Prvo javno slušanje u ovoj godini održano je na temu izmena zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnih izbora. Velikodušan gest za veću reprezentativnost sastava Skupštine, ili pokušaj vlasti da pruži privid legitimiteta i pluralizma u sledećem sazivu Parlamenta? Predstavnik Crte Pavle Dimitrijević poručio je da ozbiljne promene ne treba da budu implementirane i da ne treba do njih da dođe u godini u kojoj se izbori održavaju. Poslušajte šta narodni poslanici i drugi učesnici javnog slušanja misle o predloženim izmenama u 19. epizodi #StrofaRefrenReplika

Smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto doprineće reprezentativnosti sastava Skupštine Srbije, ali izborna pravila ne treba menjati u izbornoj godini, rečeno je na  javnom slušanju u Skupštini Srbije o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima koje su predložili poslanici Srpske napredne stranke.

Poslanik SNS-a Vladimir Orlić u uvodu je objasnio da su predložene dve ključne izmene: smanjenje cenzusa i novi propis po kojem Republička izborna komisija utvrđuje status stranaka nacionalnih manjina, a potvrdu statusa za lokalne izbore daju im Nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Nevladin sektor nije protiv smanjenja cenzusa, ali izmene neposredno pred izbore, ruše poverenje u izborni sistem. 

Uz napomenu da se ta tema nije pominjala na razgovorima o unapređenju  izbornih uslova, Pavle Dimitrijević iz Crte istakao je da cenzus nije samo pitanje izbora 2020. godine, već pitanje u kakvoj državi želimo da živimo.

„Nema izričite zakonske obaveze koja bi zabranjivala da se izborni zakoni menjaju godinu dana pred izbore, međutim ovaj standard možemo naći i u  Kodeksu dobre prakse u izborima Venecijanske komisije gde se eksplicitno navodi da ozbiljne promene ne treba da budu implementirane odnosno ne treba do njih da dođe u godini u kojoj se izbori održavaju.”

Predstavnica CESID-a Emilija Oristijević pozvala je predlagače da dodatno razmotre predloge.

„Ovako krupne promene ne smeju da se rade neposredno pred izbore s obzirom da je reč o jednom od stubova izbornog sistema pored broja izbornih jedinica ili broja poslanika i u tom smislu predlažemo da i ukoliko ova mera prođe odnosno bude usvojena u skupštini - njena primena bude odložena“.  

Nisu zadovoljni ni predstavnici manjina, Lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov smatraju da se ovako otvara put zloupotrebama.

„Recimo u našim sandžačko-novopazarskim uslovima to bi izgledalo ovako: recimo Sulejman Ugljanin koji kontroliše Nacionalni savet Bošnjaka i Bošnjačko nacionalno vijeće s jedne strane i s druge strane ja i Stranka pravde i pomirenja treba da se prijavimo na taj šalter i da tražim dozvolu od Sulejmana Ugljanina da mi dopusti da izađem na izbore pod određenim uslovima“.

„Tu postoji najveća slabost kada je u pitanju onemogućivanje predstavnicima političkih stranaka nacionalnih zajednica, malih i teritorijalno disperziranih, a to su sve osim madjarske, bošnjačke i albanske, jer je za uključivanje u izborni proces potrebno 10.000 ovjerenih potpisa od strane javnih bilježnika, a za registraciju je potrebno tisuću.“

U javnoj raspravi spuštanje cenzusa podržale su članice vladajuće koalicije, dok je Jovan Jovanović iz Kluba samostalnih poslanika rekao da ne veruje u velikodušan gest Srpske napredne stranke. 

„Za nas je ovo jedan providan pokušaj vlasti da pruži privid legitimiteta, reprezentativnosti i pluralizma u sledećem sazivu Parlamenta. Osim toga mi danas imamo ovo javno slušanje. U sred javnog slušanja je zakazana  sednica sa ovim izbornim zakonima, što govori koliko je u stvari iskreno ovo javno slušanje."

Poslanik SNS-a Aleksandar Martinović je u ime predlagača rekao da oni ne menjaju izborni sistem, samo pomažu da bude još proporcionalniji.

„Odnosno omogućavamo da na političkom spektru u Narodnoj skupštini budu vidljivi i oni politički činioci koji inače ne bi bili vidljivi da je cenzus ostao na pet odsto.“

O strankama nacionalnih manjina Martinović je rekao da je ideja da se spreče zloupotrebe i da se postigne da na izborima učestvuju autentične manjinske stranke.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.