ZORAN KRASIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 11. marta 1956. godine.

Završio je Pravni fakultet u Nišu.

Jedan je od osnivača SRS i dugogodišnji član Predsedništva kolegijuma radikala i član Centralne otadžbinske uprave. Bio je ministar trgovine u vladi Mirka Marjanovića od 1998. do 2000.godine. Šef je Pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Preminuo 12. aprila 2018. godine.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Beograd
  • 11.03.1956.
  • pravnik

Statistika

  • 220
  • 0
  • 796
  • 4
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 22 dana i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 24 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2017.

Mi ovim amandmanom tražimo da se briše član 11, jer se tim članom dodaje novi član 75a, a to je komisija za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.

Protivimo se formiranju, ne formiranju radnih grupa, ako je komisija radna grupa koja treba savetodavno da pomogne u ministarstvu neke stvari, onda to ne zaslužuje da bude u zakonu. Ako ga već stavljate u zakon, da li je to u rangu Republičke komisije za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki?

Član 75a i član 75. međusobno se prepliću. Na prvi pogled deluje da regulišu različite stvari, međutim to je sve jedno te isto.

Moram samo da vam skrenem pažnju da bi DRI trebala da se uključi u ovaj posao, bez obzira što je revizija, hajde da kažem, drugo poluvreme, ali ovakvim formiranjem radnih grupa… Pazite, radnu grupu koja treba da pomogne ministru formira Vlada. Ne znam ko vam je dao ideju da ovo ubacujete u ovo.

Međutim, prosto ne mogu da shvatim predstavnika Vlade, zašto ste toliko čovek kamenog srca? Evo, po deset puta slušamo 25 istih amandmana i da vi ne prihvatite ni jedan amandman, a oni glasali za vas. Hajde što moje amandmane ne prihvatate, to mogu da razumem, ali kako sada? Ovo su amandmani koji treba da dokažu koliko je ova Vlada bolja od one Vlade pre pola godine i sada slušamo ovde… Podržavam, glasaću za sve ove amandmane, ali se plašim da oni ne povuku. Šta ako oni povuku amandmane, kako onda mi da glasamo? Mene prosto ne moraju da ubeđuju, sve amandmane prihvatam. Zašto? Zato što su ozbiljni, odgovorni, temeljno pripremljeni i govore o tome šta treba premijer da nastavi da ne bi pravio greške kao prethodni premijer. To je svrha ovih amandmana.

Gospodine Marinkoviću, kada neko sa ove strane kaže da neko zloupotrebljava Poslovnik, amandmane da bi trošio vreme, odmah da mu date opomenu. Amandmani se ne podnose da bi se trošilo vreme. Amandmani se podnose da bi se poboljšao predlog zakona. Pogledajte, podržavaju Vladu, na svaki član 17. amandman da se poboljša, sve to treba da se ugradi u član, pa neka ga tumači posle kako ko hoće. Poštujte Poslovnik, gospodine Marinkoviću.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2017.

Član 14. reguliše nešto što se zove savet. Za razliku od onoga što smo ranije imali – komisija, savet bira ministar, naknadu određuje ministar, a kod one komisije, nju bira i imenuje Vlada, i naknadu određuje Vlada.

Moram da vas podsetim da kod nas važi jedna izreka - više babica, kilava deca. I na ono Čerčilovo – kad hoćeš nešto da staviš po stranu, da ga ne rešiš, samo napravi komisiju. U Srbiji nemamo sreće sa komisijama i sa telima, jer ne mogu da se slože kao rogovi u vreći.

Šta je karakteristično i za komisiju i za savet? Karakteristično je da je to u stvari savetodavno telo ministra. Sada neću da ulazim u detalje, ovde se radi o programskom budžetu, a tamo kod one komisije o računovodstvu i knjigovodstvu za budžet itd.

Samo bih vam skrenuo pažnju, danas sam čuo velike pohvale povodom rezultata novog premijera za nekoliko meseci. Prosto sam se iznenadio da su tako dobri rezultati za ovih nekoliko meseci, da su oni toliko bolji nego rezultati prethodnog premijera koji je radio četiri godine. Malo mi je i krivo. Dezavuišete ono što je radio moj Vučić, a hvalite ono što je radila nestranačka ličnost zvana Ana Brnabić. To ne ide nekako, ali hajde de.

Molim gospodina Vujovića da Vlada hitno zaseda, da promeni svoje mišljenje, da usvoji sve amandmane većine. To su mnogo dobri amandmani. Svaki član će dobiti još novih 18 stavova i može svako da tumači šta god hoće.

Gospodine Vujoviću, vaš premijer, koga ste vi kritikovali dok je bio ministar, je najavio digitalizaciju. Ja bih vam preporučio za kapitalne projekte i kapitalne izdatke da obezbedite jedan kompjuterski program, a ima takvih koji su u stanju da prate sve investicije. To su vrlo dobri programi, ima ih i na našem tržištu, maltene od projekta nabavke, do knjiženja itd, itd. Ušteda, ko koristi taj kompjuterski program, je 15%. Još veće uštede su za kompjuterski program koji bi se ticao programskog budžeta, kapitalnih investicija i Trezora. Ovo što vam je „Informatika“ napravila ništa ne valja, da znate, ništa se ne vidi.

Ja sam se prijatno iznenadio, mislio sam da mi nećemo da dođemo do Zakona o budžetu i mi danas nismo došli do Zakona o budžetu. Nema rasprave o amandmanima, rasprava je završena. Važno da je sve u skladu sa Poslovnikom i važno da je sve u skladu sa standardima EU. Što bi rekli ovi ovamo - Tako je! Bravo!

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Samo da podsetim da čl. 2. i 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu tretiraju finansiranje nadležnosti Republike Srbije i finansiranje nadležnosti AP Vojvodine. U čemu se ogleda izmena koju predlaže Vlada, da se razdvoji jedna rečena na dve rečenice, odnosno jedna tačka na dve tačke? Da se donacija i transferi zadrže u jednoj tački, a da posebna tačka bude pomoć iz EU.

Dobro je što ste ovo pokrenuli, jer ste otvorili celo pitanje uopšte kakav je koncept Zakona o budžetskom sistemu. Moram da vam skrenem pažnju da ste sve donacije, pa i ovo što dolazi iz EU stavili u rang javnih prihoda. Ako su javni prihodi, onda treba da se u raspodeli usmere ka direktnim ili indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, ne bi mogli da dolaze neki drugi. Tu se opet vraćamo na ono centralno pitanje – šta su indirektni, a šta su direktni korisnici budžetskih sredstava? Zamislite šta su kod nas indirektni korisnici budžetskih sredstava. To su pravosudni organi, budžetski fondovi, mesne zajednice i ustanove osnovane od strane Republike. Međutim, kao što možete da primetite, nema agencija. Nigde ne postoje agencije. Da li možete da zamislite da, recimo, Agencija za osiguranje depozita ne postoji u budžetu? Da li možete da prihvatite da nekog ko ostvaruje javne prihode, pa i namenski ih ostvaruje, nema u budžetu, on je izvan budžeta?

Nama je potrebna jedna celovita reforma javnih finansija. Da li će ići to kroz jedan ili kroz dva zakona, u krajnjem slučaju nije ni bitno. Da li će posebnim zakonom biti regulisani javni prihodi i javni rashodi, a drugim zakonom budžet i budžetski sistem, to u ovom trenutku nije bitno. Važno je da postoji niz odredbi u zakonu, koje su loše, koje ne prikazuju stanje javnih prihoda i primanja. Ja koristim reč javnih primanja, jer i ovo što dobijate iz EU su javna primanja.

Apropo nečega što ste juče pričali, mislim da više ne biste smeli da to ponavljate, da ne biste napravili još veću štetu Republici Srbiji i svim građanima Republike Srbije. Juče ste otvorili jednu pogrešnu diskusiju o jednoj odluci Ustavnog suda Republike Srbije. Po toj odluci na koju ste se vi pozivali, ili da budem precizniji – rešenje, vi ste čitali jedan deo koji je pogrešan, gde je rečeno da su penzije imovinsko pravo. Penzije nisu imovinsko pravo. A ovi iz Ustavnog suda kad su rekli da je imovinsko pravo, oni su na taj način uspostavili nadležnost Evropskog suda za ljudska prava, kao četvrtog nivoa zaštite.

Penzije su socijalno pravo. Najveći deo sredstava za penzije se finansira iz doprinosa, a doprinosi su javni prihodi. Fond penzijsko-invalidskog osiguranja nije banka koja čuva privatne pare na štednji. Zato Republika preuzima obavezu da iz budžeta finansira nedostajući deo sredstava za isplatu onih aproprijacija koje po zakonu pripadaju nekom pojedincu. Penzija je socijalno pravo, penzija je stečeno pravo, a neko iz Ustavnog suda vas je prevario pa je rekao da je imovinsko pravo. Ako je imovinsko pravo, onda je to član 3. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i neko vas je silno prevario. Kada bi penzija bila imovinsko pravo, onda bi u sebi sadržavala i pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja, a pravo na penziju i pravo na isplatu penzije nema to pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja, jer nije imovinsko pravo.

Ja sam prosto zaprepašćen. Mene ne čude diskusije narodnih poslanika, ne moraju poslanici i da znaju to, treba da iskažu neki svoj politički stav, ali u Vladi moraju da budu ljudi koji se razumeju u ove oblasti. Vodite računa šta radite, jer pričinjavate još veću štetu. Imovinsko pravo, po Evropskoj konvenciji o zaštiti o ljudskih prava, može da se privremeno ograniči, mogu da se uvedu neke restrikcije koje su svojstvene samoj suštini prava i koje, po prirodi stvari, traju ograničeno i nisu u suprotnosti sa tekovinama demokratskog društva.

Vodite računa šta ste radili. Ja ne želim kompletnu argumentaciju da koristim zato što neprijatelji mogu da koriste protiv Srbije, ne protiv vlasti, nego protiv Srbije. Mnoge kritičke ocene u nekom ranijem periodu koje su izrečene, i Evropska komisija i Venecijanska komisija i neki drugi, sa zakašnjenjem od nekoliko godina su unosile te citate i napadale Srbiju. Ja taj luksuz sebi neću da dozvolim. Ja mogu da budem protiv vlasti, ali ne mogu da budem protiv Srbije. Ali, vodite računa šta radite. Vodite računa šta radite jer pričinjavate dugotrajno mnogo veću štetu nego što možete da zamislite.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2017.

Gospodine Milićeviću, u skladu sa članom 287. našeg Poslovnika, nama, poslaničkoj grupi SRS potrebne su neke informacije i neka obaveštenja, a potpuno sam siguran da te informacije i obaveštenja su potrebna svim poslanicima u Narodnoj Skupštini, jer osim onog posla koji rade u ovoj sali, oni u svojstvu narodnog poslanika se pojavljuju i na drugim javnim mestima. Vrlo često su u prilici da im se građani obrate sa nekim pitanjem, jer prosto javnost smatra da ako je neko narodni poslanik, on sve zna šta se dešava u našoj državi.To interesovanje publike posebno dolazi do izražaja kada u dnevniku ili u nekoj tv emisiji budu u situaciji da vide da se organizuje neka svečanost povodom otvaranja nekih radova ili neka svečanost povodom završetka nekih radova, pa da li su u pitanju ulice, putevi, podvožnjaci, nadvožnjaci, mostovi, auto put, klinički centri, zgrade. Jednostavno to mami pažnju javnosti.Naravno, svi vole kada se neki objekat završi, jer odmah računaju da postoji neka funkcionalna korist, da objekat može da se koristi, da put može da se koristi. Potpuno sam siguran da niko u ovoj zemlji nema ništa protiv toga da se Srbija gradi, izgrađuje, dograđuje, renovira, da to bude i lepše i bolje, da može i brže i jače da se ide putevima. Jednostavno, civilizacija traži da se te stvari dešavaju.Meni su potrebne informacije i obaveštenja, pre svega, od Ministarstva saobraćaja i građevine. Zašto? Malo, malo, pa vidimo sliku da se otvara neko gradilište. Međutim, mi svi moramo da poštujemo Ustav i zakone. Da li to gradilište ima građevinsku dozvolu? Ko prođe pored gradilišta može da vidi onu tablu na kojoj pišu oni osnovni podaci u skladu sa zakonom. E sad, da li je to tačno ili nije tačno, pitanje je. Kada se završi, navodno, neki objekat ili neka deonica, organizuje se opet neko svečano otvaranje, ali nikad ne dobijamo odgovor na pitanje da li postoji upotrebna dozvola.Recimo, ako se otvori neka deonica puta, pa ta deonica nema upotrebnu dozvolu, pa ne daj bože, desi se nešto, neko treba da snosi odgovornost. Samo da vas podsećam, prema propisima Republike Srbije o putevima, ako vi vozite nekim putem, upadnete kolima u neku rupu, štetu treba da vam naknadi nadležni državni organ, odnosno javno preduzeće. Kako čovek to da ostvari ukoliko ne zna da li postoji upotrebna dozvola ili ne postoji upotrebna dozvola? Da li je izvršen tehnički prijem, da li nije izvršen tehnički prijem?

Nažalost, mnoge građevinske firme koje su gradile Srbiju, čitave blokove, čitava naselja više ne postoje, već 10, 15 godina. To je otišlo u stečaj. Pojavile su se neke nove firme. Kada se pogleda Novi Beograd više gotovo da nema ni jedne firme koja je napravila Novi Beograd, a objekti i dalje stoje. Danas se dešava situacija da se završi neki objekat i posle nekog vremena se utvrdi da, bez obzira da li ima ili nema upotrebnu dozvolu, da taj objekat nije u onoj funkciji, nije onih performansi kako to treba da bude. Mi ne znamo da li je to obuhvaćeno garantnim rokom. Da li nije obuhvaćeno garantnim rokom?

Mi imamo paradoksalnu situaciju da se na nekoj deonici puta organizuje proslava, svečanost. Najviši državni funkcioneri dođu na otvaranje i posle deset dana krenu novinski tekstovi - nova deonica, a otvaraju se neke nove rupe. Pa, onda nismo odgovorni, te ovaj je odgovoran, te ovaj nije odgovoran. Mi moramo da dobijemo te informacije. Da li ovi objekti koji se otvaraju ili gde počinje izgradnja imaju tehničku dokumentaciju, imaju građevinsku dozvolu? Da li ovi objekti, koji se završavaju svečano, puštaju u promet, da li oni imaju upotrebnu dozvolu?

Imovinska karta

(Beograd, 21.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90000.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština gradske opštine Rakovica (Odbornik) Opština - 14000.00 RSD 21.06.2016 - 15.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 12.04.2018, 07:14