Narodna skupština Republike Srbije je najviše predstavničko telo. Narodni poslanici treba da zastupaju interese svih građana Srbije, osluškuje njihove potrebe i zahteve, predstavljaju ih u Parlamentu, raspravljaju i odlučuju o njima. Predstavnička uloga znači da glas građana treba da se čuje u Parlamentu. Predstavnička uloga Narodne skupštine je, pored kontrolne i zakonodavne, jedna od najvažnijih.
U daljoj analizi govorićemo o jednom od mehanizma predstavničke uloge Narodne skupštine - direktnoj komunikaciji građana i narodnih poslanika, odnosno pitanjima koje građani upućuju svojim predstavnicima u Narodnoj skupštini.
Upućivanje pitanja putem sajta Narodne skupštine
Analiza zvanične internet stranice Narodne skupštine pokazala je da u okviru nje postoji mehanizam putem kojeg građani mogu da stupe u direktan kontak sa narodnim poslanicima. Putem aplikacije, građani mogu da pošalju pitanja poslanicima putem e-maila.
I pored toga, o ovom mehanizmu predstavničke uloge Narodne skupštine ne postoje dovoljno precizni i transparentni podaci. Na sajtu, nije moguće pronaći nikakve dalje informacije, odnosno nije moguće pronaći podatke o tome koliko su građani zainteresovani da postavljaju pitanja i u kom broju to čine kao i u kojoj meri narodni poslanici odgovaraju na ista. Pored toga, nije moguće pronaći ni kvalitativne podatke o tome da li se i u kojoj meri narodni poslanici angažuju u pogledu rešavanja problema koja im građani upute kroz pitanja.
Nedovoljna transparentnost ovih podataka otvara pitanje efikasnosti ovoga mehanizma.
Pitanja građana putem sajta “Otvoreni parlament”
Od pokretanja Inicijative “Otvoreni parlament”, odnosno od 2012. godine, građani imaju mogućnost da postavljaju pitanja narodnim poslanicima i putem sajta “Otvoreni parlament”. Njihova komunikacija je u potpunosti javna[1]. Građani u svakom trenutku, na profilima svih narodnih poslanika, mogu dobiti informacije
kojim narodnim poslanicima je upućeno pitanje, da li su oni odgovorili na ista i ukoliko jesu koliko se, u proseku, čeka na njihov odgovor.
Analiza Inicijative “Otvoreni parlament” pokazala je da su, u protekla 22 meseca, odnosno od formiranja aktuelnog 11. saziva, pitanja građana prosleđena na adrese ukupno 244 narodna poslanika. Od tog broja, svega, 20 narodnih poslanika (8%) odgovorilo je na upućena pitanja.
U protekla nepuna 22 meseca aktuelnim narodnim poslanicima, putem sajta “Otvoreni parlament”, prosleđeno je ukupno 625 pitanja[1].
Pored toga, analiza je pokazala da naši predstavnici u Narodnoj skupštini odgovaraju na tek svako 20. upućeno pitanje od strane građana. Odgovoreno je na svega 31 pitanje što čini 5% od ukupnog broja. Na preostalih 95% (594) upućenih pitanja građani su ostali uskraćeni za odgovore.
Ukoliko uporedimo ove podatke sa podacima iz prethodnog saziva zaključićemo da poslanici aktuelnog saziva odgovaraju na daleko manji broj pitanja u odnosu na rad prethodnog saziva. Primera radi, 2015. godine narodni poslanici odgovarali su, u proseku, na svako 4. postavljeno pitanje, da bi statistika u narednim godinama opadala, odnosno imamo znatno manje odgovora na upućena pitanja.
Najaktivniji narodni poslanici u odgovaranju na poslanička pitanja bili su Miloš Bošković iz PG Dosta je bilo koji je odgovorio na sva upućena pitanja građana (tri pitanja), Marijan Rističević iz PG PS-NS-USS sa četiri odgovora na šest postavljenih pitanja i Marko Parezanović sa tri odgovora na sedan postavljenih pitanja.