Otvoreni parlament izražava duboku zabrinutost zbog neprihvatljivog diskursa u plenumu Narodne skupštine i ponašanja poslanika i predstavnika izvršne vlasti nedostojnog najvišeg predstavničkog tela.
Sukob poslanika Srpske radikalne stranke i ministarske građevine, saobraćaja i infrastrukuture Zorane Mihajlović, koji je obeležio Dvadeseto vanredno zasedanje u Jedanaestom sazivu, samo jedan je u nizu skorašnjih primera ponašanja nedostojnog institucije parlamenta i građana koje poslanici predstavljaju. Neprihvatljivom ponašanju svedočili smo i tokom poslednje sednice u 2019. godini kada su se poslanik Dveri Boško Obradović i poslanici Srpske napredne stranke sukobili verbalno i fizički. Ovakvim ponašanjem, poslanici i predstavnici državnih organa urušavaju ugled i dostojanstvo institucije parlamenta, podrivajući time već veoma nisko poverenje građana u najviše predstavničko telo u Republici Srbiji.
Otvoreni parlament osuđuje svako neprimereno ponašanje, nepoštovanje i nipodaštavanje parlamenta demonstrirano tokom prošlonedeljne rasprave, kao i tokom prošle godine, koje pokazuje nepoznavanje osnovog funkcionisanja demokratskog sistema i vrednosti dijaloga.
Da podsetimo, kontrola izvršne vlasti predstavlja jednu od ključnih funkcija parlamenta. Vlada je prema Ustavu odgovorna Narodnoj skupštini, a ministri za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovoraju ne samo predsedniku Vlade, već i Narodnoj skupštini. Međutim, to ne predstavlja opravdanje, niti otklon od odgovornosti narodnih poslanika za primereno i pristojno ponašanje prema svim učesnicima u radu plenuma, uključujući i predstavnike izvršne vlasti.
Diskusije u plenumu Narodne skupštine proteklih meseci obiluju uvredama, optužbama, elementima govora mržnje i etiketiranjem ne samo predstavnika opozicije, već i novinara, civilnog društva, predstavnika akademske zajednice i stručne javnosti koja javno kritikuje aktivnosti i ponašanje predstavnika vladajuće većine.
Otvoreni parlament i ovom prilikom apeluje da se usvoji Etički kodeks o ponašanju narodnih poslanika, kao nužan preduslov za uspostavljanje političke odgovornosti poslanika i ključan korak na putu ka unapređenju rada Skupštine.