SLAVICA ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1951. godine u Rači.

Osnovnu školu „Radoje Domanović“ i „Prvu kragujevačku gimnaziju“ završila je u Kragujevcu, a Medicinski fakultet, magistarske, doktorske studije i specijalizaciju neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

U tri mandata, bila je poslanica u Skupštini Republike Srbije, a od 2000. do 2006. godine, poslanica u Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U Prelaznoj vladi Skupštine Republike Srbije bila je ministarka za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije.
Bila je najmlađa žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji. Osnivačica dnevne Psihijatrijske bolnice, potpredsednica Psihijatrijske sekcije Srbije u dva mandata.

Redovna profesorka i šefica Katedre za psihijatriju, kao i prodekanka za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Obavljala je funkciju prorektorke na Univerzitetu u Kragujevcu i direktorke Kliničko bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine.

Autorka je sedam knjiga, dva udžbenika za studente redovne nastave i jedan je od autora tri udžbenika za studente posle diplomske nastave. Autorka je i koautorka preko 200 naučnih i stručnih radova.
Članica je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine, u više navrata članica Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS, predsednica Okružnog odbora SPS Šumadije od 2000. do 2007. godine i potpredsednica Glavnog odbora SPS 1996. godine i izabrana na istu funkciju na VII kongresu Socijalističke partije Srbije 2006. godine.
Bila je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije od 2008-2012. godine

Ministarka zdravlja je bila od jula 2012. do aprila 2014. godine. Narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije bila je od aprila 2014. godine. Opet je izabrana na mesto narodne poslanice i nakon izbora 2016. godine. Na tom mestu ostala ja do izbora nove Vlade 11. avgusta kada postaje ministarka bez portfelja.

Mandat narodne poslanice prestao joj je 04. 10. 2016. godine.

Živi u Kragujevcu.
Udata, ima sina.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Zahvaljujem, uvaženi poslaniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi zaista čast da i tema demografije i populacione politike bude u sklopu pitanja koja su upućena Vladi, zbog toga što je 2016. godine, kada je sadašnji predsednik, tada premijer, Aleksandar Vučić, vama predložio da jedan od resora u Vladi bude Kabinet za populacionu politiku i demografiju. Vi ste zapravo taj predlog podržali. To je prvi put da se Vlada aktivno bavi sopstvenim resorom ovim pitanjima.

Stručnjaci su sredinom prošlog veka ocenili da je demografsko-populaciona politika izuzetno veliki problem Srbije. Upozoravali su i čak jedan dosta pristojan sastav stručnjaka napravio je izvanrednu Strategiju za podsticanje rađanja 2008. godine. Kada sam došla na čelo kabineta, u ime koga sada i govorim, našla sam taj dobar papir u fioci duboko prekriven drugim papirima.

Dakle, stručnjaci od sredine prošlog veka do 2008. godine, odnosno do 2016. godine upozoravaju, a politički sluh, smelost da se i ovim problemom bavimo zapravo potiče od inicijatora koji je sada i predsednik Nacionalnog saveta za populacionu politiku, predsednik Vučić.

Moram reći da je Vlada više nego posvećena ovim pitanjima. I, kao što znate, međuresorni rad Vlade jedino i može dati nekakve rezultate. Rezultate ne možemo, naravno, očekivati preko noći, jer su nas demografi naučili da je jedinica za merenje dobrih postupaka i odluka i ponašanja u ovoj sferi najmanje 10 do 15 godina. Zbog toga ovo nije par ekselans političko pitanje. Ovo je pitanje budućnosti Srbije i ja zapravo vodim resor koji se ne bavi političkim pitanjima, jer brzih odgovora pozitivnih neće biti.

Šta je cilj Strategije za podsticanje rađanja koju smo mi doneli, a koju je, naravno, Vlada Republike Srbije, na čelu sa gospođom Brnabić i svim ministrima razmatrala i usvojila? Pre svega, da se pronatalitetna politika zaista vodi, ali da u probleme rešavanja ove politike uključimo i pitanje migracija.

Tek kad je neko danas pitao zašto odlaze lekari odavde, moramo se složiti da su migracije civilizacijska realnost i da ljudi iz Nemačke odlaze u Ameriku, u Kanadu, iako je standard jako dobar. Dakle, sloboda kretanja ljudi, pa i obrazovanih ljudi, je jedna realnost, koja nikako ne može da se fokusira i veže samo za Srbiju.

Nikada ova Vlada neće činiti zabranu onima, niti može, niti ima takvu tendenciju, koji planiraju da odu. Mi ćemo raditi na jačanju veza sa mladim obrazovanim ljudima koji odlaze iz Srbije, jer nijedna vlada do sada se nije bavila ovim pitanjima.

Ono što mislim da je konkretan odgovor na vaše pitanje, proističe iz činjenice da pored toga što su vrlo značajna dokumenta na nacionalnom nivou doneta i što su opredeljena finansijska sredstva, nema zapravo dobre populacione politike i dobrih koraka ako jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi ne donesu svoje planove vezane za demografiju i populacionu politiku. I zbog toga smo se opredelili da ukupnu sumu od 500 miliona zapravo u formi subvencija dostavimo jedinicama lokalne samouprave koje imaju svoje programe i koje su aplikovale nakon javnog oglašavanja.

Dakle, 119 opština je razmatralo temu demografije u svojoj sredini i mislim da je to najveći kvalitet, jer je ova Vlada uspela da podigne vidljivost teme do jedinica lokalne samouprave do Saveta za demografsku politiku i zdravstvenih saveta, ako nemaju savete za demografiju na nivou jedinica lokalne samouprave i pripremali su se i vrlo ozbiljno priložili svoje projekte. Dakle, 61 opština i grad su dobili nepovratna sredstva u vrednosti od 500 miliona. Zahvaljujem na pitanju.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem na ovom pitanju, jer je prilika da još jedanput konstatujemo da davanja za stimulisanje populacione politike nikada u ovoj državi nisu bila veća nego sada.

Upravo ste vi izglasali Zakon o finansijskoj podršci porodici i neću pominjati, jer vi znate dobro koje su to cifre, ali činjenica da do desete godine za svako drugo i treće rođeno, odnosno četvrto rođeno dete su povećani iznosi kada je u pitanju treće i četvrto rođeno dete, 12 i 18 hiljada, daje ustvari jednu sigurnost i mogućnost da se standard deteta do desete godine bude obezbeđen u skladu sa svim standardima dobrih praksi zemalja koje to čine u okruženju, s tim da smo u odnosu na finansijski potencijal mi zaista napravili jedan prioritet koji jeste vredan i pozdravljanja, ali nikada dovoljno sredstava za stimulisanje ovog segmenta života porodica i naših građana i majki, odnosno standarda dece.

No, ono što jeste istina, to je da je u implementaciji samog zakona bilo i nekakvih nejasnoća i ja moram reći da je zakon stupio na snagu 1. jula. Prema tome, sva rešenja koja su data trudnicama, porodiljama pre toga, apsolutno se moraju poštovati. Zakon je upravo napravio izmenu ovog segmenta o kome ste vi govorili. A, ovo što je Vlada uradila upravo zbog nekakvih nejasnoća i tendencija da ovo bude zakon koji će se, verovatno, najčešće menjati i dopunjavati, formirana je komisija sa predstavnicima određenih i ministarstava i sekretarijata, i statistike i za dečiju zaštitu, koja na dnevnom nivou prati primenu zakona.

Dakle, sva finansijska davanja upravo idu majci, trudnici, porodilji od 1. jula. Sve što je ranije iz administrativnih i drugih razloga kasnilo, ispravlja se. Sve što finansijski nije dobijeno mesec za mesec ili je kasnilo dva do tri meseca biće do kraja godine i čim finansije to omoguće isplaćeno svakoj ženi, a da li će biti nekih izmena i podzakonskih akata koji će konkretno dati odgovore na konkretna pitanja koja ste i vi danas postavili i koja postavljaju i dobronamerni, ali, nažalost, često i oni koji imaju zlu nameru i prosto neće da vide koliko je segment populacione politike tek počeo da živi i koliko se odvaja od socijalne politike.

Znate, socijalno davanje je sa tendencijom da se popravi materijalni status porodice i deteta. Populaciona politika ne vidi razlike u socijalnom statusu ni majke, ni deteta, ni porodice. Ona zapravo na isti način stimulativno deluje na sve. Ove mere koje smo doneli, prosto, važe apsolutno za sve.

Ono što ćete, verovatno, vi raditi, to je da ćete na predlog Vlade Republike Srbije već krajem ove kalendarske godine ili početkom sledeće imati prilike da raspravljate o dopunama i izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici, ali te dopune i izmene ne mogu biti proizvod proizvoljnih želja. Moraju biti zasnovane na jednoj dobroj ravnoteži izmešu tendencije Vlade da natalitetna politika, pronatalitetna politika bude zaista prioritet države, ali i finansijskih mogućnosti kojima raspolažemo.

U tom smislu, da li je bilo nekih mera koje su ranije bile bolje? Možda ih je i bilo, ali nikada nije bilo većeg obuhvata građanki koje su obuhvaćene finansijskom podrškom, naravno da je tako.

Često se navode primeri da neka žena možda može dobiti dve i po hiljade dinara samo svakog meseca kada ode na trudničko bolovanje. Ta žena bi po ranijem zakonu dobijala na primer tri hiljade dinara, ali ona čim rodi dete, ona dobija ne 39 hiljada, nego 100 hiljada jednokratnu pomoć ako se radi o prvom detetu.

Dakle, kada govorimo o ukupnoj količini novca koja se usmerava na svaku trudnicu, na svaku majku, na svako dete, to su zaista veće sume novca. U tom smislu, razumem i vašu sugestiju i vaše pitanje, ali bih zamolila da možda u lokalnim sredinama dajemo objašnjenja koja treba da razdvoje socijalnu politiku od populacione, koja treba da razdvoje prava iz radnog odnosa od pronatalitetnih stimulacija koje Zakonom o finansijskoj podršci dominantno je bila tendencija nas i vas ovde kada ste donosili taj zakon i da u perspektivi budemo svesni da ćemo morati u skladu sa popravljanjem materijalnog statusa države relativno često da menjamo ovaj zakon.

Demografski indikatori se jako sporo menjaju i mi ćemo morati sve više i više da odvajamo stimulativnih sredstava i podsticaja, ne samo finansijskih, nego i drugih u pogledu usklađivanja rada i roditeljstva, u pogledu snižavanja psihološke cene roditeljstva, podizanja znanja o reproduktivnom zdravlju koje je na prilično niskom nivou i da uključujemo jedinice lokalne samouprave u sva ova pitanja. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Pitali ste za poreske olakšice, da, planirano je. U ovoj fazi Privredna komora Republike Srbije, Ministarstvo, odnosno Kabinet na čijem sam čelu i čitava Vlada, vrlo su zainteresovani da stimulišu privredne i sve druge subjekte koji će ispoljiti socijalno-odgovorno ponašanje prema zaposlenim roditeljima.

Politika Vlade je da je svako rođeno dete dragoceno, da svako rođeno dete u Srbiji treba da bude uključeno u zdravstveni, obrazovni sistem i da investicije moraju ići ka tom da bude što manje dece u uličnim situacijama i što više one dece koja su naravno rođena kao željena deca svojih roditelja.

Samohrana majka nam je podjednako značajna kao i ona koja je u braku. Ne pravimo razliku između žena koja se opredelila da sa svojim partnerom živi u vanbračnoj ili bračnoj zajednici i vrlo poštujući tradiciju, mišljenja smo da stimulacija i populacione mere se moraju odnositi na svakog roditelja koji želi da se ostvari kao roditelj, na svako dete koje se rodilo, koje treba da raste, razvija se, igra se, obrazuje se i živi srećno.

U tom smislu se moramo osloboditi nekakvih okoštalih po malo diskriminatornih stavova prema ženama koje žive u klasičnim formama društvenog života, u odnosu na jednu modernu ženu i od onih koje se zalažu za podršku porodici predlažemo da učestvuju u savetovalištnom radu koji organizujemo, a koji se tiče jačanja partnerskog odnosa, jer detetu je iz psiholoških, materijalnih, emotivnih i svih drugih razloga podjednako potrebno da oba roditelja uzmu učešća u svim segmentima njegovog života.

Dakle, naši planovi su da stimulišemo sve one privredne, državne, finansijske subjekte koji imaju socijalno odgovorno ponašanje prema zaposlenim roditeljima, da razvijemo svest o tome da je roditelj potencijalno najbolji radnik i može doprinositi najviše profitu upravo zato što brine i o svom detetu i o sebi i da na taj način dalje razvijamo ove tendencije o kojima sam u prethodnih nekoliko rečenica nešto rekla.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39