Otvoreni Parlament | Akt o promeni Ustava Republike Srbije

Akt o promeni Ustava Republike Srbije

Tip akta: Ostala akta

Status: Usvojen

Tekst akta: [pdf] 

Donet po hitnom postupku

Predlagač: Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo

Uto
30.11.2021
Pon
29.11.2021

Predlog akta

[pdf] 

Pon
29.11.2021

Ulazak u proceduru

Sažetak

Akt o promeni Ustava Republike Srbije usvojen je na Osmoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, 30. novembra 2021. godine.

Da li podržavate ovaj predlog zakona?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 10
Protiv: 28
10%
28%
0%

Ključne novine

PROMENA ULOGE NARODNE SKUPŠTINE U POSTUPKU IZBORA NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA

Odredbama važećeg Ustava predviđeno je da Narodna skupština bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca, javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužilaca. Pored toga, Narodna skupština bira i 8 izbornih članova Visokog saveta sudstva i 8 izbornih članova Državnog veća tužilaca.

Aktom o promeni Ustava predviđeno je da će svoje izborne nadležnosti pri izboru nosilaca pravosudnih funkcija Narodna skupština obavljati tako što će birati Vrhovnog javnog tužioca, četiri člana Visokog saveta sudstva, četiri člana Visokog saveta tužilaštva .
To znači da je Aktom o promeni Ustava Narodna skupština izuzeta je iz postupka izbora sudija i zamenika javnih tužilaca (koje je do sada je birala prilikom prvog izbora na trogodišnji mandat), iz postupka izbora predsednika Vrhovnog suda i kao i predsednika ostalih sudova u državi. Ipak, Narodna skupština i dalje će birati po četvoro članova pravosudnih saveta (Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva) koji neposredno biraju sudije, tužioce i predsednike sudova.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 12
Protiv: 21
12%
21%
0%

UVODI SE STALNOST SUDIJSKE FUNKCIJE OD PRVOG IZBORA DO PENZIJE

Prema još uvek važećim odredbama Ustava Republike Srbije, sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju na trogodišnji mandat bira Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva. Po isteku ovog „probnog“ perioda, sudije za trajno obavljanje funkcije bira Visoki savet sudstva.
Aktom o promeni Ustava Narodna skupština se izuzima iz postupka izbora sudija,koji se u potpunosti prepušta Visokom savetu sudstva, uz propisivanje stalnosti funkcije od prvog izbora do penzije.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 7
Protiv: 21
7%
21%
0%

PROMENA SASTAVA VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Visoki savet sudstva (VSS) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija čija je jedna od osnovnih nadležnosti izbor sudija na stalnu sudijsku funkciju.

Još uvek važećim odredbama Ustava Republike Srbije predviđeno je da Visoki savet Sudstva čini 11 članova, od kojih su troje članova po položaju (ministar zadužen za pravosuđe, predsednik nadležnog skupštinskog odbora, predsednik Vrhovnog kasacionog suda), a osmoro su izborni članovi. Izborne članove bira Narodna skupština i to dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci (jednog iz reda advokata, jednog profesora pravnog fakulteta) i šestoro sudija sa stalnom sudijskom funkcijom.

Aktom o promeni Ustava predviđeno je da će Visoki savet sudstva činiti 11 članova - po funkciji član će biti predsednik Vrhovnog suda, šestoro će biti sudije neposredno izabrane od strane sudija, a četvoro će, među istaknutim pravnicima, birati Narodna skupština na predlog nadležnih odbora.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 5
Protiv: 18
5%
18%
0%

PROMENA NAČINA IZBORA IZBORNIH ČLANOVA VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Prema važećem Ustavu, Narodna skupština bira 8 članova VSS većinom ukupnog broja narodnih poslanika i to u postupku u kome šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom predlaže VSS (obavezan da predloži kandidate neposredno izabrane od strane sudijana). Preostala dva izborna člana moraju biti ugledni i istaknuti pravnici sa najmanje 15 godina iskustva u struci od kojih jednog predlaže Advokatska komora Srbije a drugog Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta.

Aktom o promeni Ustava predviđeno je da će Narodna skupština ubuduće birati četiri člana Visokog saveta sudstva , i to među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, među kandidatima koje nakon sprovedenog javnog konkursa predlaže nadležni odbor Narodne skupštine. Umesto većinom glasova svih narodnih poslanika, za izbor izbornih članova Visokog saveta sudstva biće potreban glas dve trećine svih narodnih poslanika.

Međutim, u slučaju da neko od članova ne bude izabran ovim putem, članove će, većinom glasova, birati komisija sastavljena od predsednika Narodne skupštine, Zaštitnika građana, predsednika Ustavnog suda, predsednika Vrhovnog suda i Vrhovnog javnog tužioca. Važno je napomenuti da većinu članova ove komisije neposredno bira Narodna skupština.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 13
Protiv: 16
13%
16%
0%

PROMENA NAZIVA NAJVIŠEG SUDA U REPUBLICI SRBIJI

Aktom o promeni Ustava predviđeno je da će se najviši sud u državi umesto Vrhovni kasacioni sud nazivati Vrhovni sud.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 13
Protiv: 9
13%
9%
0%

PREDSEDNIKA VRHOVNOG SUDA I PREDSEDNIKE SUDOVA UMESTO NARODNE SKUPŠTINE BIRAĆE VISOKI SAVET SUDSTVA

Za razliku od važeće odredbe, koja predviđa da izbor predsednika najvišeg suda u Republici vrši Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, Aktom o promeni Ustava predviđeno je da predsednika Vrhovnog suda bira Visoki savet sudstva po pribavljenom mišljenju opšte sednice VSS. Kao i do sada, mandat predsednika Vrhovnog suda i ubuduće će trajati 5 godina i neće biti dozvoljeno da isto lice ponovo bude birano na tu funkciju.

Pored toga, i predsednike ostalih sudova umesto Narodne skupštine biraće VSS.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 9
Protiv: 16
9%
16%
0%

PROMENA NAZIVA TUŽILAČKIH FUNKCIJA I UVOĐENJE STALNOSTI OD PRVOG IZBORA DO PENZIJE

Prema još uvek važećim odredbama Ustava, Državno veće tužilaca ima nadležnost izbora isključivo zamenika javnog tužioca za trajno obavljanje funkcije. Osim toga, DVT je ovlašćeni predlagač zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju na trogodišnji mandat, dok konačnu odluku o izboru donosi Narodna skupština. Javne tužioce, na predlog Vlade, takođe bira Narodna skupština.
Aktom o promeni Ustava menja se organizacija tužilaštva, pa će se, ukoliko Akt bude usvojen, dosadašnji zamenici nazivati javnim tužiocima a njima nadređeni biće glavni javni tužioci. Funkcija javnog tužioca (dosadašnjeg zamenika javnog tužioca) trajaće od izbora pa do penzije, odnosno neće biti “probnog” trogodišnjeg mandata.. Trajanje mandata glavnih javnih tužilaca (dosadašnjih javnih tužilaca) nije se menjalo pa će i ubuduće biti birani na šeriod od šest godina. Glavne javne tužioce i javne tužioce umesto Narodne skupštine biraće Visoki savet tužilaštva

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 5
Protiv: 12
5%
12%
0%

PROMENA NAZIVA TUŽILAČKOG SAVETA, NJEGOVOG SASTAVA I NAČINA ODLUČIVANJA

Prema važećem ustavnom rešenju Državno veće tužilaca (DVT) određeno je kao samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. DVT ima 11 članova – 3 po funkciji (ministar nadležan za pravosuđe, predsednik Odbora za pravosuđe, Republički javni tužilac) i 8 koje bira Narodna skupština: 6 javnih tužilaca ili zamenika javih tužilaca predlaže DVT (nakon sprovedenih izbora za kandidate), dok po jednog predlažu Advokatska komora Srbije i Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta.

Aktom o promeni Ustava predviđena je promena naziva Državnog većа tužilaca koje će se ubuduće, ukoliko Akt bude usvojen, nazivati Visoki savet tužilaštva. Savet će činiti 11 članova: pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci (s tim što glavni javni tužilac ne može biti biran u Visoki savet tužilaca), četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.

Još jedna novina koju donosi Akt o promeni Ustava je izuzimanje Ministra nadležnog za pravosuđe prilikom glasanja u postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnog tužioca.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 5
Protiv: 15
5%
15%
0%

PROMENA NAČINA IZBORA IZBORNIH ČLANOVA TUŽILAČKOG SAVETA

Prema važećem Ustavu, Narodna skupština bira 8 članova DVT većinom ukupnog broja narodnih poslanika i to u postupku u kome šest javnih tužilaca ili zamenika javih tužilaca predlaže DVT (nakon sprovedenih izbora za kandidate), dok po jednog predlažu Advokatska komora Srbije i Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta.

Aktom o promeni Ustava predviđeno je da će Narodna skupština ubuduće birati četiri člana Visokog saveta tužilaštva, i to među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, među kandidatima koje nakon sprovedenog javnog konkursa predlaže nadležni odbor Narodne skupštine. Umesto većinom glasova svih narodnih poslanika, za izbor izbornih članova Visokog saveta tužilaštva biće potreban glas dve trećine svih narodnih poslanika.

Aktom o promeni ustava predviđeno je i da će, ukoliko Narodna skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom, preostale članove posle isteka zakonom određenog roka, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 9
Protiv: 9
9%
9%
0%

PROMENA NAZIVA FUNKCIJE REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽIOCA I ZABRANA PONOVNOG IZBOR ISTOG LICA NA OVU FUNKCIJU

Važećim Ustavom Srbije predviđeno je da se Republički javni tužilac, koji vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije, bira na period od šest godina, i da može biti ponovo biran (neograničen broj reizbora).

Aktom o promeni Ustava predviđeno je da će se Republički javni tužilac, ukoliko Akt bude usvojen, nazivati Vrhovni javni tužilac. Mandat će i dalje trajati šest godina, s tim da isto lice neće moći ponovo da bude birano na istu funkciju.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 9
Protiv: 10
9%
10%
0%

PROMENA POSTUPKA IZBORA VRHOVNOG JAVNOG TUŽIOCA

Umesto većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, koja je u trenutnom ustavnom rešenju potrebna za izbor Republičkog javnog tužioca, Aktom o promeni ustava predviđeno je da će se Vrhovni javni tužilac birati većinom od tri petine poslanika. Pored toga, Vlada ubuduće neće biti ovlašćeni predlagač kandidata za ovu funkciju, već se VJT birati posle sprovedenog konkursa.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 6
Protiv: 11
6%
11%
0%

Poslednji put ažurirano: 16.01.2022, 15:59