ZORAN KRASIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 11. marta 1956. godine.

Završio je Pravni fakultet u Nišu.

Jedan je od osnivača SRS i dugogodišnji član Predsedništva kolegijuma radikala i član Centralne otadžbinske uprave. Bio je ministar trgovine u vladi Mirka Marjanovića od 1998. do 2000.godine. Šef je Pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 113
  • 0
  • 342
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

I članom 2. Predloga zakona takođe se menja rok iz člana 40. Zakona.
Samo da nastavim raspravu jer to je sve jedna te ista tema. Mislim da centralno pitanje ovih promena jeste da se sredstvima iz inostranstva finansira čitav niz promena u našoj državnoj upravi. Tako da, to možemo reći iz inostranstva finansirana reforma. Neke institucije su dale pare da se mi transformišemo, reformišemo. Tako je bilo i 2006. godine, prvu reformu su sproveli Balinovac i Mlađan Dinkić, 6. juna 2006. godine. Jeste, šta da vam radim. Oni su prvi prebrojali državne službenike, uveli nove nazive, tada smo dobili nameštenika, ovaj što je namešten da radi za male pare.
Sada, prvi deo ove reforme je završen 2015. godine, to su ovi propisi o zaposlenima u državnoj upravi u javnom sektoru. Kada smo došli do plata, krenulo se, tu je NALED. Evo, NALED šta kaže – NALED kaže u svom izveštaju, hvali Vladu Republike Srbije da je 29. februara 2016. godine usvojila Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, onda hvale, hvale, hvale. Pozdravljaju, i oni isto daju izveštaj o napretku, kao što i ovi iz EU, pa i oni hvale Srbiju, ona je napredovala u reformama, tako stoji. Mogu oni od onog ovlašćenog slobodno i šta kaže.
NALED nam kaže ovako – član 37. stav 1. Zakona propisuje da će Vlada u roku od šest meseci od dana donošenja zakona uredbom propisati radna mesta u nadležnosti Vlade, nakon čega će se objaviti zvanični opšti katalog radnih mesta. I naše problem jeste taj opšti katalog. Ko snosi odgovornost za opšti katalog? Vlad i Ministarstvo lokalne uprave i državne uprave. Oni su zakačili na svom sajtu, drugi krug konsultacija, dogovora itd, itd,
Sada, nemojte da prozivamo celu Vladu, moramo da prozovemo Ministarstvo koje nije završilo svoj posao, ako idemo ovim pristupom šta piše u zakonu. Ali, kako je taj zakon dobro napisan, samo ću da vas podsetim da mi praktično raspravljamo o izmenama i dopunama zakona kojim se nalaže donošenje zakona. To je neverovatna stvar. Retki su slučajevi, ispade kao da je ovo temeljni zakon, a ovi drugi su onako, specijalni zakoni koji izviru malo iz Ustava, malo iz ovog temeljnog zakona.
Sada, pazite koja je tu zavrzlama. Vlada kao predlagač, nama, Skupštini, daje tekst gde mi sami zakonom kažemo donećemo još jedan zakon. Znate, tu malo tu nešto nije u redu. Ne nešto, nego sve nije u redu. Mi smo došli u ovu situaciju i sada možete da izvlačite različite zaključke šta je pozadina, šta je ovo, šta je ono. Pozadina su pare za reformu koje su došle iz inostranstva. One su potrošene. Došle su i 2006. i 2009. godine, vidite da stalno, malo, malo pa ratifikujemo neki sporazum sa Bankom za razvoj, Bankom saveta Evrope, za transformaciju, za ovo, ono, za poboljšanje, za lepu upravu, za dobru upravu, za ovo, za ono. Eto, to je naš problem.
Da se sada vratim na ono što je centralni problem. To je što iz jednog pogrešnog koncepta zakona iz 2006. godine idemo u još gori koncept i ako sada slušam ove ljude koji su bili u lokalu na vlasti do pre mesec, dva, tri, koji su imali ličnih iskustava sa tim problemom plata, vidim da se vi krećete svi u jednom istom sistemu, a taj sistem ne garantuje ni efikasnost, niti je to jeftin sistem, niti je brzo primenjiv sistem. To je jednostavno razvlačenje nečega što može da donese vrlo štetne posledice.
Mi smo predložili ove amandmane, tražili smo da se brišu ova dva člana, da bi upozorili, jer te transformacije, te reforme koje se finansiraju, koje nam sprovode ovde i koje imaju super vizora u vidu američke firme koja drži naš sajt ovde, pa NALED, pa još neke komisije itd. pa to je naša katastrofa. Svi se oni tu ugrađuju, a evo videli ste, sada je NALED poslao da imamo ministra da ispegla, što bi rekao Antić. Da bi se to ispeglalo, da bi se izašlo iz te situacije.
Ja ne krivim Vladu, krivim samo Vladu što mora da podlegne tim pritiscima. Zar je dotle došlo, da su nam potrebne pare iz inostranstva da se napiše program kako da se nešto transformiše i da se napiše tri, četiri, pet zakona ili sedam, osam podzakonskih akata. Pa, u Srbiji postoje ljudi koji to znaju da napišu.
Videćete u nastavku ovog dnevnog reda, mi imamo dva ili tri zakona sa lošim prevodima. Imate one zakone koje niko ne može da shvati kada čita, Zakon o tržištu kapitala, ko to može da shvati. To ne mogu da shvate ni ovo što rade u Komisiji za hartije od vrednosti. Loš predlog. E to je naš veliki problem. I mi nemamo tu jasnost.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Ako smo još uvek na amandmanu koji je podnela gospođa Gordana Čomić, ja pozivam Vladu da preispita svoj stav. Mislim da je ovaj amandman loš i da nije dobro što je prihvaćen, a, evo, sada ću da vam kažem i zbog čega. Samo vodite računa da ne pobrkate ovo je zakon koji je tačka br. 2, imamo nešto slično, tačka 3, ali to nema veze sa tačkom br. 2.
Član 62. glasi – od 1. januara 2016. do 31. decembra 2016. godine javna medijska ustanova RTS i javna medijska ustanova RTV delimično se finansiraju iz budžeta Republike Srbije za obavljanje osnovne delatnosti. Delimično se finansira iz budžeta Republike Srbije, to je rešenje za 2016. godinu. Vi ste prihvatili da delimično finansirate i 2017. i 2018. godine, a šta je drugi deo? Drugi deo je onaj drugi zakon. Iz ovog zakona ne sledi drugi zakon. Vodite računa šta radite.
Reformu ovog sektora krenuo je potpredsednik Žarko Korać 2003. godine, pa ga nisu shvatili ni njegovi iz DOS-a tada, nisu ga shvatili. Pa je onda nastavljena kasnije kroz RRA, pa smo dobili sada ovo što smo dobili. Šta smo dobili – medijski javni servis evropske Srbije. E, pa ne može da bude on takav, ne može da bude evropske Srbije. Srbija treba da bude srpska, a ne evropska. I zato vam je takav program, i zato imate Bujoševića. Da pitate ovde nekoga ko je za to da Bujošević bude direktor, pet ljudi ako bi diglo ruku. Da pitate one urednike tamo, dvoje, troje bi diglo ruku. Neko vam ga je nametnuo, kao što je nametnuo i koncept zakona i sve ovo.
Osim medijskog javnog servisa evropske Srbije imate i onaj dodatak - RTS, svojina svih građana Republike Srbije, jel tako? Jel je svojina svih građana Republike Srbije? Nije. Čija je svojina? Jedne uže kružoke oko direktora. Imate sve i svašta tamo, ali nemate ni objektivno, ni nepristrasno, ni kvalitetno informisanje. Imate „Bolji život“ 765. put u reprizi. Da li mi možemo da zadovoljimo naše potrebe za informisanjem? Kod ovog javnog servisa – ne!
I treća, najvažnija stvar koju ste zaboravili, 10 miliona evra je uloženo u digitalizaciju. Digitalizacija je omogućila da, u zavisnosti od područja, preko onog uređaja D2 dobijate RTS, one koji imaju nacionalnu dozvolu, lokalnu i regionalnu. Jel tako? Preko toga dobijate besplatno, ništa ne plaćate. Kome idu pare od kablovskih televizija? Vi nas dovodite u neprijatnu situaciju da pričamo o taksi od 150 dinara zbog ovih snimatelja, tonaca i drugih koji primaju minimalne plate. Kad se kaže RTS svi mislite na one tamo voditeljice, one što daju po 80.000 samo za frizuru mesečno. Nije to RTS i nije to interes građana Republike Srbije. Zapamtite, postoje i kablovske televizije.
Kako je moguće da druge televizije ništa ne naplaćuju i imaju programe 24, kako je moguće da neka komercijalna televizija ima trideset i nešto kanala? Ništa ne naplaćuje. Tu je „Zdravko Herbiko“, 80 miliona godišnje, jel tako? A gde je RTS? On se učaurio, njemu je bitno šta će da mu kaže Devenport, šta će da kaže Dunja Mijatović, da li može malo da povikne na svoj status, da zakuka na novinare, da rasporedi novinare u udruženja i da sinhronizovano deluju. Zašto? RTS ma nije Radio televizija Beograd od pre 30 godina. Tada je bila neki prozor u svet, danas nije prozor u svet. Čemu služe? Služe nečemu čemu je pre 50 godina služila Francuska RTV. Zatvoreni sistem, svi moramo da ih poštujemo kao da su beli medvedi.
Imamo javni servis, pa imamo ga na papiru. Da li ga suštinski imamo? Nemamo ga. Zašto ga nemamo? Ne zadovoljava potrebe građana, ne zadovoljava potrebe građana. Kako može da zadovolji potrebe građana? Pre ćete da vidite tamo Vukadinovića, nego u Skupštini. Pre ćete da vidite nekog Anđelkovića, ko je taj Anđelković ljudi moji? Koji su to analitičari? Zoran Stojiljković je više bio na RTS nego u Agenciji za borbu protiv korupcije.
O čemu vi pričate? To je javni interes građana Srbije. Ma, ko je taj koji tumači javni interes? REM, Gordana Suša nekada i ona grupa tamo što se skupila? Ne! Ovo pitanje mora da se otvori i mora da se reši. Da bi se ovo pitanje rešilo, nema produženja rokova, nema 150 dinara, ma koliko su to simbolična sredstva, nema, da bi pale maske, da bi dobili RTS koji odgovara svim građanima Republike Srbije.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Kada se krene sa ovom diskusijom, vidite kada se izgubi sadržina. Sada da vas vratim na početak. Rečeno je do 31. decembra delimično finansiranje iz budžeta i kraj. Od 1. janura 2017. godine nema ni dinara iz budžeta za RTS. To je odredba prvog zakona. Drugi zakon je za građane, nećemo tamo, ne mešamo to.
E sad, da vam objasnim jednu stvar. Zar je moguće da smo mi devedesete godine imali javni servis, a da nismo bili svesni da imamo javni servis? Zašto? Devedesete godine Radio televizija Beograd je bila institucija u odnosu na ovaj RTS. U svakom pogledu je bila institucija, i kao prosvetiteljska, i kao kulturna, i kao obrazovna, i kao dečija, zabavna, filmska, sportska, šta god hoćete. Visoki standard u odnosu na ovo danas.
Pošto je ovde bila velika dijalektika prošlih nedelja o analognom i digitalnom, sada vi nama delujete analogno. Promenio se svet, sada je svet digitalan. Sada imamo da je Rasim LJajić potrošio 10 miliona evra, pa je izvukao iz RTS-a prenos i veze, jel tako? Pa je napravio posebno javno preduzeće, pa sada na devet čuka u Srbiji imate predajnike, pa ima onaj prenos digitalno itd. Sada kada ste vi u vašem selu, vi uključite preko onog D2 i sada imate sedam, osam, deset, petnaest, dvadeset kanala šta je u ponudi. U tim kanalima možete da imate nacionalnu geografiju, možete da imate neka putovanja, možete da imate istoriju, možete da imate crtane filmove. Imate i ove, hvala Bogu, iha-ha muzičke kakve hoćete, imate i rokenrol, imate i džez. Možete da birate šta god hoćete na kanalu, lokalnog, regionalnog, ili ovog nacionalnog emitera. Ništa vas ne košta, ali vas košta 150 dinara RTS. Zašto, kada je on jedan od 25 u ponudi?
Namerno ne pričam o ovim kablovskim, jer ovo je krađa. Zamislite koja je zamena teze, mesečno dajete 1500 dinara za kablovsku i svi saglasni, a za 150 dinara za RTS revolucija se diže ovde. Deluje malo nenormalno. Ovo dajete za jedan mesec kao za godinu dana. Ali, vi ste napravili to, ne vi konkretno, nego ljudi iz RTS-a i ljudi koji su četiri puta ovde postavljali koncepte šta je to javni interes, šta je to javni servis. Ali, znate li kako se postavljalo to pitanje? Direktiva ta i ta kaže tako i tako.
Ma, čekajte, ljudi, to ne može da zaživi. Ne, mi idemo u EU, a ako hoćemo u EU, mora ta direktiva. Pa sledeća direktiva, pa ova direktiva, pa oglašavanje, pa minutaže, pa ovo, pa ono. Sve to ubačeno, ali je ubačen i onaj REM, nekada onaj RRA, pa sve i svašta je bilo tamo. Tamo je bilo pogađanje, kome će Avala da pripadne, pa kome će ovaj kanal, kome će ova frekvencija, šta će ovo, šta će ono? I, dobili smo monstrum RTS. Ja se izvinjavam ljudima koji rade u RTS-u, ali monstrum, mislim na rukovodstvo. Oni su hobotnica.
Vi kažete – ne možemo da pričamo o informativnom programu. Da li znate, nekada po starom zakonu Upravni odbor RTS-a je birala Narodna skupština? Nije ga birao niko drugi, nego Narodna skupština. Pa su bili programski saveti, pa uređivački odbori, pa se na tacnu merilo koliko će koja stranka da bude prisutna u medijima. Sada imate vremenske prognoze na 16,5 sekundi ujutru, sada imate državne sekretare, više ne idu ministri, sada idu državni sekretari. Vi sada imate one piarove, to je ono na indigo, sve isti, pogled, BBS škola. Imate jednog tamo novinara, da ne pričam kakav je, on je BBS stručnjak. On ne zna da priča u kameru, ali RTS ga predstavio kao BBS stručnjaka.
Mi smo prihvatili BBS tip novinarstva i sada je sve kod nas ono – kakav mi je stajling, kako ovo, kako ono. Mislite da neki javni servis, pa još četiri televizije imaju izveštače iz svakog mesta u Srbiji. Pa, pogledajte jutarnji program, RTS ide iz Šapca, ide ovamo, idemo onamo, a ide i Pink iz Šapca i iz drugih mesta. Pink se čak i proširio, BiH, Crna Gora, Makedonija, baš ih briga, oni šibaju, rade. Da li su oni možda bolji javni servis od RTS-a? Samo neka malo promene dikciju i neka dobiju prave novinare koji znaju da naprave reportažu, samo to. A vi mislite da se to uči samo na RTS-u? Pa, pogledajte šta ima tamo. Ali, Pink nas ništa ne košta, Hepi nas ništa ne košta. Što bi mi sad bili zadovoljni sa RTS-om?
Znate na šta mi liči RTS? Kao kada biramo članove Saveta Narodne banke, jedini kriterijum – on ima fakultet. Sada mi treba da damo veliko oduševljenje, da padamo u nesvest od oduševljenja jer imamo garanciju – on ima fakultet, ima 10 godina radnog staža. To je jedina stvar koja ih preporučuje. Vi činite veliku štetu, ne konkretno vi, nemojte pogrešno da me razumete, ali u lutanju ovog koncepta od 2003. godine do današnjeg dana, ovaj naš RTS se uništava, on doživljava strašnu eroziju. Braniti ovakav RTS i pričati da je to javni servis kakav treba da bude je pogrešno. Zapamtite, medijski javni servi evropske Srbije neka bude srpske Srbije. E, to je najveći problem.

Imovinska karta

(Beograd, 21.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90000.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština gradske opštine Rakovica (Odbornik) Opština - 14000.00 RSD 21.06.2016 - 15.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 12:42