DEJAN ČAPO

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođen 5. februara 1978. godine u Zrenjaninu.

Osnovnu i srednju školu završio je u Zrenjaninu. Na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu, 2003. godine, stekao je zvanje profesora tehničkog crtanja i tehničkog obrazovanja. Na istom fakultetu, 2004. godine, diplomirao je i postao diplomirani inženjer proizvodnog menadžmenta. Trenutno se nalazi na postdiplomskim studijama.

Završio je i više oblika neformalnog obrazovanja, od kojih je najznačajniji Godišnji seminar Beogradskog fonda za političku izuzetnost tokom 2006. godine, u okviru koga je poslednji deo održan u Strazburu, u Savetu Evrope i Evropskom parlamentu.

Dejan je član LSV od svoje dvadesete godine, tokom političke karijere prošao je uobičajen put od člana i predsednika Mesnog odbora, člana Gradskog odbora i Izvršnog odbora, potpredsednika LSVO, pa do predsednika IO GrO LSV Zrenjanin i člana Glavnog odbora LSV.

Predsednik Gradske organizacije LSV Zrenjanin bio je u periodu od 2008. do 2013. godine. U periodu od 2000. do 2004. godine bio je član Saveta MZ "Zeleno Polje". Tri puta je biran za odbornika u Skupštini Grada Zrenjanina, a trenutno je predsednik odborničke grupe LSV u tom parlamentu.

U periodu od 2008. do 2012. godine bio je i direktor Javnog stambenog preduzeća „Zrenjanin" u Zrenjaninu.

Poslanik u Skupštini AP Vojvodine bio je od 2004. do 2008. godine. Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 16. marta 2014. godine izabran je za narodnog poslanika LSV u Skupštini Srbije.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo vanredno zasedanje, 18.01.2016.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre i saradnici iz ministarstva, poslanička grupa LSV je predala amandmane na zakone o kojima danas govorimo i u zavisnosti od toga da li se naše sugestije, koje smo kroz naše amandmane dali, uvaže, mi ćemo doneti odluku da li ćemo predložene zakone podržati ili ne.
Ovom prilikom najpre želim da pozdravim spremnost tima koji je pisao ove zakone, pre svega da prihvati sugestije nevladinog sektora i nezavisnih institucija, a pre svega kada se radi o Zakonu o javnim skupovima.
Za nas iz Lige socijaldemokrata Vojvodine svakako je najznačajniji Zakon o policiji. Nažalost, ni u ovom Predlogu zakona nije predviđeno formiranje vojvođanske policije. Mi godinama insistiramo na tome i dokle god se naše ideje ne budu prihvatile nećemo odustati, kao što ne odustajemo ni od inicijative za raskid energetskog sporazuma zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima i tajkunima i lustracije. Sve su ovo naše inicijative koje će na kraju biti prihvaćene kada se prizna koliko su neke od odluka koje su donete u prošlosti bile loše.
Jedan od primera je da smo još kod usvajanja Ustava 2006. godine mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine govorili da je on neodrživ i loš, a danas se sve glasnije čuju pozivi za promenu najvišeg pravnog akta Srbije i to od onih koji su bili najveći zagovornici njegovog donošenja.
Vratio bih se na predloženi Zakon o policiji. Od zakonskog predloga iz januara 2003. godine, u kome je bila predviđena vojvođanska policija, pa do danas, ovo pitanje se uporno izbegava. Po zakonu iz 2003. godine, koji je ušao u proceduru, nikada se nije glasalo, a ovaj zakon nije došao na dnevni red, nažalost, zbog tragičnih događaja iz marta 2003. godine. Nijedno kasnije rešenje nije uzelo u obzir potrebu da se na teritoriji AP Vojvodine formira posebna organizaciona struktura policije.
Mislim da treba odmah da objasnim i da budem vrlo jasan, mi u Vojvodini ne želimo paralelne policijske snage, već samo posebnu organizacionu strukturu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na teritoriji AP Vojvodine. Pored organizacionih razloga i razloga vezanih za specifičnosti Vojvodine, o čemu će kasnije takođe govoriti, posebno mislim na višenacionalnu strukturu stanovništva i višejezičnost, koja je svakako veoma zastupljena u Vojvodini.
Na prvom mestu veoma je važno priznati da ima i nekoliko političkih razloga, jer ovo svakako jeste i političko pitanje i zato danas u Domu Narodne skupštine o tome i diskutujemo. Naime, Pokrajinski sekretarijat unutrašnjih poslova AP Vojvodine ukinut je posle od Miloševićevog režima organizovanog puča u Vojvodini 1988. godine. Narodna skupština Republike Srbije će jednog dana, siguran sam, morati da se jasno deklariše o tim događajima. Da li se od toga treba ograditi i napraviti diskontinuitet ili ne? Da li će se to desiti u ovom sazivu? Ja iskreno sumnjam, ali jedino znam da će morati i mi ćemo tada jasno biti za osudu tih događaja. Ne može se i ne sme se voditi politika tako što će se o tim događajima ćutati. Zašto sam ovo spomenuo? Pa, ako je ukidanje vojvođanske policije posledica puča, onda se ta i takva policija mora i vratiti.
Nekoliko rečenica o periodu kada je postojala vojvođanska policija i šta je ona značila za građanke i građane Vojvodine. Ustav Vojvodine iz 1974. godine, pored ekonomske, omogućio je Vojvođanima i Vojvođankama deceniju i po lične sigurnosti, jer je tada postojala i vojvođanska policija koja je bila jedna od najefikasnijih u tadašnjoj federaciji. Dok je Vojvodina imala svoju policiju, javna bezbednost je bila na visokom nivou. U Pokrajini je godišnje bilo u proseku oko 22.000 krivičnih dela, od kojih je svako ubistvo razjašnjeno i procesuirano. Preko 90% razbojništava i razbojničkih krađa bilo je razjašnjeno i procesuirano. Policajac je bio vidljiv i dostupan građanima u svakoj mesnoj zajednici. Vojvođanska policija je imala tada najsavremeniju i najmoderniju tehniku i opremu, čak i svoje helikoptere. Policajci su bili od 50 do 70% više plaćeni nego u drugim delovima države.
U decentralizovanom sistemu tadašnje javne bezbednosti postojali su Pokrajinski SUP, koji je bio odgovoran za stanje bezbednosti u čitavoj Pokrajini, 13 međuopštinskih SUP-ova i Gradski sekretarijat u Novom Sadu. U svakoj opštini je bilo odeljenje unutrašnjih poslova u okviru koga je bila stanica policije i u svakoj većoj ili manjih mesnih zajednica bio je sektor policije.
Naš predlog, predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine danas je da se formira policijski sekretarijat za Vojvodinu kao nova organizaciona jedinica u sastavu direkcije policije, koja će biti obrazovana za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih stanica na području AP Vojvodine. Mi predlažemo da sedište policijskog sekretarijata za Vojvodinu bude u Novom Sadu, a da radom policijskog sekretarijata za Vojvodinu rukovodi sekretar, koga na predlog Pokrajinske vlade imenuje ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije. Obrazovanjem policijskog sekretarijata za Vojvodinu ne narušava se osnovni koncept Predloga zakona, jer bi takav sekretarijat bio u sastavu jedinstvene direkcije policije. Vojvodina mora imati svoju policiju i da se zna ko je odgovoran za nasilje koje se dešava. Kriminalitet se može smanjiti, naravno da postoji načina. Policija nije jedina koja na to može uticati, ali je svakako ključna.
U odnosu na druge delove Srbije Vojvodina je specifična zbog nacionalne šarolikosti, ali i zbog višejezičnosti. Posebna specifičnost jeste i potreba da policajci zaposleni na teritoriji AP Vojvodine obavezno poznaju jezik društvene sredine da bi se nesmetano sporazumevali sa građanima. Na to u prethodnom periodu nije obraćana dovoljna pažnja. Vojvodina je višenacionalna, višejezička i višekonfesionalna sredina i mi Vojvođani bolje razumemo odnose i bolje prepoznajemo probleme kod nas, nego što bi to neko uradio iz Beograda ili iz centralne Srbije.
Ja sam siguran da dobri ljudi u Beogradu i u centralnoj Srbiji žele dobro Vojvodini, ali ne razumeju problem zato što ga ne žive i prosto ne vide šta se događa u jednoj posebnoj sredini kakva jeste Vojvodina. Postoji čak i poseban priručnik OEBS-a za rad policije u multietničkim društvima, što je dokaz da postoji specifičnost i potreba AP Vojvodine za posebnim policijskim sekretarijatom.
Kada je reč o Zakonu o javnom okupljanju, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine podržavamo ideju da je dozvoljeno svako okupljanje koje ne ugrožava pravo ostalih građana. Ono jeste dobro polazište i zasniva se na iskustvima mnogih zakona evropskih zemalja koji se odnose na ovu tematiku, ali ovo ugrožavanje prava drugih može da bude tumačeno na više načina. Na primer, u Novom Sadu su u nekoliko navrata bili organizovani skupovi neonacista i klerofašista. Ja namerno neću da kažem nazive njihovih organizacija, jer oni ne zaslužuju nikakvu pažnju niti reklamu. Podsetiću vas samo na nekoliko najslikovitijih primera.
Najpre, kada su najavili svoje okupljanje u Novom Sadu oktobra 2007. godine, na koje smo odgovorili organizovanjem antifašističkog skupa, učesnike antifašističkog skupa su pripadnici tih ekstremističkih organizacija napali i za to su bili procesuirani. Nažalost, moram da naglasim, neposredno pred kraj prošle godine oni su i oslobođeni optužbi. Nekako, isto u to vreme kada su oni oslobođeni optužbi, pripadnici tih organizacija najavili su okupljanje ispred prostorija Lige socijaldemokrata Vojvodine u Novom Sadu, koje je prvobitna policija zabranila, ali su oni skup održali nešto kasnije na drugoj lokaciji i na tom mestu zapalili zastavu Lige socijaldemokrata Vojvodine. Time su jasno poslali poruku mržnje i netrpeljivosti. Ako ovo nije bio dovoljan pokazatelj opasnosti, ne znam šta treba da urade da bi nadležne institucije reagovale adekvatno i na vreme. Neke od ovih organizacija je zabranio i Ustavni sud, što moram da podvučem, a one se ipak nesmetano okupljaju.
Dakle, suština je da nije samo važno da li neko protestvuje mirno ili ne, nego je važno i kakve poruke neko šalje, koje simbole nosi i da li je dotična organizacija ekstremistička i zabranjena ili nije.
Godine 2005. bio sam poslanik u Skupštini AP Vojvodine i sećam se kada je Skupština AP Vojvodine zatražila i razmatrala Izveštaj MUP-a Republike Srbije o postojanju neonacističkih i klerofašističkih organizacija na teritoriji AP Vojvodine. Još tada 2005. godine se pokazalo da MUP ima jasna saznanja o njihovom protivustavnom i protivzakonitom delovanju, a kasnije je to Ustavni sud i potvrdio. Evo, ni danas ne svedočimo jasnom i nedvosmislenom suprotstavljanju države ovim i ovakvim grupacijama i organizacijama. Jasno je meni i nama u Ligi socijaldemokrata Vojvodine da to ne zavisi samo od policije i ovog zakona, ali ipak je važno to reći ovde i na ovom mestu kada se razgovara o Zakonu o javnom okupljanju.
Još jednom želimo da pošaljemo jasnu poruku da se Srbija mora efikasnije obračunavati sa ovakvim pojavama. Obračun sa neonacistima i klerofašistima nije samo posao policije, tužilaštva i sudova, već celog našeg društva. Zato sam to i spominjao. Mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine nikada nećemo odustati od ove borbe, duboko verujući u to da treba i mora da se u najskorijoj budućnosti promeni organizaciona struktura Ministarstva unutrašnjih poslova i formira policijski sekretarijat za Vojvodinu.
Još jednom naglašavam da će glasanje poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine zavisiti od usvajanja amandmana, pre svega onog o vojvođanskoj policiji. Mi ćemo se, ubeđen sam u to, za vojvođansku policiju izboriti kad-tad, sve iako to ne bude usvajanjem ovog zakona. Zahvaljujem.

Sedmo vanredno zasedanje, 20.02.2015.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre i kolege, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa LSV je podnela 11 amandmana, devet je prihvaćeno. Ja se zahvaljujem ministru i Vladi.
Ovo je prvi od amandmana koji je prihvaćen, a odnosi se na član 4. koji definiše kategorije oružja i u tački 2. kada je u pitanju kategorija B, mi smo definisali to na sledeći način – kategorija B je svako vatreno oružje (kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, dvometno, sa olučenim i glatkim cevima) osim onog iz kategorija A i C i konvertibilno oružje.
Mislim da smo ovom definicijom uradili tako da ova norma bude preciznija nego što je bila u prvom tekstu zakona. Mislim da će na ovaj način biti jasnija za primenu. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje, 20.02.2015.

Hvala, Uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri, koleginice i kolege poslanici, pa samo da razjasnim malopređašnju misteriju. Amandman je podnela LSV i odnosi se na stav 5. član 17, gde mi tražimo da se organičeni rok važenja od pet godina zameni rečima „deset godina“.
Mislimo da je ovo optimalno rešenje iz više razloga, jedan smo čuli to su tehnološke mogućnosti izdavanja oružanih listova. Drugi argument da bi uspeli nekako da sprečimo i da se rasteretimo administrativnih poslova i organizacione jedinice ministarstva, tj. policijske uprave kao i građane, a naravno i da smanjimo troškove građanima koji imaju oružje za izdavanje oružanog lista, a i na ovaj način ćemo izjednačiti period izdavanja oružanog lista, kao dokumente sa izdavanjem drugih ličnih dokumenata kao što su lična karta, vozačka dozvola i druge putne isprave. Hvala još jednom što ste prihvatili ovaj amandman LSV.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39