Pre nego što je Skupština Srbije u decembru na brzinu usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika, Otvoreni parlament svoje mišljenje o tome iskazao je zahtevom da se predlog povuče. Pošto je Kodeks ipak usvojen ovakav kakav je ostavio je brojna pitanja da li će i kako uopšte biti primenjen. Odgovor smo potražili od predsednice Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) Katarine Golubović koja je ocenila da je upravo to signal da nešto nije u redu, jer da je u skupštini bilo pravnika iz opozicije, oni bi još u raspravi ukazali na probleme usvojenog rešenja.
OP: Kodeks je usvojen na brzinu, nije bilo šire rasprave, a ostalo je nejasno i kada su radne grupe radile na izmenama prvobitnog predloga iz 2014. godine. Kako ocenjujete čitav proces i činjenicu da je Kodeks donet baš u ovoj gotovo jednopartijskoj skupštini?
KG: Vest da će Kodeks biti usvojen do kraja 2020. godine, kao i da će se u plenumu razmatrati izveštaji nezavisnih institucija i Evropske komisije o napretku Srbije, saopštena je civilnom sektoru i građanima od strane predsednika Skupštine na plenarnoj sednici EU Konventa 17. decembra. Planovi su sa lakoćom ispunjeni s obzirom na to da u Skupštini sedi samo sedmoro opozicionih poslanika. Time smo sigurno dobili tri pozitivne rečenice na putu ka EU, koja je i spomenuta u uvodnom delu Kodeksa. Drugo je pitanje da li to građani dobijaju jednu novu, pristojniju, skupštinu. Teško, kada Otvoreni parlament mora da pozove pravnika van parlamenta da raspravi o tome. Osnovna vrednost skupštine je demokratičnost u pluralizmu. Ako nemamo osnovne, početne vrednosti, svako dodatno merenje i ocene su pogrešne.
A evo i dokaza. Da u parlamentu ima dovoljno opozicionih pravnika, verovatno bi rekli da, ako je Kodeks donesen radi sprečavanje nasilja, to uopšte nije moralo da se radi, jer je to zabranjeno i Poslovnikom u članu 107. Štaviše, kazne po Poslovniku su raznovrsnije i višestruko oštrije i izriče ih Predsednik i nadležni odbor. Dakle, laž da je za „pristojnu skupštinu“ potreban Kodeks ponavljaju oni koji su izricali novčane kazne isključivo opozicionim poslanicima, dok ih je bilo u poslaničkim klupama.
Pored toga, danas se u Skupštini ne napadaju toliko članovi parlamenta, već „vanparlamentarna opozicija“, kritički nastrojeni građani, neposlušni predstavnici institucija... Međutim, Poslovnik i to zabranjuje, samo ga Predsednik skupštine ne primenjuje, jer bi morao da se primeni protiv poslanika vladajuće partije.
OP: Koji su članovi Kodeksa za vas “najslabija karika” za koje mislite da nisu primenjivi?
KG: Kodeks je skup vrednosti. Nije pitanje da li je nesto primenjivo, pitanje je kako se nešto može čitati.
OP: U raspravi o Kodeksu činilo se da poslanici Srpske napredne stranke u stvari prete nepostojećoj opoziciji, bivšim i budućim kolegama, navodeći da nikad više neće dozvoliti nasilje u Skupštini kakvo su doživljavali pre svega od Dveri, ali i proevropskih stranaka. Da li ste Kodeks doživeli kao još jedno sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima ili kao instrument za jačanje parlamentarnog integriteta?
KG: Kodeks se usvaja radi građana. On, na primer, propisuje dostupnost poslanika građanima, a o tome u raspravi gotovo ništa nismo čuli. Kodeks propisuje dodatna pravila o sukobu interesa. Dakle, ima elemenata da ovaj Kodeks posluži i za jačanje integriteta. Međutim, sama rasprava već dovoljno pokazuje da oni koji Kodeks usvajaju i koji treba da ga primene nisu shvatili taj vrlo bitan „inovativni“ deo. Građani mogu da naprave pritisak za pravljenje bliže i direktnije relacije poslanik-građanin, ali će pokretanje ovog instrumenta za jačanje parlamentarnog integriteta opet zavisiti od promocije koju vodi nevladin sektor.
OP: U skupštini su se sa strane vladajuće većine svakodnevno čuli izrazi „lažov“, „lopov“, „tajkun“, „izdajnik“, „kreten“, „bitanga“ i mnogi drugi. Nijedan predsedavajući u ovom jesenjem zasedanju takav govor nije zaustavio, još manje izrekao opomenu. Kako je nedavno rekao predsednik skupštine Ivica Dačić, sad kad je usvojen Kodeks, to se neće dešavati. Koliko je realno da će građani ili NVO podnositi prijave zbog govora mržnje, odnosno koliko je realno da će na takve prijave reagovati Odbor na čijem je čelu Aleksandar Martinović? I ako ne reaguju, šta može biti sledeći korak?
KG: Realno je očekivati da NVO podnose prijave za govor mržnje, jer su to činili i ka Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, ali se ova institucija nije bavila govorom poslanika zbog imuniteta. U tom smislu je i bio uperen poziv Kuće ljudskih prava da Kodeks mora da omogući bar jedan kanal građanima da pokreću postupak u slučaju govora mržnje poslanika. Odbor ima jasan rok za postupanje po prijavi i tu će se iskazati da li postoji iskrena politička volja da se on primeni i da nas, bar kako u uvodu stoji, približi Evropskoj uniji.
OP: Kako se kodeksi, ako ih ima, primenjuju u zemljama regiona i da li je po vašim saznanjima za predstavnike Evropske unije dovoljno i kada Skupština neki posao ispuni samo formalno ili će ipak tražiti usklađenost sa standardima OEBS-a?
KG: U evrointegracionim procesima se forma ocenjuje, ali se efekat ceni. Što se etike i kodeksa tiče, različita rešenja postoje u kodeksima u regionu i primenjuju vec deceniju unazad. Tako, na primer, postoje kodeksi bez sankcija, ali i kodeksi sa vrlo oštrim sankcijama kao što je odbijanje određenog procenta plate, isključivanje sa sednice, pa čak i oduzimanje mandata. Zbog nesrazmernih sankcija prema opozicionim političarima se pred Evropskim sudom našao, na primer, parlament Mađarske, za koji je utvrđeno u konkretnom slučaju da su novčane kazne od oko 200 evra, izrečene opozicionim političarima, bile nesrazmerne prekršaju Kodeksa i time predstavljale povredu slobode izražavanja.