Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Pa, opet bih mogao da se složim sa prethodnim govornikom u oceni da ovaj deo opozicije koji bojkotuje rad parlamenta već, evo, punih godinu dana, inače gaji taj animozitet, a oni to i ne kriju da gaje taj animozitet prema svemu onome što predstavlja nacionalno, prema svemu onome što predstavlja patriotski, prema svemu onome što predstavlja rodoljublje i mi smo to nekoliko puta i iznosili. U krajnjem slučaju, oni to i ne kriju. Dakle, to je njihovo viđenje, to je njihov politički stav. Koliko god on bio legitiman, legitimno je i moje pravo da se ne složim sa tim.

Dakle, vređali su oni ovde iz skupštinskih klupa mnogo puta i sprski opanak i tu ojkaču koju ste pominjali i srpsko kolo i sve ono što podseća na ono što je izvorno, na ono što je zdravo, n a ono što je patriotski, na ono što je rodoljubivo. Dakle, to je, prosto, njihova stvar i njihova politika i ne bih želeo da ulazim u to.

S druge strane, Vlada u kojoj dominantnu ulogu ima SNS, na čijem čelu je Aleksandar Vučić, se trudi da afirmiše i promoviše upravo suprotno od njih, a to je da promovišemo zdrav patriotizam, ono što je i pre nekoliko dana Nikola Selaković rekao, prosvećeni patriotizam.

Ono čemu treba da težimo to je negovanje naše svetle istorije, negovanje svih onih tekovina koje smo imali u našoj svetloj istoriji, negovanje patriotizma, negovanje rodoljublja kao nešto što je zdravo, kao nešto što je normalno i kao nešto što je potrebno. U tom smislu meni je zaista srce puno.

Ja sam, između ostalog, i član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Kada idemo u zemlje regiona, kada pričamo sa našim Srbima i u Makedoniji, čak i u Albaniji, u Crnoj Gori, u svim zemljama regiona, srce mi je puno kada čujem da i Vlada Srbije može da podrži finansijski i da pomogne projekte srpskog naroda u zemljama u regionu, a takvih primera je zaista mnogo. Zaista sam zadovoljan u tom smislu.

Apelujem na ministarstvo da u buduće još više rade u tom smislu, a za ove koji se stide pripadnosti srpskog naroda, zaista nemam šta da kažem u tom smislu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, sutra, 22. januara, se navršava 27 godina od jednog od najvećih zločina nad srpskim narodom, dakle masakra u Maslenici, poznatog kao i masakr u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini.

U pitanju je druga agresija hrvatske vojske. Dakle, prva je bila napad na Miljevački plato nekoliko meseci pre toga. Ovo je bila druga agresija na deo tadašnje Republike Srpske Krajine, koji je bio zaštićeno područje UN, dakle pod zaštitom Unprofora.

Naime, hrvatska vojska je 22. januara 1993. godine prekršila primirje, kao i mnogo puta tokom rata, a koje je postignuto između vlada Hrvatske i Republike Srpske Krajine, kao i demarkacionu liniju koju je uspostavio Unprofor, a na osnovu Vensovog plana iz 1992. godine.

U ovoj agresiji, koja je trajala sve do kraja 1993. godine, poginulo je 348 srpskih vojnika i civila, među njima 35 žena i dece, kao troje dece uzrasta po 12 godina. U zbegovima, kao direktna posledica ove agresije stradalo je još 165 civila, tako da je ukupan broj stradalih 513. Ukupno je prognano oko 10.000 Srba sa ovog područja, dakle sa područja Ravnih Kotara, gde su Srbi inače vekovima bili apsolutna većina.

Potpuno su uništena sela Smoković, Kašić i Islam Grčki, kao i nekoliko mešovitih sela Murvica, Zrno, Zemunik, Poljica i Islam Latinski. Srbi su iz ovih podvelebitskih sela, koje hrvatske snage nisu ubile na licu mesta, potom odvođeni u zatvore i logore u Zadru i Splitu, po zlu čuveni logor „Lora“, gde su potom mučeni, a neretko i ubijani.

Naravno da je sva imovina Srba u ovim selima bila spaljena i uništena, a postradao je i veliki broj kulturnih spomenika, crkvi i grobalja, kao što su Dvori ili Kula serdara Stojana Jankovića sa Crkvom Svetog Georgija u Islamu Grčkom, u kojoj je sahranjen i književnik Vladan Desnica, a koja je podignuta još 1675. godine. Zatim, Crkva Svetog Georgija u Smokoviću iz 1567. godine i Crkva Svetog Ilije u Kašiću.

Ipak, najveći zločin dogodio se tog 22. januara na velebitskom planinskom prevoju Mali Alan. Da ironija bude veća, u neposrednoj blizini Unproforove osmatračnice na Velebitu, kada su hrvatske specijalne snage napale malu grupu pripadnika srpske vojske Krajine.

Naime, grupa od 30 srpskih vojnika je sa dva kamiona upala u zasedu. Osmoro njih je uspelo da pobegne i preživi, ostalih 22, među kojima i jedna medicinska sestra, je zarobljeno, zverski mučeno i najsvirepiji mogući način ubijeno. Napominjem, u neposrednoj blizini baze Unprofora. Nakon desetak dana, kada su tela poginulih dopremljena u Gračac, videlo se da su ti ljudi masakrirani do neprepoznatljivosti. Žrtve su bile potpuno unakažene, a sin jednog od masakriranih je oca prepoznao samo po kaišu. Po tome se ovaj zločin posebno ističe po brutalnosti i svireposti.

Odgovornost za ovaj napad snose hrvatski generali Janko Bobetko, Ante Gotovina, Ante Roso, Mirko Norac, Mladen Markač, kao i Albanac Agim Čeku, koji je tada bio u hrvatskoj vojsci načelnik artiljerije sektora Velebit, ali i Franjo Tuđman, koji je dao odobrenje za ovaj napad. Do danas niko nije odgovarao za zločine nad Srbima počinjene u ovoj akciji, ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima.

Imajući ovo u vidu, gospođo predsedavajuća, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju procesuiranja odgovornih za ovaj zločin? Sve dok se ovo ne dogodi, sve dok se Hrvatska ne suoči sa svojom prošlošću, dok ne preuzme odgovornost, dok ne prestane sa rehabilitacijom ustaštva i dok ne prestanu sa svakodnevnim maltretiranjem i progonom i gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba, Hrvatska ne može da pledira da postane demokratska i evropska država. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predstavnici ministarstva, pošto ministar nije u sali pa računam da ćete mu vi preneti šta sam rekao, dame i gospodo narodni poslanici, i ova današnja sednica protiče bez dela opozicije okupljenih u onom Savezu za Srbiju koji vodi Dragan Đilas i navršilo se godinu dana od tog njihovog bojkota, odnosno nedolaska na posao za koji uredno primaju platu od građana Srbije i na taj način su poslali poruku kakav je njihov odnos prema temi o kojoj danas raspravljamo, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i kakav je njihov odnos prema građanima koji su ih birali.

Ova današnja sednica na kojoj raspravljamo o zakonima iz oblasti kulture protiče u kampanji nekih medija protiv Aleksandra Vučića, u svojstvu predsednika Republike, samo zato što se drznuo da kaže da ne misli da je sjajno u našem pravosuđu, u našem tužilaštvu, a zapravo je rekao ono što svi znamo i ono što svaki građanin Srbije zna. Vučićev greh je u tome što je rekao da želi da kriminalci budu u zatvoru, da želi da kriminalci, narko dileri, silovatelji i ubice ne budu slobodni, da budu iza rešetaka. E, to je greh koji je izazvao salvu napada, kako se meša u rad pravosuđa, kako ugrožava nezavisnost pravosuđa, uništava institucije i gomilu još ostalih gluposti koje smo čuli.

Ovde očigledno ne smete da kažete da očigledno postoje određeni problemi u našem pravosuđu, u našem tužilaštvu, da postoje primeri da ubice, silovatelji, dileri, često završavaju na slobodi, odmah se jave neki koji misle da su očigledno svete krave u našem društvu i da ne smeš ni da primetiš da stvari kod njih ne funkcionišu baš najbolje. A ako i primetiš, onda ne smeš da se drzneš da javno saopštiš to građanima Srbije, da javno kažeš da neki tužioci i sudije ne rade dobro svoj posao. Jer, onda sledi hajka i kampanja, i njih i njihovih političkih mentora i njihovih medija, itd. A ako pomeneš slučajno nekakvu kontrolu njihovog rada, tih zaštićenih belih medveda, e, onda si dirnuo u osinje gnjezdo, onda postaješ najlošiji predsednik u istoriji, onda postaješ najgori čovek na svetu, postaješ sultan, despot i šta su sve ovih dana govorili. Onda odmah Olja Bećković napravi svoju emisiju, dovodi tamo razne kvazi stručnjake, onog Majića, koji je poznat samo po tome da je oslobodio svojevremeno gnjilansku grupu, a u slobodno vreme je bloger, to sam za sebe tako kaže, i analitičar za sve i svašta u društvu.

Onda odmah imamo i dežurno glasilo Saveza za Srbiju pod radnim nazivom "Danas", dnevni list, tako se nazivaju, iako svi znamo da je ovo dnevno glasilo Saveza za Srbiju, koji onda dovode, odnosno pitaju razne kvazi stručnjake i problematične tipove za komentar, pa tako imamo u današnjem broju sve same stručnjake koji su se našli pozvani da komentarišu.

Ima onaj Vladimir Gajić, on je predsednik pravnog saveta Narodne stranke onog Vuka Jeremića, pa on kaže - on želi apsolutno kontrolu pravosuđa, tu misli na Vučića, to je mafijaški princip. Pazite, to kaže ovaj Vladimir Gajić, koji je svojevremeno hapšen za višemilionske malverzacije oko nekog građevinskog zemljišta, oko neke izgradnje, itd.

Onda imamo još većeg stručnjaka, Bojana Pajtića. Bojan Pajtić kaže - u srpskom pravosuđu još uvek ima ljudi sa integritetom. Tu verovatno misli na tog Miodraga Majića. Znate, to je njihov kriterijum - ako je protiv Vučića, onda je on čovek sa integritetom. To im je jedini kriterijum. Kaže - u srpskom pravosuđu još uvek ima ljudi sa integritetom. Ako je to kriterijum, a mi znamo njihove kriterijume, znamo kako su birali sudije i tužioce po opštinskim odborima Demokratske stranke, verovatno je tako i Pajtić u Vojvodini postavljao tužioce i sudije.

I sve će se to verovatno nastaviti narednih dana, ali sam siguran da će predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, istrajati u borbi da od Srbije napravi uspešnu, pristojnu i uređenu zemlju, a mi kao poslanička grupa SNS ćemo mu u tome pomoći. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Navršilo se punih godinu dana kako poslanici dela opozicije okupljenih oko Dragana Đilasa u tom njegovom savezu ne dolaze na svoj posao, za koji i dalje uredno primaju platu i na taj način su pokazali kakav je njihov odnos prema ovoj temi, prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima koji su ih birali. Gospođo predsedavajuća, ova današnja sednica, na kojoj raspravljamo o predlozima zakona iz oblasti obrazovanja, protiče u atmosferi u kojoj imamo otvorene pretnje predsedniku Republike, imamo pozive na ubistvo. Atmosferu širenja mržnje i nasilja, a koji dolaze od onih koji su sami sebe nekada proglasili za elitu ovog društva.

Tu mislim na sada već opšte poznati tvit Vesne Pešić u kome se kaže – hajde bre, da vas vidim šta ćete kada se proglasi doživotnim predsednikom dok tviteraši bezbrižno tviterišu o tome ne mislite. Eno ga Putin, baš to radi, ako Brnabićka da ostavku, da znate sprema se doživotni Vučić. Da se razumemo, ceo tvit je potpuno besmislen kao i većina njenih tvitova do sada, ali ovo je važno, kaže – e, nema tu bojkota samo cev u glavu.

Dakle, ovo je otvoreni poziv na ubistvo koji dolazi od Vesne Pešić i taman kada pomislite da nema dalje, da nema gore od ovoga, već sutra dan smo imali još monstruozniji tvit i novi poziv na ubistvo predsednika Republike, ovog puta od bivšeg visokog funkcionera opštine Vračar iz perioda kada je DS pustošila ovu beogradsku opštinu i koja je bila poznata po mnogobrojnim korupcionaškim aferama.

Dakle, u pitanju je Slavko Tatić, a evo šta kaže taj Tatić koji je inače i otac predsednika opštinskog odbora DS na Vračaru, dakle, aktuelnog predsednika opštinskog odbora, koji je isto inače godinama bio funkcioner u ovoj beogradskoj opštini i učestvovao u uništavanju gradske opštine Vračar. Evo, šta kaže taj Slavko Tatić, kaže – samo mrtvi Vučići su dobri Vučići.

Sad ja ne znam, predsedavajuća i ministre, da li je ovde u pitanju kolektivna histerija u tom Savezu za Srbiju ili je u pitanju takmičenje u bizarnosti kod njih. Takmičenje ko će monstruozniji tvit da napiše, ko više mrzi Vučića od njih i ko je spremniji da na najgori mogući način uvredi i Aleksandra Vučića i članove njegove porodice. Jedino dobro u celoj ovoj priči što građani Srbije imaju priliku da vide da nije u pitanju nikakva elita, da ovo nije nikakva elita našeg društva, već su u pitanju ljudi koji su spremni na najprimitivniji mogući način, najbedniji način, najmonstruozniji način da pozovu na ubistvo predsednika Republike samo zato što su nemoćni da ga politički pobede. Naravno da ne mogu da ga pobede, jer nemaju ni politiku ni program ni ideju.

Još smešniji, a i licemerniji od njih su pokušaji nekih da odbrane ono što je neodbranjivo, da odbrane i relativizuju ovakve bedne pozive na ubistvo predsednika Republike. Tu imamo izjavu onog stručnjaka Antonijevića iz Fonda za otvoreno društvo, a on kaže Vesni Pešić, koja sa ovolikim žarom, na pragu 80. rođendana, na ovakav način sažima srpsku političku realnost, kao sociolog treba odati priznanje a ne voditi krivični postupak, dakle, on za ovakav tvit Vesne Pešić bi dao priznanje, ne bi vodio krivični postupak, već bi odao priznanje Vesni Pešić. Ne znam samo na čemu i ne znam kako ga nije sramota da ovako nešto izjavi?

Imamo još gori jedan primer relativizacije ovog tvita Vesne Pešić, kao vrhunski primer beščašća u srpskom novinarstvu. U pitanju je, javnost ili deo javnosti zna, novinarka koja se zove Snežana Čongradin, mislim da kolege iz jedne poslaničke grupe dobro znaju o kome je reč, a i kolega Atlagić je malo pre pričao o njoj, inače novinarka koja je poznata po antisrpskom opredeljenju i po antisrpskom delovanju godinama unazad, i sad pazite nju. U pokušaju da odbrani Vesnu Pešić, ona čak Republiku Srbiju optužuje za genocid. Citiraću jedan njen pasus, koji je inače izašao u današnjem "Danasu": "Politička garnitura koja je inspirisala na ratne zločine genocid, etnička čišćenja, trenutno ispituje tvit Vesne Pešić". Ponoviću - genocid.

Ja sad ovde ne znam kakav genocid je u pitanju? Koji genocid je u pitanju? Da li se to ona slaže sa Marinikom Tepić koja optužuje Republiku Srbiju za genocid u Srebrenici? Ili se možda slaže sa Aljbinom Kurtijem koji optužuje Republiku Srbiju za genocid na Kosovu i Metohiji? Ili se, možda, pak, slaže sa onim lažnim mitropolitom Mirašom Dedeićem koji optužuje Republiku Srbiju za genocid u Crnoj Gori? Ili se slaže sa svom trojicom? Ili se slaže sa svima njima da je Srbija genocidna i da je imala genocidne namere?

Zato se ispostavilo da smo u pravu kada kažemo da udarom na Aleksandra Vučića zapravo udaraju u Republiku Srbiju.

Predsedavajuća, raduje me na samom kraju što sam pročitao vest da je tužilaštvo konačno pokrenulo istražne radnje odnosno korake ka istrazi u ovom slučaju ovih monstruoznih tvitova i nadam se da će imati hrabrosti, ali i odgovornosti, da ovu stvar odrade do kraja, jer mislim da je neophodna reakcija svih nadležnih organa, ali i reakcija i jasna osuda svih ostalih društvenih subjekata u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Izvinite zbog malopređašnje možda preoštre reakcije, ali preko glave mi je, predsedavajući, srbovanja u centru Beograda, preko glave mi je da slušamo ovde razna pametovanja raznih velikih patriota u centru Beograda ili ovde u Narodnoj skupštini, a koji ništa živo nisu uradili i u vreme kada su možda mogli nešto da urade, a danas lamentiraju, tobože, nad položajem srpskog naroda u Crnoj Gori. Da, tu mislim na tog Vukadinovića, koji više nije u sali, izašao je brže-bolje nakon onih gluposti o kojima je malopre govorio. Nadam se da je možda krenuo u Crnu Goru, možda je seo u auto i krenuo u Crnu Goru. Da je jutros u Crnu Goru, danas bi već bio na granici, da ide tamo da brani srpski narod nad kojim lažne krokodilske suze odavde lije.

Postavlja se pitanje šta Srbi u Crnoj Gori koji su, kako smo i rekli, najugroženiji trenutno, šta oni imaju od srbovanja u centru Beograda? Šta tu ima danas čovek u Podgorici ili Pljevljima, Nikšiću, Beranama, bilo gde, šta ima od toga što ćemo mi ovde da merimo patriotizam velikim rečima? Mislite da je meni problem da kažem da je ustaški režim Mila Đukanovića u Crnoj Gori na delu? Da li mislite da mi je to problem? Nije mi to problem. Ali šta Srbi imaju od toga? Šta Srbi u Crnoj Gori imaju od toga što ću ja da kažem da je ustaški režim Mila Đukanovića koji je uspeo ono što ni Turcima nije pošlo za rukom, što ni nacistima nije pošlo za rukom, da otima srpske crkve i svetinje? Šta Srbi u Crnoj Gori imaju od toga?

Ne mogu da shvatim kako neko ne može da razume da Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, srpska vlast ima dodatnu odgovornost, dodatnu težinu. Ne smemo da načinimo nijedan potez kojim bi otežali ionako težak položaj Srba u Crnoj Gori. Je li to teško da se shvati? Je li to teško da se razume?

Aleksandar Vučić ima dodatnu težinu i dodatnu odgovornost i ne sme sebi da dozvoli taj luksuz koji sam i sam sebi malopre dozvolio, zato što moja reč nema istu težinu kao njegova. Da, ja mogu da kažem ustaški režim Mila Đukanovića otima srpske crkve i svetinje, mogu to sebi da dozvolim, može to i gospodin Linta i Marijan Rističević. Aleksandar Vučić ne može to da dozvoli, zato što je Crna Gora nezavisna država, nažalost, nezavisna država. Ali ovo je posledica 2006, a ne 2019. godine.

A šta je taj Đorđe Vukadinović radio 2006. godine? Istraživao u lutriji. Izvinjavam se što gledam vas, vama se obraćam jer ste tu, ali se ovo odnosi na Đorđa Vukadinovića, istraživao za Državnu lutriju javno mnjenje. Je li to radio? Šta je njegov Koštunica tada radio? Poslao besplatan voz, omogućio studentima, vrhunac vlasti Srbije 2006. godine kada je bio referendum je to da su oni omogućili besplatnu voznu liniju ako neko želi da ide da glasa u Crnu Goru. Pa jel to sve što su mogli da urade u tom trenutku? E, toliko smo imali sposobnu vlast te 2006. godine. Šta je Tadić radio? Pa ništa, naravno. Šta je Đorđe Vukadinović radio? Ništa.

Ja sam bio te 2006. godine u Podgorici, SRS kojoj sam tada pripadao nije se mešala u predreferendumsku kampanju. Ja sam lično išao, potpuno lično, privatno da pokušam da dam neki doprinos, valjda u tom mladalačkom naboju ili tako nešto. A šta je Đorđe Vukadinović tada radio? A danas ovde nama prigovara nešto i lije krokodilske suze nad položajem srpskog naroda. Dakle, to je jedan vrhunac licemerja, predsedavajući. Zato se još jednom izvinjavam zbog preoštre reakcije malopre. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja sam očekivao da pročitam ovih dana vest o tome kako ovaj prethodni govornik, lažni zaštitnik srpskih svetinja i srpskih nacionalnih interesa, kako se bori tamo u Podgorici protiv surovog režima Mila Đukanovića. Očekivao sam da vidim da je bio i u Nikšiću, ali nažalost nisam pročitao takvu vest.

Moram da ga pitam, a šta je on radio 2006. godine kad se otcepljivala Crna Gora? Kakve je mere on preduzeo? Šta je uradio njegov Tadić 2006. godine? Pa, to je isti Milo Đukanović koji je bio i 2006. godine i danas 2019. godine.

Šta je njegov Koštunica radio tada i šta je radio on, verovatno da je bio zauzet istraživanjem javnog mnjenja za „Lutriju Srbije“, pa nije imao vremena da se bavi položajem Srba u Crnoj Gori?

Kada je reč o poslaničko pitanju i pre prelaska na poslaničko pitanje predsedavajući želim da obavestim javnost da je danas 360 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu i na taj način šalju poruku kakav je njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja. Prvo je upućeno Udruženju novinara Srbije, zatim, Nezavisnom udruženju novinara Srbije, ali i svim ostalim novinarskim udruženjima, a naročito onom savetu za štampu.

Naime, a u vezi sa nepotpisanim novinama koje su se pojavile pre nekoliko dana u Srbiji, a za koje je utvrđeno da ih štampa i distribuira upravo Dragan Đilas i onaj njegov Savez za Srbiju. Evo, kako izgledaju te novine. Ne znam da li kamera može ovo da zumira.

Dakle, da li će pomenuto Udruženje, kao i pomenuti Savet za štampu, reagovati i osuditi štampanje i distribuciju ovih novina koje predstavljaju najprljaviju kampanju u Srbiji.

Takođe, pitanje za Ministarstvo kulture i informisanja – da li je prekršen Zakon o javnom informisanju? Zato što nigde na ovom smeću od novina nema ni impresuma, dakle, nema ni potpisa, ne piše ni ko je vlasnik, ni ko štampa, prosto ni redakcija, prosto da znamo koga da tužimo. Mi sad ne možemo nikoga da tužimo jer ne znamo, niko nije potpisao ovo.

Napišu gomilu nebuloza, gomilu besmislica, gomilu laži, gomilu izmišljotina, a onda se ne potpišu namerno, ne bi li izbegli krivičnu odgovornost. Isto kao N1 što radi. Registruju se, ko zna gde, onda lažu svaki dan, i ne možemo da ih tužimo, jer nisu registrovani ovde. To je ta škola. E, onda su ovi iz Đilasovog Saveza za Srbiju, verovatno u svojoj brzopletosti, malo su se zaneli, pa su priznali da upravo oni vode najprljaviju kampanju u Srbiji i da upravo oni stoje iza finansiranja, štampanja i deljenja ovog smeća od novina.

To priznanje se ogleda u zvaničnom saopštenju DS Zvezdara na zvaničnom Fejsbuk nalogu gde se kaže da su upravo njihove aktivisti, odnosno aktivisti iz Saveza za Srbiju, delili upravo ove novine, nepotpisane novine na Mirijevskoj pijaci pre nekoliko dana. Evo, ga to saopštenje DS Zvezdara, kaže – danas oko 10.15 časova dva odbornika SNS su napali aktiviste, naravno, lažu, građani su ih oterali sa pijace, SZS na Mirijevskoj pijaci koji su delili novine.

Isto pitanje postavljam Nadzornom odboru Narodne skupštine, a s obzirom da ulazimo u izbornu godinu, a naročito jer postoje indicije da će se ovakve stvari ponavljati u kampanji. Pitanje za Dragana Đilasa, zašto krije da je on taj koji finansira, štampa i deli ove novine? Drugo pitanje za Đilasa je, od kojih para štampa i deli ovo smeće od novina? Da li od onih 619 miliona evra koje je zaradio dok je bio na vlasti?

Imam još nekoliko pitanja predsedavajući sa MSP, a u vezi sa skandaloznim izjavama Marinike sa neutvrđenim prezimenom, ona se predstavlja kao narodni poslanik, iako ne dolazi na svoj posao, a prima platu kao što znamo. Naime, kolika je šteta načinjena položaju Srbije u spoljnoj politici, pogotovo kada je reč o pitanju KiM, zbog njenih monstruoznih izjava, da Srbija novcem od prodaje oružja zapravo kupuje od priznavanja lažne države Kosovo, od strane država članica UN?

Dakle, kolika je šteta načinjena Srbiji, jer znamo da će sada Albanci obilato da koriste ove njene izjave, a da li će MSP preduzeti mere u smislu demantovanja ovih suludnih i zlonamernih navoda, a za koje sumnjam da nisu izrečene slučajno, već da su izrečene sa ciljem da se nanese šteta i pozicija Srbije kada je reč o pitanju KiM.

Poslednje pitanje, predsedavajući za Ministarstvo odbrane i drago mi je što je gospodin Vulin tu, završavam.

Da li postoje indicije da su ove tvrdnje posledica angažmana zapravo stranih službi u Srbiji, koje je izrekla Marinika Tepić? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u načelnoj raspravi najavili da ćemo pružiti snažnu podršku predlozima zakona, prvenstveno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, ali i kada je reč o Predlogu strategije odbrane Republike Srbije i istakli sve one razloge zašto su ovi predlozi dobri, koji će biti benefiti usvajanjem ovakvih predloga. Pričali smo i o ulaganjima u Vojsku, u jedan bolji odnos prema pripadnicima Vojske Srbije, u bolje rešavanje problema pripadnika Vojske Srbije, pa i stambenih potreba pripadnika Srbije i sve ostale stvari zbog kojih ćemo usvojiti predložena rešenja.

Međutim, ono što bih želeo da istaknem kada je reč o Predlogu strategije odbrane, a to je ministre, ne znam da li ste primetili, juče je jedna televizija „N1“ je u pitanju, širili, u bukvalnom smislu te reči, jednu histeriju protiv ovog Predloga strategije odbrane i to je bilo u večernjim časovima. Oni su prenosili neke priloge iz Sarajeva i onda smo videli da je na delu jedna histerična atmosfera upravo zbog ovog dokumenta koji je pred nama.

Naime, oni su toliko duboko ušli u sam tekst, da oni znaju gde se pominje Republika Srpska, tačno na kojoj strani ovog dokumenta, pa kažu – na četvrtoj strani, na trinaestoj strani se pominje Republike Srpska. Ja bih želeo upravo zbog tih zlonamernih navoda televizije „N1“, želeo zbog građana Srbije da pročitam vrlo je kratko, kako se to pominje Republika Srpska, u kom kontekstu se to pominje Republika Srpska.

Kaže: „Na bezbednost država u regionu, negativan uticaj ispoljavaju i separatističke težnje, etničke i verske tenzije, tendencije ukidanja Dejtonskog sporazuma i Republike Srpske, ugrožavanje položaja srpskog naroda.“ To se pominje na četvrtoj strani.

Idemo na tu famoznu, trinaestu stranu dokumenta. Pa kaže: „ Očuvanje mira i bezbednosti u regionu i svetu kao odbrambeni interes Republike Srbije, ostvariće se realizovanjem sledećih ciljeva.“

Prva stavka: „Očuvanje Republike Srpske kao entiteta u sastavu BiH, a u skladu sa Dejtonskim sporazumom i unapređenje položaja Srba u regionu i svetu.“

Dakle, ovde nema ništa sporno, bez obzira koliko su se iznervirali i histerično reagovali i neki članovi predsedništva BiH, poput onog Šefika Džaferovića, bez obzira na to kako se nalupetao juče onaj Željko Komšić, takođe član predsedništva, na sam pomen toga da se u ovom dokumentu pominje Republika Srpska, ne ulazeći u kom kontekstu i ne ulazeći u to da se kaže Republika Srpska, ali kao sastavni deo BiH u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Nastala je čitava jedna histerija koju je onda televizija „N1“, naravno, iskoristila u svom, inače, antisrpskom delovanju i to prenosila juče u večerašnjim časovima na televiziji.

Očekujem, s obzirom da se u ovom dokumentu pominje i reč – region, očekujem slične reakcije i od nekih lidera iz regiona. Naravno, očekujem slične reakcije iz Prištine, da li od Kurtija ili od nekog drugog, ali su oni trenutno zauzeti formiranjem vlade koju verovatno neće ni uspeti da formiraju kako je krenulo.

Očekujem slične reakcije i iz Podgorice, da vam kažem, s obzirom na tendencije koje su prisutne ovih dana, s obzirom da nam Milo Đukanović otima crkvu tamo, otima svetinje i sve ostalo, a s obzirom da on retko kad i propusti priliku da napadne Srbiju, na svakom koraku, po svakoj temi, bilo šta, Srbija je uvek večiti krivac kada je reč o Milu Đukanoviću.

Iz svih ovih razloga, ovo sam sve naveo ministre, da vam kažem, baš zbog ovih histeričnih izjava i reakcija iz regiona, uveren sam da je ova strategija odbrane najbolja moguća strategija odbrane za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prethodni govornik je zaboravio da pomene i Milovana Brkića iz „Tabloida“ kada je nabrajao sve ovo što je nabrajao.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 359 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu. Na taj način šalju jasnu poruku kakav je zapravo njih odnos prema funkciji koju obavljaju, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Gospodine ministre, taman kada pomislite da su neki da kažem iz ovog Đilasovog saveza dostigli svoj maksimum u svojoj mržnji prema sopstvenoj državi, prema građanima, prema Srbiji, taman kada pomislite da ne mogu više od toga, da su dostigli maksimum u pokušajima da se nanese i politička i ekonomska i moralna šteta, oni nas demantuju i pri tom, tu ne mislim samo na „Krušik“ i na Valjevo, a ogromna je šteta naneta i moralna i politička i ekonomska, ali juče su definitivno nadmašili sebe u tom smislu. Dostigli su vrh, a može se reći da su dotakli dno, ali u moralnom smislu da su dotakli dno.

Gospodine ministre, ja sam juče tri puta morao da preslušavam konferenciju za štampu izvesne Marinike sa još ne utvrđenim prezimenom, jer nisam mogao da verujem šta slušam. Nisam želeo da verujem da je moguće da neko u sred Srbije, da neko u sred Beograda, da neko ovde u Narodnoj skupštini iznosi onakve bestidne tvrdnje, iznosi onakve monstruozne klevete na račun države Srbije, na račun građana Srbije i na račun rukovodstva.

Nisam želeo da verujem da je moguće da neko u sred Srbije povede ovako monstruoznu kampanju i protiv Srbije, ali i protiv srpskih nacionalnih interesa. Razumeo bih gospodine ministre da je to došlo od Kurtija, od Pacolija ili bilo koga iz Prištine. Mogao bih čak da razumem da je to došlo od nekih raznih Izetbegovića iz Sarajeva, mogao bih da razumem da je to došlo iz Zagreba. Tamo je trenutno na delu takmičenje u tome ko više mrzi Srbiju i srpske nacionalne interese. Čak bih mogao da razumem ministre da je to došlo i od Mila Đukanovića, koji otima ovih dana i srpsku crkvu i srpske svetinje i sve ono o čemu je pričao i prethodni govornik Marijan Rističević. Sve bih to mogao da razumem, navikli smo na to od njih, ali ovaj stepen mržnje prema sopstvenoj zemlji, prema sopstvenim građanima, to ne umem da objasnim.

Dakle, ili je u pitanju patologija, čista patologija, čista mržnja iz pakosti ili ne znam već, ne umem to da objasnim, ili možda radi gospođa Marinika sa ne utvrđenim prezimenom, možda radi za nečije interese.

Ja sada pitam – da li je svesna Marinika Tepić, ili kako god se prezivala, da li je svesna koliku je štetu napravila Srbiji? Da li je svesna kakve posledice može da ima ono što je tvrdila? Da li je svesna kakvu je političku štetu napravila i zemljama koje su povukle priznanje lažne države Kosovo? I, konačno, za čije interese radi Marinika Tepić, kada je spremna da iznosi onakve monstruozne tvrdnje? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mnogo članova Poslovnika je prekršeno. Da krenemo od člana 107.

Propustili ste priliku malo pre da pitate prethodnog govornika po kom članu Poslovnika se javlja. Dakle, nije naveo član kada je reklamirao Poslovnik.

Kada je reč o tom, kako on kaže istorijskom sastanku, nekakvom sastanku u nekakvom Ricu, ja sam zapravo želeo da ukažem na to da je prethodni govornik to čitao iz onog časopisa „Tabloid“, za koji je pisao Milovan Brkić. Dakle, to je izvor informacija prethodnog govornika. Kada god nema šta da kaže, on kaže kako je „Tabloid“ svojevremeno pisao o nekakvom sastanku u Ricu. On ne bi trebalo da se seća tog perioda i ne bi trebao da ga pominje, jer to je bio period kada je on iskreno želeo da pristupi SNS. Ne znam zašto nije došlo do toga, zbog čega nije ostvario ono što je želeo.

Kada smo već na toj temi i tom konstantnom zameranju na račun moje bivše devojke nešto, ovo nije prvi put da čujemo da priča o mojoj bivšoj devojci i kako sam ja provodio vreme sa mojom bivšom devojkom. Znate kako, predsedavajući, neko provodi vreme sa devojkom, neko provodi vreme sa momkom. Dakle, sve je stvar afiniteta. I odmah da vam kažem, nemam ništa protiv toga, svako po svom afinitetu neka se prilagodi u tom nekom smislu.

Ali, ono što je ozbiljnije od toga, kada kuka nad položajem srpskog naroda u Crnoj Gori i ugroženosti srpskog naroda u Crnoj Gori, znate kako, malo je licemerno kada neko ko direktno sarađuje sa Markom Bastaćem i danas sarađuje sa Markom Bastaćem u opštini Stari Grad, a za koga se pouzdano zna da je eksponent upravo tog crnogorskog režima, upravo tog mrskog im Milovog režima, pa onda je krajnje licemerno da oni kukaju nad položajem srpskog naroda u Crnoj Gori. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Odmah na početku želim da vas pitam nešto. Znate li vi, predsedavajući, sa kim je to taj famozni Čedomir Jovanović, lider LDP, išao nakon 5. oktobra u Zemun da razgovara i da ga moli za priznavanje izbornih rezultata? Da li znate možda predsedavajući, sa kim? Evo, pitam vas, neka to bude tema za razmišljanje.

Okej.

S druge strane, predsedavajući, želim da vas zamolim nešto, da kažete prethodnom govorniku što se tiče toga da li ću ja biti u sledećem sazivu ili neću biti, ja to ne znam. Možda ću biti, možda neću biti, ali sam siguran da on neće biti ovde u sledećem sazivu.

Kada je reč o temi dnevnog reda, želim da kažem da ovo nisu nikakvi ustupci ili izvršavanje nekakvih naloga, direktiva kako su neki poslanici govorili, ovo je popunjavanje, odnosno izbor nedostajućih članova Saveta Regulatora za elektronske medije, popularno REM-a. Dakle, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine je utvrdio listu kandidata za članove, dostavio Narodnoj skupštini i Narodna skupština će izabrati članove Saveta REM-a.

Što se tiče, predsedavajući, unapređenja izbornih uslova, pa kako da vam kažem, mi to upravo i radio. Vrlo permanentno radimo taj posao i snažno se zalažemo za unapređenje izbornih uslova i taj proces je u toku i ova današnja sednica je deo tog procesa unapređenja izbornih uslova u Srbiji. Baš ova sednica, na koju opet nisu došli ovi koji bojkotuju inače rad Narodne skupštine, a puna su im usta nekih zamerki baš po pitanju izbornih uslova. Toliko o ozbiljnosti njihovih zamerki. Dakle, prvo su kukali na birački spisak, onda smo utvrdili da imamo trenutno najtačniji birački spisak, najtransparentniji birački spisak u novijoj, da kažem, političkoj istoriji. Onda su odustali od te teme, onda su kukali na Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Pre nekoliko dana smo izglasali izmene i dopune nekoliko zakona, između ostalog baš Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, onda su prestali i o tome da pričaju. Onda su tražili da formiramo nadzorni odbor, kukali zašto mi ne formiramo nadzorni odbor, a 20 godina ga oni pre toga nisu formirali. Koliko smo samo izbornih ciklusa imali do sada bez nadzornog odbora, i ova vladajuća većina je prva vladajuća većina u zadnjih 20 godina koja će formirati, odnosno već je formirala nadzorni odbor.

Sada biramo i članove, nedostajuće članove Saveta REM-a, ali sa druge strane imamo i neke druge zahteve i neke druge zamerke tog dela opozicije koji kontroliše Dragan Đilas. Ali, ti zahtevi se odnose na to da se formira nekakva prelazna Vlada, nekakva predizborna Vlada ili kako su je već nazvali. Zašto? Da bi Boško bio ministar, da bi Boško Obradović bio ministar ili neko od njih funkcioner te Vlade po svaku cenu. Naravno, imamo onaj zahtev, a to je kako Aleksandru Vučiću sprečiti da se bavi svojim poslom, kako Aleksandra Vučića sprečiti da obavlja funkciju predsednika Republike ili da učestvuje u kampanji na bilo koji način. Ali, to nisu realni zahtevi.

Nama je u interesu da imamo najbolje moguće izborne uslove. Nama je u interesu da imamo najtransparentniji mogući izborni postupak, što i radimo, dakle, zato što očekujemo ubedljivu pobedu. Očekujemo blistavu pobedu i ne želimo da išta zatamni tu blistavu pobedu koja će se i desiti. Želimo da ni ovi koji su same sebe isključili iz izborne utakmice, da čak ni oni neće imati realne zamerke na izborni postupak i na izborne uslove.

Još nešto moram da kažem, predsedavajući, a to je - Srpska napredna stranka je bila opozicija kada su donošeni izborni zakoni a koji su i danas na snazi. Ti izborni zakoni su tad bili u redu, oni su tad bili odlični kada ih je sprovodila današnja opozicija a nekadašnja vlast. Mi kao opozicija tada nismo kukali, nismo se žalili, nismo išli okolo i kukali kako ne valjaju izborni uslovi, jedva smo čekali izbore. Priželjkivali smo izbore, trudili se da budu prevremeni izbori, bilo je i razloga za to. Skupljali smo potpise, peticije, milion potpisa je SNS 2010. godine skupila da budu vanredni izbori. Dakle, žarko smo želeli izbore, nismo bežali od izbora. Onda su izbori raspisani. Onda smo se kandidovali, izašli na te izbore, kandidovali ideju, kandidovali program, kandidovali politiku i pobedili dosmanlije na baš tim izborima.

Mogu da mi dobacuju do sutra, predsedavajući.

U svakom slučaju, zašto ovo pričam? Zato što ne postoje ti izborni uslovi koji će vam omogućiti pobedu na izborima, ako nemate program, ako nemate ideju, ako nemate politiku. Nema tih REM-ova, nema tih nadzornih odbora, nema tih institucija koje će vas dovesti na vlast ako nemate politiku ideju i program. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

I ja želim sve najbolje kolegi u svakom smislu, ali ono zbog čega sam se javio to je koliko će poslanika SNS biti u ovom parlamentu nakon sledećih izbora odlučiće građani Srbije, odlučiće narod. Ko će biti šef poslaničke grupe SNS nakon sledećih izbora odlučiće Aleksandar Vučić, kao predsednik SNS.

Međutim, nažalost, predsedavajući, pošto vidim u kom pravcu idu stvari ja ne znam i izražavam bojazan da nekih drugih poslaničkih grupa neće biti nakon sledećih izbora u ovoj sali. Kada kažem nažalost ja zaista tako i mislim. Ja želim sve najbolje stranci prethodnog govornika. Zaista želim da ta stranka nastavi da funkcioniše, ali izražavam bojazan iz prostog razloga što istraživanje javnog mnjenja ne dele taj vaš optimizam koji ste malopre pokazali.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja daju 3,1% toj poslaničkoj grupi, ja ne znam ko je kriv za to. Dakle, ja mogu da razmišljam o tome šta je uzrok tome, da li taj Miša Vacić, famozni, koga se toliko bojite, kad neko pomene Mišu Vacića, odmah se nakostreši svaka dlaka na kosi. Dakle, to ih najviše boli. Dakle, da li taj Miša Vacić zaista toliko uzima glasova toj stranci, ja ne znam, niti sam naročito stručan u tom smislu, ali izražavam bojazan da ukoliko nešto ne preduzmu, i to u najskorije moguće vreme, da je vrlo verovatno da će nakon sledećih izbora neko drugi sedeti u ovom delu sale za plenarne sednice Narodne skupštine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, prvo da jednom za svagda raščistimo to oko te vremenske razlike. Dakle, molim vas da obavestite kolegu da postoji u svetu vremenska razlika, da je u jednoj državi jedno vreme, u drugoj državi drugo, odnosno razlika je u satima, pa mislim da ne bi bilo loše da kažete to kolegi, čisto da bi znao i da se jednom za svagda više rešimo tih dilema.

Kada je reč o Čedi Jovanoviću, zaista ne znam odakle ta opsednutost likom i delom Čedomira Jovanovića. Čedomir Jovanović, moram da priznam, nije aktuelan. Prosto, on nije toliko prisutan na političkoj sceni, bez namere da branim lik i delo Čedomira Jovanovića. Ni sa čim se ne slažem kada je reč o politici tog čoveka, ali vidim jednu opsesiju jedne poslaničke grupe čitav današnji dan likom i delom Čede Jovanovića. Reklamiraju ga ceo dan ovde u Skupštini i prosto mi je neverovatno i ne znam čemu sve to.

Dakle, možda postoji neki tajni dogovor između Čede Jovanovića i ove poslaničke grupe da se reklamiraju, da jedni drugima daju na važnosti. Krajnje je bespredmetan. Dakle, danas u Srbiji su aktuelni, nažalost, neki drugi političari. Kažem nažalost jer je u pitanju Marko Bastać. I kada kažem nažalost i kada kažem aktuelan, aktuelan je po aferama. Ne mogu da shvatim da je vama danas problem u Srbiji Čedomir Jovanović koji je pitanje da li može cenzus da pređe, a nije vam problematičan Marko Bastać. Ne da vam nije problematičan, nego ste u koaliciji sa njim u realnom vremenu.

Danas dok vodimo ovu debatu vi ste u koaliciji sa njim na Starom gradu, dakle sada u ovom trenutku. Ja moram da postavim pitanje koje sam već pre nekoliko dana i postavio a to je šta je još potrebno da taj Bastać uradi da biste konačno izašli iz ste sramne koalicije? Eto, tako moram da kažem iz sramne koalicije. Sa čovekom koji je postao poznat u Evropi po broju skandala, po broju afera i po broju kriminalnih radnji.

Dakle, ne želim da prejudiciram eventualne istražne postupke, ali on je u ovom trenutku u rangu, pa ne Sulje Ugljanina. Ne znam zašto ste i njim fascinirani? Ne znam čime vas je to fascinirao? Ne mogu da shvatim vašu potrebu da ga branite po svaku cenu i da budete s njim na vlasti nakon svega što je otkriveno da je radio.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na ono što je dnevni red želim da obavestim javnost da je protekao 358

dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu i na taj način šalju jasnu poruku kakav je njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Doduše, danas su neki i bili u prepodnevnom delu zasedanja ovde, a neki od njih su i bili u skupštinskom holu, pa kao i uvek držalu su konferencije za štampu, nastavili sa iznošenjem neistina, besmislenih optužbi i izmišljotina o Aleksandru Vučiću i funkcionerima SNS.

To je već nešto što je manir i praksa tog dela opozicije koju kontroliše Dragan Đilas da svaki dan, na svakom mestu plasiraju iste potrošene, istrošene, reciklirane priče o nekakvoj povezanosti raznih ministara iz redova SNS, ali ponekad iz redova koalicionih partnera, bez ikakvog argumenta, bez ikakvog dokaza i ne dotiče ih to što se na taj način direktno nanosi velika šteta našoj vojnoj industriji. Ne dotiče ih ni to što to direktno ugrožava odbrambenu industriju, ali i odbrambenu moć Srbije. Šteta je već načinjena i ne samo „Krušiku“ već i celom Valjevu. Ali, kako da vam kažem, šta to njih briga?

Njima je jedino važno da svaki dan vrte istu priču, ne bi li to onda njihovi mediji N1, "Danas", "Vreme", NIN i svi ostali to posle plasirali, pričali o tome, pisali o tome svaki dan.

Pre neki dan su otišli i korak dalje. Počeli su sa štampanjem raznih nepotpisanih novina, raznih nepotpisanih pamfleta, nekakvih letaka. Evo, ovako to izgleda, ovo su pre neki dan delili, neke nepotpisane novine. Svi znamo da su to Đilasove novine, oni su to posle i priznali. Dakle, za vikend su njihovi aktivisti na mirjevskoj pijaci, aktivisti Saveza za Srbiju, delili ove nepotpisane novine građanima. Doduše, građani su ih oterali vrlo brzo sa pijace.

Šta je važno u ovoj priči? Važno je to što su se u svojoj brzopletosti malo zaneli, pa su priznali da zapravo oni stoje iza najprljavije kampanje u Srbiji u poslednje vreme. Dakle, imamo saopštenje Demokratske stranke Zvezdara, evo ga to saopštenje, na zvaničnom nalogu, na zvaničnom Fejsbuk nalogu, Demokratska stranka Zvezdara javno priznaje da su upravo ovo njihovi aktivisti i kaže: "Danas oko 10.15 dva odbornika SNS sa nekolicinom aktivista SNS su napali aktiviste", to je čista laž da ih je neko napao iz SNS, građani ih oterali sa pijace, "Saveza za Srbiju na mirjevskoj pijaci koji su delili novine". Dakle, ovo piše na zvaničnom Fejsbuk saopštenju Demokratske stranke Zvezdara.

Sad znamo ko se u Srbiji bavi prljavom kampanjom i ko u Srbiji finansira, štampa i deli ove nepotpisane novine, nepotpisane letke. Dakle, znamo da je u pitanju Dragan Đilas i znamo da je u pitanju cela ta tužna ekipa iz Saveza za Srbiju.

Ja imam pitanje za Dragana Đilasa - a odakle mu novac za ove novine? Odakle mu novac da štampa ovo i da posle deli? Odakle? Jel to od 619 miliona evra koje je zaradio?

(Aleksandar Šešelj: Od tih para.)

Slažem se da je od tih para.

Drugo pitanje za Dragana Đilasa - a otkuda baš da izabere onog Miljuša vašeg, da Miljuš uređuje ove novine? Kakve to kvalitete ima Miljuš da se bavi uređivanjem ovih novina?

Ali, da se vratim na ono što je tema dnevnog reda.

Gospodine ministre, želeo bih da iskoristim priliku da pohvalim dosadašnja ulaganja u Vojsku Srbije i ne mislim pri tom samo na najmodernije jurišne helikoptere Mi-35 M i na helikoptere H-145 M i Mi-17, koje smo imali prilike skoro da vidimo na prezentaciji, već i na sva ostala ulaganja u naoružanje i opremu Vojske Srbije.

To moram da kažem, ne da bismo mi napadali nekog, već isključivo kao sredstvo odvraćanja, isključivo u odbrambene svrhe, za slučaj da zemlja mora da se brani.

Jako je važno i to što se intenzivno radi na poboljšanju materijalnog položaja pripadnika Vojske Srbije i životnog standarda naših vojnika. Tu mislim i na povećanje zarada, ali i na rešavanje stambenih i svih ostalih potreba i problema koje imaju pripadnici snaga bezbednosti.

Svedoci smo i toga da se gotovo svakog meseca reši stambeni problem određenog broja pripadnika Vojske Srbije i da će se ubuduće još brže i još više rešavati i stambeni problemi i sva ostala pitanja pripadnika Vojske Srbije. U tom smislu želim da vam pružim snažnu podršku u tome. Zahvaljujem.