarčinu obećavam Vladimiru Orliću, on mi je prvi pik na draftu.

Mnogo smo se uplašili i kolega Orlić i ja. Svi smo se mnogo uplašili, dakle, drhtimo od straha zbog njegovih pretnji.

Moje pitanje je upućeno Zagorki Dolovac kao Republičkom javnom tužiocu- ima li nameru ikada da se oglasi i preduzme odgovarajuće mere u skladu sa zakonom ne bi li se sprečile ovakve pojave?

Zaista smatram da jednom mora da se stane na put ovom ludilu. Daleko od toga da se iko iz SNS uplaši od ovih, da kažem, tragikomičnih likova, ali se mora poslati poruka da je Srbija pristojna i uređena zemlja u kojoj pretnje fizičkim nasiljem ne mogu biti tolerisane.

Odavno je svima jasno da je politika Saveza za Srbiju jedino isključivo pretnje, nasilje, pozivi na linč, progone itd, ali utoliko više moramo da preuzmemo nešto da stanemo na put i da se ovo izbaci prosto iz javnog diskusa.

Zašto ovo navodim? Zato što je ono što se dešava poslednjih dana kulminacija onoga o čemu smo mesecima govorili i upozoravali, a to je narastajuća agresija histerične manjine u društvu koja iz nemoći pokušava nasiljem i pretnjama da ostvari svoje političke ciljeve, jer kako objasniti da grupa ludaka predvođena Markom Bastaćem, bukvalno juri Gorana Vesića na ulicama sa namerom da ga linčuju?

Podsetiću u tom smislu na naslovnu stranu „Danas“-a, kaže – obistinjuje se da ćemo ih juriti po ulicama. Tu podsećaju na onu izjavu onog nesrećnog Jova Bakića. Kako objasniti da malo, malo, pa dolaze ispred zgrade u kojoj živi Goran Vesić? Kako objasniti paljenje njegovih knjiga? To su samo nacisti radili. Do koje mere mržnja može da.

Kako objasniti najmonstruoznije uvrede upućene novinarki RTS, Oliveri Jovićević, ma šta ja mislio o uređivačkoj politici RTS, a ne mislim ništa dobro, ali kako objasniti takve monstruozne uvrede? Pazite šta ovaj Sergej Trifunović kaže – emisija koju vodi Olivera Jovićević postoji isključivo da Olivera Jovićević ne bi radila za 150 evra na sat na poziv. Zamislite ovo. Na šta ovo liči, kako ga nije sramota. Kako te bre nije sramota da se bilo kojoj ženi obraćaš na ovaj način? Sramota za ceo muški rod je Sergej Trifunović. Bolje da objasni šta radi na Baliju i odakle mu pare da letuje na Baliju i još se ruga srpskom narodu. Predsedavajući, završavam s tim, ruga se srpskom narodu i kaže – Bali je prilično jeftin i dostupan, par soma evra dve nedelje, šta je to - sitnica. Nije ga sramota. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako je kod ikoga u Srbiji postojala nedoumica u vezi sa tim zašto je Marko Bastać stručan i šta ume da radi, u petak, 27. septembra ove godine, ta nedoumica je otklonjena. Marko Bastać je stručnjak za blato, i to sad svi znaju i svima u Srbiji je pokazao da je pravljenje blata jedino što zna i jedino za šta je stručan.

Meni je drago što su građani Srbije imali prilike da vide Bastaćevu stručnost na delu kojom je jasno pokazao da je blato politika za koju se zalaže i da jedino što on i njegov šef Dragan Đilas danas nude građanima je blato.

Kako to izgleda? Ovo je „Politika“ od 27. septembra, kaže: „Bastać pravio blato ispred Skupštine grada. Odbornici Saveza za Srbiju predvođeni predsednikom opštine Stari grad Markom Bastaćem danas su pred početak sednice gradskog parlamenta, na ulazu u Skupštinu grada, nasuli više kanti i džakova zemlje, kaže – ovo je Beograd kakvim ste ga vi napravili, prokomentarisao je Bastać dok je sipao zemlju iz kanti i potom je polivao vodom kako bi od nje napravio blato“.

Ovo je Bastać na delu, vidite kako on to stručno poliva vodom zemlju. Evo što ostaje posle Marka Bastaća, blato. Zamislite tu bahatost i osionost, radnim danom, u radno vreme dođete ispred zgrade u kojoj treba da se održi sednica Skupštine grada Beograda i pravite blato, i za to primate platu od građana Srbije, od građana Beograda zapravo. Nakon višemesečnih blokada radova, opsedanja građane, lomljenja znakova, ograda, maltretiranja građana, radnika i svega ostalog što su mesecima radili, u petak su nadmašili sami sebe, pokazali zapravo da je blato vrhunac politike i Marka Bastaća i svih tih iz Saveza za Srbiju i njihovog šefa Dragana Đilasa.

Podsetiću građane da je Marko Bastać, nažalost, još uvek predsednik opštine Stari grad i postavlja se pitanje kako je moguće da u radno vreme, umesto da se bavi pitanjima od značaja za građane Starog grada, umesto da rešava njihove probleme, on pravi blato.

Imam pitanje za MUP sa tim u vezi, a to je – da li je bilo remećenja javnog reda i mira od strane Bastaća i ostalih koji su učestvovali u ovoj žalosnoj predstavi? Pitanje za beogradski Sekretarijat za poslove komunalne policije – da li je došlo do narušavanja komunalnog reda i radnji kojima se narušava opšte uređenje grada? Ako se ispostavi da je bilo remećenja javnog reda i mira, odnosno narušavanja komunalnog reda, zahtevam od nadležnih organa da reaguju ne bi li se zaustavilo ovo višemesečno maltretiranje građana Beograda.

Postavlja se pitanje – dokle će histerična i agresivna manjina da maltretira sve živo u ovom gradu? Oni se ponašaju kao da zakona za njih ne važi, oni mogu da upadaju gde god hoće, mogu da blokiraju koga god hoće, mogu da šikaniraju koga god hoće. Ja znam da su Đilas, Bastać, Jeremić i svi ostali iz tog Saveza za Srbiju navikli da budu i bahati i osioni, ali prosto jednom moramo stati na put ovom ludilu.

Drugo moje pitanje se odnosi, odnosno upućeno je rektorki Beogradskog univerziteta, kako je to ona prepoznala članove vladajućih stranaka u zgradi Rektorata tokom blokade te iste zgrade od strane navodno nekih studenata, a koji pripadaju nekakvoj organizaciji „Jedan od pet miliona“? Dakle, na koji način ih je prepoznala, kojom metodologijom ili joj je možda neko rekao da to mora da kaže, možda je neko vršio pritisak na nju, možda ju je neko doveo u zabludu? Zašto ovo pitam?

Krajnje je neverovatno da ona izjavi kako su pripadnici vladajućih stranaka upali u Rektorat, i to je primetila tek desetak dana nakon što su pripadnici političke organizacije „Jedan od pet miliona“, koji se predstavljaju studentima, zaposeli zgradu, blokirali taj ulaz, danima nisu dozvoljavali ni njoj, ni ostalima da uđu.

Ono što je još neverovatnije jeste da ona navodno nije videla pripadnike opozicionih stranaka u Rektoratu. Cela Srbija je videla i Boška Obradovića, i onog Lutovca, i Mariniku Tepić, i onog Miljuša, i sve ostale te opskurne likove koji nisu ni krili da dolaze da daju podršku tim studentima. Nisu to ni krili, već su se predstavili kao politička organizacija „Jedan od pet miliona“. Svima je jasno da je ovo politički protest i da je u pitanju…

(Predsednik: Hvala.)

Završavam u jednoj rečenici.

… tužna politička predstava Saveza za Srbiju i Dragana Đilasa. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem.

Predsedavajuća, drago mi je što predsedavate sednicom.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče, dakle 9. septembra navršilo se 26 godina od jednog od najstrašnijih zločina nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini od strane Hrvatske u tzv. operaciji "Medački džep".

Ovaj zločin poznat i pod nazivom "krvavi septembar u Lici" otpočeo je 9. septembra 1993. godine iznenadnim napadom Hrvatske vojske na podvelebitska sela u Lici, Divoselo, Čitluk, Počitelj i Medak.

Ova agresija Hrvatske je bila treća po redu agresija na Republiku Srpsku Krajinu od proleća 1992. godine, kada je Republika Srpska Krajina stavljena pod međunarodnu zaštitu mirovnih snaga UN, tzv. UNPROFOR. Prvo se desio napad na Miljevački plato kod Drniša 21. juna 1992. godine, kada je ubijeno i masakrirano 40 srpskih teritorijalaca i milicionera.

Zatim, pola godine kasnije, 22. januara 1993. godine usledila je agresija pod nazivom "Operacija Maslenica", odnosno napad na Ravne kotare u severnoj Dalmaciji, kada je ubijeno 348 vojnika i civila srpske nacionalnosti, a prognano preko 10.000 Srba sa ovih prostora. Mnoga srpska sela tom prilikom sa tog područja su potpuno uništena i spaljena, a posebno težak zločin bio je pokolj na Velebitskom prevoju Mali Alan kada su ubijena i masakrirana 22 pripadnika srpske vojske Krajne.

Nakon toga je usledio napad na „Medački džep“, kada je poginulo ili nestalo 88 Srba, od čega 46 vojnika, šest milicionera i 38 civila, od kojih 26 starijih od 60 godina, a među njima 17 žena i u ovoj agresiji su potpuno spaljena, opljačkana i uništena sela Medak, Počitelj, Čitluk i Divoselo. Za ove zločine u Haškom tribunalu optuženi su komandanti hrvatske vojske Janko Bobetko, načelnik tadašnji Generalštaba Hrvatske vojske, Rahim Ademi, komandant vojne oblasti Gospić i Mirko Norac, komandant Devete gardijske brigade. Janku Bobetku optužnica nije ni uručena jer je preminuo aprila 2003. godine, a Haški tribunal je septembra 2005. godine ovaj slučaj prebacio hrvatskom pravosuđu i to je bio prvi slučaj da Haški tribunal predaje neki predmet nekom nacionalnom sudu.

Posledica toga je da je Rahim Ademi oslobođen, a Mirko Norac je osuđen na, rekao bih, simboličnih sedam godina za dela nesprečavanja ubistava civila, pljačkanje imovine, ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika, da bi mu kasnije Vrhovni sud Hrvatske umanjio i tako malu kaznu na šest godina, dakle, 2010. godine. Tokom samog suđenja čuli su se jezivi detalji i svedočenja o monstruoznim zločinima i iživljavanjima nad srpskim narodom, poput nabijanja žena na kolac, odsecanja glave, rasporivanja, bacanja žena u sopstvene kuće, a zatim spaljivanja i ostale monstruoznosti.

Posebno je važno svedočenje komandanta snaga Ujedinjenih nacija u Hrvatskoj, francuskog generala Žana Kota, od 19. septembra 1903. godine, nakon kompletnog obilaska ovog područja. On je tom prilikom izjavio: „Nisam našao znakove života, ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno sistematsko i namerno“. Posledica ove agresije je i to što je ova oblast od tada potpuno opustošena. Prema popisu iz 1991. godine, u selu Medak živela su 563 stanovnika, ogromnom većinom Srba, danas tek 60, u selu Počitelj 307, danas troje, u selu Čitluk 129, danas troje, u Divoselu od 344 ljudi više nema nikoga.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ove zločine, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ovaj i ostale zločine?

Završavam u sledećoj rečenici, sve dok se to ne dogodi, sve dok se Hrvati ne suoče sa svojom prošlošću, dok ne prestanu sa svakodnevnom revizijom istorije, o čemu je pričao i kolega Komlenski, dok ne prestanu sa svakodnevnim gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba i sa rehabilitacijom ustaštva, Hrvatska ne može da pledira da bude demokratska i evropska država. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član upravnog odbora SRC "Tašmajdan" Javni Mesečno 18000.00 RSD 15.01.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 03.06.2016 -