ZORAN KRASIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 11. marta 1956. godine.

Završio je Pravni fakultet u Nišu.

Jedan je od osnivača SRS i dugogodišnji član Predsedništva kolegijuma radikala i član Centralne otadžbinske uprave. Bio je ministar trgovine u vladi Mirka Marjanovića od 1998. do 2000.godine. Šef je Pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 150
  • 0
  • 379
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 27 dana i 2 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 28.08.2017.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika stranke.

Nastaviću tamo gde smo stali u petak. Ako smatrate da ovim Predlogom zakona ispunjavate obavezu iz SSP-a koju je preuzeo neko drugi, onda samo da vas podsetim da ta obaveza glasi da će Srbija da dopusti državljanima država članica EU da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji uz potpunu i celishodnu primenu postojećih postupaka. Vi onda kažete – ove izmene, odnosno ova izmena i dopune Predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu su akt kojim vi dopuštate sticanje svojine, a onda se javlja jedna mentalna greška gde kažete da ste produžili rok za još deset godina.

Moraćete to nekako sami da rešite, jer ovamo vodite Srbiju ka EU, a ovamo kažete - ne ispunjavamo obavezu koju je preuzeo bivši režim, već smo im zaskočili, za deset godina ne mogu ništa, pa ako mogu nešto, biće to dva hektara, a prethodno moraju da budu u zakupu, ali budite spokojni, mi smo njih preveslali. Opredelite se za koju ste varijantu.

Meni je drago što to kažete, zato što ste i vi svesni da SSP ne može da se primeni i ne treba ga primenjivati, ili možete da ga primenite ako treba da uzimate te pare iz EU, a što se tiče nekih naših obaveza nemojte da primenjujete. Budite mangupi malo prema njima. Mi moramo nekako da naplatimo sto milijardi štete što su napravili tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Ako je to u funkciji naplate ratne štete, svaka vam čast.

Vi imate obavezu da donesete i onaj zakon o uslugama. Vi verovatno i ne znate o čemu pričam, a to je neki standard gde će da vas poprilično pritiskaju. Tu treba da regulišete pravo na poslovno nastanjivanje stranaca u Srbiji, stranaca iz EU i treba da omogućite slobodu prekograničnog pružanja usluga. To su mnogo opasnije stvari po Republiku Srbiju od ovih koje ste dosad radili.

Naravno, vi nećete ići direktno sa Zakonom o uslugama, već u svakom pojedinačnom zakonu vi ugrađujete nešto što predstavlja tu neku obavezu. To su sve loši potezi, moram da vam skrenem pažnju.

Daću vam jednu temu za razmišljanje. Slažem se da ona nema baš nekih dodirnih tačaka sa poljoprivrednim zemljištem, ali ako već raščišćavate brljotine koje ste zatekli u državi, onda konsultujte gradskog pravobranioca Grada Beograda koji već godinama vodi postupak protiv „Luke Beograd“ povodom 200 i nešto hektara gradskog građevinskog zemljišta. U tom postupku se izražava stav vlasti da nešto ne može biti predmet privatizacije i ne može biti predmet privatne svojine. Ne želim da verujem da je to Đilas radio u znak osvete prema Milanu Beku, zato što je pored hala dobio još 200 i nešto hektara ekskluzivnog zemljišta, pa mu ne priznajete svojinu i to svojinu pravnom licu.

Uzmite taj predmet, pa malo razmislite šta je vaš generalno pravni stav povodom ovoga. Taj sudski predmet je zaglavljen negde u sudu. Šta se čeka? Ne znam šta se čeka, ali očigledno da postoji i stav da gradsko građevinsko zemljište ne može da se baš tako otuđuje investicionim fondovima u postupku neke privatizacije.

Samo bih vam skrenuo pažnju i na postupke stečaja gde su raskrčmene neke nekretnine, gde su stečajni upravnici dokazali tumačenjem razlučnih prava, založnih prava i onih drugih, gde su opustošili stečajnu masu i omogućili da neki privatnici ili fizička lica ili pravna lica, ali opet su privatnici, steknu imovinu na nečemu što je dobro.

Moram malo da upozorim one koji pričaju o uzajamnosti i reciprocitetu. Neka država svojim propisima prizna prava strancima, neke države u okviru nekog multilateralnog sporazuma izvrše međusobno priznavanje prava na sticanje svojine, a neke države to urade bilateralnim ugovorom i to ne treba mešati sa pojmom uzajamnosti koji postoji u ovom zakonu.

Moram da vam skrenem pažnju da naš Ustav vrlo jasno propisuje – strano fizičko lice na teritoriji Srbije pod uslovima uzajamnosti može da stiče svojinu nad nepokretnostima samo nasledstvom, nasleđem, jedino pravo u kome su stranci izjednačeni sa državljaninom Republike Srbije jeste pravo na nasleđivanje. Za sve drugo, u Ustavu i zakonu se pravi razlika. Zbog čega? Imovina ima neki svoj cilj, ima neku svoju namenu i ona služi da se vrši neka delatnost. Pošto je to vrlo važan privredni resurs za državljane Republike Srbije, Ustav i zakoni predviđaju u skladu sa međunarodnim standardima, to moram da vam kažem, niz ograničenja ili posebnih nečega što se zove uslov i postupak.

Postojeći član Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji vi menjate je ustavan. Odgovorite na jedno pitanje – kako je moguće da je ustavno zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima i kako je dodatak da može da ide po SSP strancima državljanima država članica EU ustavno opet? Šta se to desilo? Ustav se nije promenio u međuvremenu. Bila zabrana, nema zabrane, i jedna i druga situacija su ustavne. To je nemoguće, ljudi.

Skupština po Ustavu Republike Srbije nema ovlašćenje i nema taj kapacitet diskrecionog prava da samostalno odlučuje i da se prepusti volji Narodne skupštine šta će da kaže, već postoje ustavna ograničenja. Vi jednostavno na 25 logičkih i mentalnih pitanja nemate odgovore. Ovo će, naravno, medijski nešto da učini, ali ne vidim nikakvu korist ili neko računa – pa nećemo valjda da se držimo zakona i Ustava kao pijan plota, jer ispunjavanje zakonskih obaveza i poštovanje i primena naših zakona pokazuj da smo mi daleko od zakonitosti rada nadležnih državnih organa.

Kada bi se toliko zakonito ponašali naši državni organi, verovatno upravni sudovi ne bi imali predmete. Gledajte i sami, skori svaki drugi pada na upravnom sudu zbog očiglednog kršenja zakona od strane nadležnih državnih organa.

Četvrto vanredno zasedanje , 28.08.2017.

Gospodine Arsiću, samo da podsetimo dokle smo stigli, to je amandman na član 2. gde se menja naziv pododeljka. Da napravimo neki kontinuitet, pošto, ko je pratio od jutros prenos mogao je da dobije pogrešnu sliku o čemu se radi ovde.

Ja podsećam predstavnika Vlade da se mi nalazimo na temi – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Vlada je tražila da se on donese po hitnom postupku. Samo da podsetim da Zakon o poljoprivrednom zemljištu je donet jula 2006. godine, pa je promenjen u leto 2008. godine, a krajem 2006. godine došao je novi Ustav Republike Srbije.

Sledeća izmena je bila u 2009. godini. Znači, oni koji su bili na vlasti 2009. godine nisu nalazili za shodno da menjaju ovaj zakon, zato što imaju obavezu po SSP i pridruživanju.

Da podsetim da je 2015. godine isto menjan ovaj zakon i onaj ko je tada menjao zakon, takođe je znao da ima neku obavezu po SSP, ali nije hteo da ga usaglašava sa SSP. Ovo je važno da se zna, zato što nikakva ustavna promena u međuvremenu nije se desila, pa ako je bilo ustavno, zabranjuje se prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima, onda ova drastična promena – dozvoljava se prodaja, ili je neustavna ili je o nečemu drugome reč.

Da se sada vratim na ovaj amandman na član 2. Mislim da ste napravili grešku. Zašto? Kada pravno lice treba da saopšti svoju volju, onda se to radi opštim aktima, a pojedinačni pravni akt je konkretizacija te volje.

Kada fizičko lice, građanin saopštava svoju volju, nije propisana bog zna šta, neka forma, dovoljno je da potpiše ugovor. Odredbe koje se tiču prometa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, morale su da ostanu sa tim podnaslovom. Ako taj podnaslov menjate i on glasi – promet poljoprivrednog zemljišta, onda sve trpate u isti koš i to ne sme da se radi, jer onda praktično ste doveli u isti položaj poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini.

Mi smo podneli ovaj amandman da bi vam skrenuli pažnju da ostanu oni stari nazivi podnaslova, jer suštinski se sve u tom podnaslovu tiče prometa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Ovo što ste promenili i što menjate već sledećim članom, to je potpuno druga priča koja ne treba da utiče na naslov i podnaslove. Ovo je čisto jedan pravno-tehnički amandman, da bi se zadržalo ono što je praksa kako se pišu propisi u Republici Srbiji.

Četvrto vanredno zasedanje , 28.08.2017.

Sve države za proteklih 20 godina koje su ulazile u tu tvorevinu koja se zove Evropska unija, imale su obavezu da statusno izjednače u pogledu sticanja prava svojine na nepokretnostima državljane EU sa svojim domaćim državljanima. Svi oni su tu obavezu morali da izvrše u nekom vremenskom periodu, od kad ta država postane član Evropske unije. Nismo tu nešto specifično, te ta specifičnost ne može ni da postoji. I mi nemamo potrebe da pre ulaska u EU pravimo neki period kada ne treba dozvoljavati to sticanje, jer mi nikada nećemo ni biti članovi EU. To je jedna stvar, koja je vrlo važna.

Druga stvar, ovaj član vam je potpuno pogrešan, jer on stvarno zadire u nešto što se tiče diskriminacije. Vi dovodite u nepovoljan položaj i različit položaj privatno lice, vlasnika poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, kada to prodaje, navodno, nekom strancu i kada prodaje našem državljaninu. Jer, ipak, ustavna odredba govori da je promet tog zemljišta slobodan, a ograničenja i posebni uslovi moraju da deluju generalno. Vi tu vršite svojevrsnu zamenu teza. I to je, po meni, pogrešno.

Još nisam čuo da je Ministarstvo poljoprivrede iskoristilo svoje zakonsko ovlašćenje iz člana 59. stav 2. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Znate i sami, ako se godinu dana ne koristi…

Primenjujete to? A, ne primenjujete. Pa, verovatno nemate kapacitete da to primenite i da nađete podobno lice koje bi u sledeće tri godine ušlo u zakupni odnos i obrađivalo zemljište koje godinama nije obrađeno.

Znate, ja mislim da se tu nalaze veliki resursi za srpsku poljoprivredu. Pošto je ovo praktično kraj rasprave, ovaj zakon je loš. Nije dobro da se na ovaj način igramo sa ovom strateškom vrednošću, a to je ipak poljoprivredno zemljište. Male države, mali narodi, čuvaju ono svoje što imaju. Nemojte da se upoređujete sa velikim državama.

Zapamtite samo još jednu vrlo važnu stvar. Nekada davno, pre 150 godina, razvijena je jedna doktrina koja kaže – Sibir nije vlasništvo Rusije, to je svetsko bogatstvo, to pripada svakome. Ko može da ga koristi? Može da ga koristi privatni vlasnik.

Ovo što radi EU, to je modifikovana varijanta. Gde je Nemac vlasnik, to je nemačko, a tamo gde je nemačko, to ima legitimno pravo da dođe i nemačka vojska. Zapamtite, oni se toga nisu odrekli. Dajte da se i mi ne odričemo onoga što je samo naše.

Imovinska karta

(Beograd, 21.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90000.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština gradske opštine Rakovica (Odbornik) Opština - 14000.00 RSD 21.06.2016 - 15.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 12:42