Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što mogu da vas izvestim da je Odbora za odbranu i unutrašnje poslove na jučerašnjoj sednici jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ova dva predložena zakona, dakle Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Ovim Sporazumom uspostavljamo pravni osnov za saradnju sa Evropskom agencijom za graničnu i obalsku stražu, dakle šire poznata kao „Fronteks“ koja je osnovana još 2004. godine, a čije su nadležnosti proširene 2016. godine u cilju sprečavanja prekograničnog kriminala.

Glavni zadatak je bolja zaštita spoljnih granica, efikasno upravljanje migracionih tokova i obezbeđivanje visokog nivoa bezbednosti, naravno uz poštovanje nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije i kako je rečeno samo i isključivo uz prisustvo policijskih službenika Republike Srbije.

Kada je reč o Sporazumu sa Republikom Severnom Makedonijom uspostavljamo osnov za efikasnu zajedničku borbu protiv trgovine ljudima i mislim da treba uzeti u obzir i to da smo pre nepune dve nedelje usvojili i Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata takođe sa Republikom Severnom Makedonijom, što govori o tome koliko je Srbija posvećena unapređenju kapaciteta u borbi protiv kriminala, takođe kada je reč o povećanju nivoa bezbednosti u regionu, ali i kada je reč o razvoju ukupnih bilateralnih odnosa naše dve zemlje.

Na kraju, želeo bih da zaključim da svaka civilizovana država u svetu želi da obezbedi mir, stabilnost i sigurnost svojim građanima, a da bi bilo koji subjekt, u krajnjem slučaju država mogla da deluje neophodan je pravni okvir za takve aktivnosti, tako da će i ova dva sporazuma koja su danas pred nama obezbediti da zajedničkim snagama stanemo na put svim ovim pobrojanim pretnjama koje su zajedničke i koje poznaju granice.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da u Danu za glasanje usvojimo ova dva predložena zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedniče.

Jako kratko u ovom delu.

Uvaženi gospodine Vulin, uvaženi gospodine Lazarov, uvaženi gospodine Glišiću, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove na jučerašnjoj sednici odlučio je da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ova dva predložena zakona – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata.

Oba ova važna sporazuma doprinose razvoju celokupnih bilateralnih odnosa sa Kraljevinom Lesoto, o čemu ste i vi, gospodine Vulin, govorili, odnosno Republikom Severnom Makedonijom.

Primetićete, dame i gospodo narodni poslanici, da je ključna reč za oba ova sporazuma reč – saradnja. Saradnjom sa drugim zemljama po pitanju, odnosno po raznim pitanjima iz delokruga odbrane, odnosno unutrašnjih poslova, naročito kada je reč o zemljama regiona, poput Severne Makedonije, unapređujemo naše kapaciteta u borbi protiv kriminala, u ovom slučaju u borbi protiv organizovanih grupa koje se bave kriminalom vrste krijumčarenja migranata, a što direktno utiče na povećanje bezbednosti građana, o čemu ćemo svakako detaljnije pričati u nastavku sednice.

Želeo bih da izrazim zadovoljstvo što se ova sednica na kojoj razmatramo predložene sporazume iz delokruga odbrane i unutrašnjih poslova odvija u danima kada država vodi borbu, važnu i snažnu borbu protiv organizovanog kriminala i ja bih se ovom prilikom pridružio čestitkama vama, gospodine ministre, na uspešnoj akciji koja je ovih dana sprovedena u kojoj smo pokazali da država ima snage da se obračuna sa svim vidovima organizovanog kriminala, da u ovoj borbi nema zaštićenih, da u ovoj borbi nema povlašćenih i nema nedodirljivih i da niko nije jači od države.

Gospodine ministre, izuzetno je važno da budemo odlučni i istrajni u ovoj borbi protiv mafije, protiv organizovanog kriminala, jer to je borba za uređenu, uspešnu i pristojnu Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam da u danu za glasanje podržite ove predloge zakona.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, usvajanje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti u borbi protiv krijumčarenja migranata, posledica je činjenice da je Zapadni Balkan i dalje tranzitna ruta za krijumčarenje migranata koji pokušavaju da dođu do zemalja zapadne Evrope, odnosno Evropske unije.

Deo migranata ilegalno prelazi granicu, uglavnom koristeći alternativne metode i rute, kao i usluge krijumčarenja koja pružaju kako pojedinci, tako i organizovane kriminalne grupe.

Krijumčareni migranti, a posebno oni najranjiviji među njima, kao što su žene, deca, maloletnici bez pratnje, često su pogođeni različitim oblicima kriminala, kao što su nasilje, krađa, kidnapovanje, iznuda, trgovina ljudima itd. Iako su smrtni slučajevi duž zapadno-balkanske rute ipak retki, dešavaju se.

Problem krijumčarenja migranata i ilegalnog prelaska granice prepoznat je i od strane Evropske unije kao jedan od ključnih problema. U tom smislu pomenuću podatak Evropske komisije da je u periodu od januara do novembra prošle godine, dakle 2020. godine, registrovano 114. 300 ilegalnih prelazaka granica država Evropske unije.

Ono što je sa aspekta Republike Srbije značajno u tom kontekstu je činjenica da je krijumčarenje migranata konstantno jedna od tema izveštaja Evropske unije o napretku zemalja Zapadnog Balkana.

Imajući u vidu da je to prekogranična pojava države Zapadnog Balkana treba da imaju zajednički regionalni odgovor na ovaj zajednički problem, a jedan od glavnih ciljeva treba da bude jačanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, razvijanjem jedinstvenog regionalnog odgovora na ovaj problem, problem krijumčarenja migranata.

Slobodno mogu da konstatujem da je Srbija nastavila da daje značajan doprinos u upravljanju migracionim tokovima ka Evropskoj uniji, naročito svojom aktivnom i konstruktivnom ulogom, kao i saradnjom sa susednim državama i državama članicama Evropske unije.

Kao što svi znate, Krivični zakonik Republike Srbije je propisao da nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi predstavlja krivično delo. Imajući to u vidu, treba naglasiti da se međudržavnom saradnjom u ovoj oblasti na mnogo efikasniji način suprotstavlja pojedincima i organizovanim kriminalnim grupama koje pokušavaju da iskoriste priliku koja im se ukazala, a radi sticanja lične imovinske koristi.

Ne treba zaboraviti da, pored direktne borbe protiv kriminala, svaki sporazum ove vrste ima i više drugih pozitivnih aspekata i tu bih naveo bezbednosni aspekt. Dakle, kako bi zaštitila bezbednost svojih građana, država ima obavezu da zna koja lica ulaze i izlaze sa njene teritorije.

Nije retka pojava da lica koja su blisko povezana sa terorističkim ili ekstremističkim organizacijama koriste alternativne metode i rute prelaska državnih granica i u tom smislu naročito je važna brža i efikasnija razmena informacija kako bi se na vreme otkrile upravo te alternativne rute i ti alternativni pravci.

Ovde bih pomenuo i zdravstveni aspekt. Mislim da je on u ovim danima vrlo aktuelan. Ilegalni migranti ne podležu nikakvim oblicima zdravstvene kontrole i prilikom ulaska na teritorije čak i zemlje tranzita, ilegalni migranti mogu lako doći u kontakt sa lokalnim stanovništvom, stanovništvom te zemlje i ugroziti njihovo zdravlje raznim zaraznim bolestima. S druge strane, ilegalnim migrantima nije moguće pravovremeno pružiti adekvatnu i neophodnu medicinsku pomoć. Takođe, ništa manje značajan je i humanitarni aspekt ovog problema.

Kao što sam na početku naveo, među ilegalnim migrantima nalaze se i posebno osetljive grupe lica, deca, maloletnici bez pratnje, žene, koje su najčešće pogođeni različitim oblicima kriminala koji prati ovakav oblik krijumčarenja ljudi. Time ova borba protiv krijumčarenja migranata istovremeno postaje i borba protiv nasilja, kidnapovanja, iznude i trgovine ljudima.

Najvažnije oblasti koje su ovim sporazumom propisane obuhvataju nadležnosti, kako smo i čuli od ministra u uvodnoj reči, nadležnosti, oblike saradnje, zajedničke istražne timove, kao i sprovođenje zajedničkih projekata, razmenu iskustava, zaštitu podataka o ličnosti i razmenu i zaštitu tajnih podataka, kao i nadležnosti za rešavanje eventualnih sporova.

Naročito bih istakao značaj formiranja zajedničkih istražnih timova, kao i način na koji je propisana direktna komunikacija, a čime će se, u to sam sasvim siguran, u značajnoj meri povećati efikasnost u radu nadležnih organa.

Politika koju vodi Vlada Republike Srbije, koja se u segmentu odbrane naročito ogleda po pitanju vojne neutralnosti, daje nam mogućnost za blisku saradnju u oblasti odbrane sa svim zemljama. Dakle, i sa istokom i sa zapadom. Tako je pred nama danas i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane, a kojim se opredeljuju osnovni principi i ciljevi na kojima će se zasnivati saradnja dveju država u oblasti odbrane, a u cilju razvoja i jačanja celokupnih bilateralnih odnosa.

Odmah na početku bih iskoristio priliku da napomenem da je Kraljevina Lesoto, a to smo čuli od predlagača, revidirala svoju odluku po pitanju priznavanja samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije i na taj način pružila punu podršku teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije. Smatram da je to važno istaći kao dodatnu potvrdu ukupnih prijateljskih odnosa naše dve zemlje.

Želeo bih da izrazim posebno zadovoljstvo činjenicom da je naša država od korisnika postala izvoznik bezbednosti kroz sve značajnije učešće u međunarodnim multinacionalnim operacijama, programima obuke i obrazovanja, kao i raznim oblicima vojno-ekonomske saradnje, a mi smo načinom svog angažmana zaslužili poštovanje ostalih država učesnica.

Više puta do sada je naglašeno da se na taj način podiže i ugled naše zemlje i da to nije samo fraza mogu da potvrdim i na osnovu zvaničnih kontakata sa stranim diplomatama koji otvoreno izražavaju pohvale na račun pripadnika naših snaga odbrane.

Dalje unapređivanje te saradnje, zasnovane na uvažavanju obostranih interesa, godinama unazad predstavlja realan i primeren pristup naše države u ostvarivanju naših interesa u oblasti odbrane i zato bih pozdravio potvrđivanje predloženog sporazuma sa Kraljevinom Lesotom koji je danas pred nama, smatrajući da svaki sporazum ove vrste značajno doprinosi jačanju ugleda Srbije u svetu.

Najvažnije oblasti koje su Sporazumom propisane obuhvataju oblasti saradnje, način sprovođenja sporazuma, godišnji plan saradnje, razmenu podataka, zdravstvenu zaštitu i rešavanje eventualnih sporova.

Naročito bih istakao značaj definisanja saradnje u oblastima vojne i bezbednosne politike, vojno-ekonomske saradnje, naučno-tehničke saradnje, vojnog obrazovanja i obuke, kao i saradnje u oblasti vojne medicine.

Pored jačanja saradnje sa drugim zemljama u oblasti odbrane ovom prilikom bih istakao i značaj jačanja naše vojne industrije, naročito zbog mogućnosti da time manje zavisimo od uvoza opreme i naoružanja iz inostranstva.

Dozvolite mi da zaključim da ova dva sporazuma koja su danas na dnevnom redu, iako drugačija po svojoj prirodi, imaju jedan zajednički imenitelj, kako sam rekao i uvodnom delu, a to je saradnja. Zbog toga, kao i zbog svega gore navedenog, izuzetno mi je zadovoljstvo da kao predsednika Odbora na čijoj sednici su razmatrana oba sporazuma konstatujem da su svi članovi Odbora bili nedvosmisleni i nepodeljeni u oceni da treba predložiti Narodnoj Skupštini da ih u danu za glasanje prihvati.

Poštovani gospodine Vulin, iskoristio bih priliku da vam kao resornom ministru još jednom čestitam na uspešnoj akciji u vidu hapšenja i razbijanja organizovani kriminalnih klanova. Vi dobro znate da je bespoštedna i beskompromisna borba protiv korupcije i kriminala, naročito organizovanog kriminala, izuzetno visoko na listi prioriteta i predstavlja, da kažem, osnov rada ove Vlade, čiju okosnicu čini SNS na čijem čelu je Aleksandar Vučić.

Izuzetno je važno da ova borba ide do kraja, da se obračunamo sa kriminalom u Srbiji i da se pošalje jasna poruka da je uspostavljena nulta tolerancija prema kriminalu, ali i poruka da u Srbiji nema zaštićenih kako smo i rekli, nema nedodirljivih, nema povlašćenih kada je reč o tome, niko nije jači od države i da će država uvek imati snage da pobedi svakog onog ko pokuša da se stavi iznad zakona, i to je ključna razlika između Srbije danas koju vodi Aleksandar Vučić i nekadašnje Srbije koju su vodili Tadić, Đilas, Pajtić, Ponoš, Borko Stefanović, Jeremić i svi ostali. Koliko budemo odlučni i istrajni danas u ovoj borbi koju vodimo za Srbiju, toliko će sutra Srbija biti uređenija i uspešnija zemlja, Srbija se trajno i nepovratno promenila i nema povratka na staro.

Iskoristio bih priliku da čestitam i ministru odbrane, gospodinu Stefanoviću, pa se nadam i da će gospodin Glišić da mu prenese čestitke, na bezrezervnom zalaganju za bolji položaj i materijalnih statusa srpskog vojnika, što je urodilo plodom povećanjem plata za pripadnike Vojske Srbije, ali i najavom predsednika Republike Aleksandra Vučića da će država i u narednom periodu nastaviti da ulaže velika sredstva u nabavku naoružanja, nabavku opreme, ali i da vodi računa o svojim vojnicima.

Izuzetno je važno da imamo jaku vojsku i snažan odbrambeni sistem, jer je to, uz dobru ekonomsku i privrednu sliku Srbije, jedan od ključnih faktora da ostanemo neprikosnoveni regionalni lider, ali i da ostanemo faktor mira i stabilnosti u ovom delu Evrope ili na Balkanu ili u regionu, kako god želite.

Izdvajanje za vojsku, primetićete da neki komentarišu kako se mi zapravo spremamo za rat, naprotiv hoćemo jaku i snažnu vojsku baš zato što nećemo u nove ratove, baš zato što ne želimo nikakve nove sukobe, ali ono što hoćemo to je da Srbija bude spremna i sposobna da zaštiti svoj narod uvek i na svakom mestu i hoćemo mir i stabilnost u regionu.

Ne mogu da se ne osvrnem i na inicijativu za vraćanje redovnog odsluženja vojnog roka čime je praktično otvoren društveni dijalog u Srbiji o ovoj temi i istakao bih ono što je i resorni ministar u nekoliko navrata istakao, a to je da je u pitanju vrlo ozbiljna tema koja treba biti vrlo pažljivo razmotrena i u toj raspravi treba saslušati sve argumente.

Isto tako ne mogu da ne primetim da pojedini mediji, a to su oni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, vode izuzetno negativnu kampanju u tom smislu. Doduše, ako pogledamo, njihovi mentori su u svoje vreme, u godinama kada su vršili vlast u Srbiji, uništavali vojsku na sve načine, pa onda i ne čudi otvoreni prezir prema vojsci, ali nije to samo prezir prema Vojsci Srbije. Ovde se kontinuirano napada sve ono što je dobro za državu i baš svaku ideju će napasti, baš svaku ideju će kritikovati bez obzira da li je ona dobra za građane ili nije. Taj Đilasov deo opozicije nikako da prestane da bude opozicija države. Dakle, budite vi opozicija vlasti, napadajte nas, kritikujte nas, to je negde i normalno, to je negde i prirodno, nas napadajte, ali prestanite da budete opozicija državi, prestanite da vodite politiku - što gore za Srbiju to bolje po njih, jer se uvek ispostavi da što bolje ide Srbiji to gore ide i njima.

Zahvaljujem i pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje daju podršku predloženim sporazumima.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja, a prvo je upućeno Ministarstvu trgovine i turizma i telekomunikacija, kao i Ministarstvu kulture i informisanja, a odnosi se na netačne i vrlo zlonamerne navode, a zapravo je u pitanju prava histerija koja se vodi poslednjih dana protiv državnog telekomunikacionog operatera, privrednog društva „Telekom Srbija“, od strane pojedinih medija koji su bliski Draganu Đilasu.

Ova negativna kampanja nije ništa novo, kada je reč o napadima N1 i ostalih iz te Junajted grupe protiv „Telekoma“, kao i na još neka državna preduzeća, jer oni to inače rade godinama, a li ovih dana to dostiže vrhunac, gde se čak, pazite sada, optužuje „Telekom“, zato što planira da se razvija, zato što ima biznis plan, zato što ima biznis strategiju, biznis ideju, zato što imaju strategiju da dodatno ojačaju tu kompaniji i osnaže svoju poziciju na tržištu.

Cilj ovih napada je da se lažima i zamenom teza, nanese šteta državnom telekomunikacionom operateru, da se spreči uspon „Telekoma“, da se ne dozvoli da „Telekom“ bude regionalni lider, kada je reč o telekomunikacijama.

Šta je ovde jako zanimljivo, to što hajka na „Telekom“ počinje onog trenutka kada su ovi iz Junajted medija shvatili da opada tržišni udeo SBB u korist „Telekoma“, pa hajde onda da napadnemo konkurenciju i da svaki dan vodimo besomučnu kampanju protiv njih i to za svoje privatne finansijske interese, preko svojih privatnih medija.

U pravu ste, gospodine Rističeviću, luksemburških medija i naravno, dežurnih političkih diletanata, uvek spremnih da se stave u službu protiv svoje države.

Odmah su angažovali portparola njihovog, Mariniku Tepić i ostale, da danima lažu po televiziji i drže besmislene konferencije za štampu.

I nije ovde reč samo o finansijskom momentu, mnogi od njih, prosto, mrze svaki uspeh Srbije, kao da ne mogu da se pomire sa tim da Srbija negde ostvaruje dobre rezultate, da smo u nečemu dobri, da postajemo u nečemu lideri. U stanju su i najbolju moguću odluku ili potez da napadnu samo zato što to dolazi od Aleksandra Vučića.

Pogledajte samo primer vakcina do koje mere ludilo ide. Sada, kada više ne mogu da ospore da smo među najboljima u svetu kada je reč o vakcinaciji, da smo prvi ili među prvima u Evropi, sad kad ne mogu to da ospore, e, hajde sad da vodimo kampanju kako su se svi oni koji su se vakcinisali, zapravo, prodali Vučiću. Ne smem da zamislim šta bi bilo da Aleksandar Vučić nije uspeo da obezbedi vakcine, kakva bi tek tad hajka nastala.

Pogledajte histeriju oko spomenika Stefanu Nemanji. Tu se naročito ističe jedan niskotiražni tabloid koji svaki dan najrazličitije bljuvotine piše o celom ovom velelepnom događaju, velelepnom spomeniku, pa je to na naslovnim stranama svaki dan tog niskotiražnog tabloida, pa onda kažu da će oni pronaći novo mesto za spomenik Stefanu Nemanji, pa onda tu ima jedan, to im je neki novi junak, neki Dejan Atanacković, koji kaže da će se ukloniti spomenik Stefanu Nemanji kada oni dođu na vlast, samo što nikada neće doći na vlast.

Pogledajte sramnu karikaturu onog Petričića koji se ruga pa kaže: „Napred u srednji vek“, spomenik Stefanu Nemanji. Kaže: „Napred u srednji vek“.

Pogledajte nedavni primer zlatiborske gondole i na tom primeru ćete videti svo licemerje ovog dela opozicije. Godinama su kovali u zvezde Milana Stamatovića, predsednika Opštine Čajetina. Sve najbolje o njemu pričali, hvalili projekat gondole, govorili kako je to dobro za Zlatibor, kako je to dobro za Srbiju, a onda se Vučić pojavi na otvaranju, podrži taj projekat i tog momenta gondola prestaje da bude važna, gondola prestaje da bude važna za Srbiju, dobra za Srbiju, za razvoj privrede za Zlatibor itd. Stamatović prestaje da bude heroj, Stamatović postaje najgori čovek, prodao se Vučiću itd. Ništa više ne važi od onoga što su pričali.

Isto tako, primetićete sad da razapinju čuvenog Dušana Dudu Ivkovića samo zato što se usudio da pozove Aleksandra Vučića na obeležavanje stogodišnjice Sportskog društva „Radnički“. Mi koji dolazimo, odnosno živimo na Crvenom Krstu, ali i mnogi drugi znamo koliko je Sportsko društvo „Radnički“ važno ali i znamo koliko je Aleksandar Vučić, upravo Aleksandar Vučić zaslužan da se sačuva Sportsko društvo „Radnički“.

E tako prolaze svi oni koji se usude da kažu da je negde nešto dobro za Srbiju, da smognu snage da priznaju da je Vučić uradio nešto dobro za Srbiju. Odmah kreće kampanja protiv njih, odmah bivaju stavljeni na stub srama na njihovim medijima ili prođu kao jedna gledateljka koja se uključila pre neki dan u jednu TV emisiju, koju vodi jedna, očigledno, neurotična gospođa. Nakon što je pokušala da iznese neslaganje sa voditeljkinim stavom, voditeljka ju je grubo prekinula rečima: „Da li ste vi normalni?“ i prekinula joj vezu. Bukvalno joj je rekla: „Da li ste vi normalni?“ E, tako Olja Bećković doživljava pojam nepristrasnosti i objektivnosti. Dakle, svako ko se usudi da drugačije misli biva proglašen nenormalnim. Zahvaljujem.

To je jedna u nizu anomalija našeg Poslovnika o radu, ali bože moj.

Dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi članovi Vlade, imam nekoliko poslaničkih pitanja, ali ne znam, s obzirom da je blizu 19.00 časova, da li ćemo uspeti da dobijemo odgovore, ali ako budemo efikasni možda i uspemo u tome.

Dakle, svakako prvo pitanje je upućeno ministru odbrane gospodinu Stefanoviću, a tiče se ulaganja u naoružanje i opremu, modernizaciju vojne tehnike, forsiranja u domaće proizvodnje u te svrhe. Takođe bih želeo da iskoristim priliku da se zahvalim na malopređašnjem iscrpnom odgovoru u vezi najave uvođenja obaveznog vojnog roka. Mislim da je to jako važno, zato što je u poslednje vreme na delu prava histerija u pojedinim medijima, uglavnom su to oni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, i vrši se snažna negativna kampanja protiv redovnog služenja vojnog roka i te ideje i te najave.

Doduše, oni inače vode kampanju protiv svega što je dobro za Srbiju, protiv svega što je patriotski, protiv svakog poteza koji štiti srpske nacionalne interese. Spremni su da napadnu i najbolju moguću ideju i najbolji mogući potez, samo ukoliko to dolazi od strane Aleksandru Vučiću, pa bile to vakcine, bio to najavljeni paket pomoći privredi i stanovništvu, bio to spomenik Stefanu Nemanji, bila to zlatiborska gondola, bilo šta, bilo šta da je u pitanju, oni će to napasti ukoliko to dolazi od Aleksandra Vučića.

I kad već spominjem najavljeni paket pomoći privredi i stanovništvu, želeo bih da nam se obrati, ukoliko nam vreme dozvoli, i ministar finansija gospodin Mali po ovom pitanju, jer ovi pomenuti mediji su, verovali ili ne, uspeli da napadnu i tu temu, uspeli su da napadnu i najavljen paket pomoći građanima, privredi i stanovništva. Kažu kako je 110 evra, dakle, 30 plus 30 plus 50 evra namenjenih za građane Srbije uvreda zapravo za građane Srbije, kako je to ništa, kako taj novac ništa ne znači, kako je to vređanje zapravo građana Srbije. Pa, izvinjavam se što nemamo svi toliko novca kao oni, što nismo toliko bogati, silni i moćni kao oni da im 110 evra ne predstavlja ništa u životu i da to smatraju uvredom. Izvinjavam se zbog toga u ime svih nas, u ime normalne Srbije, u ime zdrave Srbije i zaista im se izvinjavam u to ime.

Zahvaljujem, predsedavajući. Jako ću kratko.

Uvaženi ministri i gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je na današnjoj sednici jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.

Ovaj sporazum, kako ste i čuli, potpisan je tokom posete ministra inostranih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova 18. juna 2020. godine u Beogradu. Njime će se doprineti bržoj razmeni informacija, iskustava i dobre prakse, posebno kada imamo u vidu poziciju Ruske Federacije na političko-bezbednosnoj sceni i kada imamo u vidu njen doprinos međunarodnoj borbi protiv terorizma.

Uzimajući u obzir međunarodne obaveze država i postupajući u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ciljevima i principima međunarodnih ugovora o borbi protiv terorizma Rezolucije Generalne skupštine Organizacije UN, neophodno je inkorporirati ovaj sporazum u domaći pravni sistem.

Borba protiv terorizma kao deo šire i sveobuhvatne borbe protiv kriminala i korupcije je visoko na listi prioriteta Vlade Srbije koju predvodi SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Iz svih ovih razloga vas pozivam da u Danu za glasanje podržite ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nas pred usvajanjem vrlo važnog akta, kodeksa ponašanja narodnih poslanika ili etičkog kodeksa kako se popularno naziva i želim da izrazim i lično zadovoljstvo što sam bio član Radne grupe u više mandata, odnosno saziva Narodne skupštine.

Mi, koji smo nešto duže u poslaničkim klupama znamo da se o ovoj temi. Predsedavajući, dugo već govori. Nekoliko mandata je bilo reči o tome da javnost dugo iščekuje donošenje ovog kodeksa i drago mi je što će usvajanje etičkog kodeksa obeležiti baš ovaj saziv Narodne skupštine.

Zašto je važno da usvojimo ovaj kodeks? Zato što ćemo time dodatno ojačati parlamentarne integritet, dakle, integritet poslaničke funkcije, poverenje građana u Narodnu skupštinu, ali i vladavinu prava.

Ne moram da napominjem da je sve ono što ovaj kodeks predviđa potpuno u skladu sa međunarodnim standardima, primerima dobre parlamentarne prakse, a čuli smo od šefa naše poslaničke grupe da je bilo i primera da neki drugi preuzimaju nacrt ovog etičkog kodeksa i da ćemo time doprineti i jačanju, odnosno zaštiti javnog interesa.

Neću se osvrtati po neke ranije godine, na neke ranije mandate, na neke ranije skupštinske većine kojima su puna usta bila demokratije, demokratskih principa, demokratskih tekovina, evropskih vrednosti, evropskih standarda, vladavine prava itd, a napamet im nije padalo da usvoje ovakav jedan akt.

Neću se osvrtati ni na neke poslaničke grupe koje su u prethodnim sazivima deklarativno i načelno bile za usvajanje ovakvog etičkog kodeksa, ali su eto, volšebno u nekom trenutku odustale od učešća u radnim grupama za izradu ovog akta, čak i napala izradu etičkog kodeksa, o čemu je, takođe, govorio šef naše poslaničke grupe, što je dovelo do toga da se usvajanje ovog kodeksa ostavi za ovaj saziv.

U prošlom mandatu, kao što znate, bilo je nemoguće govoriti o ovoj temi, ili pokrenuti ovo pitanje, ako se setite kako je to izgledalo, sa raznim elementima koji su gotovo svaki dan izazivali razne incidente, neretko i fizičke incidente, i setite se, dosta kolega je danas pominjalo taksativno neke od tih incidenata i fizički napad na tadašnjeg predsednika skupštine, Maju Gojković, i fizički napad na narodne poslanike, fizički napad na predsednika tada Administrativnog odbora, Aleksandra Martinovića, na sednici Administrativnog odbora, fizički napad na kolegu Marijana Rističevića, setite se unošenja kamena u Narodnu skupštinu, setite se unošenja gitara u Narodnu skupštinu i setite se čitavog niza brutalnih uvreda, psovki i verbalnog nasilja.

Sve je to uslovilo, da kažem, donošenje jednog ovakvog akta, koji će podići nivo pristojnosti, podići nivo političke kulture u Srbiji, podići ugled Narodne skupštine, i ono što je najvažnije, podići nivo poverenja građana u institucije sistema, odnosno, u ovom slučaju, Narodne skupštine.

Izuzetno mi je drago što je po ovom pitanju postignut kompletan, da kažem, politički ili potpuni politički konsenzus, što su u radnoj grupi za izradu ovog kodeksa bili zastupljeni predstavnici svih poslaničkih grupa, i što je jednoglasno usvojen na sednici Administrativnog odbora.

Uveren sam da će proizvod usvajanja ovog kodeksa biti to da nećemo više u budućnosti svedočiti, da kažem, raznim nemilim scenama, mučnim i nedoličnim scenama, da neće biti unošenja kamenja, gitara i svega ostalog što smo gledali u nekoj prošlosti i da neće više biti besomučnog vređanja i ostalih nemilih scena, kao što sam rekao.

Spreman sam da se delimično složim sa opaskom da je ovaj kodeks možda trebalo i ranije da se usvoji, ali tu bih primenio, odnosno, oslonio bih se na jednu staru izreku koja kaže - najbolje vreme da posadiš drvo bilo je pre 20 godina. Sledeće najbolje vreme je danas odmah. Ponosan sam što će ovaj saziv usvojiti ovaj kodeks i zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana, tačnije u ponedeljak, 14. decembra 2020. godine, navršilo se 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Pregovori su vršeni tokom novembra meseca 1995. godine, u vazduhoplovnoj bazi kod Dejtona u Ohaju, ali su zvanično potpisani, odnosno Sporazum je zvanično potpisan 14. decembra u Parizu, čim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

Izgleda da je baš ta godišnjica bila povod da otpočne jedan opšti, vrlo sinhronizovani napad i na Srbiju, i na Republiku Srpsku, i na predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, kako iz inostranstva, tako iz regiona, ali iz same Srbije. Mi iz iskustva već znamo da svaka značajna godišnjica iz naše novije istorije teško da može da prođe bez napada iz regiona, dakle, Tirane, Zagreba, Sarajeva, Podgorice, do skoro, videćemo kako će od sada situacija biti, neretko i Skoplja i na to smo već navikli.

Ali ono što je poražavajuće, to je da su se mnogi iz Srbije pridružili toj kampanji i hajci protiv Srbije i Aleksandra Vučića, koji im je inače svakodnevna meta, a samo zato što žestoko brani sprske nacionalne interese.

Decenijama slušamo optužbe i napade da je Srbija jedina kriva za sve što se dešavalo u prošlosti, da su Srbi jedini krivci za sve ratove devedesetih, kako je Srbija jedina odgovorna i čitav niz monstruoznih optužbi koje dolaze iz regiona, ali ne mogu da razumem potrebu da se toj orkestriranoj kampanji priključe i mnogi iz Srbije.

Jedan od portala, i gle čuda, po Đilasovom kontrolom, objavio je niz, najblaže rečeno, problematičnih naslova, i to u jednom danu. U jednom tekstu kaže – veoma opasno svojatanje Republike Srpske od Srbije. Ko svojata? Na koji način se vrši to svojatanje? Zašto lažete, zašto lansirate tako opasne teze? Kad ste čuli od bilo kog predstavnika države Srbije da ne poštuje Dejtonski sporazum, da negira Dejtonski sporazum, principe i tekovine Dejtonskog sporazuma?

Kad je neko iz Srbije dao izjavu kojom se negira Dejtonski sporazum? Dajte samo jedan primer, navedite jednu izjavu. Srbija je garant Dejtonskog sporazuma. I, sada mi koji smo garant Dejtonskog sporazuma, mi narušavamo, odnosno destabilizujemo Dejtonski sporazum, a oni koji otvoreno prete da će Republiku Srpsku preseći na dva dela kod Brčkog, šta su oni? Mirotvorci. Oni su demokrate.

Pa, ima neki Visković, koji kaže da se u Srbiji među intelektualnom elitom stvara osećaj koji je veoma opasan, a to je da Srbija zaslužuje kompenzaciju za Kosovo kroz pripajanje Republike Srpske. Zašto lažete? Zašto izmišljate? Zašto lansirate tako opasne teze?

Pa, ima onaj Milan Antonijević, koji kaže – Srbija da se ne meša u zbivanja u BiH. Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju, izjavio je danas da Srbija treba da prestane da se meša na destruktivan način u zbivanja u BiH. Sram ga bilo! Kako ga nije sramota? Kako te nije sramota, Milane Antonijeviću da ovako nešto izjaviš? Ako ti i tvoji sponzori koji ti daju novac da govoriš ovakve gadosti, ako vi ne volite Srbiju i Republiku Srpsku, pa to je vaš problem. Nećete nas sprečiti da volimo svoj narod i da pomažemo na svakom mestu, da radimo na dobrobiti Srbije i Republike Srpske i da pomažemo svom narodu gde god da živi.

Kad Srbija da novac za konkretne projekte u opštinama, i u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine, to je onda destruktivno mešanje u unutrašnje stvari BiH. Kako ga nije sramota?

I dokle više sa autošovinizmom? Dokle više taj mazohizam kod tih ljudi? Ima li granice? Istog dana su izvukli iz naftalina onog Sašu Jankovića, koji je u nekom autorskom tekstu, opet za jedan dnevni list pod kontrolom Dragana Đilasa, rekao: „Vučić Srbiju gurnuo na pogrešnu stranu istorije“. Da ne pominjem razne albanske lobiste, Violu fon Kramon, Danijela Servera, pa najavu da će Medlin Olbrajt aktivno se uključiti u proces pregovora Beograda i Prištine i sve ostale pritiske koji će se pojačavati u narednom periodu.

Isto tako, imamo onog hrvatskog pisca i novinara Dežulovića, koji nam poručuje da je Beograd prestao da bude grad a postao prljava kasaba, blatnjava kasaba, pa napada i spomenik Stefanu Nemanji i „Beograd na vodi“ itd. Nije problem taj nesrećni Dežulović, problem je u domaćim autošovinistima i drugosrbijancima koji su brže-bolje preuzeli i podržali taj narativ. E, sa takvima mi imamo posla.

Sasvim je jasno da će se u narednim danima pojačavati pritisak, i na Srbiju i na Aleksandra Vučića kao žestokog i najsnažnijeg zaštitnika srpskih nacionalnih interesa. Ne odgovara im da Srbija bude jaka, snažna, svoja i samostalna i zato će nastaviti sa pokušajima da se sruši Aleksandar Vučić. Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Dačiću, poštovani ministri, gospodine Mali i gospodine Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine na jučerašnjoj sednici je odlučio jednoglasno da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana.

Na video konferenciji na temu „Mali Šengen“, održanoj dana 30. oktobra 2020. godine, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je sa albanskim premijerom dogovorio da se do 10. novembra 2020. godine omogući prelazak državne granice samo sa biometrijskom ličnom kartom. Da bi navedeno bilo moguće, neophodno je bilo izvršiti izmenu postojećeg sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije.

Sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana zaključen je potpisivanjem Sporazuma u Beogradu 9. novembra ove godine.

Omogućavanje prelaska državne granice državljana Republike Srbije i državljana Republike Albanije sa važećom biometrijskom ličnom kartom jedan je od predloga u okviru inicijative predsednika Republike Aleksandra Vučića „Mali Šengen“ koji su Republika Srbija, Republike Albanija i Republika Severna Makedonija pokrenule u cilju nesmetanog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala na teritoriji država članica u oktobru 2019. godine.

Omogućavanje prelaska državne granice sa važećom biometrijskom ličnom kartom značajno će doprineti da se unapredi i olakša kretanje građana i promet roba između dve države, kako ste i rekli, ministre, malopre u obraćanju.

Ratifikovanjem i efikasnom primenom ovog sporazuma posle njegovog stupanja na snagu Republika Srbija će pokazati ne samo spremnost za sprovođenje aktivnosti dogovorenih na sastancima u Novom Sadu, Tirani i Ohridu tokom 2019. godine, već i za intenziviranje ekonomskih i dobrosusedskih odnosa u regionu Zapadnog Balkana.

Iz svih ovih razloga, želim da pozovem sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže navedeni sporazum. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, mi iz SNS smo i u načelnoj raspravi naglasili da ćemo snažno podržati predlog budžeta za 2021. godinu i u danu za glasanje, naravno, glasaćemo za isti.

Iz predloga budžeta jasno se vidi da je ovaj budžet precizno isplaniran, ministre, konstruisan tako da odgovori izazovima svetske ekonomske krize, takođe, ima svoju razvojnu komponentu, ali isto tako značajnu socijalnu komponentu, odnosno da je usmeren ka podizanju životnog standarda naših građana. O tome najbolje govore i planirano povećanje penzija i planirano povećanje minimalne cene zarade, kao i povećanje plata u javnom sektoru, i to bez ugrožavanja makroekonomske stabilnosti.

Ministre, ja bih odmah da podvučemo neke stvari. Dakle, imamo 2020. godinu koju je obeležila pandemija korona virusa, a zbog koje je čitav svet, na neki način, u vanrednoj situaciji ili u vanrednom stanju i sledstveno tome ekonomskoj krizi. Ta kriza je poljuljala i preti da razori i mnogo jače ekonomije nego što je to država Srbija. Uprkos tome, mi izdvajamo preko 330 milijardi za kapitalne investicije, za autoputeve, za koridore, železnice, rehabilitaciju pruga, železnica, saobraćajnica itd.

Uprkos stravičnoj ekonomskoj krizi povećavamo plate u javnom sektoru, povećavamo cenu minimalne zarade, povećavamo penzije, i to bez povećavanja duga u odnosu na BDP. Pitam – ima li još koji primer u svetu, ima li takav primer da neka zemlja u ovoj krizi, nastaloj usled pandemije korona virusa, povećava plate i penzije? Priznajem da ne znam ni za jedan takav primer u svetu, ali pitam vas da li ima takvih primera? Sada ako neko hoće da mi kaže da ovo nije uspeh, moram da priznam ili je krajnje maliciozan ili nema pojma ni o čemu.

Vi ste, ministre, kao i naš ovlašćeni predstavnik, koleginica Tomić, izneli najvažnije elemente predloženog budžeta, i to u svim segmentima, ali ono što bih posebno izdvojio su zapravo veća izdvajanja za Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kako kada je reč o opremanju, nabavci vozila, modernizaciji naoružanja i vojne opreme, vojnoj tehnici, tako i kada je reč o popravljanju materijalnog položaja pripadnika Vojske.

Tu bih se složio sa ministrom odbrane kada kaže – ako hoćemo da imamo vojsku, moramo da imamo vojnike. Mislim da je to jedan od najvećih prioriteta. Mislim da je to jako važno, da moramo da zadržimo vojnike koji će biti dobro opremljeni i zadovoljni svojim materijalnim statusom i ne mogu, s tim u vezi, a da ne pohvalim inicijativu predsednik Srbije, a u vezi dodatnog povećanja plata od 10% za pripadnike Vojske Srbije. To povećanje, kako smo čuli, neće biti linearno svima, već će, da kažem, biti zahvaćeni oni čija su primanja do sada bila najniža. Dakle, vojnici po ugovoru, profesionalni vojnici, razvodnici, desetari, da li je tako, mlađi vodnici, podoficiri itd.

Dakle, imamo redovno povećanje od 5% za sve u javnom sektoru, a onda još 10% povećanja za ove kategorije koje sam nabrojao. Priznaćete, to u ovom trenutku nije malo i pokazuje odlučan stav države da brine o svojim vojnicima. Dakle, ti ljudi su danonoćno na braniku naše otadžbine, ne beže od izazova, ne beže od opasnosti i zaslužuju da im se oda posebno priznanje i posebno poštovanje i zato je važno poslati poruku da država visoko ceni požrtvovanje svojih vojnika.

Sve ovo što smo izneli do sada, sve dosadašnje rezultate, sve uspehe, sve planove za 2021. godinu, sve ono što je dobro, sve ono što je afirmativno, sve ono što je konstruktivno, nećete čuti u vestima, nećete čuti u informativnim emisijama nekih medija, to su uglavnom oni mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, da ih ne imenujem sada, znaju dobro građani Srbije koji su to mediji, ima ih prilično. Za njih ovo, kako da vam kažem, ministre, neće biti vest. Za njih ovo neće biti važno. Njima je važno i oni će se baviti, ako je moguće, da istrgnu iz konteksta neku rečenicu od nas, narodnih poslanika ovde, pa da to onda montiraju u svojim prilozima, ne bi li nastavili da vode monstruoznu hajku protiv narodnih poslanika SNS.

Sve što rade poslednjih dana i nedelja jeste zapravo kampanja i hajka protiv pojedinih narodnih poslanika SNS, prvenstveno mislim na gospodina Atlagića, kao i na našu koleginicu Biljanu Pantić Pilju, ali i ostalih poslanika SNS. I sve to uz jednu vrlo pokvarenu i vrlo perfidnu zamenu teza, u kojoj se od žrtve zapravo pravi krivac. Evo kako to izgleda.

Odabrao sam samo nekoliko naslova sa portala onih medija koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, a građani Srbije dobro znaju koji su mediji u pitanju, pa neću navoditi koji su to mediji. Ako mogu, da zamolim kamermana da pokaže: „Atlagiću baš i ne ide od ruke da bude normalan“. Dakle, ovo je naslov, ovo je članak na internet portalu jednog uticajnog medija u Srbiji, neću reći koji je u pitanju, ali pod kontrolom Dragana Đilasa: „Atlagiću baš ne ide od ruke da bude normalan“. Profesore, ja vam se izvinjavam što čitam ovo, ali želim da građani Srbije vide ko je zapravo ovde žrtva a ko je krivac. „Atlagiću baš ne ide od ruke da bude normalan“.

Isti mediji, drugi članak, drugi naslov: „Marko Atlagić profil jednog primitivca“. Ponoviću, pošto kamerman ne želi da ovo uveliča: „Marko Atlagić profil jednog primitivca“.

Drugi mediji, ali takođe pod kontrolom Dragana Đilasa, kaže: „Dno, izvesni Atlagić napao glumicu“. Idemo dalje.

Još jedan medij, takođe pod kontrolom Dragana Đilasa, kaže: „Marko Atlagić: Doktor za uvrede“.

Još jedan medij, takođe pod kontrolom Dragana Đilasa, kaže: „Skupština je postala viber grupa za uvrede“. Zemljo, progutaj nas – prokomentarisao je jedan reditelj, neću mu spominjati ime i prezime.

Još jedan medij kaže: „Plakao bih još više – naslovna strana je u pitanju, Marko Atlagić je glavna tema – da sam znao za njegovo prisustvo u konvoju“. E, sad, tu oni pokušavaju da izvrnu ruglu činjenicu da je gospodin Atlagić delio sudbinu srpskog naroda u zločinačkoj akciji „Oluja“, pa kaže – Plakao bih još više da sam znao za njegovo prisustvo u konvoju.

Još jedan medij, ovo je sada na društvenim mrežama i to sponzorisano, primetićete, i to je posebna tema, ministre, za vas, u nekom narednom periodu, ako je moguće da se pozabavite silnim sponzorisanjem objava na društvenim mrežama, a to je vrlo skupa delatnost. Želim samo da kandidujem jednu od tema, kojom bi u budućnosti trebali da se pozabavite. Dakle, odakle novci raznim portalima, po mom skromnom mišljenju, mislim da su u pitanju hiljade i hiljade evra za svakodnevno sponzorisanje svojih objava na društvenim mrežama? Da li plaćaju porez na to? Kaže: „Danas je u Skupštini poturena ceduljica izvesnom Marku Atlagiću, zaduženom pljuvaču naprednjaka“.

Još jedan portal, isto sponzorisano na društvenim mrežama, ne znam od kojih para, kaže: „Dežurni SNS pljuvač u Skupštini zaradio 28 hiljada evra naših para“. Pazite koliko je ovo bedno. Pazite koliko ovo nema nikakvih skrupula ni morala. Kaže – dežurni SNS pljuvač u Skupštini zaradio 28 hiljada evra naših para, a onda saberu sva primanja Marka Atlagića, ukupna sva primanja mesečna, u svim mandatima, i onda to obračunaju i prikažu kako je Marko Atlagić zaradio 28 hiljada evra. Ko onda koga targetira ovde? Ko kome crta mete na čelu? Ko je ovde žrtva?

Dalje, neka Rakić, to vam je zamenica predsednika onoga što je ostalo od Demokratske stranke, kaže: „Atlagić je vratio Skupštinu u radikalsko doba“. To je valjda pokušala na neki način da ga uvredi. Zamislite, kaže zamenica predsednika stranke u kojoj se biju neke dve grupacije, pa se pobiju na sastanku! E, ona je našla nekome da spočitava nešto. I još gomila ovakvih i sličnih članaka, usmerenih jedino i isključivo da vode kampanju protiv poslanika SNS.

Ja bih želeo, u moje lično ime, a verujem i u ime većine poslanika u Narodnoj skupštini, da vam čestitam, gospodine Atlagiću, da vam se zahvalim na izuzetnoj hrabrosti koju ste pokazali i da vam čestitam na istrajnosti i na želji da se zajedno sa Aleksandrom Vučićem i sa svima nama borite i nastavite sa borbom za uspešnu, bolju i uređenu Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je važna sednica Narodne skupštine na kojoj razmatramo izveštaje o radu više nezavisnih kontrolnih institucija, što predstavlja, da kažem, dobru praksu i doprinosi podizanju svesti o ulozi, ali i značaju nezavisnih kontrolnih institucija, a ja bih dodao da je upravo vladajuća većina, predvođena SNS, ustanovila ovu dobru praksu razmatranja izveštaja na sednicama Narodne skupštine.

Uvek kada govorimo o pitanjima iz delokruga rada Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno Agencije za sprečavanje korupcije, dobra je prilika da podvučemo naše snažno opredeljenje, a to je žestoka i beskompromisna borba protiv korupcije i kriminala svuda i na svakom mestu.

Sa druge strane, moj kolega, narodni poslanik Uglješa Mrdić je danas u delu sednice na kojoj se postavljaju poslanička pitanja podsetio javnost na jednu veliku aferu, a ja bih rekao pravu pljačku, koja se desila na Vračaru, gde je opština Vračar u vreme dok su "žute štetočine" bile na vlasti, ostala bez hiljade i hiljade kvadrata poslovnog prostora kojim je raspolagala i desetine stanova koji su bili u fondu kojim je opština upravljala.

Dakle, preko 780 miliona dinara ukupnih gubitaka i minusa u poslovanju, preko pet hiljada kvadrata poslovnog prostora je nestalo iz fonda JP za upravljanje poslovnim prostorom Vračar. Oko 70 stanova koji su nestali iz fonda prvo su bili u fondu, postojali su, a onda su naprasno i volšebno nestali, odnosno ne postoji nikakva dokumentacija iz koje jasno može da se utvrdi šta se dešava sa tim stanovima, gde su danas, kako je moguće da ih nekad ima a onda posle ih nema, danas su tu, sutra više nisu tu? Kao mađioničari - sad ga vidiš, sad ga ne vidiš.

Onda, kada se uđe malo u dokumentaciju onda se vidi da su vrlo namerno sklapani vrlo nepovoljni i štetni ugovori, uvek nekako štetni po opštinu Vračar, a na korist raznih fizičkih ili pravnih lica, raznih prijatelja, što kaže kolega Jovanov "prijatelja, rođaka, kumova". Zatim, namerno puštani da zastare, nisu na vreme utuživali, dođu do velikog potraživanja, dođu do velikih dugova, oni ne potražuju, ne utuže, ništa ne učine u tom smislu. Da ne pričamo da nisu postojale nikakve bankarske garancije ili neka druga sredstva obezbeđenja i onda vidite da je u pitanju predumišljaj, da je u pitanju namera da se ošteti javno preduzeće, da se ošteti fond kojim raspolaže opština, da se ošteti državna imovina. Ko je tu izvukao korist? Ne treba nam mnogo da zaključimo.

Bilo je tu i nekih vrlo karakterističnih slučajeva. Koliko se sećam, jedan karakterističan slučaj je bio baš u samoj zgradi opštine, odnosno u zgradi opštine je registrovano javno preduzeće za upravljanje poslovnim prostorom, dakle Njegoševa 77, a jedan od većih dužnika tog preduzeća je bio takođe registrovan na toj opštini. Dakle, kancelarija pored kancelarije, a oni godinama nisu uručili opomenu pred utuženje ili bilo šta drugo. Dakle, kancelarija pored kancelarije i iz toga se vidi jasna namera, nije ovo slučajno urađeno.

S druge strane, postojao je primer, isto čuveni, dozvolićete mi, što toliko vremena posvećujem opštini Vračar, jer sam dolazim sa te opštine u Smiljanićevoj ulici, gde je opština Vračar imala svoje zemljište koja je ustupila investitoru da izgradi višespratnicu, a da nakon izgradnje opština tu dobije određeni broj kvadrata prostornog prostora i to samo po sebi nije problematično. Problem je nastao onog trenutka kada investitor koji je sagradio tu zgradu nije ispoštovao svoj dogovor i opština nije dobila nikakve kvadrate. Ako se pitate zašto nije došlo do nekog sudskog raspleta u tom smislu, odgovor će biti vrlo smešan. Opština nije imala novca za sudsku taksu, dakle, nije postojao novac kojim su oni mogli da plate sudsku taksu i zato nije došlo do ročišta, nije došlo do sudskog raspleta ove pljačke. To je epilog Đilasove vlasti i vlasti Đilasovih saradnika na Vračaru.

Ono što je još veći problem od toga, i to je jedan od razloga zašto danas govorimo o ovome i moj kolega Mrdić i ja, jeste činjenica da do današnjeg dana nije ustanovljeno šta je sa krivičnom prijavom koja je podneta još pre četiri godine protiv odgovornih ljudi za ovu pljačku. Dakle, da ponovim, 780 miliona dinara ukupnih gubitaka i minusa u poslovanju, 70 stanova, preko 5.000 kvadrata, krivična prijava blagovremeno podneta. Četiri godine su prošle, nemamo odgovor nikakav, apsolutno nikakav odgovor - šta je sa odgovornim za ovo? Šta radi tužilaštvo? Šta rade pravosudni organi? Kada ćemo dobiti informaciju ko je odgovoran za pljačku?

Zašto je važno podsetiti javnost na ovaj slučaj? Po mom mišljenju, zato što se na ovom primeru najbolje vidi suština vlasti Đilasa i njegovih saradnika. Ovaj primer to najbolje pokazuje. Dakle, jedna mala opština, najmanja beogradska opština koju su, da kažem, zaposeli i godinama čerupali i pustošili sve što je moglo da se očerupa i opustoši, sve dok nisu iscrpli sve moguće resurse.

Kada već pričamo o stanovima, kad već pričamo o nekretninama, ja ne mogu da ne napravim paralelu sa najnovijom aferom koja potresa Srbiju, a to je ovo saznanje o kojem danas pričamo, o neverovatnom bogatstvu u nekretninama i u stanovima brata Dragana Đilasa. Dakle, opet stanovi, opet nekretnine i zanimljivo primetićete kad god je neka afera sa stanovima, kad god je neko muljanje sa nekretninama, onda dođemo do Đilasa ili do Đilasovih saradnika ili do njegovog brata u ovom slučaju. Dakle, 29 nekretnina, a sad čujemo i 35 i ko zna koliko će porasti ta cifra do kraja, stanova, lokala, garaža u centru Beograda i kad postaviš pitanje - odakle prijatelju to, kako, majstore, toliki novac i toliko bogatstvo, onda tu nema odgovora?

Nikada ne dobijamo odgovor, ali umesto odgovora sledi nova serija napada sa njihovih medija, nove fabrikovane afere, N1, Nova, „Njuz maks adrija“, „Danas“, onaj Direktno i ko zna još odakle sve ne. Svaki dan novi napadi, nove laži, nove izmišljotine, sve što im padne na pamet će osmisliti samo da bi izbegli da daju odgovor na vrlo, složićete se, jednostavna pitanja – kako si stekao tolike stanove, otkud ti toliko bogatstvo, na koji način si stekao tolike milione i nekretnine?

Znam da se ovo možda ne odnosi direktno na vas, dame i gospodo iz Agencije za sprečavanje korupcije, verovatno da je ovo pitanje više za tužilaštvo i pravosudne organe, ali je jako važno osuditi svuda i na svakom mestu ovakve pojave da nam se ne bi ponavljale i jako je važno osuditi na svaki način ovaj vid korupcije i kriminala i mi ćemo istrajati u borbi protiv korupcije, kriminala i ono što je najvažnije u toj borbi neće biti ni zaštićenih, ni povlašćenih kako smo u mnogo navrata do sada i pokazali, zato što želimo od Srbije da napravimo uspešnu, uređenu i pristojnu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.

Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, veliki broj medija u Srbiji je danas objavio informacije o ogromnom bogatstvu u nekretninama brata Dragana Đilasa, Gojka Đilasa, a koje se meri u hiljadama kvadrata raznih nekretnina. Dakle, stanovima, lokalima i garažama u samom centru grada, ali i u širem centru Beograda, a čija se vrednost meri u milionima evra.

S toga, postavljam nekoliko pitanja predsedniku Vlade, gospođi Brnabić, ministru unutrašnjih poslova, i ako nije tu, ministru pravde, takođe. Kako je Đilasov brat, kako je bilo ko u Srbiji, ali u ovom slučaju Đilasov brat, stekao toliko bogatstvo koje se meri u 29 stanova, lokala i garaža u centru Beograda?

Na koje načine je zaradio stanove poput stana u Siminoj ulici u Beogradu od 91 kvadrata, zatim stana u Beogradskoj ulici, takođe čak pet stanova u jednoj zgradi u ulici Velisava Vulovića od po 127 kvadrata svaki stan? U pitanju je Savski Venac, jedna od centralnih beogradskih opština. Zatim, stan u Gospodar Jevremovoj ulici od 143 kvadrata. Gospodar Jevremova, sam centar Beograda, i još mnogo nekretnina, kao što sam rekao, 29 ukupno čija je ukupna kvadratura 1.726 kvadrata.

Znate li koliko godina je potrebno da čitava porodica radi da bi zaradila jedan ovakav stan, a ne skoro 30, koliko godina je potrebno za to? Pedeset prosečnih porodica u Srbiji, ukupno 50 porodica nema ove nekretnine ili ovoliko nekretnina koliko ima samo jedan čovek, brat Dragana Đilasa, Gojko Đilas.

S tim u vezi pitam, kako je to moguće i da li će biti istraženo poslovanje firmi, pogotovo ofšor kompanija u kojima Đilasov brat ima upravljačka prava?

Smatram, gospođo predsedniče Vlade, da je potrebno detaljno istražiti sve ove navode, jer je to idealna prilika da vidimo kako su se pojedini tajkuni decenijama bogatili do enormnih granica na račun građana Srbije, dolazili do nenormalnog kapitala i bogatstva i to u vreme kada su građani Srbije rapidno siromašili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem i vama, gospođo Brnabić, na odgovoru.

Želeo bih samo da kažem da se, kada govorim o toj temi, vrhunac licemerja tog dela opozicije upravo vidi u hajci i kampanji koju vode protiv Aleksandra Vučića i članova njegove porodice, konkretno brata, koga uporno napadaju za razne kvadrate, imovinu, zemljišta, itd. Naravno, uvek se ispostavi da su u pitanju gole laži, besmislice i izmišljotine, a oni su upravo ti koji poseduju nenormalno bogatstvo, dokazano, prijavljeno. Upravo u tome se vidi suština njihovog licemerja.

Iskoristio bih priliku da postavim i neka pitanja kada je reč o Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Gospođo Obradović, nedavno ste pozvali građane da provere svoje podatke u Centralnom registru stanovništva na portalu e-uprave, pa me zanima kakve su prve reakcije građana? Imate li podatke da li građani uopšte koriste Centralni registar stanovništva?

Drugo pitanje za gospođu Obradović je sledeće. U medijima se spominje da odbornici SO Bujanovac žele da proglase počasnim građaninom ministra spoljnih poslova Albanije Gent Cakaja. Da li je u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave stigla zvanično ta inicijativa?

Treće pitanje – pre nekoliko dana Nacionalna akademija je započela obuku za nove gradonačelnike, odnosno predsednike opština. Kakav je odziv i kakve efekte očekujete od ove obuke? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Mi iz poslaničke grupe SNS ćemo podržati predložene zakone iz današnjeg dnevnog reda, a čuli smo u dosadašnjoj raspravi kako od ovlašćenog predstavnika naše poslaničke grupe, gospođe Čarapić, tako i od svih ostalih govornika, da kažem sve one argumente i razloge zbog kojih treba usvojiti predložena akta. Da ne bih došao u situaciju da ponavljam koji su to ključni razlozi, ali i ciljevi koji se ovim zakonskim rešenjima postižu, ja bih iskoristio ovo javljanje.

Danas kada razgovaramo o poreskom postupku, kada razgovaramo o poreskoj administraciji, kada govorimo o efikasnosti našeg poreskog sistema, kada govorimo o unapređenju poreske politike u Srbiji, da ukažem ministre, na jednu pojavu koja je zainteresovala javnost, a koja ukazuje na moguće zloupotrebe prilikom emitovanja spotova koji pozivaju na bojkot parlamentarnih izbora.

Naime, brojni mediji danas pišu o tome da je privatna firma izvesne Jovane Polić, ko ne zna, u pitanju je bliska saradnica onog Slaviše Lekića, e ta firma te Jovane Polić je platila spotove za bojkot izbora koji su se tokom predizborne kampanje emitovali na televizijama N1 i Nova S, a onda ih potom prosledila i ustupila Draganu Đilasu i njegovom tadašnjem Savezu za Srbiju. U pitanju je preko 400 emitovanih spotova koji su vizuelno bili identični kampanji kakvu je sprovodio Dragan Đilas u pozivu na bojkot. Ako kamera može da zabeleži, to otprilike ovako izgleda. Dakle, nema gotovo nikakve razlike između kampanje Dragana Đilasa i kampanje koju je platila privatna firma bliskog saradnika Slaviše Lekića. Firma se zove JSP. Na njenom čelu je, kao što sam rekao, dugogodišnja saradnica Slaviše Lekića, Jovana Polić. Dodao bih da je od ranije poznata po raznim antisrpskim projektima i antisrpskim filmovima.

Ovo ministre ne tvrdi niko iz SNS. Dakle, ovo nije ničija paušalna ocena, već je u pitanju godišnji izveštaj CINS. O CINS-u možemo svašta da kažemo, ali sasvim sigurno ne možemo reći da je CINS naklonjen SNS ili da SNS može da utiče na CINS. Treba se setiti da je upravo ta ekipa, ta ista ekipa napravila onaj po zlu čuveni film, oni to tako zovu, film koji se zove „Vladalac“, a koji su do iznemoglosti posle vrteli na N1 televiziji u kome je u dva nastavka promovisana najprljavija do tada, slobodno ću reći, nezabeležena najprljavija kampanja i potpuno otvorena mržnja prema Aleksandru Vučiću.

Dakle, film u kome grupa opskurnih likova najotvorenije vređa predsednika države i to na najgori mogući način. Dakle, setite se količine tih uvreda. Setite se te monstruozne hajke. Setite se da su u pitanju desetine i desetine najrazličitijih mogućih uvreda izrečene na račun predsednika države u tom nazovi filmu. Sad se ispostavilo da je ista ta ekipa platila emitovanje Đilasovih spotova na Šolakovim televizijama. Onda ih je posle toga besplatno ustupila Draganu Đilasu da to dalje kači na jutjub kanale.

Sada ja pitam, šta je motiv za ovu ujdurmu. Da li je u pitanju pokušaj zametanja tragova nesumnjivoj vezi Đilasove politike i Šolakovih medija, ne zanemarujući pri tom njihovu dokazano od ranije finansijsku vezu i ortakluk. Ili je u pitanju motiva da se izbegne obaveza pred Agencijom za sprečavanje korupcije jer novac za ovu kampanju formalno i zvanično nije dala nijedna politička stranka već privatna firma i to navodno iz sopstvenog ubeđenja, ako je i ko u Srbiji spreman da poveruje da je u pitanju sopstveno ubeđenje.

Treće pitanje ministre, koje se nameće s tim u vezi, vezano je za cenu koja je plaćena za ove spotove. Dakle, uočena je ogromna razlika između cene ovih spotova i cena plaćenih od ostalih političkih stranaka. Evo, za primer, navešću da je SNS za 28 predizbornih spotova na istoj toj televiziji platila 3,9 miliona dinara, a Polićeva za preko 400 spotova je platila 1,2 miliona dinara. Dakle, gde je tu logika, gde je tu elementarna finansijska logika.

Sva ova pitanja upućuju na potrebu otvaranja šire istrage, da kažem, o mogućim finansijskim mahinacijama, te ja apelujem na vas ministre a i na poreske organe da u skladu sa svojim ovlašćenjima, nadležnostima, utvrdite ima li ovde prekršajnih i krivičnih elemenata. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo kampanje, a ja bih pre rekao prave histerije, koja se poslednjih dana vodi protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na raznim tajkunskim medijima, kako elektronskim, tako i štampanim, zatim raznim tim njihovim internet portalima, kao i na njihovim društvenim mrežama. To nije ništa novo na političkoj sceni Srbije, već nešto što traje godinama, ali se u poslednje vreme prosto takmiče u bizarnosti, morbidnosti i očajničkim pokušajima da iskoriste svaku, ama baš svaku moguću priliku i temu ne bi li napali Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. U toj kampanji dominiraju brojni mediji pod Đilasovom kontrolom, „N1“, „Nova“, „Njuz Maks Adrija“, „Danas“, „Nin“, „Vreme“, „Nedeljnik“, zatim razni opskurni portali, poput onog „Direktno“, a naročito se ističu razni birnovi, cinsovi, krikovi, koji ničemu drugom i ne služe, osim za kampanju – udri po Vučiću, svuda i na svakom mestu, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Iskoristili su čak i sahranu mitropolita Amfilohija da napadnu Vučića, samo zato što je iskazao poštovanje i otišao na sahranu. Zamislite, drznuo se, usudio se da ode na sahranu. Dakle, bukvalno ga napadaju samo zato što postoji jer da nije otišao na sahranu, oni bi ga napali zašto nije otišao na sahranu.

Do koje mere su spremni da idu najbolje govori i tvit Sergeja Trifunovića u kome se najblaže rečeno aludira na smrt Aleksandra Vučića. Evo, kako to izgleda, da građani imaju prilike da vide. Dakle, u članku koji je objavio, gde se kaže – bilo bi dobro da je i Vučić govorio na sahrani Amfilohija. Pa, je neki ludak je na to napisao – a još bolje bi bilo da je Amfilohije govorio na sahrani Vučiću. A na to Sergej Trifunović napiše – voistinu. Dakle, on se slaže sa tim, on priželjkuje to, on podržava to.

Predsedavajući, ja sad neću da ulazim u to da li je Sergej Trifunović bio možda pod uticajem nekih sredstava, možda pod uticajem nekih supstanci, jel tako. Verovatno da jeste, ali to ga ne opravda da ovakve stvari piše.

Zamislite do koje mere ide ta bolest. Zamislite do koje mere ide opsesija, do koje mere ide mržnja. Niko reč da kaže, niko da osudi. To nije tema za „N1“ televiziju.

Zamislite, prijatelji, da je neko iz SNS ovako nešto uradio, pa ne bi nam dali da živimo. To bi glavna tema bila nedeljama na „N1“, pravili bi reportaže, pravili bi specijalne emisije, pravili bi okrugle stolove. Danima bi dovlačili sve one njihove stručnjake i pametnjakoviće da pričaju danima kako su im ugrožena prava, kako su oni ugroženi, kako im crtamo mete na čelu, kako živimo u diktaturi, itd. Zato, kad se priželjkuje smrt Aleksandra Vučića, e to može. To je legitimno, to je demokratski, to sve može.

Setite se koliko su puta do sada napadali porodicu predsednika Srbije. Setite se kako su proganjali nedeljama i mesecima Danila. Setite se šta su sve pisali za Andreja Vučića. Setite se da su pretili čak i najmlađem sinu, dakle, dete od svega nekoliko godina, pa, su i njemu pretili. Setite se koliko puta su pokušali da kriminalizuju celu porodicu Aleksandra Vučića, na svaki način da pokušaju da ih dovedu u vezu sa nekakvim tajkunima.

Evo jedna slika koja govori o tome. Dakle, ovo je „Nova S“, tu su doveli neke stručnjake da nešto analiziraju, a gore ide slika cele porodice Vučić zajedno sa raznim tajkunima, ne bi li pokušali da ih nekako dovedu u vezu. Samo što su zaboravili da spomenu glavnog i najvećeg tajkuna u Srbiji, istog onog koji je zaradio 619 miliona evra na sumnjiv način, a nikada nije dao odgovor na pitanje kako si, prijatelju, zaradio 619 miliona evra za kratko vreme kada si došao u Srbiju sa 25 hiljada evra.

Zato postavljam pitanje Ministarstvu kulture i javnog informisanja, kao i Savetu REM-a, da li će i kakve korake preduzeti u cilju zaštite od medijskog linča i progona svih onih koji nisu po volji lažne elite, svih onih koji se usude da drugačije misle, svih onih čija se politika razlikuje od politike Dragana Đilasa? Zahvaljujem.