Imali ste prilike, predsedavajuća, da vidite na primeru prethodnog govornika, govornika koji je govorio pre gospodina Jovanova, da ne bude zabune, koliko je tužno kada čovek izgubi svoj politički kompas. On je godinama i decenijama bio aktivista i funkcioner jedne stranke, a onda ga je, zamislite, Jovo Bakić, uspeo da ga, klinci bi to rekli – naloži, ali da ga nagovori kako je on najpametniji, kako je on najsposobniji i kako on trune samo i gubi vreme u toj stranci i onda je on poverovao Jovu Bakiću i napravio svoju stranku koja je neslavno prošla na prvim izborima i onda šta će – eto spao je na to da bespogovorno brani stavove najpoznatijeg balkanskog, da kažem, tajkuna. Svi znamo, da ne spominjem njegovo prezime, jer će možda neko dobiti povod za repliku.
Dakle, i on sada ovde mimo svoje volje mora po svaku cenu da brani stavove i interese tog tajkuna i to je onako, kako da vam kažem, teško je i za posmatrati.
Ali da se vratim na ono što je dnevni red. Dakle, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, treći je dan kako razmatramo ovaj Predlog rebalansa budžeta Srbije za tekuću godinu i treći je dan kako predstavnici opozicije, a mogli ste to da čujete do sada, uporno pokušavaju da nas ubede kako belo nije belo i kako crno nije crno.
Treći je dan kako slušamo da je 330 evra prosečne plate, kolika je bila u njihovo vreme, zapravo bolje i više od 820 evra, kolika je danas. Treći je dan kako slušamo da je 16 hiljada dinara, koliki je bio iznos minimalne mesečne zarade u njihovo vreme, zapravo mnogo bolje i mnogo više od 47 hiljada dinara, koliko iznosi danas, a od 1. januara dižemo na preko 53 hiljade, ako se ne varam, neka mi pomogne neko, mislim 53.500 dinara.
Treći je dan kako slušamo kako je 200 evra prosečne penzije, koliko je iznosila 2012. godine neuporedivo bolje i neuporedivo više, nego danas kada je više nego duplo veća, a upravo ovim rebalansom značajno uvećavamo penzije, dakle, čini mi se za 11%.
Treći je dan i znam da je poštovani građani teško da poverujete u to kako od predstavnika opozicije slušamo bolje kada je stopa nezaposlenosti u državi gotovo 26% koliko je bila u njihovo vreme, nego danas kada je na istorijskom minimumu, dakle svega nešto iznad 8%.
Znam da poštovani građani Srbije zvuči neverovatno, ali treći je dan i kad slušamo da je bolje kada za četiri godine kao država ostanemo bez 400.000 radnih mesta, nego kada za nekoliko godina otvorimo gotovo 500.000 novih radnih mesta.
Takođe, potpuno neverovatno zvuči, ali treći je dan kako je od istih tih predstavnika opozicije slušamo kako nije dobro da imamo puteve, autoputeve, brze saobraćajnice, pruge, mostove, škole, bolnice, parkove, vrtiće, itd, itd.
Teško je za poverovati, ali verujte mi na reč, da je treći dan kako slušamo da nije dobro što nam je dinar kao nacionalna valuta apsolutno stabilan. Što je kurs evra stabilan, o čemu je govorio gospodin Rističević malopre. Dakle, već 12 godina u kontinuitetu iznosi nešto malo iznad 117 dinara. Koliko god to zvučalo neverovatno, ali istina je da već treći dan kako slušamo da nije dobro što nam je učešće javnog duga u BDP daleko ispod mastrikta i svako ko malo detaljnije prati može da vidi da je to konstanta u fiskalnoj politici Vlade Srbije.
Dakle, iz godine u godinu taj procenat pada sve niže i niže i možda će gospođa Tomić da mi pomogne, mislim da je sada čak ispod 50%. Sećam se vremena kada je bilo 56, 58% mislim da je sada čak ispod 50%.
Takođe, već tri dana slušamo kako nije dobro što nam sve relevantne agencije, dakle međunarodne relevantne finansijske agencije konstantno potvrđuju visok kreditni rejting. Kako nije dobro što smo rekorderi u prilivu stranih, direktnih investicija. Kako nije dobro što nam je rekordna naplata poreza, kako nije dobro što imamo rast BDP-a iz godine u godinu, kako nije dobro što nam je zaposlenost na istorijskom maksimumu, kako nije dobro što su nam stabilne javne finansije i što sve svoje obaveze kao država, momentalno, dakle, u roku ispunjavamo na vreme.
Ništa to dame i gospodo nije dobro, verovatno je bolje da se oni vrate na vlast, da se vrati vreme kada je Srbija bila pred apsolutnim, potpunim bankrotom, pred totalnim kolapsom, kada su preduzeća i fabrike zatvarane, kada su ljudi masovno ostajali bez radnih mesta, kada se ništa u Srbiji nije gradilo, kada je prosečna plata bila 350 evra, kada je minimalac iznosio 16.000 dinara, kada se država zaduživala komercijalno pod nepovoljnim uslovima, ali da bi isplaćivala penzije kada su vršene pljačkaške privatizacije, kada apsolutno nikakvog plana i reda nije postojalo u javnim finansijama.
Kada su građani Srbije rapidno siromašili, a pojedini vlastodršci, neki od njih i danas sede ovde, ne u ovom trenutku, ali jutros su sedeli i govorili, i ti pojedini tadašnji vlastodršci se enormno bogatili do te mere koja se meri stotinama miliona evra, ako hoćete detaljno čak 619 miliona evra. Iskreno se nadam dame i gospodo da se ta vremena nikada neće vratiti u Srbiji, iskreno se nadam i apsolutno sam siguran da građani Srbije neće dozvoliti. Zahvaljujem.