Mogućnost za različito tumačenje odredbi i jednostepeno odlučivanje skupštinskog Administrativnog odbora, najveći su problemi u primeni novousvojenog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, ocenio je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić. Transparentnost Srbija (TS) uradila je analizu u kojoj je navela da je Kodeks o ponašanju narodnih poslanika bez jasnih razloga donet po hitnom postupku, da nisu bili prihvaćeni pozivi civilnog društva na razmenu ideja pre njegovog usvajanja, niti na javnu raspravu. Uz sve propuste Nenadić kaže da je bolje što je Kodeks ipak usvojen jer treba koristiti svaki pravni mehanizam kako bi se ukazalo na moguću korupciju.
OP: Imate li poverenja da će Skupština Srbije sprovoditi Kodeks ponašanja i da li će Transparentnost Srbija podnositi prijave nadležnom odboru?
NN: Ako bude razloga, naravno, jer mi uvek koristimo sve raspoložive pravne mehanizme. Mi smo upućivali predstavke Nadzornom odboru koji je formiran za izbore i od kojeg se nikad nije mnogo očekivalo niti se oglašavao, pa ćemo svakako probati i ovaj mehanizam koji je čvršće pravno utemeljen. Pretpostavljam da će to najpre biti u vezi sa dužnostima poslanika da obrazlože odluke o zakonima koji su nam bitni. Takođe ćemo se koristiti ovim novim odredbama u želji da dopremo do poslanika i da oni razmotre naše predloge i inicijative. Poslanici bi trebalo da prouče predloge za poboljšanje zakona koje nevladin sektor dostavlja skupštini kad je reč o važnim antikorupcijskim propisima. To ne znači da nužno treba da podrže sve što predložimo, ali mogu da razmotre.
OP: I u analizi ste naveli da je ostalo nedorečeno kakva je uloga Agencije za sprečavanje korupcije u sprovođenju Kodeksa?
NN: Odbor je u obavezi da Agenciji prosledi prijave koje se odnose na pojedine tačke Kodeksa, bilo da je reč o sukobu interesa ili primanju poklona. Međutim, tu postoji jedan pravni problem jer Agencija može da utvrđuje povredu zakona, ali nije ovlašćena da utvrđuje da je povređen Kodeks.
OP: U Kodeksu postoji član da poslanik ne sme da koristi službena sredstva ili imovinu Narodne skupštine za potrebe izborne kampanje niti da zloupotrebljava poslaničku funkciju radi lične koristi ili koristi političke stranke. Imamo utisak da su poslanici u kampanji sve vreme i svakodnevno krše ovu odredbu, pa na šta se ovo u stvari odnosi?
NN: Prvi deo je jasan i to ovde nije moralo da piše, jer je zabranjeno zakonom. Samo osobe koji se štite bezbednosno mogu da koriste službeni auto. Na primer predsednik Skupštine u vreme kampanje može da obilazi odbore svoje stranke ako je procena bezbednosnih službi takva. Ali odredba o zloupotrebi poslaničke funkcije u ličnu ili u korist svoje stranke može se u praksi različito tumačiti. Recimo najekstremniji primer je da poslanik uzme pare za sebe ili stranku od neke firme, pa da koristeći svoje pravo na diskusiju ili poslaničko pitanje u skupštini javno kritikuje konkurenciju. A u najširem smislu zloupotreba govornice je i kada poslanik u diskusiji o nekom zakonu koristi vreme da promoviše program svoje stranke o tom pitanju iako to nema veze sa trenutnom temom sednice.
OP: Postoji i odredba da poslanik “izbegava svaku situaciju koja bi mogla da nagovesti podmićivanje ili korupciju”. Čini se da ni to ništa ne znači jer je nemoguće dokazati nameru?
NN: Znači da ako ima naznaka da bi trebalo da se sastane sa nekim ko je zainteresovan da ga upozna, ako mu je predložen susret sa nekim uticajnim “ko može da završi neki posao”, poslanik na takve sastanke jednostavno ne treba da ide i toga treba da bude svestan.
OP: U Kodeksu piše da poslanik “ostvaruje stalni i neposredni kontakt sa građanima u poslaničkim kancelarijama, na tribinama i drugim javnim skupovima, kao i odgovaranjem na pitanja upućena poštom i elektronskim putem”. Za sada se to ne dešava, ko će da ih natera da komuniciraju?
NN: Ukoliko ne odgovaraju na pitanja, poslanici krše Kodeks. Preporuka građanima je da pitanja postave ponovo, sada kada je Kodeks stupio na snagu, pa onda mogu da ukažu na taj problem.
OP: Ako i ukažu, o prijavama odlučuje Administrativni odbor na čijem čelu je šef najjače poslaničke grupe. Ako Odbor odluči u korist svojih poslanika, kao što je i o kršenju Poslovnika po pravilu odlučivao, posle toga nema dalje procedure?
NN: Tako je, tu se proces završava. Sada je specifično što su zbog sastava Parlamenta skoro svi članovi odbora iz vladajuće koalicije, ali generalno u većini odbora vlast je uvek činila većinu. Drugi rizik je što onaj ko ukazuje na kršenje Kodeksa treba o tome da dostavi dokaze, dok odbor ništa ne mora da radi po službenoj dužnosti. Zato je TS ukazala da je bolja dvostepenost odlučivanja i da je etičku komisiju trebalo bolje iskoristiti. Jer iako je predviđeno formiranje Komisije za etiku koja bi se starala o primeni Kodeksa, ostalo je nedorečeno koji to, pored poslanika, imenovani i postavljeni članovi mogu biti njen deo. Jedno od najbitnijih pitanja – broj i izbor članova Komisije i način njenog rada – nisu uređeni Kodeksom, već je predviđeno da se uređuju aktom Narodne skupštine. Komisija određuje koji će član biti zaduženi za pružanje poverljivih saveta narodnim poslanicima u vezi sa primenom Kodeksa, ali kvalifikacije za odabir ovih savetnika nisu precizirane. Zato bih rekao da je svakako dobro što je Kodeks usvojen, ali da nakon što Komisija izradi Vodič za primenu Kodeksa, kada će kroz razmatranje primera biti jasnije koje sve dileme treba razrešiti, Skupština treba ponovo da razmotri i precizira sadržaj samog Kodeksa.