ZORAN KRASIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 11. marta 1956. godine.

Završio je Pravni fakultet u Nišu.

Jedan je od osnivača SRS i dugogodišnji član Predsedništva kolegijuma radikala i član Centralne otadžbinske uprave. Bio je ministar trgovine u vladi Mirka Marjanovića od 1998. do 2000.godine. Šef je Pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 145
  • 0
  • 375
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Rasprava je objedinjena. Imamo tri tačke dnevnog reda. Ja ću na početku reći nešto što je zapažanje zajedničko za sve tri ove tačke.

Prvo, malo smo iznenađeni zašto se ovoliko kasni. Nismo navikli na efikasnost i Narodne skupštine i vladajuće koalicije. Očekivali smo da bi i ekonomija i efikasnost mogli da budu naredba da smo sve ove tačke završili još možda pre nekoliko meseci, ali dobro.

Šta je još zajedničko? Pa, sve tri odluke su izbor. Međutim, izbor je proces, a ja stičem utisak da su predlagači shvatili da je izbor samo čin glasanja, izborna radnja. Izborna radnja je glasanje i, naravno, ako veliki broj narodnih poslanika svojim potpisom podrži nečiju kandidaturu, odluka se unapred zna i to ništa nije problematično. Međutim, mora da se da odgovor na neka vrlo važna pitanja - da vidimo šta se to radi, kako se to radi, da li većina baš to dobro radi?

Znam da u fazi ovog postupka radi se o očekivanjima i ja ne sumnjam da postoje dobra očekivanja i dobra nadanja kod onoga koji je predložio ovaj dnevni red i kod onih koji su predložili ove kandidate, ali jedno su očekivanja i nadanja, a dugo je nešto kakvi ti rezultati mogu da budu, a mi već sada možemo da kažemo kakvi će rezultati da budu na bazi iskustva i jednog objektivnog prosuđivanja stanja stvari kako u socijalnom okruženju, a tako i sa pogledom na biografije ovih kandidata.

Naravno, ja podsećam da nismo se kao država, kao narod i kao Narodna skupština proslavili kada smo birali razne kandidate za razne funkcije, obzirom da, pored onoga što je političko, rukovodili smo se, pre svega, diplomom iskustvom, nekim znanjem, nekim renomeom, nekim ugledom i nažalost praksa pokazuje da smo kolektivno grešili. Polagali smo velike nade u kandidate koji imaju slabi kapacitet. Nemaju ni hrabrosti, ni kuraža da krenu u nešto ozbiljnije.

Sada, povodom ove prve tačke dnevnog reda, a to je izbor pet članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, ja ću da krenem pod bojem jedan, a to je predlog kandidata koji je podneo predsednik Republike. Neću da navodim imena i prezimena, jer to može malo da unese zabunu, ali moram da kažem da pre nego što je formiran ovaj predlog da se nešto desilo. Desilo se februara meseca ove godine da je predsednik Republike u to vreme podneo predlog i nije mogao da se opredeli za jednog kandidata nego je podneo listu kandidata. Dva kandidata njemu bliska, iz njegovog neposrednog okruženja i on je shvatio da izbor znači kada se bira između jednog i drugog. On je rekao Pera ili Mika, pa vi sada u Skupštini odlučite. Važno je da i Pera i Mika ispunjavaju uslove. I, šta se desilo? Dana, 22. februara 2017. godine, nadležni odbor, a to je Odbor za pravosuđe, je na osnovu člana 51. Poslovnika napravio Izveštaj, ne mišljenje, molim vas, po Poslovniku i po Zakonu treba mišljenje, ali oni su napravili Izveštaj i to njihovo mišljenje glasi da mi u Skupštini razmotrimo i donesemo odluku o izboru jednog od ta dva kandidata, ali to nije došlo na dnevni red od 22. februara. Šta se onda dešava? Onda se dešava da 6. jula taj isti Odbor isto se poziva na član 51, pravi pismo, ne čak ni izveštaj, ne daje ni mišljenje, i on kaže da povlači svoj predlog. Ko povlači svoj predlog? Odbor. Pa, Odbor može da povuče mišljenje, a ne može da povuče predlog. Predlog je podneo predsednik Republike, ali taj predsednik Republike u međuvremenu je postao bivši predsednik Republike. Šta da radimo sada?

Vidite, nije samo kod kandidata kojeg predlaže predsednik Republike, koji je propao zato što je predsednik Republike postao bivši predsednik Republike, ali mi sada vidimo da to u stvari nije mišljenje nego naš Odbor stoji glavom i bradom iza toga. I, šta se dešava? Oni kažu da je predsednik Republike povukao svoj predlog. Dešava se da dobijamo novog predsednika Republike, bivši više ne postoji i sada novi ne predlaže dva kandidata, listu kandidata, Pera, Mika da se bira. Ne, on kaže moj kandidat je Đoka i vi morate da izaberete Đoku i vi podržavate taj predlog i to tako je došlo. Znači, od 22. februara od Mike i Laze, mi smo krajem jula došli do jednog jedinog i to sada nije izbor, to je glasanje.

Molim vas, ja ne pominjem imena kandidata da ne bih dobio opomenu. Ja samo pokušavam da objasnim o čemu se radi i šta se sve desilo u međuvremenu i zašto Narodna skupština nije efikasna i zašto ljudi koji vode Narodnu skupštinu, kada je to bilo sve u redu, nisu stavili na dnevni red. Ja o tome pričam, a kako vi to tumačite, ja to ne znam.

Molim vas, mi od 22. februara čekamo ovog jednog kandidata Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, a znate da je to tako važna agencija koja čak ne može da pokrene ni prekršajni postupak. Znači, nema status ovlašćenog predlagača za vođenje prekršajnog postupka, ali mora da se ispune evropski standardi, moramo da imamo institucije koje se bore protiv svega i svačega i eto to se dešava.

Drugi koji se bira je predlog Vrhovnog kasacionog suda. Isto Odbor 22. februara podnosi Izveštaj umesto mišljenja. Oni predlažu tog kandidata i to tek sada dolazi na dnevni red od 22. februara.

Trećeg kojeg predlaže, to je DRI. Oni su 8. marta 2017. godine dostavili svoj predlog. Opet je naš Odbor za pravosuđe razmatrao tek 13. juna, i tek sad dolazi na dnevni red ovo.

Što se tiče Socijalno-ekonomskog saveta, oni svoj predlog uputili juna meseca 2017. godine i opet naš Odbor ne daje mišljenje, nego daje izveštaj, i naravno to sve podržava. I, imamo ova novinarska udruženja koji su predlog podneli još, molim vas, u avgustu mesecu 2015. godine. Udruženja su predložila svog kandidata. Isto je to prošlo kod Odbora za pravosuđe, ali ne ove godine, nego prošle godine, 20. septembra 2016. godine.

Ja stičem utisak da neko u Narodnoj skupštini namerno blokira ove vrlo važne institucije bez kojih nema ulaska u EU. Zašto je to neko blokirao? Mogli smo mi to da odlučujemo u međuvremenu.

Onda dolazimo do još jednog, to je ovaj poseban predlog koji je zajednički predlog Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja. Oni su predlog uputili još 31. marta 2015. godine. O tom predlogu je 13. juna ove godine razmatrao Odbor za pravosuđe i dao mišljenje u vidu izveštaja, gde se to podržava. Ali, onda, 6. jula rekli su - povlači se i taj predlog. Zašto? Pa, onaj Zaštitnik građana je bivši Zaštitnik građana, a onda praktično jedini koji postoji je Poverenik, a ne može samo Poverenik, mora zajedno sa Zaštitnikom, a sad nemamo Zaštitnika, imamo bivšeg Zaštitnika. Ali, da bude situacija još čudnija, 13. juna Odbor prihvata i bivšeg Zaštitnika kao ovlašćenog, a onda 6. jula dešava se nešto, pa ako može predsednik da bude bivši predsednik, onda može i Zaštitnik da bude bivši Zaštitnik.

Vidite i sami, vrlo efikasno radimo. Sve je u rukama većine, od predloga preko odbora, do rukovodstva Narodne skupštine. Sve su ovo uslovi za put ka EU. Mi moramo da budemo efikasni i da završavamo te poslove.

Mi imamo izvestioca Odbora koji je ujedno i predlagač. Zašto? On konstatuje da je zvanični predlagač odustao od predloga i da je povučen predlog, a to se nije desilo. Da sad ne bi ispalo kao da ja tu nešto retorički vas uvlačim u neku priču koja nema nikakvog smisla, ova priča stvarno nema nikakvog smisla.

Zaštitnik građana je još interesantnija priča. Ja ću priču o Zaštitniku građana da počnem rečenicom koja je juče bila udarna vest u novinama - šta kaže vladajuća koalicija povodom Zaštitnika građana. Izjava koalicione vlasti glasi – napokon ćemo da dobijemo Zaštitnika građana koji će da štiti građane. Sad se postavlja pitanje, znači, prethodni Zaštitnik ili bivši Zaštitnik nije štitio građane, a ovaj će da štiti, a ko ga predlaže? Vladajuća koalicija. A od koga on treba da štiti građane? Zadatak Zaštitnika građana jeste da obezbedi dobru upravu.

Znači, Zaštitnik građana se bori protiv loše uprave. I vi kažete - naša je uprava loša, ali je naša, treba nam naš Zaštitnik da zaštiti nas od nas. Tako smo dobili kandidata koji je sa jednom sedmicom pokvario dobar prosek. Tako smo dobili jednog Zaštitnika koji će stvarno da zaštiti građane. U biografiji piše da je sasvim solidno plivao u reformi pravosuđa i verovatno pripada onoj grupi sudija koji se bunio zbog reforme i u borbi za prava sudija našao da se obrati onima koji su ukrali mandate i pare SRS.

Znači, velike sudije, veliki borci za ljudska prava i za zakon nisu se obratili onima koji su čestiti i pošteni, nego baš onima koji su ukrali mandate i pare. Onda, šta da mislimo o tim sudijama? Ja neki put kritikujem tu reformu pravosuđa, a neki put mi dođe da kažem – demokrate, bili ste u pravu, vi ste znali

kakav je specifični sastav tih sudija. Evo, na jednom primeru se pokazalo ko su, šta su. Bore se protiv kriminala i traže zaštitu od onih, što je očigledno, opšte je poznato, krađa mandata i krađa para. To su neke interesantne stvari.

Što se tiče ovog Fiskalnog saveta, ja moram da vam kažem, i kad se to uvodilo, DS, koja je bila vladajuća, nije baš sa oduševljenjem prihvatila Fiskalni savet. Ja ne smem da lažem, moram otvoreno da pričam. Zašto? Zato što nikakva vajda ne postoji od Fiskalnog saveta. Kakva vajda od njih postoji? Još samo jedan mali instrument pritiska na Republiku Srbiju i na sve one koji su na vlasti, bez obzira kako se to šta promeni. Oni su klasični primer pritiska koji dolazi od MMF, Svetske banke i drugih institucija.

Zamislite, pod pritiskom MMF, hajde što smo dobili taj Fiskalni savet, nego smo dobili i fiskalna pravila u Zakonu o budžetskom sistemu, i to dobili pravila po preporukama i direktivama koje se čak i ne primenjuju u EU. Zato sidra fiskalne politike kod nas su svetski standardi koje niko živi ne može da ispuni, a naš Fiskalni savet daje za pravo sebi, krijući se iza prof, dr, mr, sad čujem i ovaj je postao dr, koji ne moraju da budu u radnom odnosu, koji navodno odgovaraju samo Narodnoj skupštini, koji su navodno nezavisan državni organ, a onda ministarstvo kaže – nisu nikakav organ, oni su organ državne uprave, oni su samostalno pravno lice koje se bavi izdavačkom delatnošću, pišu knjige, pišu analize. I oni kažu svima nama – morate da prodate NIS, morate da prodate EPS, morate ovo, morate ono, morate ovako, morate onako.

Ko su bre oni? Šta se to dobro desilo od kad smo dobili Fiskalni savet? Jel ima jedna stvar da se dobro desila? Jesu li nam urađene javne finansije na neki bolji način? Da li je taj Fiskalni savet izvršio pritisak na sve u Srbiji da se obezbedi fiskalni suverenitet Republike Srbije? Ma jok, bre, ljudi, obična tezga gde plaćamo diplome nekim ljudima i penzionerima.

Devedeset posto rukovodstva koje je zaposleno u Fiskalnom savetu ne mora da bude u radnom odnosu u Fiskalnom savetu. Zašto postoje? Da bi MMF i Svetska banka znali da postoje, pored nevladinih organizacija, pored stranih banaka, pored Narodne banke koja sve prihvata iz MMF, postoji Fiskalni savet koji će da pritiska i da u dogovoru sa onima na vlasti pravi izveštaje.

Pre godinu dana smo upozoravali na loše stanje javnih finansija u jedinicama lokalne samouprave. I onda Fiskalni savet uzme podatke Uprave za javni dug, podatke statistike, podatke Stalne konferencije gradova i opština i naprave svoju neku veliku analizu da nam objasne šta se dešava, ko da mi to ne znamo. Pa, mi to znamo i upozoravamo već godinama. Oni su sad našli za shodno zašto nekome na vlasti odgovara da se stegnu lokalne samouprave. I stegnuće se lokalne samouprave. Da li će one moći da dišu, ko to zna.

Mi danas možemo da konstatujemo da smo postali žrtva lažnih diploma, krađa mandata, pa bogami, i plaćanja birača da pobede moji. I imamo generalno jedan sunovrat.

Kako to funkcioniše? Pa, medijski vrlo lepo. Na početku godine se kaže – naš cilj je 60. U toku godine napravi se rezultat 55. I onda kažemo, eto, nismo napravili 60, napravili smo 55, to je dobro. Umesto sledeće godine da bude cilj 55, ne, sledeće godine je cilj 65. Pa se opet napravi rezultat 60. A kad se pogleda realno minus, minus, minus, minus. Ako je toliko to dobro, kao što se priča, kako to da ne osećaju ljudi? Kako to nezadovoljstvo?

Ove tri institucije, čiji članovi se danas biraju, nažalost nijedan problem iz njihove nadležnosti neće biti u stanju da reše. To svi znamo. I pre zakazivanja ove sednice, znali smo kakav će biti rezultat glasanja, šta će da se odluči, to je legitimno pravo većine. Ali većina postoji da bi rešavala probleme, da rešava probleme.

Naš zadatak ovde jeste da kritikujemo, da ukazujemo na druga rešenja, da skrećemo pažnju i mi to i radimo u ovoj Skupštini i na ovaj način. Ali se problemi ne rešavaju. To je problem. Problemi se samo generišu. Računa se sve će da se reši kada uđemo u Evropsku uniju. Zaboravite tu priču, ljudi, od toga nema ništa. Problem je što na tom putu ova tranzicija postaje dugotrajno trpno stanje sa maglom. Nama ne treba magla, nama trebaju ljudi, propisi koji odgovaraju ovom narodu i ovoj državi.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Pre godinu dana imali smo sličnu tačku dnevnog reda i bio je predlog, obrazloženje jedna rečenica - Smatram da gospodine poseduje stručne i lične kvalitete za obavljanje funkcije predsednika Vlade, a uverio me je da može da obezbedi izbor Vlade.

Ove godine smo napredovali za još dve rečenice. U obrazloženju prva rečenica je ista, treća – predlagač kandidata kaže šta je cilj nove Vlade, ali ono što posebno zabrinjava jeste druga rečenica, gde predlagač kandidata kaže – ukazujem svoje poverenje. Znači, teška je muka naterala čoveka da kaže da ukazuje svoje poverenje svom predlogu najboljeg kandidata.

Pošto se u Skupštini sve unapred zna, zna se ko je vlast, ko podržava vlast, zna se ko ne podržava vlast, zna se ko kako glasa. Ja tu idilu ne mogu da pokvarim, niti imam nameru da kvarim, jer bi me onda prozvali da se mešam uvoks populi voks dei. Narod odlučio kako će da bude, šta da radimo. Ali, mi je interesantna stvar kako je došao predlagač kandidata do najboljeg kandidata.

Znači, najbolji kandidat nije neko od bivši ministara, nije neko od poslanika, nije neko ko pripada nekoj političkoj stranci koja čini koalicionu vlast. Čovek je ušao u bazu podataka svih stranaka koje čine koalicionu vlast i nije našao najboljeg. Okrenuo se levo, desno, video je koje muke su pred Srbijom, da treba odličan kandidat, najbolji kandidatm, gotovo kao predlagač. Raspitao se ko je tu najbolji, ko ima tu najveću mudrost i nije mogao da pogreši. Pronašao je najboljeg kandidata za koga je siguran da kada sazove sednicu Vlade, Dačić kao član Vlade ima da treperi kao prut, Rasim LJajić ima da salutira, Nenad Popović ima da cvokoće, najbolji kandidat ima da zavede red. Nema to da bude raspušteno. To sve mora da bude u redu. Meni je drago što je i predlagač kandidata našao adekvatnog kandidata.

Međutim, zbunilo me ovde što kaže da taj njegov kandidat je njemu rekao da ima većinu u Skupštini i onda sedam dana smehotresna olimpijada. Vi tamo ako ne budete glasali za najboljeg kandidata, u onom broju koji sam odlučio, idemo na vanredne parlamentarne izbore, nećete vi meni da kradete mandate, nego ćemo da pročistimo liste, pa će da dođu oni koji moraju da glasaju. I to je to. Svaka čast. Sve je u skladu sa propisima, došli ste do najboljeg kandidata, niko ne sumnja da je to najbolji kandidat. Ja što se tiče državnih poslova ne računajući one političke, došao sam do zaključka, najbolji političar je onaj koji se ne bavi politikom. Kaže – najbolji kandidat je najstručniji kandidat. Pogledam biografiju, vidim ono NBA, Niskogradnja „Ratko Mitrović“. Kaže – dokazao se, posebno sposoban. Od 1. januara krenuo je projekat najboljeg kandidata, on se zove e-beba. Znači, kada se rodi odmah ga proknjiže kompjuterski u porodilištu.

I, drugi rezultat koji je pokazao najbolji kandidat je projekat e-zup. Međutim, taj projekat tek stupa na snagu decembra ove godine. Ovo što je u stranim firmama najbolji kandidat radio, to ništa ne znači. Seksualno obrazloženje imali smo za Božidara Đelića, pa znate kako je bilo, pa smo imali za onog Lazara Krstića, i nije neka referenca, ali e-beba, e-zup, to je krajnji domet.

Blagi savet – kada budete izabrani za predsednika Vlade, svim članovima Vlade da oduzmete kreditne kartice da ne plaćaju parama Vlade parfeme i ono ostalo. Nemojte slučajno da ulazite u afere sa kojima su opterećeni kandidati za članove Vlade. Oni su preopterećeni aferama, „Galenika“, „Dunav“, „Agrobanka“, „koferče“, „Banana“, „Niša“, „Šarić“. To nemojte da vatate u ruke jer vi ne odgovarate za ono što se desilo pre vas. Vi ćete da odgovarate za ono što se desilo posle vas. Ako uspete da im oduzmete kartice to će biti vrhunski domet vašeg političkog menadžmenta kako znate da sa ljudima baratate, jer predsednik Vlade treba da zna da barata sa ministrima.

Predsednik Vlade ako ne zna da barata sa ministrima, onda je to opasno. Pozivam vas da nastavite sa dobrom praksom, sat vremena ranije ustajete, sat vremena kasnije spavate, i svako jutro u pola osam postrojavanje ministara, da raportiraju, jer čim budete okrenuli leđa, obrali ste bostan.

Što se tiče tog evropskog puta ka EU, vodite računa, iz pouzdanih izvora sam saznao - Srbija se prima 2389. godine.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Mi smo podneli amandman i tražimo da se briše ova izmena i dopuna iz Predloga zakona, a tiče se delokruga poslova Ministarstva privrede. Jer, ovo što se dograđuje i što se menja, uopšte ne odgovara ni pojmovno ni rečima poslovima državne uprave, od člana 12. do člana 21. Zakona o državnoj upravi. Znači, to je potpuno, što se nas tiče, neprihvatljivo.

Na šta se ovo odnosi? Ovo se odnosi ne na neke eventualne oblasti koje su propisane nekim zakonom, već se odnosi na nešto što je programski deo Vlade Republike Srbije. Ali, mora da se kaže da ovo u dobrom delu predstavlja nagodbu kako da se podeli plen u okviru organizacije državne uprave, kako da se skoncentrišu neki poslovi, a svaki posao u državnoj upravi sa sobom nosi i mogućnost da se troše sredstva iz budžeta. I ovo sa 16 na 18, i ove promene unutar nekih ministarstava, upravo treba da nam objasne da je feudalna podela između koalicionih partnera postignuta, ali to stvarno nema nikakve veze sa organizacijom državne uprave i sa poslovima koje radi državna uprava.

Imovinska karta

(Beograd, 21.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90000.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština gradske opštine Rakovica (Odbornik) Opština - 14000.00 RSD 21.06.2016 - 15.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 12:42