Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako je važno da građani Srbije znaju da postoje dva Dragana Đilasa. Jedan Dragan Đilas koji stoji iza Saveza za Srbiju i koji se zalaže za bojkot predstojećih izbora i drugi Dragan Đilas koji stoji iza organizacije „Jedan od pet miliona“ i koji će izaći na izbore. Danas je svima u Srbiji jasno da ideja tog famoznog pokreta više ne postoji, da Đilas neće bojkotovati izbore. Ono što je najvažnije jeste da je Đilas uspeo da nasamari ceo taj Savez za Srbiju, i DS, i stranku Vuka Jeremića, i Dveri, i Sergeja Trifunovića, i Lutovca i sve ostale je uspeo da nasamari. Dakle, mesecima ih je lagao, nagovarao na bojkot izbora, a onda je izvukao iz rukava svoje omladince iz „Jedan od pet miliona“ i odlučio da se na taj način pojavi na izborima.

Ne znam da li ste čuli za pojam bifurkacija ili rastok. To vam je pojava kada se jedna reka račva u dva odvojena sliva. To je upravo ono što radi Dragan Đilas i on je uspeo nešto što je do sada nezabeleženo u političkoj istoriji. Dakle, čovek se sa jednom političkom opcijom zalaže za bojkot izbora, a istovremeno sa drugom političkom opcijom izlazi na te iste izbore, verovatno podstaknut najavom smanjenja cenzusa na 3%, pa verovatno da misli da sada ima šanse i ako je neko u Srbiji imao nedoumicu u pogledu toga da li je „Jedan od pet miliona“ Đilasov projekat pre neki dan je ta nedoumica razjašnjena kada je jedna od aktivista tog pokreta u svom gostovanju na jednoj televiziji izvodila fasciklu upravo Đilasove stranke. Evo, kako to izgleda. To je aktivista tog pokreta sa fasciklom SPP, odnosno Stranka slobode i pravde te Đilasove stranke i time je potvrđeno ono što smo mi iz SNS mesecima govorili da nisu u pitanju nikakvi nezavisni studenti, već da je u pitanju Đilasova omladina.

Uostalom, znalo se i ranije da Đilas finansira te njihove proteste, njihove aktivnosti, da im daje svu logistiku, kamione, ozvučenje i sve ostalo u tom smislu.

Sada kada se razotkrila ova Đilasova prevara biće zanimljivo videti reakcije ostalih iz tog Saveza za Srbiju. Zanimljivo će biti kako će Đilas objasniti Vuku Jeremiću, Bošku Obradoviću, Lutovcu, Sergeju Trifunoviću, Zelenoviću i svima ostalima - kako to da bojkotujemo izbore, a da istovremeno on izlazi na te iste izbore i posebno će biti zanimljivo kako će Đilas objasniti strankama iz tog Saveza za Srbiju na koji način će se finansirati te stranke koje zbog bojkota neće biti parlamentarne, pa samim tim neće moći da računaju na sredstva iz budžeta. Verovatno će ih lagati da će im on davati novac u ostalom kao što ih je i lagao za sve do sada.

Poznato je, dakle, da parlamentarne stranke dobijaju sredstva iz budžeta po zakonu, pa se nameće pitanje - kako će se finansirati i Lutovac i Jeremić i Sergej Trifunović i svi ostali? Mada ne moram da brinem zbog Vuka Jeremića. Pojaviće se već neki novi Patrik Ho. Pojaviće se već neka strana ambasada koja će mu davati novac. Opet, Lutovac će verovatno na Đilasov platni spisak. Uostalom, on je i onako od ranije kupio celu tu stranku i verovatno da je i konačna ideja da Đilas zapravo pokupuje sve te stranke i da bude veliki gazda u celoj toj priči.

U svakom slučaju, biće zanimljivo gledati ceo taj cirkus, kao što je bilo zanimljivo i gledati ovaj njihov skup pre nekoliko dana u Domu sindikata. Pazite, dvadesetak stranaka i pokreta zajedno i uspeli su da napune Dom sindikata, koji prima tek nešto više od 1.000 ljudi.

Posebno bih, predsedavajući, apelovao na članove aktiviste i time završavam, funkcionere SNS. Ovi izbori će biti jako teški i ne smemo ni jednog sekunda da se opuštamo i ne smemo da nasedamo na tu priču da će deo opozicije bojkotovati izbore, jer neće. Sada je jasno da Đilas neće bojkotovati izbore i da će izaći na izbore. Dakle, imamo posla sa raznim tajkunima koji imaju mnogo novca, koji su zaradili pljačkajući Srbiju i ceo taj novac, sav taj novac će u ovoj kampanji upotrebiti protiv Aleksandra Vučića iz SNS. Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolega Orlić je u jednom od svojih prethodnih javljanja govorio o zajedničkoj retorici, odnosno o retorici koju je usvojio jedan narodni poslanik, koji nije više u sali, nažalost, Nemanja Šarović, od Marinike Tepić, Boška Obradovića i ostalih, i nažalost takvih primera je dosta, ali ako ste se pitali zbog čega je usvojio tu retoriku Marinike Tepić, Boška Obradovića i ostalih, pa to je zato što se informišu iz istog izvora.

Dakle, oni se zajednički informišu isključivo preko onog časopisa, „Tabloid“, koji uređuje Milovan Brkić, pa onda taj govornik, koji nije nažalost više u sali, kada mu ponestane argumenata onda uvek vadi one teme, nekakav hotel, nekakav ric i sve ono što je mogao da pročita u „Tabloidu“ Milovana Brkića.

Ali, dame i gospodo narodni poslanici, današnja sednica prolazi u atmosferi kampanje koju organizuje jedna televizija. U pitanju je televizija „N1“, kao deo jedne kompanije, a to je ona Šolakova „Junajted medija“. Ta kampanja služi kao dodatan pritisak na državne organe, neka državna preduzeća, ali i kao politički pritisak usmeren protiv nekih državnih funkcionera, prvenstveno premijera Srbije, ali i predsednika Srbije i sve to zamaskirano, tobože pričom o gušenju medija, medijskom mraku, cenzuri, otprilike kako vlast SNS guši televiziju „N1“ i ostale besmislice koje svaki dan možemo da slušamo.

Onda se ispostavilo da iza te priče, u stvari stoji isključivo finansijski momenat. Dakle, u pitanju je poslovni odnos dve firme, dva preduzeća, dve kompanije, dakle, čisti poslovni odnos, pregovori oko komercijalnog ugovora, konkretno istekao je ugovor jednoj od tih firmi, e onda su ovi iz „N1“ otpočeli hajku i harangu i protiv „Telekoma“, protiv države, protiv Vlade Srbije, Vučića i to traje svaki dan, evo već nedeljama i to postaje polako glavna tema u državi.

Dakle, samo zato što je njima istekao ugovor i zato što su oni nezadovoljni poslovnom ponudom „Telekoma“, mi sada svaki dan moramo da slušamo besmislice kojima nas danima obasipaju na svojoj televiziji.

Dakle, da bi ljudi shvatili, ovde je u pitanju čisto poslovni jedan spor koga televizija „N1“, zloupotrebljava danima u dnevno političke svrhe.

Ovde je u pitanju čisto politička kampanja koju su oni nazvali da se vidi „N1“ i one njihove, kako oni to zovu haštagove ili heštegove, šta god to značilo i onda imamo okrugle stolove, emisije, konferencije, mitinge u poslednjih dana, evo vidim da zakazuju i mitinge i posebno kampanju laži, lažnih vesti, zamena teza koja se vodi protiv državnih institucija i preduzeća.

Dakle, radi istine, „Telekom“ je dao više ponuda, između ostalog i ponudu da se „N1“ besplatno emituje sve do okončanja pregovora, dakle do konačnog rešenja tog spora, a „Junajted medija“ je na to odgovorila tako što je obustavila pregovore, tako što je prekinula pregovore. Na taj način oni su poslali poruku da nikada, zapravo, i nisu želeli da dođu do kompromisa, da dođu do dogovora. Ali je još važnije što su oni na taj način, zapravo ogolili svoju poziciju i pokazali da im je ovde u celoj toj priči bio bitan isključivo finansijski momenat, a ne nikakva medijska sloboda, gušenje medija i ostalo što su navodili. I najvažnije niko nigde nije zabranio televiziju „N1“, nego su oni sami sebe isključili iz pregovaračkog procesa.

Treba napomenuti, predsedavajući, još jednu stvar, a to je politička kampanja koja se iz tih medija vodi protiv premijera Ane Brnabić. Šta je greh Ane Brnabić u ovom slučaju? Greh je što je primetila i iznela da je „N1“ zapravo, postala bezmalo, pa politička partija. A istina je da televiziji „N1“ fali još jedino da skupe potpise i da se registruju i u tom slučaju bi imali sve elemente političke stranke. Dakle, imaju kampanju, imaju haštagove, ili heštegove, kako se to već kaže, svaki dan, 24 časa dnevno vode kampanju protiv Vučića, protiv Vlade Srbije, Srpske napredne stranke, imaju politički program, taj politički program se zove – kako srušiti Aleksandra Vučića i kako dovesti Dragana Đilasa na vlast. Dakle, sve je tu.

Evo, ja im predlažem da se lepo registruju, očekujem i da se kandiduju na izborima, da skupe 10.000 potpisa i da počnu, polako, da predstavljaju svoj politički program, ne znam samo ko će biti nosilac njihove liste, da li Šolak, da li Đilas, možda Jugoslav Ćosić, ali u svakom slučaju više će šansi imati na izborima „N1“ televizija, nego Savez za Srbiju.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zato što nas je sve sablaznila vest od ranog jutra, a da je jutros, u ranim jutarnjim časovima, uhapšena u Podgorici, u Zeti, majka narodnog poslanika Demokratskog fronta, Milana Kneževića.

Brutalna akcija policije u ranim jutarnjim časovima je izgledala ovako, ako može ovo kamera da zumira, evo šta ostaje nakon premetačine porodične kuće Milana Kneževića. Njegova majka, starica od preko 70 godina, je uhapšena tom prilikom bez ikakvog saopštenja crnogorske policije zašto su je uhapsili, stavili joj lisice na ruke kao poslednjem kriminalcu.

Tom prilikom je uhapšen i brat od strica, narodnog poslanika Demokratskog fronta, Milana Kneževića, i to u trenutku kada se Milan Knežević nalazio u Beogradu. Dakle, starica je bila sama u kući, ali za Milovu policiju to očigledno ne predstavlja ništa, već su je kao poslednjeg kriminalca stavili joj lisice na ruke i strpali u policijski auto i tom prilikom je, kako javljaju ljudi sa terena, uhapšeno i više desetina građana Zete.

Očigledno je da režim Mila Đukanovića, antisrpski režim Mila Đukanovića, pokazuje ogromnu nervozu, očigledno je da je režim Mila Đukanovića naročito uzdrman zbog protesta koji se događaju u Crnoj Gori proteklih nedelja, a gde su Srbi pokazali značajan iskorak ka pokazivanju sloge, ka pokazivanju jedinstva, ka pokazivanju otpora usvajanju spornog zakona o slobodi veroispovesti.

Ja bi želeo ministre i vama da poručim, da Srbija mora da nastavi sa dobrim rezultatima i kada je reč o ekonomiji i kada je reč o ozdravljenju naše privrede i ekonomije, a zašto? Zato što samo snažna i jaka Srbija, i ekonomski snažna i jaka Srbija može da zaštiti srpski narod gde god on živeo, bilo da je u pitanju neka od zemalja okruženja, bilo da je u pitanju AP Kosovo i Metohija, bilo da su u pitanju Srbi u Crnoj Gori koji su, evo kako vidimo, naročito ugroženi ovih dana od strane anti srpskog režima Mila Đukanovića.

Želim da vam poručim da moramo da nastavimo ovim stopama, ovim putem, da razvijamo Srbiju, da od Srbije napravio snažnu zemlju kako bi uspeli da zaštitimo srpski narod gde god on živi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Nastavlja se brutalna diktatura i progon protivnika vladajućeg režima u Crnoj Gori. Upravo je uhapšen i predsednik stranke Prava Crna Gora Marko Miločić i crnogorski antisrpski režim Mila Đukanovića nastavlja sa progonom srpskog naroda u Crnoj Gori, sa neosnovanim hapšenjem bez ikakvih povoda, pripadnika srpskog naroda u Crnoj Gori.

Podsetiću, rano jutros uhapšena je i porodica, odnosno majka i brat od strica narodnog poslanika Demokratskog fronta, Milana Kneževića. Evo, sada slušamo, odnosno smo pročitali da je uhapšen i predsednik stranke Prava Crna Gora Marko Miločić i očigledno je da je crnogorski antisrpski režim Mila Đukanovića debelo uzdržan, da pokazuje ozbiljne znake nervoze kao posledica jedinstvenog nastupa srpskog naroda u otporu takvom režimu, zbog donošenja spornog zakona o slobodi veroispovesti.

Moja poruka je neka, neka nastave da hapse, samo neka hapse, srpski narod je preživeo i teže trenutke, srpski narod je navikao da se bori, srpski narod je i navikao povremeno kroz istoriju i na patnju i srpski narod će naći načina da se izbori i sa ovakvim zlom, koje personifikuje Milo Đukanović. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta je danas rečeno, za mene je to zaista glavni događaj današnjeg dana, da je Aleksandar Vučić danas u Drvaru, da je obišao opštinu Drvar…

(Milorad Mirčić: Gde?)

U Drvaru. Jeste li dobro čuli? U Drvaru.

Obišao je Drvar i Mrkonjić Grad gde je otvorena ekspozitura „Komercijalne banke“ i gde je danas otvoren pogon fabrike „Jumko“. To nije prvi put da na inicijativu predsednik Vučića Srbija na vrlo konkretan način pomaže srpskom narodu izvan Srbije, bilo to Republika Srpska, bila to Federacija Bosne i Hercegovine, bila to Crna Gora, Makedonija ili bilo koja druga zemlja u regionu i nastavićemo to da radimo još više u budućnosti i pomagaćemo naš narod uvek i na svakom mestu i to je trajno opredeljenje Aleksandra Vučića i SNS.

Sa druge strane, ono što ću reći predstavlja suštinsku razliku između Aleksandra Vučića i SNS i Dragana Đilasa i ostalih iz Saveza za Srbiju. Zašto to kažem? Ako se neko pitao gde je Dragan Đilas i šta radi danas, eno ga u Briselu sa onim Zelenovićem iz Šapca, eno ih u Briselu gde opanjkavaju svoju zemlju, gde olajavaju svoju državu. Ovako to izgleda. Ovo je najsvežija fotografija. Evo ga Đilas, tu je i Zelenović, smeškaju se, primila ih je ona Tanja Fajon i mogu zajedno tamo da olajavaju i opanjkavaju svoju zemlju, drvlje i kamenje da bacaju na svoj narod i na svoju državu.

Interesantno je gde je i Sergej Trifunović ovih dana. Eno ga u Rimu, ponosno se slika sa utakmice Roma – Lacio. Voli da gleda uživo utakmice, verovatno. Ne znam samo od kojih para plaća put, i to je suštinska razlika između nas i njih.

Ako se neko pitao – odakle novac za ova putovanja po belom svetu, ajde za Đilasa znamo, on bar ima para, šta je njemu karta do Brisela i sve ostalo, smeštaj i šta već spada pod to, ali postavljam pitanje – od kojih para je Zelenović putovao u Brisel? Da li od svojih ličnih para ili mu je ovo putovanje i ceo aranžman platila Skupština grada Šapca, jer je nažalost građana Šapca, još uvek gradonačelnik tog grada, još koji mesec do izbora?

(Milorad Mirčić dobacuje s mesta.)

Zelenović, znate vi dobro kako se zove.

Ne, ne, Petrović mu je mentor. To mu je učitelj, a Zelenović je gradonačelnik Šapca.

Dakle, u krajnjem slučaju, ovo nije ni prvi put. Ovo je šesti ili sedmi put u poslednje vreme da putuju u Strazburg, u Brisel, drvlje i kamenje da bacaju i na državu i narod, ali jedina sreća u svemu tome je što građani imaju prilike da vide ko i na kakav način zastupa interese svoje zemlje u inostranstvu. Vučić u Drvaru, a oni u Briselu. Zahvaljujem.

Ovde ćemo, predsedavajući, morati da spustimo cenzus na 1% ako prethodni govornik nastavi da se uporno javlja ili možda da uvedemo onaj prirodni prag, jeste da nije u pitanju nacionalna manjina, ali ipak je u pitanju politička manjina, ali dobro, o tome neka brine predsednik njegove stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je da kada u ovakvoj raspravi o brojnim predlozima zakona koji su na dnevnom redu ne čujemo baš nijednu suštinsku kritiku na sam predlog zakona ili neku ozbiljnu zamerku, već slušamo isključivo zamerke koje se odnose na lik i delo nekog ministra, u ovom slučaju gospođe Mihajlović. I to, između ostalog, govori o tome da su ovo dobri predlozi zakona i da sadrže brojne benefite za našu privredu, za našu građevinsku industriju, ali i benefite za građane Srbije.

O tome govore najbolje dosadašnji rezultati na ovom polju i kada je reč o permanentnom rastu broja izdatih građevinskih dozvola, o čemu ste i vi, ministre govorili i o broju aktuelnih gradilišta u Srbiji, a čuli smo već podatke o tome.

Dakle, u periodu od 1.1.2016. godine do 31.12.2019. godine izdato je 72.371 građevinska dozvola. Kada je reč o broju aktivnih gradilišta trenutno ima, opet kako smo i čuli od vas, gospođo ministre, 53.642, što je povećanje od 319% u odnosu na isti period, a kada smo imali 12.800 gradilišta. Dakle, ove cifre su neumoljive u tom smislu. Ovi rezultati su neumoljivi i nesporni, što je najvažnije ako znamo da građevinarstvo predstavlja privredni zamajac, odnosno da pokreće ostale grane prirede naše zemlje i da utiče na rast BDP-a, i na smanjenje nezaposlenosti i sve ostalo, onda je jasno koliko je važno za našu zemlju, kao što je važno istaći i rezultate u putnoj i saobraćajnoj infrastrukturi.

Rezultati su evidentni i o tome je govorila ovlašćena predstavnica naše stranke, gospođa Katarina Rakić, dakle, preko 350 kilometara autoputeva pušteno u saobraćaj, od toga samo u 2019. godini 130 kilometara, preko 300 kilometara pruga je rekonstruisano do sada, otvoren je treći međunarodni aerodrom i još mnogo toga, o čemu su pričale kolege.

Kao što rekoh, ti rezultati su evidentni i nesporni, e sad, to može nekome da se ne sviđa, ali i dalje niko nije pokušao da ospori ove podatke. Može nekome da se ne sviđa ministar, može nekome da se ne sviđa neki drugi član Vlade, može nekome da se ne sviđa predsednik Republike, neko od nas narodnih poslanika, to je sve okej, ali to ne umanjuje važnost i vrednost onoga o čemu sam malo pre govorio. Dakle, to je sasvim druga stvar i nije ni vreme ni mesto da raspravljamo o tim stvarima ovde.

S druge strane, predsedavajući, kada je reč o onom drugom delu opozicije koja već punih godinu dana ne dolazi na sednice Narodne skupštine i ako uredno primaju platu za to, dakle u pitanju je ona Đilasova opozicija iz Saveza za Srbiju koja bojkotuje parlament, koja bojkotuje sve osim plata iz skupštinskog restorana, tu zabrinjava, predsedavajući, jedna, kako bih rekao, nekrofilska politika koja se vodi od strane tog Saveza za Srbiju, a ona se ogleda, u meni, neobjašnjivoj potrebi da koriste baš svaku tragediju, baš svaku nesreću koja se desi, baš svaku elementarnu nepogodu da za to okrivi vlast u Srbiji i to smo videli pre neki dan kada su iskoristili pre neki dan kada su iskoristili to što se jedan čovek ubio ovde ispred zgrade Narodne skupštine, pa su odmah požurili da pošto–poto, što brže optuže vlast, režim, Vučića i to na krajnje jedan bizaran i morbidan način.

Dakle, odmah su njihovi botovi pokušali da za to okrive vlast u Srbiji, da za to okrive stanje u Srbiji i pazite koliko je to morbidno, dakle, odmah su na društvenim mrežama, „Tviteru“ i ostalim pokušali da okrive državu za to što se čovek ubio, posle se ispostavilo iz sasvim drugih razloga.

Jedan od tih titula glasi: „Jadan čovek, nemam reči! Ovo se do sada nikada nije dogodilo! Jasno je čovek poslao poruku režimu.“ Dakle, ovo je jedan od njihovih tvitova na društvenoj mreži „Tviter“. Pa, jedan drugi kaže: „Poruka je toliko jasna da vrišti.“ Jedan kaže: „Od bojkota do slobode.“ Pazite, ovo su oni povezali sa bojkotom i sa slobodom. Mnogo puta su u prošlosti reagovali na sličan način na ove i ovakve događaje i ja nekad stvarno pomislim da oni jedva čekaju da se u Srbiji desi neka nesreća, neka ljudska tragedija, neka elementarna nepogoda, kao da se prosto raduju tome, kao da priželjkuju to da bi se onda radovali, seirili i optuživali vlast za takve primere.

Dakle, to sve govori o njihovom licemerju, ali govori o tome da oni apsolutno nemaju nikakvu ideju, nikakvu političku ideju, nikakav politički program i nikakvu politiku.

Iz tog razloga želim da podržim sve ove predloge zakona koji su na dnevnom redu. Poslanička grupa Srpske napredne stranke će glasati u danu za glasanje za iste.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, prethodni govornik kaže da ja nisam govorio o zakonu, a u njegovom izlaganju, koje je trajalo skoro deset minuta, apsolutno ni jednom, dakle, ni jednom nije izgovorio reč zakon. Ne pričam o zakonima koji su na dnevnom redu, nego uopšte reč zakon nije izgovorio ni jednom za deset minuta.

S druge strane, prethodni govornik ovde ispoljava jednu nervozu za koju ja, iskren da budem, imam razumevanja. U pitanju je nervoza koja je rezultat istraživanja javnog mnjenja. Rezultati istraživanja javnog mnjenja, kako da vam kažem, stranku iz koje dolazi prethodni govornik stavljaju u grupu stranaka koje su tu negde ispod cenzusa ovog aktuelnog cenzusa od 5%, pa se nadamo da posle smanjenja na 3% da će to biti u redu.

S druge strane, izražavam bojazan da ni ovo smanjenje od 1% o kojem sam govorio neće uroditi plodom, ako se prethodni govornik uporno bude javljao i pojavljivao u javnosti.

Moja iskrena preporuka toj stranci je da se prethodni govornik što manje pojavljuje u javnosti, da što manje nastupa, da što manje govori u Narodnoj skupštini, jer predsedavajući, onda ni 1% neće biti dovoljan, odnosno neće moći da im pomogne da budu parlamentarna stranka. Zahvaljujem.

Pa, predsedavajući, o žutim lopovima priča neko ko je godinama sarađivao sa Draganom Đilasom, najtransparentnije moguće sarađivao sa Draganom Đilasom i to dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik, u tom mandatu, kada je Dragan Đilas uništavao grad Beograd, zaduživao grad Beograd. Bio je na platnom spisku Dragana Đilasa. Uveo SRS, protiv volje i bez saglasnosti predsednika SRS, koji tada nije bio u Srbiji, uveo u vlast Dragana Đilasa u Skupštini Grada Beograda. A, zbog čega? Ako se pitate zbog čega, zbog para, zbog nadzornih odbora, zbog upravnih odbora u javnim preduzećima, ustanovama čiji je osnivač grad Beograd itd.

Sada ovde nama priča čovek o žutim lopovima, koji je i danas u koaliciji sa žutim lopovom Markom Bastaćem na opštini Stari grad. Ja mislim da sam postao dosadan već sa pitanjem šta još treba da se uradi, šta treba da se desi da vi konačno izađete iz vlasti u kojoj sedite sa Markom Bastaćem u opštini Stari grad?

S druge strane, spominjala se neka zakletva. Istine radi, samo i zbog građana moram da kažem, nikada nikakvu zakletvu nisam dao u tom smislu o kome je gospodin Šarović pričao, a pogotovo ne bih dao nikakvu zakletvu kojom bih tolerisao lažno prijavljivanje iz beogradske opštine Stari grad u grad Vranje zbog putnih troškova. Znate, poslanik se prijavi na neku adresu, fiktivna prijava, a onda naplaćuje dnevnice, a najgore od svega je to što je za to vreme bio odbornik u Skupštini opštine Stari grad. To je krajnje jedan nemoralan pristup. Siguran sam da niko od časnih ljudi ne bi potpisao, niti dao takvu zakletvu. Zahvaljujem.

Jako kratko, predsedavajući.

Opet se spominje neka moja devojka, kako je mene devojka, ako sam dobro razumeo, naterala na nešto. Očigledno da je nekoga nečiji momak naterao na nešto drugo, možda na saradnju sa Draganom Đilasom.

Ali, predsedavajući, kada god prethodni govornik ustane i priča to što priča, ja shvatim da je Sigmund Frojd bio u pravu.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja se potpuno slažem sa načinom na koji je gospodin Milićević okarakterisao i analizirao izvesne pojave na srpskoj političkoj sceni proteklih dana. Pominjao je i te konferencije za štampu ovde u holu Narodne skupštine i u tu Mariniku Tepić koja nedeljama već truje javnost sa istim, dakle, lažima, sa istim izmišljotinama.

Ponekad se pitam – imaju li ti ljudi morala, imaju li ti ljudi obraza, imaju li ti ljudi imalo kredibiliteta kada su u stanju, poput te Marinike pomenute, da onako gnusno slaže nešto, da se na onakav način izblamira, jer je ta njena laž, dakle, otkrivena već nakon nekoliko minuta od izrečene laži, poput one da država gaji marihuanu na vojnom dobru Morović, pa se onda ispostavilo da su u pitanju koke nosilje, itd?

Zatim, posle takve jedne blamaže ona sebi dozvoli da se posle nekoliko dana pojavi ovde u holu Narodne skupštine i da nastavi da truje javnost. Zaista se nekad pitam – da li ti ljudi imaju trunku obraza?

Ali, ja bih dodao da će se taj trend nastaviti. Mi imamo najavu da će već danas biti nove konferencije za štampu. Doći će i onaj Boško Obradović, doći će i onaj Miroslav Aleksić, svi po nalogu Dragana Đilasa će se okupiti ovde u Holu. Neće ući ovde gde im je mesto, u salu gde održavamo sednicu, gde su dužni da se pojave. Tu se neće pojaviti, to će opravdati bojkotom, ali će zato na konferenciji za štampu nastaviti da truju javnost.

Znate kako, njihov sistem je da izmisle laž, onda plasiraju tu laž preko svojih medija, a imaju možda i više medija pod svojom kontrolom, odnosno pod kontrolom Dragana Đilasa i to onda nastavlja iz dana u dan da se vrti i na tim njihovim medijima i na tim konferencijama za štampu. I onda, kada dokažemo da su u pitanju laži, s druge strane ne naiđemo na nikakvu reakciju ili izvinjenje, već otvaraju onda novu i smišljaju novu laž, otvaraju novu nazovi aferu, samo zato da se stara zaboravi.

Kada je reč o kulturi o kojoj danas raspravljamo, znate kako, nakon nekih izlaganja stiče se utisak da država Srbija, da Vlada Srbije ništa ne radi kada je reč o kulturi, da ne ulaže u kulturu, da je kultura apsolutno ne zanima, a i neće biti da je baš tako, ja ću podsetiti da je Narodni muzej u Beogradu otvoren za vreme Vlade Srpske napredne stranke, na čijem čelu je Aleksandar Vučić. Jel tako? Rekonstruisan i otvoren, kao i Muzej savremene umetnosti, kao i čitav niz pozorišta, muzeja i ostalih ustanova kulture po Srbiji, po opštinama i po gradovima u Srbiji, da ne nabrajam sada, dakle, trebao bi nam ceo dan, verovatno.

Podsetiću i na povećanje plata zaposlenima u kulturi na 10%. I to je posledica direktnog zalaganja Aleksandra Vučića da usledi taj benefit za zaposlene u kulturi. Čuli smo i detaljan plan o ulaganju, 300 miliona u kulturu, u programu „Srbija 2025. godine“.

Dakle, sve ovo govori da postoji iskrena namera da se revitalizuje stanje kulture u Srbiji, da država iskreno ulaže u kulturu u budućnosti, a i do sada je neskromno ulagala, za razliku od bivše vlasti, za razliku od onih o kojima smo od početka ove rasprave govorili, ali za razliku i od onih koji su sami sebe nekada prozvali elitom našeg društva, dakle samoproglašena elita, samozvana elita, isto tako, može se reći i lažna elita, a koja ništa nije radila da popravi stanje u kulturi. Naprotiv, zatvarali su muzeje, zatvarali su bioskope, zatvarali su pozorišta, zatvarali su ustanove kulture koje mi sada revitalizujemo, oporavljamo i stavljamo na bolje i na zdrave noge.

I to je ta ključna razlika između Vlade koju vodi Srpska napredna stranka, na čijem čelu je Aleksandar Vučić i onih koje smo spominjali u lošem kontekstu s početka ove rasprave.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvalio bih i prethodnom govorniku, gospođi Jovanović što mi je dala mogućnost za repliku na pominjanje prezimena i imena u kontekstu rođenog Beograđanina, ako sam to shvatio.

Da, nemam razloga da krijem da sam rođeni Beograđanin, ali to ni na koji način ne umanjuje moju ljubav prema svakom delu Srbije. Dakle, podjednako volim svaki deo Srbije, kao i svaki deo zemalja u okruženju, a u kojima Srbi žive. Dakle, podjednako su mi dragi i delovi nekadašnje Republike Srpske Krajine, kao i delovi Republike Srpske, kao i delovi onih teritorija koje ne pripadaju Republici Srpskoj, već Federaciji BiH, gde živi Srbi u apsolutnoj većini. Podjednako su mi dragi i delovi gde živi naš narod, a koji se nalaze u Crnoj Gori, kao i Makedoniji i u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu, a gde žive Srbi.

Mogao bih da se složim sa prethodnim govornikom u oceni da su neke bivše vlasti protežirale i promovisale isključivo antisrpske projekte u kulturi, promovisale i protežirale i finansirale isključivo antisrpske filmove i sve druge projekte i da je to bila vladajuća ideologija tih režima, režima oličenih u onome što mi nazivamo dosmanlijska vlast, koja je vladala od 2000, do 2012. godine, i gde je, kako bi to rekli " main stream" bilo da se u glavnim medijima, dakle, da dominira taj narativ u kome su Srbi uvek okarakterisani kao loši momci, kao "bad guys", gde ste mogli samo da čitate ili da gledate o nekim navodnim srpskim zločinima i o svim onim stvarima iz koga bi mogli da izvučemo zaključak kako su Srbi jedino krivi i za ratove koji su se događali devedesetih godina i za sve ono što je loše, jel tako?

Ali, isto tako budite fer, pa priznajte da od 2012. godine, odnosno od trenutka kada je Srpska napredna stranka preuzela odgovornost za vršenje vlasti da se situacija i na tom polju značajno popravila. I zaista se značajno popravila. Dakle, ne snimaju su antisrpski filmovi, u poslednje vreme dominiraju filmovi sa nacionalnom tematikom, filmovi koji šalju jasnu, rodoljubivu i patriotsku poruku i takvih primera ima zaista mnogo i nadam se da će ubuduće biti sve više i više.

To je moja intencija upućena Ministarstvu kulture, da se u budućnosti bavimo više kulturnim sadržajem koji sadrži tu nacionalnu notu i rodoljubivu notu. Zahvaljujem.

Ipak ste meni dali prvo? Mislim da je trebalo ministru da date reč.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Pa, opet bih mogao da se složim sa prethodnim govornikom u oceni da ovaj deo opozicije koji bojkotuje rad parlamenta već, evo, punih godinu dana, inače gaji taj animozitet, a oni to i ne kriju da gaje taj animozitet prema svemu onome što predstavlja nacionalno, prema svemu onome što predstavlja patriotski, prema svemu onome što predstavlja rodoljublje i mi smo to nekoliko puta i iznosili. U krajnjem slučaju, oni to i ne kriju. Dakle, to je njihovo viđenje, to je njihov politički stav. Koliko god on bio legitiman, legitimno je i moje pravo da se ne složim sa tim.

Dakle, vređali su oni ovde iz skupštinskih klupa mnogo puta i sprski opanak i tu ojkaču koju ste pominjali i srpsko kolo i sve ono što podseća na ono što je izvorno, na ono što je zdravo, n a ono što je patriotski, na ono što je rodoljubivo. Dakle, to je, prosto, njihova stvar i njihova politika i ne bih želeo da ulazim u to.

S druge strane, Vlada u kojoj dominantnu ulogu ima SNS, na čijem čelu je Aleksandar Vučić, se trudi da afirmiše i promoviše upravo suprotno od njih, a to je da promovišemo zdrav patriotizam, ono što je i pre nekoliko dana Nikola Selaković rekao, prosvećeni patriotizam.

Ono čemu treba da težimo to je negovanje naše svetle istorije, negovanje svih onih tekovina koje smo imali u našoj svetloj istoriji, negovanje patriotizma, negovanje rodoljublja kao nešto što je zdravo, kao nešto što je normalno i kao nešto što je potrebno. U tom smislu meni je zaista srce puno.

Ja sam, između ostalog, i član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Kada idemo u zemlje regiona, kada pričamo sa našim Srbima i u Makedoniji, čak i u Albaniji, u Crnoj Gori, u svim zemljama regiona, srce mi je puno kada čujem da i Vlada Srbije može da podrži finansijski i da pomogne projekte srpskog naroda u zemljama u regionu, a takvih primera je zaista mnogo. Zaista sam zadovoljan u tom smislu.

Apelujem na ministarstvo da u buduće još više rade u tom smislu, a za ove koji se stide pripadnosti srpskog naroda, zaista nemam šta da kažem u tom smislu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, sutra, 22. januara, se navršava 27 godina od jednog od najvećih zločina nad srpskim narodom, dakle masakra u Maslenici, poznatog kao i masakr u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini.

U pitanju je druga agresija hrvatske vojske. Dakle, prva je bila napad na Miljevački plato nekoliko meseci pre toga. Ovo je bila druga agresija na deo tadašnje Republike Srpske Krajine, koji je bio zaštićeno područje UN, dakle pod zaštitom Unprofora.

Naime, hrvatska vojska je 22. januara 1993. godine prekršila primirje, kao i mnogo puta tokom rata, a koje je postignuto između vlada Hrvatske i Republike Srpske Krajine, kao i demarkacionu liniju koju je uspostavio Unprofor, a na osnovu Vensovog plana iz 1992. godine.

U ovoj agresiji, koja je trajala sve do kraja 1993. godine, poginulo je 348 srpskih vojnika i civila, među njima 35 žena i dece, kao troje dece uzrasta po 12 godina. U zbegovima, kao direktna posledica ove agresije stradalo je još 165 civila, tako da je ukupan broj stradalih 513. Ukupno je prognano oko 10.000 Srba sa ovog područja, dakle sa područja Ravnih Kotara, gde su Srbi inače vekovima bili apsolutna većina.

Potpuno su uništena sela Smoković, Kašić i Islam Grčki, kao i nekoliko mešovitih sela Murvica, Zrno, Zemunik, Poljica i Islam Latinski. Srbi su iz ovih podvelebitskih sela, koje hrvatske snage nisu ubile na licu mesta, potom odvođeni u zatvore i logore u Zadru i Splitu, po zlu čuveni logor „Lora“, gde su potom mučeni, a neretko i ubijani.

Naravno da je sva imovina Srba u ovim selima bila spaljena i uništena, a postradao je i veliki broj kulturnih spomenika, crkvi i grobalja, kao što su Dvori ili Kula serdara Stojana Jankovića sa Crkvom Svetog Georgija u Islamu Grčkom, u kojoj je sahranjen i književnik Vladan Desnica, a koja je podignuta još 1675. godine. Zatim, Crkva Svetog Georgija u Smokoviću iz 1567. godine i Crkva Svetog Ilije u Kašiću.

Ipak, najveći zločin dogodio se tog 22. januara na velebitskom planinskom prevoju Mali Alan. Da ironija bude veća, u neposrednoj blizini Unproforove osmatračnice na Velebitu, kada su hrvatske specijalne snage napale malu grupu pripadnika srpske vojske Krajine.

Naime, grupa od 30 srpskih vojnika je sa dva kamiona upala u zasedu. Osmoro njih je uspelo da pobegne i preživi, ostalih 22, među kojima i jedna medicinska sestra, je zarobljeno, zverski mučeno i najsvirepiji mogući način ubijeno. Napominjem, u neposrednoj blizini baze Unprofora. Nakon desetak dana, kada su tela poginulih dopremljena u Gračac, videlo se da su ti ljudi masakrirani do neprepoznatljivosti. Žrtve su bile potpuno unakažene, a sin jednog od masakriranih je oca prepoznao samo po kaišu. Po tome se ovaj zločin posebno ističe po brutalnosti i svireposti.

Odgovornost za ovaj napad snose hrvatski generali Janko Bobetko, Ante Gotovina, Ante Roso, Mirko Norac, Mladen Markač, kao i Albanac Agim Čeku, koji je tada bio u hrvatskoj vojsci načelnik artiljerije sektora Velebit, ali i Franjo Tuđman, koji je dao odobrenje za ovaj napad. Do danas niko nije odgovarao za zločine nad Srbima počinjene u ovoj akciji, ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima.

Imajući ovo u vidu, gospođo predsedavajuća, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju procesuiranja odgovornih za ovaj zločin? Sve dok se ovo ne dogodi, sve dok se Hrvatska ne suoči sa svojom prošlošću, dok ne preuzme odgovornost, dok ne prestane sa rehabilitacijom ustaštva i dok ne prestanu sa svakodnevnim maltretiranjem i progonom i gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba, Hrvatska ne može da pledira da postane demokratska i evropska država. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predstavnici ministarstva, pošto ministar nije u sali pa računam da ćete mu vi preneti šta sam rekao, dame i gospodo narodni poslanici, i ova današnja sednica protiče bez dela opozicije okupljenih u onom Savezu za Srbiju koji vodi Dragan Đilas i navršilo se godinu dana od tog njihovog bojkota, odnosno nedolaska na posao za koji uredno primaju platu od građana Srbije i na taj način su poslali poruku kakav je njihov odnos prema temi o kojoj danas raspravljamo, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i kakav je njihov odnos prema građanima koji su ih birali.

Ova današnja sednica na kojoj raspravljamo o zakonima iz oblasti kulture protiče u kampanji nekih medija protiv Aleksandra Vučića, u svojstvu predsednika Republike, samo zato što se drznuo da kaže da ne misli da je sjajno u našem pravosuđu, u našem tužilaštvu, a zapravo je rekao ono što svi znamo i ono što svaki građanin Srbije zna. Vučićev greh je u tome što je rekao da želi da kriminalci budu u zatvoru, da želi da kriminalci, narko dileri, silovatelji i ubice ne budu slobodni, da budu iza rešetaka. E, to je greh koji je izazvao salvu napada, kako se meša u rad pravosuđa, kako ugrožava nezavisnost pravosuđa, uništava institucije i gomilu još ostalih gluposti koje smo čuli.

Ovde očigledno ne smete da kažete da očigledno postoje određeni problemi u našem pravosuđu, u našem tužilaštvu, da postoje primeri da ubice, silovatelji, dileri, često završavaju na slobodi, odmah se jave neki koji misle da su očigledno svete krave u našem društvu i da ne smeš ni da primetiš da stvari kod njih ne funkcionišu baš najbolje. A ako i primetiš, onda ne smeš da se drzneš da javno saopštiš to građanima Srbije, da javno kažeš da neki tužioci i sudije ne rade dobro svoj posao. Jer, onda sledi hajka i kampanja, i njih i njihovih političkih mentora i njihovih medija, itd. A ako pomeneš slučajno nekakvu kontrolu njihovog rada, tih zaštićenih belih medveda, e, onda si dirnuo u osinje gnjezdo, onda postaješ najlošiji predsednik u istoriji, onda postaješ najgori čovek na svetu, postaješ sultan, despot i šta su sve ovih dana govorili. Onda odmah Olja Bećković napravi svoju emisiju, dovodi tamo razne kvazi stručnjake, onog Majića, koji je poznat samo po tome da je oslobodio svojevremeno gnjilansku grupu, a u slobodno vreme je bloger, to sam za sebe tako kaže, i analitičar za sve i svašta u društvu.

Onda odmah imamo i dežurno glasilo Saveza za Srbiju pod radnim nazivom "Danas", dnevni list, tako se nazivaju, iako svi znamo da je ovo dnevno glasilo Saveza za Srbiju, koji onda dovode, odnosno pitaju razne kvazi stručnjake i problematične tipove za komentar, pa tako imamo u današnjem broju sve same stručnjake koji su se našli pozvani da komentarišu.

Ima onaj Vladimir Gajić, on je predsednik pravnog saveta Narodne stranke onog Vuka Jeremića, pa on kaže - on želi apsolutno kontrolu pravosuđa, tu misli na Vučića, to je mafijaški princip. Pazite, to kaže ovaj Vladimir Gajić, koji je svojevremeno hapšen za višemilionske malverzacije oko nekog građevinskog zemljišta, oko neke izgradnje, itd.

Onda imamo još većeg stručnjaka, Bojana Pajtića. Bojan Pajtić kaže - u srpskom pravosuđu još uvek ima ljudi sa integritetom. Tu verovatno misli na tog Miodraga Majića. Znate, to je njihov kriterijum - ako je protiv Vučića, onda je on čovek sa integritetom. To im je jedini kriterijum. Kaže - u srpskom pravosuđu još uvek ima ljudi sa integritetom. Ako je to kriterijum, a mi znamo njihove kriterijume, znamo kako su birali sudije i tužioce po opštinskim odborima Demokratske stranke, verovatno je tako i Pajtić u Vojvodini postavljao tužioce i sudije.

I sve će se to verovatno nastaviti narednih dana, ali sam siguran da će predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, istrajati u borbi da od Srbije napravi uspešnu, pristojnu i uređenu zemlju, a mi kao poslanička grupa SNS ćemo mu u tome pomoći. Zahvaljujem.