Temu korona virusa zamenila je nezapamćena pojava kada je četvoro poslanika stupilo u štrajk glađu u danu kada je Skupština proglasila kraj vanrednog stanja. Da li su za predsednicu Skupštine svi poslanici jednaki i kako je to izgledalo kada je Tomislav Nikolić štrajkovao 2011. godine, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

U danu kada je skupština Srbije proglasila kraj vanrednog stanja zbog pandemije, tema koronavirus pala je u zaborav zbog nezapamćene pojave da četvoro poslanika različitih političkih opcija gotovo istovremeno stupi u štrajk glađu. Samostalni poslanik Miladin Ševarlić tražio je raspravu o Kosovu, lider Dveri Boško Obradović razgovore o odlaganju izbora a naprednjaci Aleksandar Martinović i Sandra Božić da tužilaštvo radi svoj posao i zbog nasilja procesuira Boška Obradovića.

Posla samo 24 sata, predsednica Skupštine Maja Gojković potvrdila je da za nju, ni kada štrajkuju glađu, nisu svi poslanici isti.

„Ozbiljno sam zabrinuta za zdravlje, za život, za zdravstveno stanje poslanika Miladina Ševarlića, Aleksandra Martinovića i Sandre Božić".

Dok su prvo troje, dodala je Gojković- dosledni i odlučni, za Boška Obradovića  predsednica je insinuirala da je prekršio štrajk gladju.

„Kažem, ne znamo šta se dešavalo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, osim da se on dobro naspavao, sedam, osam sati, a sada kada ste vi tu ponovo izašao napolje da ubedi javnost da on zaista štrajkuje glađu. Ja nisam tu da ocenjujem, mi nismo policijska neka štazi država pa da snimamo poslanike šta rade u ovom zdanju.“

Posle samo par sati, prvi je odustao samostalni poslanik Miladin Ševarlić.

„Zbog toga što je ovo jedinstven slučaj da kao idejni tvorac, onaj ko je osmislio i prijavio to, praktično sam medijski bio ugušen zbog popularnosti, priznajem, skupštinske većine sa jedne strane i pokreta Dveri sa druge strane. Mislim da pitanja koja su pokrenule te dve grupacije, nisu tako značajna pitanja kao što je pitanje Kosova i Metohije“.

Iste večeri javnosti se obratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i pozvao Martinovića i Božićevu da prekinu štrajk, dok za lidera Dveri takvog poziva nije bilo. Vučić je kaže, opoziciju zvao mnogo puta, ali su mu odgovorili da sa njim ne može da se razgovara. Očekivano, poslanica Božić odustala je čim je Vučićev govor završen, a Martinović dan kasnije pošto su mu zahtevi preko noći ispunjeni. Tužilaštvo je, kako je rekao Martinović, preduzelo dokazne radnje prema B.O. i drugim licima zbog sumnje da su izvršili nasilje prema Marjanu Rističeviću i  Zlatiboru Lončaru.

„Kao neko ko je tri dana štrajkovao glađu nisam previše zadovoljan ovim saopštenjem, mislim da je ovo saopštenje moralo da bude mnogo oštrije, ali i ovo je prvi korak u onome što smo imali nameru da uradimo.“

Ja ću, u društvu kolege Ivana Kostića, nastaviti i Martinovićev štrajk, odgovorio je Boško Obradović.

„Nastup Aleksandra Martinovića kome je tužilaštvo izašlo u susret, najbolja vam je slika u kakvoj atmosferi mi zapravo živimo. Stojim na raspolaganju u svakome času nadležnim državnim organima, ali isto tako tražim da tužilaštvo i policija procesuiraju i odgovorne za slučaj Savamala, za slučaj Jovanjica, za slučaj Krušik, za slučaj helikopter, za slučaj naplatne rampe u Doljevcu, za ubistvo Olivera Ivanovića.“

Mnogi su se ovih dana setili štrajka glađu Tomislava Nikolića, ali njega je 2011. godine predsednik Boris Tadić obišao već drugog dana, dok Obradovića predsednik Vučić ignoriše. A ignoriše ga i javni servis na kojem Boško traži 60 minuta u večernjem terminu, pa sad lider Dveri izražava nadu da će Evropska Unija čuti vapaj i neće stati na stranu vlasti. 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.