“…ostaje činjenica da javnost neće čuti nijednu reč u vezi sa Predlogom zakona o udžbenicima i Predlogom zakona o prosvetoj inspekciji.” Vjerica Radeta, PG SRS

Sada već uvežbana praksa poslanika vladajućih partija, a koja se ponavlja iz sednice u sednicu, nastavljena je i početkom aprila. I Druga sednica ove godine sa pravom može da dobije epitet “amandmanske”. I ovoga puta najveći broj amandmana podnet je na prvu tačku dnevnoga reda - Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije. Preko 350 amandmana podnetih samo na ovu tačku dnevnog reda značilo je da će poslanici, još jedan put, vreme predviđeno za raspravu u pojedinostima potrošiti samo na obrazlaganje ovih amandmana i da će raprava o preostale četiri tačke dnevnog reda izostati, što se i desilo.

Tok sednice je u svemu podsećao na prethodnu. I ovoga puta imali smo objedinjenu raspravu o predlozima zakona koji nisu u međusobnoj vezi.

“… opet imamo (objedinjenu) raspravu o zakonima koji nisu međusobno povezani, čija rešenja nisu uslovljena u zakonima… zakoni vezani za obrazovanje došli su po starom dobrom običaju ove Vlade po hitnom postupku, bez dovoljno vremena da se poslanici upoznaju sa njima i bez dovoljno vremena da oslušnemo šta stručna javnost i građani imaju da kažu o ovim predlozima zakona.“ Marko Đurišić, PG SDS

I ovoga puta, gotovo svi podneti amandmani poslanika vladajuće većine bili su identični, menjao se samo zadnji deo rečenice. Na kritiku opozicije iz redova Srpske radikalne stranke da podneti amandmani nisu u logičkoj vezi sa zakonom i “da se može podneti bilo kakav amandman na bilo koji član zakona”, predsedavajući Veroljub Arsić imao je odgovor da poslanici: “imaju pravo da imaju određenu slobodu prilikom obrazlaganja svog amandmana”.

Kao i u slučaju prethodne sednice, većina amandmana poslanika vladajućih partija nije usvojena. Za predložene amandmane nisu glasale ni njihove stranačke kolege.

Da li je opozicija imala odgovor? Čini se da je adekvatan odgovor i ovoga puta izostao. Osim međusobnih optužbi i prebacivanja ko je za šta kriv tokom prethodnih godina, drugih odgovora nije bilo. Jedini konkretan predlog imao je poslanik SDS-a Miroslav Aleksić, ali još nije jasno da li će njegova ideja o bojkotu sednica biti prihvaćena:

“…nema smisla učestvovati u ovakvim raspravama. 
Predložiću uopšte u opoziciji da se ne učestvuje u radu, jer to bi vama verovatno najviše odgovaralo, da mi napustimo salu, a onda vi između sebe čitajte jedni drugima sastave koje ste dobili…

Tokom protekle tri sednice, najjače “oružje” predstavnika opozicije - podnošenje predloga za izmene i dopune zakona, odnosno amandmana - sada je prešlo u ruke predstavnika vlasti. Nepisano pravilo, koje je važilo do decembra 2017, bilo je da predstavnici opozicije podnose najveći broj amandmana. Kao opozicija, oni kritikuju predložene zakone i predlažu njihove izmene u cilju unapređenja. Ipak, od čuvene sednice u decembru na kojoj se raspravljalo o budžetu za 2018. godinu, a tokom koje su predstavnici vladajućih partija podneli pa povukli preko 300 amandmana na prvu tačku dnevnoga reda (Zakon o budžetskom sistemu), čime je zapravo izostala rasprava o budžetu, nepisano pravilo prestalo je da važi. Primat u podnošenju amandmana sada preuzimaju poslanici vladajućih partija.

“Čemu to? Zašto to? Da bi se sprečila opozicija da da svoje primedbe na te zakone? Pa, to je deo demokratije, to je nešto što se otrpi, ili se možda oni pametniji oslušnu, pa možda čuju i neko dobro rešenje koje može da popravi zakon.” Zoran Živković, PG KSP

Odgovor Aleksandra Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS-a, koja je ujedno i najveća partija u Parlamentu, bio je sve, samo ne u parlamentarnom duhu.

“Budući da je Zoran Živković rekao da treba govoriti istinu, evo ja ću sada reći istinu. Zoran Živković je idiot. Zoran Živković je kreten.”

I pored činjenice da poslanici imaju neprikosnoveno pravo podnošenja amandmana, analiza sadržaja sednica koju smo sproveli otvara brojna pitanja o odnosu vladajuće većine prema institutu amandmana, ali i odnosa političkih partija prema institucijama. Da li poslanici vladajućih partija zaista podnose amandmane kako bi unapredili zakone ili su pronašli još jedno efikasno oružje za otežavanje i onesposobljavanje rada političkih protivnika - zloupotrebu prava i procedure podnošenja amandmana, koja se najjednostavnijim rečima može svesti na trošenje vremena za raspravu? Ili možda amandmani od strane poslanika vladajuće većine znače da Vlada ne radi dobro svoj posao i da u zakonima imamo propuste? Međutim, analizom sadržaja sednica smo ustanovili da je aktuelni rezultat velike upotrebe amandmana zapravo jedan veliki paradoks - umesto rasprave, zatičemo glasnu tišinu o unapređenju zakonskih rešenja. I ponovo smo u situaciji da svedočimo neprekidnom zarobljavanju institucije Parlamenta. Primer sve aktivnije (zlo)upotrebe amandmana od strane vladajućih partija, predstavlja još jedan pokazatelj ovog opasnog fenomena, kada institucije države i društva služe partijama ili drugim partikularnim interesima, a ne građanima Srbije.

Najčešće pitanje u Parlamentu tih dana bilo je i:

“…zašto se forsira digitalizacija u zemlji u kojoj ni vodosnabdevanje, ni kanalizacija još uvek nisu na nivou kvaliteta života dostojnog čoveka.” Dijana Vukomanović, PG KSP

Odgovor poslanika vladajućih partija bio je da se od predstavnika opozicije nije čula nijedna argumentovana kritika ali ni konkretan predlog. U prvom planu poslanika SNS-a bili su ili brojke o povećanju plate:

“To je politika (politika aktuelne vlade) dame i gospodo koja je, evo vam vest od juče ili prekjuče, učinila da, zvanični podatak je u pitanju, prosečna plata u našoj zemlji u januaru bude 50 hiljada 48 dinara i da to bude realno, 1,9% više nego u prethodnom mesecu, da to bude realno 5,2% više nego u januaru mesecu prethodne godine.” Vladimir Orlić, PG SNS

…ili još uvek aktuelni beogradski izbori:

“Nama građani Republike Srbije na izborima ili daju reč da govorimo ili nas pošalju ispod cenzusa, kao što su to nekima učinili 4. marta ove godine na izborima u Beogradu.“ Srbislav Filipović, PG SNS

Drugu sednicu obeležila je i rasprava Đorđa Vukadinovića i predsedavajućeg Veroljuba Arsića o tome ko trenutno ima moć u Parlamentu a ko ne. Na kritiku poslanika Vukadinovića da nije dobio repliku i na pitanje zašto nije intervenisao kada je prethodni govornik govorio van teme dnevnoga reda, odgovor predsedavajućeg bio je:

“…niste vi koji o tome treba da odlučujete.” Veroljub Arsić, PG SNS.

Usvojeni zakoni su ponovo, zbog izuzetno burne polemike u Parlamentu i sada već uigranog scenarija sa amandmanima, pali u drugi plan. Više argumentovane debate i konkretnih predloga i iz redova vlasti i iz redova opozicije ne bi škodilo nikome a ponajmanje građanima na koje se usvojeni zakoni i odnose.