Ako vam sredinom aprila kada je zvanično pokrenuta procedura promene Ustava, nije bilo najjasnije zašto je to neophodno, i posle sedam javnih slušanja na kojima su isti ljudi manje više govorili iste stvari, izgleda da se način izbora sudija menja zbog poglavlja 23. I to je ministarka pravde ponovila u svakoj uvodnoj reči.
„Promena Ustava u oblasti pravosuđa je uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike EU. Imajući to u vodu Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza sadržanih u poglavlju 23.“
Nema odgovora na pitanje šta to fali srpskom pravosuđu, ima li pritisaka na sudije, da li građani lako i brzo dolaze do pravde. Bilo je važno svaki put istaći da predmet promene nije preambula o Kosovu i Metohiji, pa su na poslednjem javnom slušanju, u Kragujevac iz Beograda doputovali pojedini narodni poslanici da to još jednom objasne. Posle svega ostao utisak da se Ustav menja, ali nevoljno kao i da suštinski nije jasno šta smeta da skupština bira sudsku vlast.
„Moram da naglasim da se ove ustavne odredbe tiču isključivo pravosuđa, Nema govora o promenama nekih odredbi u preambuli, nema govora o promeni granica.“
„Što se tiče naše južne srpske pokrajine i dalje sudbine nema tu nikakvih dilema, ove promene ustava se ne tiču Kosova i Metohije.“
„U društvu sam prestižnih sudija ovde, da li je iko od vas ikada doneo protivzakonitu odluku na zahtev nekog političara, ili bilo koga drugog zato što ga je birala narodna skupština. Naravno da je odgovor ne, ali dobro, to su neke ustavne promene koje mi želimo da sprovedemo a kakva je nazavisnost našeg sudstva i kolika je objektivnost našeg sudstva nam govori to da se ove godine dogodila jedna avangarda za koju ja nikada nisam čuo a to je da je doneta presuda protiv predsednika Republike Srbije.
„Mogu vam reći da me pogodi nekada uvredi kada neka strana država nama stavi neku primedbu, nešto prebaci, jer naš sud, naša taraba u bilo kom selu, domaćinstvu srpskom starija je možda nego njihova država, međutim, treba imati nešto drugo u vidu, mi tražimo da uđemo u EU, ne traži EU da uđe u Srbiju.“
Zato je i dalje aktuelan odgovor zamenice šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, sa jednog od ranijih javnih slušanja - ne ništa se ne mora.
„Pre nego što počnem želim samo da se podsetimo na nešto - a to je da je Srbija dobrovoljno odlučila da započne proces pristupanja EU. Nakon toga Srbija se obavezala i preuzela obaveze 2016. godine i to je bilo izraženo u konkretnim aktivnostima“
U susret posebnoj sednici o promeni Ustava, činjenica je da je javnih slušanja bilo, i to u četiri grada, pa je i ova forma ispunjena.
Za Otvoreni Parlament Mirjana Nikolić