Septembar u Skupštini Srbije staje u reč vanredno. Vanredno je bilo peto zasedanje ovog saziva, vanredne su bile okolnosti u kojima se ono održalo i na koncu, zatraženi su vanredni parlamentarni i beogradski izbori. Pre početka sednice, ponovo zakazane na brzinu i sa 25 tačaka dnevnog reda, opozicione političke partije koje su i organizatori protesta „Srbija protiv nasilja” zatražile su „da se što pre raspišu vanredni republički i beogradski izbori”, te najavili blokadu rada ove institucije dok ne dobiju odgovor na taj zahtev.

I svoje reči pretočili su u dela. Vanredna sednica na kojoj je „razmotreno” i usvojeno 25 tačaka dnevnog reda trajala je dva dana, po nekoliko sati, plus glasanje, a protekla je u atmosferi koja je ličila na momente na neravnopravnu utakmicu visokog rizika ili na koridu, ili na neki od zloglasnih rijalitija protiv kojih se građani na ulicama mesecima bore. 

Uz zvuke pištaljki, vuvuzela i povika opozicionih poslanika izglasan je rebalans budžeta, povećanje akciza, nekoliko prosvetnih zakona i izabran je jedan ministar. Novi član vlade Slobodan Cvetković je tako uz aplauze i urlike položio zakletvu koja se nije čula.

Pri odluci da blokira zasedanje ostalo je šest od devet opozicionih poslaničkih grupa: Pravac Evropa - SSP, PSG, Preokret, Sloga; Zeleno-levi klub; Demokratska stranka; Zajedno - Moramo; Narodna stranka i Narodni pokret. Dveri su izrazile svoju podršku, dok dve opozicione grupe uopšte nisu učestvovale: Nada i Zavetnici.

Zasedanje je stoga proletelo u izmaglici buke i uvreda dodeljenih poslanicima opozicije, koji odgovor o tome kada će i koji izbori biti raspisani – nisu dobili. 

 

Kordoni u skupštinskoj sali

S osvrtom na drugi dan, kada je trebalo razgovarati o amandmanima, kada se priča o detaljima, kada je trebalo rastumačiti sve te nove zakone i propise – jedini čiji se glas čuo bio je predsednik skupštine Vladimir Orlić. Daćemo tri primera iz stenografskih beleški od 6. septembra, kako je izgledala ta amandmanska rasprava, dok je članove vlade i predsednika od kolega poslanika razdvajao kordon obezbeđenja (navodno policije u civilu).

Orlić: Na član 43. amandman su zajedno podneli Zelenović, Aleksandar Jovanović i ostali. Hajde vi što ste lopovi i što volite da se podsećate kakvi ste lopovi bili i ostali samo da se nasmejete i vi malo. Imamo amandman podneli ga zajedno Zelenović i Ćuta Jovanović, a sada objavljuje Ćuta Jovanović da napušta Zelenovića, sa gnušanjem napušta i poslaničku grupu i partiju i sve ostalo. Vi sami sa sobom ne znate šta ćete. Vrištite tu, ponašate se kao nedorasli, još se svađajte ko rogovi u vreći, napuštate međusobno, a sada sami sebe i jedni druge nazivate lopovima. Znaju ljudi da ste to. Znaju ljudi kakvi ste lopovi bili i ostali. Zna to onih 500 hiljada građana koje ste ostavili bez posla, a njihove porodice bez hleba da biste se vi napljačkali. Bruko i sramoto jedna, pa se pitajte posle što niko ne može očima da vas pogleda, a kamoli da glasa za vas sutra. Za koga da glasa? Za vas, da im ponovo kožu sa leđa gulite, da im ponovo život upropašćujete, da ponovo budućnost njihovoj deci kradete, pa nikada, a vi se samo glođite i ujedajte međusobno, za bolje i niste.”

Ili na primer –

Orlić: “Na član 7. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Zavetnika.

Je l’ imate u tom vašem jadu, bedi i očaju još nešto pametno da kažete? Nije vam bilo dovoljno da napadate narodnog poslanika koji govori o lečenju bolesne dece? Trebalo vam je da se podsetite svi zajedno kakvi ste lopovi i to znamo. Šta vam još treba? Jel treba još nešto da izmislite, slažete, da kažete na račun čoveka kog ne možete da pobedite nikada i nigde, koji gde god vas je sreo politički vas je potukao do nogu? Samo vi vrištite. Samo vi vrištite i samo vi divljajte, da čuju i svi oni ljudi koje je potresla tragedija koja se ove godine dogodila, u kakvo ste ruglo sve to izokrenuli. Sram da vas bude. Stid i sram da vas bude.

Orlić: Na član 9. amandmane podneli su zajedno Lazović i njegova grupa, Zelenović i njegova grupa i grupa Dveri.

Inače, za svo ovo vreme niko, baš niko od podnosilaca svih ovih amandmana i ne pokušava da se za reč javi. Nikoga u sistemu nema. Došli ovde cirkus da prave, buvlju pijacu da prave, da vrište, da pokazuju koliko su neotesani, koliko prosti. Što ste onda podnosili amandmane? Što ste onda maltretirali zaposlene u Skupštini? Uvek gledali samo sebe.”

Na to da Orlić krši poslovnik svaki put kad se sa mesta predsedavajućeg obraća poslanicima (o uvredama i optužbama da ne govorimo), uzaludno je podsećati, jer je on taj koji se „stara o redu na sednici”, a njegovim stranačkim kolegama nije smetalo. 

Tako je Orlić 24 puta pozvao opoziciju da se posrami (Da vas bude sramota i svakoga ko vas je u životu upoznao), 51 put je kolegama rekao da su lopovi, penzije koje opozicija ne želi da podigne pomenuo je 15 puta, 25 puta pozvao se na decu i majke, da su pljačkaši dobacio im je „samo” pet puta i da ne nabrajamo dalje. Sve to samo drugog dana.

Pa ipak na kraju, svi zakonski predlozi su usvojeni i oni su sada važeći, bez obzira na atmosferu u kojoj su doneti. Po poslovniku, poslanicima je bilo ponuđeno da govore, ali oni nisu želeli, ne samo poslanici opozicije, već i vladajuće većine. Ako ih neko pita, poslanici većine jednostavno možda nisu imali primedbe – sve im je bilo po volji.

 

Rebalans u galami

Dok se još mislilo da će se o rebalansu Budžeta za 2023. godinu ipak razgovarati, Fiskalni savet objavio je svoju analizu uz ogradu da je vremena za analizu bilo malo, jer je rebalans na vladi usvojen 2. septembra, a sednica skupštinskog odbora na kojem se razmatra zakazana je za samo dva dana. Tada je Fiskalni savet upozorio da je propuštena prilika da se smanji javni dug:

„Promene na javnim prihodima i javnim rashodima rezultirale bi, da nema rebalansa, snažnim i poželjnim umanjenjem fiskalnog deficita s planiranih 3,3 odsto BDP-a na ispod 1,5 odsto BDP-a, tj. smanjile bi zaduživanje zemlje za oko 1,3 mlrd evra u odnosu na prvobitni budžetski plan. Međutim, Vlada je umesto toga rebalansom uvela nove i snažne rashodne mere čime su fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitno planirani nivo. Glavne od tih mera su: 1) povećanje subvencija za poljoprivredu, 2) vanredno povećanje penzija, 3) povećanje zarada za zaposlene u obrazovanju i delu zdravstva i 3) jednokratna isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti”, naveo je Fiskalni savet. Ipak pohvalili su i to da se planovi ipak nisu „otrgli kontroli” i da sam rebalans nije preterano „rizičan”.

Svaki put kad se govori o budžetu, mediji objavljuju iste vesti o milijardama prihoda i rashoda, što građanima realno ne znači mnogo. Pošto su ovoga puta izostale i te osnovne informacije, uporedili smo ta dva dokumenta, usvojeni budžet i rebalans,  i na prvi pogled se vidi se da su prihodi veći od planiranih, ali veći su i rashodi. Mi smo pregledali i uporedili samo spisak kapitalnih ulaganja za 2023. godinu i promene do kojih je došlo u rebalansu budžeta.

Kada je reč o MUP-u Sektor za vanredne situacije za podizanje kapaciteta u 2023. dobiće nešto manje novca nego što je planirano, kao i za nabavku naoružanja, ali imaće više za rekonstrukciju objekata. Sve ukupno oko 500 miliona manje za policiju.

Zato Ministarstvo finansija za projekte budžetom je imalo opredeljeno oko 14 milijardi, dok će nakon ovog usvojenog rebalansa dobiti čak 22 milijarde. Na primer, prošle godine se za izgradnju Nacionalnog stadiona planiralo 7.691.000.000 dinara, a sada je taj izdatak porastao na 12 milijardi i 300 miliona. 

Ako tome dodamo i skoro četiri milijarde za EXPO 2027 i neke nadogradnje informatičkih sistema, jasno je otkud povećanje. Da je bilo rasprave, možda bi ministar objasnio kakva stolica, kakva trava, kakva je tačno skupa česma potrebna tom stadionu, ovako samo nagađamo. Ili bi neko rekao koje to kapacitete Uprava carina i Uprava za trezor neće unapređivati, pošto im je taj deo budžeta smanjen.

Kod Ministarstva spoljnih poslova nije ništa promenjeno, kao ni kod Ministarstva odbrane, vozila, oprema VMA – sve je kako je i ranije isplanirano. Zato je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dupliralo budžet. On nije bio velik, za lokalni razvoj bilo je planirano 384.884.000, a nakon rebalansa, ista stavka – 763.915.000, tako da se trud i rad resornog ministra Aleksandra Martinovića očigledno isplatio. 

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ima očekivano najviše projekata, u budžetu je bilo planirano ukupno 200 milijardi i 219 miliona, dok se sada planira rast na 215.780.588.000. Po projektima, na primer za mađarsko-srpsku železnicu rashod je porastao  sa 25 na 42 milijarde, ali je za skoro dve milijarde smanjen planirani izdatak za rekonstrukciju purge Niš-Dimitrovgrad. Manje para ide i za put Preljina-Požega, ali mnogo više za Ruma- Šabac-Loznica. Od izgradnje nove luke u Beogradu kao da se odustalo, ali ide oko četiri milijarde više za petlju kod Požarevca. Nekako skromno izgleda sada 2.200.000.000 dinara planiranih za izgradnju Beogradskog metroa.

Ni kod Ministarstva pravde nema velikih odstupanja, kao ni kod Ministarstva za zaštitu životne sredine. Ministarstvo zdravlja za rekonstrukciju univerzitetskog centra dobija već isplanirano, kao i ustanove kulture. Kod  Ministarstva poljoprivrede predviđeno je duplo više novca nego ranije pre svega zbog projekta sistema za navodnjavanje, a Ministarstvo prosvete dobilo je više novca za izgradnju obrazovnih centara. Kad je reč o projektu Ministarstva za rad o izradi informacionog sistema za podršku poslovima socijalne zaštite, troškovi su smanjeni, sa preko 600 na manje od 300 miliona. Zato je turizam dobio novi projekat za infrastrukuturu u području Podunavlja, podržan sa oko 700 miliona. Ministarstvo za javna ulaganja dobija više novca za objekte u prosveti, dok kultura i lokalna infrastruktura ostaju kako su i planirane.

Ovo je tek desetak neverovatno sitno kucanih stranica od 248 stranica budžeta i 222 strane rebalansa, tako da nije bilo neopravdano kada su ranijih godina o budžetima poslanici raspravljali ne samo kao o jedinoj tački dnevnog reda, već je i traženo duplo vreme za raspravu. 

 

Zašto je rasprava o zakonima neophodna? 

Jer neko ko je zainteresovan, a nije stručan, iz najbolje namere želi da mu ove brojke budu rastumačene. Možda postoji logičan razlog zašto su negde planirani troškovi toliko smanjeni, a negde povećani. Ovako bez objašnjenja, budžet kao i do sada ostaje netransparentan, nejasan i samim tim otvara pitanje na koji način su odluke o projektima uopšte donete.

I primetili smo još nešto. Mnogo se govorilo o dodatnom novcu za lečenje dece.  U budžetu za 2023. godinu pronašli smo da je za „Lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji” bilo planirano 333.000.000, dok je rebalansom ta suma podignuta na 390.533.000 dinara, dakle za manje od 60 miliona, ili petinu koštanja tog informacionog sistema za pružanje socijalne pomoći.

 

A šta je tek u ostalim zakonima?

Ovih dana jedino se pričalo o akcizama, još od kad je predlog iz vlade upućen skupštini na nevelikih 12 strana zbog čijeg će usvajanja, od 1. oktobra poskupeti  gorivo, cigarete, alkoholna pića, kafa i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta. Mediji su objavili, skupština izglasala, građani će videti kad stupi na snagu.

Usvojeno je povećanje penzija od 5,5 posto. To se čulo desetinama puta i razumeli su svi, ali zato Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, razumeju samo oni kojima je namenjen.

Poslanici su glasali za još jedan zakon važan za sve građane, za izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, u koji se uvode „autonomna vozila” bez vozača za sada samo kao test, ali spremamo se za taj napredak. Uz bicikle tu su i „laka električna vozila” kojima ne smeju upravljati mlađi od 14 godina, mora se nositi kaciga i prsluk i zauzimati prostor od jednog metra od desne ivice kolovoza. Ima nekih stavki o oldtajmerima i trkačkim automobilima, vozačkim dozvolama i tehničkim pregledima, predlagač nije objasnio detalje.

Usvojene su i neke izmene u zakonima o dualnom obrazovanju, prosvetnoj inspekciji, Nacionalnom okviru kvalifikacija i visokom obrazovanju. Donet je novi zakon o učešću civila u međunarodnim misijama i operacijama van granica Srbije sa ciljem da kako piše „daju doprinos Republike Srbije svetskom miru, globalnoj, evropskoj i regionalnoj bezbednosti, razumevanju i saradnji”. 

U izmenama i dopuni Zakona o kulturi, sad se pravi plan rada za pet a ne za 10 godina, a među ustanove koje zaslužuju posebnu brigu pored SANU, Vukove zadužbine ili Matice srpske uvrštena je i „Zadužbina svetog manastira Hilandara”. 

O međunarodnim sporazumima, zajmovima  i potvrđivanju protokola retko bude reči i kada se sednica odvija uobičajeno, pa kad nije bilo reči o budžetu ili Zakonu o bezbednosti saobraćaja, manji je problem sa kime će država sarađivati u oblistu civilne zaštite, kome će još ukinuti vize ili priznati vozačke dozvole.