KONSTANTIN SAMOFALOV

Nestranačka licnost

Rođen 15. Juna 1982. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i 2007. godine diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Član je Demokratske stranke od juna 2000. godine.

Član je Glavnog odbora Demokratske stranke. Obavljao je funkcije portparola Demokratske omladine, predsednika Demokratske Omladine Beograd, bio odbornik u Skupštini grada Beograda kao i potpredsednik opštinskog odbora. Odbornik je skupštine opštine Vračar.

Kao narodni poslanik u sazivu od 2008. bio

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 15.05.2013.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, biće tu i gospodin ministar, pa da ga sad ne pominjem, predstavnici Ministarstva odbrane, dve odluke koje se nalaze pred nama veoma su važne.
Najpre ću govoriti o Predlogu odluke o upućivanju pripadnika vojske Srbije u mirovnu operaciju EU u Maliju, dosta se o ovome govorilo. Naravno, da je upućivanje u multinacionalne operacije uvek jedna tema koja je podložna demagogiji i zloupotrebama. Najlakše je tu politiku napadati i mi smo, naravno u Srbiji bili svedoci u godinama iza nas, pre svega, kada je DS kroz tadašnjeg ministra odbrane gospodina Tadića i poslednjeg ministra odbrane gospodina Šutanovca vodila ovaj resor, da smo imali veoma malo razumevanja među većinom opozicionih stranaka za potrebu da se naši vojnici upućuju u ove misije i to je zaista bilo previše demagogije.
Međutim, ja sam o tome u nekoliko navrata u ovom domu govorio, uloga opozicije je, ne samo da kritikuje, kritikovaćemo uvek ono što nije dobro, ali što se tiče odluka koje simbolizuju državni kontinuitet, a pitanje upućivanja u mirovne operacije, to svakako jeste, mi ćemo te procese uvek podržati.
U obrazloženju ove odluke napisano je da je ova misija umereno rizična. Svakako da to jeste najrizičnija operacija u koju mi ulazimo. Međutim, imali smo iskustva, govorio je o tome i predstavnik URS-a, gospodin Marković, i Jugoslavija je učestvovala u veoma opasni operacijama decenijama iza nas i na to smo bili ponosni. Te u tom smislu, ja bih na ovu odluku gledao, pre svega, iz ugla koristi za naše građane i Srbiju, koliko to doprinosi jačanju našeg međunarodnog ugleda, koliko može da nam pomogne kada razgovaramo sa našim partnerima iz EU i kada im se obratimo za sopstvene probleme.
Koliko veći kredibilitet i uticaj imamo kod njih, kada sa njima delimo teret odgovornosti, pokazujemo solidarnost. Sa druge strane, naravno, to nije danas pomenuto ovde, ranije smo to podvlačili kao veoma važnu činjenicu i mislim da nije zgoreg da se to još jednom istakne. Vojnici u mirovne misije odlaze dobrovoljno. To su profesionalci. Ukoliko bilo ko u javnosti ima dilemu da li treba ili ne treba u ovim aktivnostima da učestvujemo neka pita pripadnike srpske vojske, možda gospodin ministar može da kaže precizno, ali koliko znam iz vremena kada je DS vodila ovaj resor višestruko više vojnika se prijavljivalo nego što je bilo mesta za ove operacije, po pet puta, deset puta i to dovoljno govori o njihovom interesovanju. To su ljudi koji sa ponosom nose barjak Srbije, promovišu našu zemlju.
Mi imamo kroz srpsku vojsku izvanredne kapacitete, sanitet, medicinare, specijalne jedinice, jedinice za zaštitu koji su zaista za uzor, za primer i kakve retko ko ima i to treba da pokažemo. Naravno, da može da dođe do problema, ali tada teret treba da preduzmemo svi i da ne budemo demagozi, jer je ovo jedno državno pitanje i ja se nadam da više nikada nećemo imati ozbiljne podele u parlamentu kada se radi o ovako važnim odlukama. Nama je po pitanju učešća u mirovnim operacijama, posebno EU, danas potreban konsenzus, 2007. godine kada smo mi preuzeli, kao DS ovaj resor bilo je svega desetak vojnika u multinacionalnim operacijama, danas ih imamo nekoliko stotina.
Ovo je, koliko znam, prva misija koju sada nova Vlada od početka pokreće, ove ostale misije su nastavak nečega što smo mi radili. Ali, i to je veoma dobro. Trinaest vojnika, neko će reći možda je simbolično i da je moglo više, ali mislim da je za početak veoma dobro i drago mi je da uprkos napisima u nekim medijima, gde se kritikovalo potencijalno učešće u ovoj operaciji da se ipak nije podleglo pritisku.
Postaviću jedno pitanje predstavnicima Vlade. Nama je trebalo šest meseci da pošaljemo ovaj medicinski tim i tim za njihovu zaštitu operaciju, mislim da je poziv od Ketrin Ešton došao pre nekih pet meseci, da su neformalni razgovori sa partnerima iz EU obavljeni pre nekih sedam meseci. Znači, dosta vremena nam je trebalo i u tom smislu me interesuje koji su razlozi, jer mislim, ukoliko imamo mogućnost da reagujemo brzo da to treba i da iskoristimo.
Naravno, imam razumevanje, ukoliko je bilo potrebno više vremena za pripreme, ali u svakom slučaju, moramo da imamo u vidu da iako se u obrazloženju kaže da izazovi koji prete u Maliju su, recimo, secesija, što ne možemo da kažemo da je direktno nešto što se tiče Republike Srbije.
Problemi su međutim i izazovi terorizma, organizovanog kriminala. Dodao bih i ilegalnih migracija. Afrički kontinent i dešavanja na njemu veoma utiču na bezbednost Evrope. Premda Srbija u ovom momentu nije možda najatraktivnija destinacija za izvoz ovakvih pretnji, sa povećanjem životnog standarda koji svi priželjkujemo u našoj zemlji, svakako da moramo da računamo sa time da ćemo i mi pripadati razvijenijim državama koje mogu da budu atraktivne za izvoz ovih problema.
U tom smislu mislim da treba na vreme da se pripremimo. Sa jedne strane, kao što sam rekao pokažemo solidarnost sa državama sa kojima želimo da živimo u EU od koje očekujemo kao građani mnogo. I sa druge strane, da damo svoj doprinos u odbrani zajedničkih interesa u svakom trenutku, a ne samo onda kada nama odgovara.
Koliko je važno učešće u ovim operacijama EU govori i činjenica da uživamo značajnu podršku, recimo, Francuske u procesu EU integracija koja je jedna od zemalja koje su i te kako uključene u rešavanje krize u Maliju. Želim da podvučem jednu činjenicu koja je veoma ohrabrujuća, a to je da se po prvi put general srpske vojske 2012. godine našao na sastanku vojnog Komiteta EU. U tom smislu smo predstavljeni zaista u najvažnijem forumu koji EU ima. Nadam se da ćemo uzeti značajnije učešće. Prvo, učešće Vojske Srbije u misijama EU dogodilo se kada je prethodna Vlada donela odluku da uđemo u misiju vezanu za Somaliju. Ovo je sada nastavak te priče. Zaista se nadam da je to samo jedan dobar početak.
Što se tiče Izveštaja za kontrolu službi bezbednosti, posebno mi je drago da danas imamo priliku da o njemu raspravljamo. Mi smo u mandatu koji je iza nas raspravljali u DS naravno kada smo imali većinu, na koji način možemo da učinimo kontrolu nad službama bezbednosti efikasnijom. Naravno, da je nasleđe u Srbiji veoma teško službi bezbednosti kao u većini bivših komunističkih igrale su jednu ulogu koja je specifična. Mnogi od nas se nisu baš slagali sa time što su oni radili u prošlosti. Međutim, posle petooktobarskih promena stupila je na snagu ozbiljna reforma i ovog sektora i uopšte čitavog bezbednosnog sektora. Reformu odbrane sistema smo završili veoma uspešno. Ovo što se sada dešava svakako je kontinuirana reforma ostatka sektora bezbednosti, i u tom smislu razmišljali smo kako možemo da učinimo nadzor efikasnijim. Tako da sam u tom smislu i lično učestvovao u pisanju izmena Poslovnika koje su omogućile da se oformi jedan zaseban odbor sa posebnim ovlašćenjima koji neće da bude samo ikebana već telo sa realnim nadležnostima.
Naravno da ne možemo da očekujemo da ćemo danas da imamo odmah izvanredne rezultate, ali je važno da iz ovog procesa svi mi stanemo, i u tom smislu naša dva predstavnika iz DS koji su članovi ovog odbora aktivno učestvuju. Koliko ja znam glasaju za većinu ovih odluka, i mislim da je veoma važno da oko ovoga imamo takođe konsenzus.
Građani naravno moraju da znaju da li službe za novac kojim ih plaćaju, za novac koji se obezbeđuje od građana za budžet, da li ih te službe čine bezbednijim. U tom smislu ovaj izveštaj ne sme da bude izolovan primer, već moramo da imamo jedan kontinuirani napor Odbora i Narodne skupštine da izveštavamo građane o tome, na koji način službe bezbednosti obavljaju svoj posao i da se izbegnu zloupotrebe kojih ima u javnosti i mistifikacija službi. Mislim da to nije ni malo korisno.
U razvijenim državama sveta kada vidite teroristički napad, ne daj bože nikome to, prvo se postavi pitanje ko će da razreši ovaj slučaj i u ozbiljnim državama odmah se zna odgovor. To je jedna od tih službi bezbednosti.
Nadam se da će to biti slučaj i kod nas i mislim da smo mi blizu toga i treba da budemo ponosni na činjenicu da je BIA godinama iza nas, posebno kada se radi o borbi protiv organizovanog kriminala, suzbijanju trgovine narkoticima od strane najuticajnijih svetskih službi bezbednosti, i označavana kao jedan pouzdan partner i mi treba da im pomognemo u tome, da nastave sa dobrim namerama, radom, a ne da im odmažemo.
Imam nekoliko pitanja za predstavnike Odbora, možemo odmah, možemo i na nekoj od sledećih sednica.
Prvo me zanima kako nameravate da kontrolišete zakonitost trošenja budžetskih sredstava, a posebno u svetlu onog što ste sami naveli u Izveštaju da je malo nezgodno da se budžet službi bezbednosti predstavlja detaljno, po aproprijacijama, već da je mnogo adekvatnije da se predstavi u ukupnom iznosu, pošto se u velikoj meri radi o tajnim podacima i nije baš zgodno da ih štampamo ovde u Skupštini, pa i u tom smislu kada kontrolišete zakonitost trošenja ovih sredstava, pretpostavljam da treba da imamo u vidu iste kriterijume.
Interesuje me da li je bilo nekih nezakonitosti i nepravilnosti koje ste uočili u radu službi, kao i kako ocenjujete Izveštaj Generalnog inspektora VBA i VOA, važnog organa koji je uveden u vreme mandata prošle vlade i mislim da je bitno da funkcioniše i da se omogući da radi kako treba.
Postoji jedno značajno pitanje o kome nismo često diskutovali u Narodnoj skupštini, a koje je prisutno u brojnim državama članica EU, a to je pitanje bezbednosnih provera za narodne poslanike koji kontrolišu rad službi bezbednosti.
Lično mislim da je izostanak ovih bezbednosnih provera jedan od kočnica, zbog kojih ne možemo efikasno da vršimo kontrolu, ne kažem da se sada ne radi dobro, ali mislim da bi moglo mnogo bolje, jer mi smo imali slučajeve u vreme mandata, prošle vlade, da su predstavnici nekih opozicionih stranaka bez problema izlazili sa zatvorenih sednica za javnost, nekoliko smo ih imali, slažem se, nisu sve bile koje su trebale, o tome ću kasnije, ali bilo je tih zatvorenih sednica.
Imali smo ljude koji bez problema izađu i pričaju sve u novinama, bez problema i mislim da je to jedan veliki problem. Imali smo slučajeve da dnevni listovi objave poverljive izveštaje iz Ministarstva odbrane, takođe, prošle godine.
Na stranu to što mislim da nije niko procesuiran po ovom pitanju što mislim da je veoma loše, a sada ovim putem postavljam i pitanje da li je neko procesuiran po tom pitanju, a ako nije, zašto nije, i zašto prelazimo preko toga olako?
Da se vratim na te bezbednosne provere, mislim da bi trebalo razmisliti u budućnosti da organizujemo neke susrete sa predstavnicima službi bezbednosti, sa predstavnicima međunarodnih organizacija koje imaju iskustva sa ovom problematikom i da vidim ona koji način bi Republika Srbija mogla da reši ovo pitanje.
Postoji jedan zanimljiv slučaj u Mađarskoj i mislim da je dobar primer, jer ovde se postavlja jedno veoma važno pitanje.
Vi, sa jedne strane kontrolišete službe bezbednosti kao narodni poslanici, a indirektno vi postavljate direktore tih službi birajući Vladu, koja ih kasnije postavlja za direktore.
Sa druge strane, ukoliko bi bile potrebne bezbednosne provere za posalnike, to bi zančilo da te službe nas kontrolišu. To jeste malo kontradiktorno, ali mislim da jeste neophodno, a postoje mehanizmi kako bi mogle da se spreče zloupotrebe od eventualno, od strane tih službi.
Na primer, u Mađarskoj ukoliko bi nekom poslaniku bilo uskraćeno pravo da vrši nadzor, ukoliko ne dobije taj sertifikat kroz bezbednosnu proveru, pa se posumnja da je u pitanju zloupotreba, ovaj problem ide na sastanak Odbora za kontrolu službi koji onda dvotrećinskom većinom može da ipak preinači ovu odluku i omougći tom poslaniku da vrši kontrolu. Dakle, dvotrećinska većina podrazumeva da se ovde ne radi samo o strankama vlasti, već i da postoji nešto što je relativno blizu konsenzusa, da tu i opozicija podržava neka i to bi značilo da imamo neki ozbiljan problem i naravno da zakonodavno telo treba da preuzme stvari u svoje ruke. Postoje načini kako da se to reši i mislim da bi trebalo da posvetimo ozbiljnu pažnju ovom pitanju u budućnosti, jer bi to pomoglo i nama kao poslanicima i službama bezbednosti, povećalo bi međusobno poverenje, a i građan ibi zanali da su to ljudi koji zaista imaju kredibilitet da obavljaju taj posao. Ako ga ne obavljaju kako treba, zna se kako se ti političari kažnjavaju na izborima.
Pomenuli ste da ste pokušali da predstavnicima Ministarstva finansija ukažete na potrebu da se budžet ne iskazuje po aproprijacijama, već u ukupnom iznosu zbog osetljivosti podataka i da niste naišli na njihovo razumevanje.
Lično mislim da to nije prihvatljivo sa strane Ministarstva i nadam se da je u međuvremenu taj problem rešen, a ukoliko nije, molim ljude koji rukovode Narodnom skupštinom da razmisle o eventualnom orgnaizovanju nekih obuka za ljude iz ministarstva finansija koji su nadležn i za ovu oblast, da im se približi malo ova problematika i da razumeju da budžet za službe bezbednosti nije bucdžet za Ministarstvo kulture, uz poštovanje, jer to je različita vrsta posla.
Kako je gospodin Kovačević, penzionisani general rekao, ovo jeste zaista najdelikatnija oblast u našem društvu i mi moramo da budemo posebno osetljivi kada radimo ovaj posao.
Jedan od zahteva Evropske komisije i sada stavljam čitavu ovu priču u kontekst približavanja Srbije EU, jeste da se posveti posebna pažnja kontroli službi bezbednosti i jedan od zahteva Evropske komisije jeste jačanje tog parlamentarnog nadzora.
U tom smislu, mislim da imamo još jednu dodatnu obavezu da ovo pitanje rešavamo, pa i zbog toga da razmislimo o bezbednosnim proverama koje sam pominjao. Održavanje zatvorenih sednica je veoma važna stvar.
Mi smo imali problem kada smo bili većina u ovoj skupštini, sa nedostatkom političke volje u opoziciji, da omoguće održavanje ovih sednica. Imali smo i predsednika odbora iz opozicije koji je zloupotrebljavao svoju funkciju, sednice koje su morale da budu zatvorene, otvarao je za javnost sa jednom demagogijom da građani imaju pravo da znaju, sakrivajući pri tom od građana istinu da jedini način da mi obavimo posao u njihovom interesu je da na zatvorenoj sednici dobijemo prave informacije, a ne nekakve priče koje jednostavno ne mogu da budu ozbiljne kada se govori pred 20 kamera.
Drago mi je da su predstavnici službi istakli da po prvi put mogu otvoreno da razgovaraju, to mi je drago, a da moram da podvučem da smo mi u nekoliko navrata i u prošlom sazivu posetili službe bezbednosti i imali veoma dobre razgovore sa njima, dobili uvid u zatvorene slučajeve gde smo prošli kroz zakonitost postupanja i utvrdili da li je bilo nekih nepravilnosti, nezakonitosti, posebno kada se radi o merama za prikupljanje podataka kao što je prisluškivanje, presretanje, elektronskih komunikacija itd, tako da imamo određena iskustva ali ovo verovatno, kao rezultat jednog kontinuiteta predstavlja iskorak.
Kolega Đurić je pominjao pitanje telekomunikacionih operatora koji izbegavaju obaveze i zakone o elektronskim komunikacijama, a koje se tiču obezbeđivanja uslova za zakonito presretanje elektronskih komunikacija, mislim da tome mora da se stane na put.
(Predsedavajući: Vreme.)
Vrlo brzo završavam. Mislim da tome mora da se stane na put. Razumem da su određene firme bile možda zatečene usvajanjem novog zakona, da im se treba dati malo vremena, ali ukoliko i se i dalje nastavi sa praksom da se oglušuju o ove zahteve, treba primeniti određene sankcije, s obzirom da je ovo jedno veoma osetljivo pitanje.
Na kraju, želim da dam jednu sugestiju predstavnicima vladajuće koalicije.
(Predsedavajući: Molim vas gospodine.)
Ovo je poslednja rečenica, mislim da je veoma važna, da u duhu najbolje prakse koja postoji u EU i uprkos tome što smo imali različite slučajeve u prošlosti u našoj zemlji, pa sada kada bismo se vraćali u prošlost dovoljno daleko, ko je kriv, ne bismo stigli nigde, da ipak uvedemo jednu praksu u budućnosti da predsednik jednog od dva odbora koja se bave bezbednošću bude iz opozicije, jer na taj način ćemo imati efikasniju kontrolu, jer malo je neobično da partije koje postavljaju svoje rukovodioce direktno kontrolišu u tom smislu. Nadam se da će ovaj moj predlog biti u danu za glasanje.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 15.05.2013.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Kako se bliži kraj današnjoj raspravi, vrlo kratko ću da sumiram ono što su stavovi moje poslaničke grupe DS. Hvala, gospodine ministre, na jasnom odgovoru na moje pitanje da li smo gubili vreme kada je gospođa Ešton poslala poziv Srbiji. Drago mi je što je odgovor da nismo. Mislim da je veoma važno da budemo brzi u reagovanju i da pokažemo da smo jednako spremni, kao i druge države koje su posvećene učešću u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, dakle, da nismo jaki samo na rečima i to pozdravljam.
Naravno, uz puno poštovanje kolega iz DSS, dobro je da imamo različite stavove u parlamentu. U krajnjoj liniji, moja partija je i osnovana na ideji da se suzbije jednoumlje, pa nije ideja da svi razmišljamo isto. Međutim, moje duboko uverenje je da mi moramo da uzmemo veoma aktivno učešće u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, da ne možemo samo govoriti o stotinama miliona ili koliko se gađamo sa ciframa evra pomoći koje ćemo dobijati penjanjem na toj lestvici evropskih integraciji, već da moramo da preuzimamo i svoje obaveze, a nagrada, naravno, uvek stiže kada ste pouzdani partneri. Svedoci smo kako smo prolazili kada smo bili zavađeni sa celim svetom. Mislim da ta politika nije bila preterano uspešna. Možda se neko ne slaže, ali ne bih voleo da moja deca odrastaju kako smo ja i moji vršnjaci odrastali 90-ih godina.
Slažem se, to su kolege iz DSS iznele kao argument, da treba da uzmemo učešće u misijama UN, ali ova operacija u Maliju EU upravo je odobrena od Saveta bezbednosti UN. Prema tome, ne vidim šta je tu sporno.
Drugo, u Misiji u Maliju učestvuju i vojske i država koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Valjda iz solidarnosti sa njima treba da uzmemo učešće.
Radujemo da imamo određeni stepen razumevanja sa predsednicom Odbora za kontrolu službi bezbednosti po pitanju razmišljanja o tim bezbednosnim proverama za narodne poslanike. To je jedna ozbiljna tema. Nju ne možemo da rešavamo danas, ali dao sam neko svoje lično razmišljanje na koji način u budućnosti možemo razmišljati kako da unapredimo kontrolu. To ne može biti ideja jedne stranke. To bi moralo da bude stvar nekog šireg političkog dogovora i da se razume da iza toga onda ne stoji nikakva politička igra, već iskrena namera da u ime građana kontrolišemo rad ovih službi.
Ideja o zajedničkim sednicama Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za kontrolu službu je odlična. Konkretno, VBA i VOA deluju u okviru Ministarstva odbrane i u tom smislu su nadležnosti Odbora za odbranu, gde sam ja član, i vašeg odbora se i te kako prepliću. Treba razmisliti o tome kako da operacionalizujemo ovu saradnju, da li da omogućimo predstavnicima dva odbora da čitaju izveštaje, možda ne sve, ali da na određeni način budu upoznati sa radom ministarstava i organa iz nadležnosti oba skupštinska odbora.
Još jednom bih apelovao na poslanike iz vladajuće koalicije. To pitanje je rešeno kada smo konstituisali odbore posle prošlogodišnjih izbora, ali mislim da bi bilo veoma dobro u budućnosti razmišljati o tome da ipak jedan od dva odbora – za odbranu i za kontrolu službi bezbednosti, da ga vodi opozicija. U nekoj budućnosti će se naše uloge menjati. Mislim da je dobro da uspostavimo to kao nekakvu praksu, možda čak i da u Poslovniku o radu Skupštine uvedemo pravilo da jedan od ta dva odbora vodi predstavnik opozicije. To može samo da pomogne u radu, ali ovo nije kritika za predsednike aktuelnih odbora. Koliko sam upoznat, oni svoj posao rade korektno. Mislim da je ovo nešto što može doneti koristi u budućnosti.
Prema tome, mi ćemo kao DS podržati ovu odluku o upućivanju naše vojske u Mali. Kao i uvek do sada, mi od te politike nikada nismo odstupali. Još jednom ću pomenuti jednu ideju koju sam izložio pre nekoliko meseci, kada smo raspravljali o godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije u ovim operacijama, da posetimo na jednu od naših mirovnih misija, možda baš ovu u Maliju, jer ona jeste jedna od rizičnijih, ako ne i najrizičnija.
Svi mi koji smo služili vojsku koliko nam je značilo kada se neko pojavi u našoj kasarni, posebno, pretpostavljam, kolege koje su služile u nekim udaljenim krajevima gde niko nije išao. Kada se pojavi samo neki oficir vojske, pa ih postroji tamo, pa porazgovara malo sa njima. Mogu samo da zamislim koliko bi ljudima koji rade u tako teškim uslovima kao što je Mali, koliko bi njima, a njih će biti 13, koliko bi im značilo da dođu jedan, dva, tri poslanika da ih obiđu, da se uvere u kakvim uslovima rade. Na taj način, mogli bismo da razbijemo sve zloupotrebe koje se javljaju u javnosti i da direktno informišemo naše građane o tome kako žive ti naši vojnici i koliko su zaista realne te opasnosti i da li je potrebno još nešto da pomognemo da bi oni svoj posao obavljali efikasnije.
Na taj način mislim da šaljemo jednu snažnu poruku da smo posvećeni ideji aktivnog uključivanja Srbije u sve aktivnosti EU, posebno na planu bezbednosti odbrambene politike. Dakle, da ne koristimo to, kako se ovde sugerisalo, možda radi dobijanja ovog ili onog ili datuma, već da je to rezultat jedne ozbiljne i dugoročne posvećenosti.
Takođe mislim da bi trebalo veću pažnju da obratimo kada se raspravlja o budžetu, pa da ne prolazimo kroz njega onako na brzinu, već da se detaljno upoznamo sa potrebama Ministarstva odbrane kada se radi o mirovnim misijama, da se poslanici dobro upoznaju o tome. Znam, pošto sam u ovim odborima već više od šest godina, kako se radi kod tih rasprava. Veoma malo se pažnje se posveti. Garantujem da 90% poslanika ni ne pročita ove izveštaje, a onda bi trebalo kredibilno da odlučujemo o upućivanju ljudi na neka osetljiva žarišta. Mislim da treba mnogo veću pažnju da posvetimo i da, kada dobro pročitamo ove izveštaje, onda argumentovano tražimo da se možda i uvećaju budžetska sredstva, da se obezbedi bolja oprema za naše vojnike, ali bi tome trebalo da prethodi jedna poseta, pa da vidimo kako to izgleda na terenu. To je sve međusobno povezano, tako da mislim da je potreban jedan veći stepen ozbiljnosti sa naše strane.
Na kraju, pozivam Skupštinu, ako je ikako moguće, da postigne u ovom pitanju konsenzus, to bi mi bilo jako drago. Posebno mi je drago što sam danas prisustvovao jednoj veoma korektnoj i pristojnoj raspravi, gde nije bilo mnogo teških reči, malo argumentovane rasprave. Malo smo se kritikovali, ali mislim da smo pokazali da možemo, bez obzira što pripadamo različitim strankama i što se ne slažemo po mnogim pitanjima, ljudski da razgovaramo. Mislim da građani ovaj put neće imati tako negativno mišljenje o parlamentu, kao što obično imaju, s pravom. Hvala.

Treće vanredno zasedanje, 11.02.2013.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi gospodine ministre, gospodo generali, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim vrlo kratko da se osvrnem na nešto što su kolege iz DSS govorile ovde i što nije istina. Oni su rekli da se tek danas u mandatu ove vlade municija koju proizvodi naša namenska industrija proizvodi po dva standarda – NATO i ruskom standardu. To nije tačno zbog proste činjenice da je u prethodne tri godine ostvaren izvoz naše namenske industrije u vrednosti od oko 250 miliona dolara. Najveći deo toga je izvožen pre svega u SAD, koje su ga onda poklonile za potrebe Avganistana i Iraka. Prema tome, u Srbiji se odavno koriste oba ova standarda, i ruski i taj NATO standard.
Kada govorimo o osporavanju procesa profesionalizacije, što smo takođe čuli iz redova poslanika DSS-a, gde su navodili primer Austrije, koja na referendumu nije prihvatila da se profesionalizuju oružane snage ove zemlje, moram da kažem da su, koliko ja znam, Austrija i Grčka jedine zemlje članice EU u kojima ne postoji profesionalna vojska, a najbolje bi bilo da pitate momke i devojke koji se danas u ogromnom broju prijavljuju za dobrovoljno služenje vojske, upravo zbog toga da bi sutra postali profesionalni vojnici. Da li je to dobro za njih ili nije? Lično mislim da je to jedna od najvažnijih odluka koje su donete u procesu reforme našeg sistema odbrane i da ćemo tek u budućnosti videti koliko će nam koristiti profesionalne snage.
Slažem se sa vašim stavom da ne ohrabruje trend smanjenja vojnog budžeta. Međutim, to nije problem samo ove vlade, to je problem u većini evropskih zemalja. Čelnici evropskih država debatuju u ovoj problematici i ona će biti tema sigurno i u Srbiji u budućnosti. Postavlja se pitanje odakle pronaći ta sredstva, ali mislim da novi bezbednosni izazovi, rizici i pretnje nameću potrebu da u budućnosti debelo razmislimo o ovom pitanju, zato što se upravo vojni budžet maltene prvi nalazi na udaru i mislim da to nije dobro.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o VBA i VOA, mi ćemo ovu odluku podržati kao DS. Pošto se u javnosti dosta govori o mogućnostima navodnih zloupotreba i ograničavanju ljudskih prava, naravno da to treba sprečiti, ali sa druge strane, treba i službama bezbednosti, bez zalaženja u preteranu demagogiju, jer to ume da bude preterano, treba im omogućiti da rade svoj posao. Mislim da je to veoma važno i treba pronaći odgovarajući balans, a mi kao Narodna skupština imamo posebnu ulogu kao važan sistem u okviru civilne i demokratske kontrole čitavog sektora bezbednosti.
Govoreći o multinacionalnim operacijama, učešću naše vojske i policije u istima, DS podržava ove odluke. Broj naših vojnika i policajaca, po mom dubokom uverenju, jeste mera hrabrosti ovog društva, ali i iskrenosti da branimo vrednosti za koje se zalažemo i tu pre svega mislim na vrednosti koje se oslikavaju u našoj ambiciji da uđemo u EU.
Nije uvek popularno upućivati vojnike u mirovne misije. Dosta se ovde govorilo o tome da to može da bude popularno. Ne mislim tako. To može da pitate verovatno zvaničnike država kojima se na nesreću s vremena na vreme vraćaju kovčezi sa vojnicima. Dakle, to je uvek teška odluka. Zato želim ovde da odam priznanje našim vojnicima za hrabrost, zbog toga što, a tačno je da oni dobijaju i naknade za to što odlaze u udaljena područja, ali oni pre svega promovišu našu zemlju. Pod srpskim barjakom bore se za održavanje mira u nekim udaljenim područjima, kada nekada to izgleda čak i besmisleno, ali na najbolji način brane interese ove zemlje i svetlu tradiciju koju naša vojska ima. Mnogo se puta govorilo ovde o učešću i jugoslovenskih i srpskih vojnika u prošlosti. Mislim da je neophodno tu tradiciju i nastaviti.
Naši vojnici i policajci koji se nalaze u ovim multinacionalnim operacijama apsolutno podižu ugled naše zemlje i naše prisustvo ovim misijama svakako donosi veliku korist i za državu Srbiju i za naše građane. Teško je povući nekakvu direktnu vezu između učešća u ovim operacijama i ekonomske koristi, ali postoje veoma jasni pokazatelji. Ministar Šutanovac je govorio o tome koliko su recimo države iz našeg regiona profitirale zbog toga što učestvuju u ovim mirovnim misijama. Mogu se povući paralele između njihovog angažmana u ovim operacijama i značajne ekonomske koristi, povećanog intenziteta direktnih stranih investicija i mislim da to jeste nešto što njima donosi korist, posebno kada se govori o učešću u nekim operacijama značajnijeg obima, kao što je Avganistan. Mogu da se složim sa time što je moj kolega rekao, da je šteta što je jedna od prethodnih vlada, gde je premijer bio Vojislav Koštunica, prvo donela odluku da se u tu operaciju ide, a potom je povukla. Mislim da bismo mnogo više dobili kao država.
Nekada je voditi se demagogijom mnogo korisnije nego povlačiti teške poteze i preduzimati nepopularne mere. Zato je važno da u ovoj oblasti mi održimo jedan kontinuitet državne politike. Ovo nije tema na koju mogu da se ubiru poeni dnevno-političke prirode. Ovo je jedno strateško pitanje. Mislim da je obaveza i nas kao opozicije, koji smo vodili Ministarstvo odbrane u prethodna dva mandata, da prepoznamo tu dugoročnu potrebu, da održimo kontinuitet i da ove odluke podržimo.
Nadam se da ćemo u nekoj od sledećih vlada biti ipak i lideri u ovom regionu, kada se govori o obimu angažmana u multinacionalnim operacijama, ne kao što i danas, i kao što smo u prošlosti uglavnom sledili druge. Međutim, i to što danas ipak uvećavamo naše prisustvo jeste dobro za početak, jedan pozitivan pomak. Ministar Vučić je pomenuo da smo dobili poziv za Siriju i za Mali. Lično mislim da je to veliko priznanje za naše oružane snage. To za nas predstavlja jedan signal da je Srbija prepoznata kao pouzdan partner u međunarodnoj zajednici. To veoma ohrabruje, kao i činjenica da, vi ste pomenuli da nas sve strane prepoznaju kao pouzdane partnere, to je posebno ohrabrujuće.
Govorilo se ovde o novčanim sredstvima. Naravno da svaki utrošeni dinar naših poreskih obveznika treba pažljivo da se analizira na šta se troši, u vreme ekonomske krize, u vreme besparice. Ipak, mislim da su novčana sredstva koja se izdvajaju za ove operacije zaista simbolična u odnosu na koristi koje mi možemo da imamo kao društvo.
Govorio sam o ekonomskim koristima i mislim da bi trebalo češće da govorimo o iskustvima, pre svega susednih država koje učestvuju u ovim multinacionalnim operacijama, koliko su one profitirale upravo zbog činjenice, i o tome sam govorio, da su preuzele odgovornost i teret, veliki teret za održavanje međunarodnog mira. Zašto možemo da očekujemo ekonomske koristi? Pre svega, mislim zbog toga što Srbija ovim angažmanom uliva poverenje svojim partnerima kao izvoznik bezbednosti, a ne kao neko ko je viđen kao država koja stvara probleme. Ne slažem se sa time da smo mi stvarali probleme, ali prosto, realnost je da u mnogim državama to vide na taj način.
Kada se govori o neutralnosti, Srbija ima dokumenta koja su definisala vojnu neutralnost, ali moram da podsetim one koji se na jedan demagoški način odnose prema ovoj temi, da upravo države koje su neutralne, poput recimo pomenute Austrije ili Švedske, imaju veći angažman u misijama NATO-a, na primer, nego neke države članice NATO-a, zato što je pitanje učešća u ovim operacijama jedno vrednosno pitanje, kao što je i pitanje učešća u misijama Evropske unije, apsolutno vrednosno pitanje. Za razliku od kolega iz DSS-a, uz dužno poštovanje, koji misle da Srbija ne treba da učestvuje u operacijama EU, mi u DS smatramo da je to neophodno.
Mi smo kandidati za članstvo u EU, a EU će sigurno našim građanima doneti bolju perspektivu, samim tim, za nas proizilaze i određene obaveze, kao što je učešće u zajedničkoj bezbednosti i odbrambenoj politici EU.
Ako vidite da na obalama Afrike, recimo, šta je suština te misije u Somaliji – da se otimaju brodovi koji plove pod evropskom zastavom, da se otimaju građani članice EU i uopšte Evropljani, da se za njihove glave traži otkup. Zar nije vrednosno pitanje da i mi kao Evropljani svojoj, ako želite, braći Evropljanima da pomognemo i barem na simboličnom nivou, sa jednim manjim brojem pripadnika Vojske Srbije, pomognemo u rešavanju tih problema i pokažemo da smo solidarni?
Naravno, treba pomenuti da u ovim misijama pre svega odlaze profesionalci, da to čine na bazi dobrovoljnosti. U tom smislu, treba odati ovim ljudima priznanje. Proces profesionalizacije Vojske Srbije, ponoviću još jednom, jeste jedan od najvažnijih poteza u reformi sistema odbrane u godinama koje se nalaze iza nas. Profesionalizacija Vojske Srbije jeste, osnovna pretpostavka za povećano učešće u ovim operacijama i upravo polazna pretpostavka za donošenje i ovakvih odluka.
Podsetiću vas na 2008. godinu kada je DS vodila Ministarstvo odbrane, preuzela je jednu situaciju, da smo imali samo 16 vojnika u mirovnim misijama. Danas ih imamo, jednom odlučnom politikom DS, jasnom posvećenošću ovoj ideji čak 110, a očekujemo sada i u mandatu ove Vlade, i tu govorim o tom kontinuitetu za koji smatram da je veoma dobar, imaćemo blizu 300, mislim 289 vojnika i to pozdravljamo.
Lično sam zagovornik značajnijeg učešća naše vojske i policije u ovim operacijama. Smatram da je to veoma dobro za našu državu. Smatram da je važno da uvećavamo svoje prisustvo, ali smatram da moramo i možemo i više da uradimo na ovom planu. S obzirom da se bezbednosno okruženje menja, sasvim je sigurno da ćemo u budućnosti možda morati da prilagođavamo i naša strateška dokumenta, strategiju nacionalne bezbednosti, strategiju odbrane, ovim izmenjenim okolnostima, novim potrebama. Možda to nije vreme za danas i za ovu raspravu, ali je to nešto o čemu moramo da razmišljamo, i ove odluke su jedan dobar korak u tom pravcu.
Ne slažem se sa komentarima nekih kolega ovde, da je ovo pitanje za koje, naravno, uvek glasaju. To nije tačno. Kao DS smo se suočavali sa situacijom, u prethodnih nekoliko godina, da je opozicija prilično sa nerazumnim argumentima, uvek glasala protiv upućivanja vojske i policije u mirovne misije, jedva se obezbeđivala nadpolovična većina. Činjenica je da danas imamo jednu drugačiju situaciju i da će ipak ogromna većina poslanika podržati ove odluke, i ovo govori o tome da smo svi zajedno ipak napredovali, što lično smatram jednim od uspeha i DS kojoj pripadam.
U tom smislu ćemo glasati za ove odluke i zaista pozivam, i u svoje lično ime, ostale poslanike da to učine, da to ne rade samo kada su u vlasti, već da budu principijelni i da to rade uvek, zato što je to od interesa za našu državu, a ne od interesa za pojedinu partiju. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39