MILAN KRKOBABIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođen je 1952. u Kačarevu. Živi u Beogradu.

Završio je gimnaziju i Ekonomski fakultet u Beogradu.

Tridesetogodišnje stručno iskustvo stekao je radeći na bankarskim i finansijskim poslovima – od bankarskog pripravnika do generalnog direktora finansijske organizacije. Posebna oblast njegovog interesovanja i rada je privredna oblast zanatstva, malih i srednjih preduzeća. Učestvovao je u osmišljavanju, izradi i realizaciji velikog broja projekata vezanih za ovaj privredni segment.

Postao je zamenik gradonačelnika Grada Beograda 2008.godine, a 2012. godine imenovan je za generalnog direktora Javnog preduzeća ”Pošte Srbije”, a na toj funkciji je ostao je do avgusta 2016. godine.

Jedan je od osnivača Partije ujedinjenih penzionera Srbije i zamenik predsednika stranke. Pre osnivanja PUPS-a nije bio stranački angažovan. Nakon izbora 2012, izabran je za narodnog poslanika i šefa poslaničke grupe PUPS-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na to mesto je bio i u sazivu od 2014-2016, i ponovo je reizabran posle izbora 2016. godine.

Za ministra bez portfelja u Vladi Srbije izabran je 11. avgusta kada mu je i prestala funkcija narodnog poslanika.

Oženjen je i otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.05.2018.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, na član 1. ovog zakona podneo sam amandman kojim se dodaje stav 3. koji glasi – donošenjem zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebni osvrtom na nerazvijene opštine.

Članom 1, odnosno st. 1. i 2. definisano je koji su uslovi, kriterijumi i postupci za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Pošto sam učestvovao u diskusiji na sednici Narodne skupštine, gde je na dnevnom redu bio Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova, za pripadnike snaga bezbednosti, logično je da sam detaljno uzeo u obzir i razmotrio sve članove ovog zakona i pored mišljenja da je donošenje ovakvog zakona prava stvar u smislu definisanja rešenja koja su bitna za realizaciju ovog projekta, predložio sam amandman jedan kako bi upotpunio sve napred navedeno.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, kao i njihov značaj za bezbednost čitave države, a polazeći od toga da je najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti koji decenijama nisu uspeli da trajno reše svoje stambeno pitanje, odlučeno je da se isto sistemski reši.

Živimo u kompleksnim vremenima, i važno je jačati snage bezbednosti koje moraju da osete da država ceni to što rade. Usvajanjem ovog zakona omogućiće se da se sve procedure u vezi sa izgradnjom stanova realizuju maksimalno efikasno, uključujući izgradnju projektne dokumentacije, eksproprijaciju i prostorne planove.

Vlada Republike Srbije je prepoznala značaj rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti, te prepoznavši potencijalne teškoće koje se mogu javiti pri samoj realizaciji pristupilo se izradi posebnog zakona koji za cilj ima uspešnu i efikasnu realizaciju samog projekta.

Veoma je bitno da ovaj zakon rešava probleme iz prošlosti koji su svakim danom dolazili sve više do izražaja. Dakle, donošenjem i primenom zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ostvaruje se suštinski, sistemski napredak u ovom segmentu, a samim tim se obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim akcentom na nerazvijene opštine, što je dodatno definisano u podnetom amandmanu jedan na član 1. Hvala lepo.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Pitanje uvaženog poslanika Zukorlića je pitanje nad pitanjima i ključno pitanje danas u Srbiji. Šta je sa ravnomernim regionalnim razvojem? Šta je sa našim opredeljenjem? Hoćemo li da nam Srbija bude Beograd, Novi Sad, Niš ili hoćemo da nam Srbiju čini 4.700 naseljenih mesta?
Ako mi dozvolite, uvaženi poslanik Jojić je poslao jedan dopis. Zaslužuje da pročitamo dva pasusa.
Nekada je planinsko selo Jasenovo kod Kokinog Broda, 25 kilometara udaljeno od Nove Varoši, bilo jedno od najrazvijenijih u celom kraju. Zvali su ga, pazite – mala Švajcarska. Ovdašnja zadruga se nadaleko pročula, radila je tu konfekcija, strugare i drugi brojni pogoni. Škola je imala puno đaka. U selu su napravljeni stadion i bazen. Bila je tu zdravstvena stanica, pošta i drugo.
Kaže on meni u dopisu – kola su, međutim, krenula nizbrdo poslednjih godina. Zadruga je potonula u stečaj, pogoni su se ugasili, školske klupe su se ispraznile.
Gospodine Jojiću, uvaženi gospodine Zukorliću, pred nama je ozbiljna dilema kojom sam i počeo ovu raspravu, za šta ćemo se opredeliti.
U ovoj godini Vlada Srbije izdvojila je 825 miliona dinara za obnovu zadrugarstva. Smatramo da bez obnove zadrugarstva nema ni obnove sela u Srbiji, a bez sela u Srbiji, složićemo se, neće biti ni Srbije.
Posao je veoma ozbiljan, složen. Ja poštujem digitalizaciju, poštujem savremene tehnologije, ali poštovani prijatelji, gotovo polovina stanovništva Srbije živi u seoskim sredinama. Hajde da vidimo šta možemo da učinimo za njih, možemo li da te atarske puteve dovedemo nameni, da mogu da odu do njive, možemo li da im omogućimo osnovne stvari, a to je škola, to je zdravstvena zaštita, ambulanta, to je zadruga, to je, uvaženi prijatelji, pošta. To su neki osnovni elementi koji će omogućiti da mladi ljudi u selima Srbije imaju mogućnost izbora.
Ne kažem da ćemo ih zadržati. Imamo obavezu da im ponudimo mogućnost da kažu – da, možda se opredelimo i za ovako nešto.
Ovo je meni i prilika da pozovem građane Srbije, da pozovem domaćine, nosioce poljoprivrednih gazdinstava, njih 630 hiljada u Srbiji, da potpuno ravnopravno, čestito, pod jednakim uslovima konkurišu za ova sredstva i da u ovoj godini stavimo na noge ili osposobimo postojećih zadruga u ukupnom broju od 70.
Još jednom, zahvaljujem na jednom ovakvom pitanju. Ovo je tema koja zaslužuje mnogo šire, mnogo dublje i mnogo sveobuhvatnije rasprave i u ovom parlamentu i u ovoj i u nekoj od budućih vlada. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2017.

Uvaženi narodni poslanici, jedinstvena je prilika da mogu da vam se obratim, kao i poštovanim građanima Srbije koji posredstvom televizijskog prenosa prate ovu diskusiju.
Gospodin Čolaković se osvrnuo na ključno i bitno pitanje za penzionere Srbije i ja očekujem da će ministar Vujović uzeti aktivno učešće u svemu tome.
Moj stav, što se tiče penzija, je jasan. Penzije moraju da budu redovne i penzije moraju da budu sigurne. Visina penzija isključivo će zavisiti od realne ekonomske moći ove zemlje, od njene ekonomije.
Zabrinjavajući je i podatak da trenutno visine penzije u odnosu na prosečnu zaradu jedva prelazi 50%. To je za mene već neka crvena linija, koja ozbiljno upozorava da moramo da preduzmemo i sagledamo ozbiljne mere. Šta to podrazumeva?
Naravno da sistem penzijsko-invalidskog osiguranja na koji smo navikli iz 19. veka, sistem solidarnosti da, četiri, recimo, onakva mlada čoveka koji sad zdušno pričaju, uplaćuju, a jedan penzioner prima penziju, je deo prošlosti.
Pred nama su nova rešenja i mi moramo da ih pronađemo. Jedno od tih je i razmišljanje o formiranju fonda solidarnosti, ali onog fonda koji bi se odnosio na razvoj tehnike i tehnologije – fond tehničko-tehnološke solidarnosti.
Mi ćemo, poštovani prijatelji, u budućnosti imati sve veći broj firmi koje zapošljavaju izuzetno mali broj ljudi. Evo, recimo, podatak, gospodin Ćirić zna dobro kao i ja, da GP centar „Pošte“ ima 28 hiljada kvadratnih metara, a da „Ikea“ otprilike ima isto toliko. U „Ikei“ radi oko 300 ljudi. Zamislite sad, na tolikoj površini, sa takvim resursima, radi 300 ljudi koji uplaćuju doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje. Ali, to ne znači da ukupna dobit te korporacije nije velika i izuzetno značajna.
Moramo da razmišljamo na koji način u 21. veku da idemo u susret novoj preraspodeli. Naprosto, imaćemo ljude, ljudski život se produžava, koji će morati na ovaj ili onaj način da budu zbrinuti.
Ministar Vujović je ovde rekao juče jednu interesantnu stvar i on kao dobar poznavalac i profesionalac, neko ko nije politički aktivan, mada ja ne prihvatam tezu da neko ko je pod ovim svodom nije politički aktivan, i te kako je politički aktivan, zanatlijski je rekao da fond PIO će u narednoj godini, čini mi se, isplatiti 527 milijardi, a da smo u 2014. godini imali 508, čini mi se. Znatno više. Ali, kaže, neće se on mnogo mešati u to na koji način će to biti isplaćeno i da je to prvorazredno političko pitanje. I ja se slažem da je to prvorazredno političko pitanje. U narednoj godini to će biti jedno od najozbiljnijih pitanja koje će biti stavljeno pred ovaj visoki dom. Očekujem da sve poslaničke grupe imaju jasan stav.
Hajde da malo ponovo vratimo ideologiju u politički život Srbije, imam utisak da je ona tako nestala, da smo se svi izmešali, da se ne zna ni ko je levi, ni ko je desni. Vreme je da potpuno odgovorno stanemo pred birače, pred građane zemlje i da ponudimo konkretna i prava rešenja. Toliko što se tiče penzijsko-invalidskog osiguranja.
Što se tiče sela Srbije, prihvatam sugestiju gospođe Radete. To je bitna tema. I sad nas slušaju, poštovani poslanici, ja bih rekao, ne baš svih tri miliona ljudi koji živi na selu, ali znatan broj. Oni prate i očekuju da čuju nešto konkretno. Suficit, deficit, ekonomske kategorije, sve je to lepo, ali oni očekuju da čuju nešto što sam čuo iz poslaničke grupe levo, šta je to poboljšanje kvaliteta života ljudi.
Naravno, koncept zadrugarstva u prethodnoj godini, imam obavezu da kratko referišem. Od 11. aprila do danas, u Republici Srbiji osnovano je 182 zadruge. Poštovani prijatelji, to je utisak broj jedan, po meni, u ovoj godini, na političkoj sceni Srbije. Ne, nije ih osnovala Vlada Srbije, osnovali su se sami. Osnovali su ih zadrugari. Mi, kao Vlada, dali smo bitne podsticajne mere za 22 zadruge. Dali smo 200 miliona dinara i oni su utrošeni da se te 22 zadruge stave na zdrave noge. Kratak izveštaj – 12 zadruga u pet upravnih okruga na jugu Srbije, šest zadruga u centralnoj Srbiji i četiri zadruge u Vojvodini.
Budžet za iduću godinu – možete da primetite da je povećan na 825 miliona. Neko će reći – mali je, neko će reći da je velik, u zavisnosti kako ko gleda.
Ako gledamo stvarne potrebe srpskog sela, srpskih zadrugara, usitnjenog poseda i šanse da taj mali proizvođač se udruži i konačno postane pravni robni proizvođač, onda je to malo. Tu se slažem sa gospodinom Ševrlićem. Ali, ako pogledamo, s druge strane, da budžet nije spisak lepih želja, da moramo da budemo i rukovođeni principom realnosti, onda su to i znatna sredstva.
Ukratko da znamo, predviđamo da programom podsticaja razvoja zadrugarstva u narednoj godini, ovo je bitno za građane Srbije, za njih milion i 400, koji obrađuju svoje posede na 630.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, mogu da računaju da ćemo potaći formiranje oko 60 zadruga. Tridesetak novih i tridesetak postojećih.Istovremeno, krenućemo i u formiranje složenih zadruga. Očekujem da to bude pet zadruga.
Ono što bih vas molio, poštovani narodni poslanici, poštovani šefovi poslaničkih grupa, mi dobijamo ova sredstva i nadam se da ćete to podržati, želeli bismo pre nego što taj program bude prezentovan Vladi Srbije, da svakoj pojedinačno poslaničkoj grupi prezentujemo kako to mislimo da odradimo, da čujemo prave sugestije i primedbe, jer ovo je zajednički posao. Ovo nije posao jednog ministra, jedne Vlade, ovo je misija koja je dugoročna i ima za cilj da očuva i sačuva srpsko selo.
Uzeću još malo vremena, o srpskom selu se govori malo. Kada se kaže srpsko selo, kaže se ministar poljoprivrede. Ne, poštovani prijatelji, srpsko selo nije jednako poljoprivreda i obrada zemlje. Srpsko selo je i prilazni put, srpsko selo je i infrastruktura, srpsko selo je i ambulanta i doktor koga najčešće nema i 73% sela nema dom kulture. To je sve srpsko selo. Srpsko selo je i nova socijalna politika, nova obrazovna politika, nova kulturna politika.
Mnogo je to tema poštovani prijatelji i ponovo se vraćam na uvaženog poslanika Ševarlića, raspravljali smo zajedno oko toga koliko treba para. Čujte ovo pažljivo, rekao je malo para, kaže – dobar je projekat, malo je para, treba 50 miliona evra. Ja sam rekao – treba 100, na šta je on rekao – nema brige, većina poslanika je sa sela, oni će podići ruku. Tada sam mu rekao, evo i sada sam ubeđen u to da većina poslanika jeste sa sela, ali nije očito spremna da shvati srpskog seljaka i srpsko selo. Nisam siguran da bi bili spremni da podignu ruku za takav iznos. Ima i onih koji smatraju da je i ovo premnogo. To je njihovo pravo.
Na kraju, projekat na kome radimo nije samo naš, to je projekat, poštovani prijatelji, Srpske akademije nauka i umetnosti, Odbora za selo.
Posle više decenija Srpska akademija nauka i umetnosti se izvukla, neće mi oni zameriti, pod znacima navoda, iz ilegale, i dala punu podršku ovakvom jednom projektu. Tim povodom zahvaljujem akademiku Škoriću, predsedniku Odbora za selo Srpske akademije na zdušnom učešću.
Istovremeno, i ovim završavam, njegova svetost Patrijarh Irinej, nije na inauguraciji predsednika Republike, doslovno rekao - radite bitan posao za srpsko selo i imate našu podršku.
Prema tome, poštovani prijatelji koji nas sada gledate, srpsko selo mora, ili sela Srbije, moraju da imaju zadrugu, ambulantu, školu, poštu i crkvu. I onda možemo da kažemo da imamo srpsko selo, da imamo osnov za opstanak Srbije. Zahvaljujem na pažnji.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39