Događaji i scene neprimerene najvišem zakonodavnom telu, a koje vređaju dostojanstvo ne samo Parlamenta i narodnih poslanika već i građana obeležile su Treću sednicu Narodne skupštine. I ova sednica “odrađena” je po istom scenariju kao i prethodne dve. Čini se da sada možemo da znamo tok cele sednice i pre nego što ona započne. Identične sednice obeležavaju proleće u Parlamentu.
Treću sednicu, pored usvajanja Predloga zakona o planskom sistemu, obeležili su i događaji koji su bacili senku na raspravu o ovom i o setu predloženih finansijskih zakona. Događaji u Parlamentu navode na brojna pitanja. Pre svega, kada će zakoni koji utiču na živote građana biti u prvom planu debate? Da li sednice u Parlamentu mogu da proteknu bez nemilih scena, salvi psovki, uvreda i neprimerenih reči? Kada će poslanici, i vlasti i opozicije, ostaviti međusobne animozitete po strani i posvetiti se konstruktivnoj raspravi o zakonima koje donose u ime i za građane? Do kada će se manipulisati procedurama i na taj način izbegavati debata u pojedinostima o većini tačaka koje su na dnevnom redu?
Plenarna sala već prvoga dana rasprave bila je poluprazna. Najveći deo opozicionih poslanika, izuzimajući poslanike Srpske radikalne stranke, napustio je sednicu u znak solidarnosti sa poslanikom SDS, Markom Đurišićem, koji je dobio meru udaljenja iz sale, a nakon višeminutne rasprave sa predsednicom Majom Gojković. Nakon odbijanja predsednice da utvrdi kvorum u sali, na čemu je poslanik Đurišić insistirao i dve dobijene opomene, treća opomena značila je i direktnu meru udaljenja sa sednice.
„I da vam kažem da neću dozvoliti, niti da ovaj parlament, niti da bilo koji predsedavajući bude otirač ovde za pojedine poslanike“, Maja Gojković.
Poslanici opozicije su u znak protesta odustali od obrazlaganja predloga zakona za dopunu dnevnog reda i napustili sednicu. Prema njihovim rečima, predsednica Gojković je „na najbrutalniji način prekršila Poslovnik, prekršila pravila u ovom visokom domu.”
Na ovaj način, uvodna rasprava o Predlogu zakona o planskom sistemu i setu finansijskih zakona, protekla je bez poslanika opozicije. Poslanici vladajućih partija, nakon ovog postupka, optužili su poslanike opozicije da “nisu zainteresovani za ekononiju” i da je to znak da je “Srbija na dobrom putu”.
Poslanici opozicije bili su akteri i druga dva događaja. Najpre je narodna poslanica Demokratske stranke, Aleksandra Jerkov, postavljajući pitanje kada će Vojislavu Šešelju biti oduzet mandat, a nakon što je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na zatvorsku kaznu dužu od 6 meseci, izazvala burne reakcije među poslanicima Srpske radikalne stranke. U pauzi između zasedanja, narodnoj poslanici ostavljene su uvredljive poruke, ali i pretnje, što je objavila i na svom Twitter nalogu.
Istog dana, 18. aprila, visoka delegacija Sabora Republike Hrvatske prekinula je posetu Beogradu a, nakon navodnog gaženja zastave Republike Hrvatske u Narodnoj skupštini i upućivanja psovki od strane narodnog poslanika Vojislava Šešelja.
Kada pokušamo da vratimo fokus na ono što su nadležnosti i obaveze najvišeg predstavničkog tela u Srbiji i nosioca demokratije, sa namerom da utvrdimo stepen kvaliteta rada ove institucije tokom treće sednice, ponovo zatičemo već uvežban scenario toka sednica u Parlamentu. Nastavljamo da budemo svedoci objedinjavanja tačaka dnevnog reda i rasprava o predlozima zakona koji nisu srodni, usvajanju važnih zakona po hitnom postupku, podnošenju velikog broja amandmana na prve članove prve tačke dnevnoga reda što za posledicu ima izostanak rasprave o amandmanima na većinu drugih predloženih zakona
Tok same sednice možemo da opišemo i kao igru taktičkog nadmudrivanja poslanika vlasti i opozicije. Ako smo se pitali da li poslanici opozicije imaju odgovor na podnošenje velikog broja amandmana od strane vladajuće većine i to na prvih par članova prve tačke dnevnoga reda, ova sednica nam je potvrdila da, na neki način, imaju. Tako, dok su poslanici SDS optuživali poslanike SNS-a da po istom scenariju prave sednice:
“Ponovo ste ukinuli mogućnost opoziciji da bilo šta kaže u ovom parlamentu. To nije parlamentarizam i nikome u Srbiji nije jasno zašto vi to radite, osim vama koji nam pokazujete da ne trpite bilo kakvu kritiku i da ne želite dijalog o bilo kojoj temi.” Nenad Konstantinović SDS
...poslanici Srpske radikalne stranke bili su dosetljivi. Oni su, tako, podneli amandmane na sam naslov zakona, pa samim tim dobili i priliku da nešto kažu o Predlogu zakona o planskom sistemu u pojedinostima.
Analizom prve tri sednice prolećnog zasedanja, možemo da kažemo da su se u Parlamentu ustalile dve vrste amandmana. Prvi su opozicioni amandmani “briše se”, što je odgovor na amandmansku farsu. Drugi su “identični” amandmani poslanika vladajuće većine kod kojih se menja samo zadnji deo rečenice, a koje, iz sednice u sednicu, Vlada odbija, uz obrazloženje da “suštinski ne utiču na zakon”.
Najveća dilema Treće sednice bila je i ostala da li se Srbija nalazi na crnoj listi Međunarodne organizacije za finansiranje terorizma i pranje novca. Po rečima opozicije nalazimo se na crnoj listi. Iz vlasti tvrde da nismo na njoj. Dilemu je rešio ministar Nebojša Stefanović kada je potvrdio da nismo ispunili određene uslove koji su pred nas bili postavljeni, ali da je zapravo FATF jedna “kruta” institucija. Nismo na crnoj već na sivoj listi.
“Što se tiče FATF-a. Jeste tačno da Srbija nije ispunila određene standarde koji se traže, ali daleko od toga da se Srbija može nazvati zemljom koja na bilo koji način učestvuje u pranju novca ili finansiranju terorizma. Naprotiv, Srbija je i pohvaljena i kroz delovanje njenih bezbednosnih organa, deo je koalicije koja se bori protiv terorizma širom sveta. Znači, FATF-a je jedna, rekao bih, dosta kruta institucija koja definiše određene propise na način kako ona to vidi.” Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova
Dugo se raspravljalo i o tome po koji put se donosi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Od 2012. godine ovaj zakon se menja po deveti put. Od toga, četvrti put tokom mandata aktuelnog ministra Dušana Vujovića. Ovaj podatak naveo je poslanike opozicije da zatraže ostavku ministra Vujovića. Ipak, ministar Stefanović odgovorio je da:
“Zakon o poreskoj administraciji, pre svega, menja se i menjaće se možda još 190 puta i to nije ništa sporno. To se zove napredak”, Nebojša Stefanović.
Nije izostala ni rasprava o aktuelnoj temi, niškom Aerodromu i zahtevima da se objavi ugovor o koncesiji za Aerodrom Nikola Tesla, kako bi se saznala sudbina aerodroma na jugu Srbije.
Slika koja stiže iz Parlamenta Srbije i koju šaljemo nije pozitivna. Debata je opet u drugom planu, događaji ne oslikavaju parlamentarnu kulturu i tradiciju kojom se hvalimo. Sve ovo odvija se u jeku objavljivanja novog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2017. godinu, u kojem se ističe da Parlament Srbije:
ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade,
usvaja i dalje visok procenat zakona po hitnom postupku, što je potrebno smanjiti, odnosno pravilo pretvoriti u izuzetak od pravila. da se procenat zakona usvojenih po hitnom postupku mora smanjiti.
Pored toga, zaključak Evropske komisije je i da Parlament još uvek nije usvojio Etički kodeks koji bi regulisao ponašanje poslanika, a koji je po svemu što se trenutno dešava u Parlamentu preko potreban.