Jedno zasedanje, jedan administrativni odbor, desetine konferencija za novinare i jedan protest na stepeništu, ukratko su bile aktivnosti narodnih poslanika. Najupečatljivija slika april u Skupštini Srbije svakako su poslanici, ministri, novinari i administracija sa zaštitnim maskama i rukavicama. Na prvom zasedanju u takvim uslovima poslanici su sa 128 glasova za potvrdili uvođenje vanrednog stanja i svih uredbi koje je Vlada donela u borbi protiv koronavirusa, ali raspravu je obeležilo pitanje kako je Skupština mogla da se sastane 29. aprila, a ranije nije, s obzirom na to da je zabrana okupljanja više osoba u zatvorenom prostoru i dalje na snazi.

Sve do 21. aprila kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jednoj televiziji najavio mogućnost da se Skupština sastane, zgrada doma Narodne skupštine uglavnom je služila kao press centar iz kojeg se lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović sa još dvoje narodnih poslanika tog pokreta, svakodnevno obraćao javnosti. Radulović je, kao i u martu, ponavljao da je parlament protivustavno suspendovan i da je u Srbiji izvršen državni udar, da je Skupština zatvorena 15. marta a kafane tek 21. i tražio hitnu sednicu. U tom zahtevu tokom aprila pokreta Dosta je bilo u holu skupštine nije se pridružio niko.

Dva dana posle najave predsednika u Skupštini se iznenada sastao administrativni odbor na kojem su poslanici odobrili smanjenje skupštinskog budžeta. Već na toj sednici postavljeno je pitanje šta se promenilo i kako sada mogu da se sastanu, a do tad nisu mogli, ali predsednik odbora Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke odgovorio je da je sve urađeno po zakonu i da se delovi uredbe o zabrani okupljanja ne odnose na narodne poslanike.

Dugo očekivana sednica bila je organizovana uz pune mere zaštite, na ulazu je svima izmerena temperatura, svi prisutni su dobili zaštitne maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju, u plenarnoj sali poslanici su razdvojeni pleksiglasom, a kafa se pila samo iz plastičnih čaša.

Na neizbežno pitanje poslanika ko je procenio da Skupština ne može da se sastane u martu, kad poslanici nisu ni pozvani, predsednica Vlade Ana Brnabić više puta je ponovila da bi zasedanje Narodne skupštine na početku pandemije bilo krajnje nebezbedno i neodgovorno zato što se, kako je rekla „tu ne radi samo o 250 ljudi, već verovatno o više od 500 ljudi koji su potrebni za administraciju, obezbeđenje i sve ono što mora da se organizuje jedna sednica Narodne skupštine.“

Predsednica Skupštine Maja Gojković objasnila je da je vanredno stanje uvedeno u skladu sa članom 200. Ustava. „Ne u skladu sa članom 200., pa pola rečenice stava onog koji se meni dopada ili bilo kome od nas ili bilo od kojih laika koji danas znaju šta je vanredno stanje i tumače ga kako god hoće. Da li je prekršen Ustav ili nije može da kaže Ustavni sud. I on će to i reći. Sve je urađeno u skladu sa Ustavom Republike Srbije i u skladu sa proglašenjem vanrednog stanja u skladu sa članom 200“, rekla je Gojković.

Ona je dodala da ni jedan parlament u svetu nije zasedao u prisustvu svih poslanika, već su se eventualno sastajali šefovi poslaničkih grupa i ocenila da to kod nas ne bi bilo moguće.

Dvodnevnu sednicu obeležila je rasprava o vanrednom stanju posle ubistva premijera, o opozicionim liderima pre svega Draganu Đilasu, o prvom maju, o ogromnoj ulozi Aleksandra Vučića u spašavanju života građana i nabavci respiratora. Ono o čemu nije rečena ni reč je rebalans budžeta koji je poslanicima upućen kao uredba i o njemu se tako i glasalo, a da javnost ni sada ne zna kakve su izmene rebalansom predviđene.

Ton sednice o koronavirusu obeležio je i ton kojim se predsednica Vlade Srbije Ane Brnabić na sednici najvišeg zakonodavnog tela, koje i bira Vladu i premijerku, obraćala poslanicima, pa smo čuli i „Gospodine Raduloviću molim vas idite lečite se“, „Da, oni su lažovi i najobičnije kukavice. Najobičnije kukavice“ kao i „Navijali ste za koronu. Slavili ste koronu samo ukoliko bi mogla da oslabi Aleksandra Vučića“.

Poslanici okupljeni u Savezu za Srbiju, kao i deo poslanika Demokratske stranke ni sada nisu učestvovali u radu Skupštine, već su se novinarima obraćali u holu ponavljajući da su mere u vanrednom stanju bile drastične i neadekvatne, kao i da je sve vreme trajala stalna politička kampanja vlasti, i da je očigledno da se i zasedanje Skupštine za to koristi.

Poslednji dan aprila - protest opozicije na stepeništu Skupštine u vreme policijskog časa. Odatle je poslata poruka da je nedopustivo da u vreme zabrane kretanja huligani i politički aktivisti mogu da se kreću i da se u vreme zabrane kretanja vodi politička kampanja. U 20 časova prisutni su uputili aplauz podrške zdravstvenim radnicima, a uzvike negodovanja i zvižduka u 20.05.