Skupština Srbije donela je odluku da se pristupi promeni Ustava. Za taj predlog  glasalo je 205 poslanika, ali oni koji su gledali prenos sednice videli su da je tokom dana u sali sedelo u proseku po tridesetak ljudi. Potpuno nezainteresovani za temu, mnogi verovatno sa blagom dilemom i šta je uopšte tema, nisu se trudili da „ispoštuju“ ni prisustvo premijerke niti ostalih ministara i bar odglume da su oni ti koji donose odluke. Zato je u celodnevnoj raspravi, pored ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, samo još petnaestoro poslanika imalo potrebu da nešto kaže. Na opaske one trojice iz opozicije koji predstavljaju suprotno mišljenje, odgovarala je uglavnom premijerka lično, dočim na ozbiljne kritike poslanika Pokreta socijalista, pošto su iz vladajuće koalicije, nije odgovorio niko.

O čemu se zapravo raspravljalo?

To je prvo pitanje koje su nam postavljali i građani i kolege novinari koji se inače ne bave ovom temom. Kakve amandmane su pominjali poslanici, kakvu podršku Venecijanske komisije je podvlačila premijerka Ana Brnabić, dok je sa druge strane predsednik skupštine, Ivica Dačić uporno ponavljao proceduru u kojoj je upravo sledeći korak - da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo sačini predlog amandmana.

Dakle, rasprava o promeni Ustava trebalo je da se vodi samo o tome - o nameri da se Ustav promeni. Na primer - sagledali smo situaciju, pravosuđe nam ne valja, to što Skupština bira sudije i predsednike sudova takođe se ispostavilo kao loše - moramo da učinimo nešto. Međutim, premijerka Ana Brnabić obrazlagala je predlog poslanicima i već u prvoj rečenici relativizovala značaj ogromnog posla koji je pred Srbijom.

„Ovo je tema koja je za Vladu Republike Srbije izuzetno važna, tema koja je jedan od tri ključna prioriteta Vlade koju vodim, rekla bih u velikoj meri i ključni prioritet, obzirom da smo najteže i najzahtevnije ekonomske reforme sproveli 2014. i 2015. godine, kada je premijer bio Aleksandar Vučić i one i danas daju rezultate. Naravno, mi dalje radimo na reformama, ali one ni približno nisu tako teške i zahtevne kao što su bile te 2014. i 2015. godine“, rekla je premijerka već na samom početku dajući do znanja da je za sve što je važno zadužen Vučić, te da je ekonomska reforma važnija od nezavisnog sudstva. U tom tonu je i nastavila rekavši da će vladavina prava dovesti do većih plata i penzija, a onda prešla na borbu protiv korupcije, sve sa primerima hapšenja navedenih imenom i prezimenom. O uhapšenom predsedniku beogradske pštine Palilula, Aleksandru Jovičiću, premijerka je govorila kao o još jednom dokazu da nema zaštićenih, ne ističući da je upravo Jovičić do nedavno, u istom tom “visokom domu” bio glavni jurišnik Srpske napredne stranke, kao što su sada poslanici Kebara ili Langura ili ne baš tako mladi Bakarec.

Navela je Brnabić u svom iscrpnom izlaganju niz uspeha Vlade koju vodi i između ostalog pomenula je javnu raspravu koja je trajala 18 meseci 2018. godine i koje se više niko ne seća. Dodala je da se išlo na dva kruga konsultacija sa Venecijanskom komisijom, da je tekst nacrta ustavnih amandmana Vlada predložila Skupštini, a onda i čitav proces koji nije završen do kraja. Nije ipak objasnila da skupština sada ne mora nužno da razmatra iste te nacrte amandmane, da ovaj Obor može da ih menja, da je javna rasprava potrebna ponovo, pa tek onda nova sednica skupštine o konkretnim rešenjima. Nikako da objasni da tek onda ide opet sednica, pa referendum, pa opet proglašenje u Skupštini, i sve se to planira do jeseni.

Da sumiramo, nije se ni znalo o čemu se rasprava vodi, pa su neki poslanici smatrali da treba da govore upravo o tim predloženim amandmanima od pre tri godine, a neki da mogu kako su navikli - na slobodnu temu.

Da ne biste čitali steno beleške, izdvajamo samo nekoliko primera funkcionisanja sadašnjeg saziva skupštine.

„Razredna, njima je krivo“

Ilustracije radi, u sedam sati rasprave (četiri sata pre podne i tri posle pauze) baš kako i treba, najviše se pominjao Ustav, više od 800 puta. Na pravo su se poslanici pozvali skoro dvesta puta, ali je nezavisnost pominjana daleko manje. I to nezavisnost sudstva još manje nego nezavisnost Kosova. To je isticao skoro svaki govornik dok svima ne uđe u glavu - nema promene preambule, a svi znamo „da je samo preambula prepreka nezavisnosti Kosova“.

Najistaknutija izjava ovoga puta pripala je poslaniku SNS-a, Veroljubu Arsiću, koja odslikava i kako su poslanici shvatili temu preambule, ali i kako je za sve loše kriva bivša vlast.

„Mnogo im je žao, gospođo Brnabić, što Narodna skupština ne raspravlja o preambuli. Njima je to mnogo žao. Oni bi voleli da Srbija izgubi Kosovo. Oni bi to voleli i čitavo vreme kao da rade da se to desi. Čitavo vreme su radili to i dok su bili na vlasti. Njima nije stalo uopšte ni do nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija. Njima uopšte nije ni stalo do toga da se prava i slobode građana povećaju, da napravimo normalno razvijeno demokratsko društvo. Oni imaju samo jedan cilj da zamute, da otmu, da prevare i da budu bogatiji.“

Ne trpimo kritike ni minut

Mnogo se govorilo o nacionalnim manjinama, možda baš i zato što su u raspravi o Ustavu Srbije najaktivniji bili predstavnici Bošnjaka, Albanaca i Mađara. Prava manjina u Srbiji su zagarantovana, o njihovom poboljšanju bi se moglo razgovarati, ali i sada se desi da u raspravi možda i slučajno „istrči“ neki stav koji nije baš za pohvalu. Na sreću, poslanik SPS-a Đorđe Milićević nije dobio podršku ni svog lidera ni predsednice Vlade.

Naime, Milićević je takozvani „poslanik-flaster“ Šaipa Kamberija. Lako je proveriti i proveriti. Naime, posle svakog Kamberijevog govora, Milićević traži kršenje Poslovnika i kritikuje Kamberijeve reči. Tako je sada u naletu kritike što je Kamberi pominjao kosovski ustav, Milićević rekao: "O pravima nacionalnih manjina smo mnogo puta govorili u Narodnoj skupštini Republike Srbije i dobro su došli u Srbiji. Gledamo ih kao građane Srbije, ali i nacionalne manjine moraju poštovati Ustav i zakone Republike Srbije."

Za pohvalu je odgovor premijerke da se manjine „na kraju krajeva ne osećaju kao da je ovo njihov dom, zato što ovo jeste njihov dom, i tu se ne bi složila sa narodnim poslanikom koji se javio nakon vas. Dobrodošli ste ovde, niste dobrodošli ovde, ovo je vaš dom isto kao što je naš dom, dakle, i time se ponosim.“ Utisak je pokvaren u nastavku kada je premijerka poslanika Kamberija optužila da je licemer, da ne želi evropski put Srbije, a uspeli su u raspravi da dođu i do ratnih zločina i masovnih grobnica. Ono što je indikativno i ponavlja se već nekoliko puta je što se premijerka Srbije poslaniku koji je albanske nacionalnosti uporno obraćala kao da je političar sa Kosova i spočitavala njemu šta sve Kosovo nije uradilo i ima li ili nema Ustav, iako je Kamberi poslanik u srpskom parlamentu i živi u Srbiji.

Konkretno Komlenski

Poslanik Pokreta socijalista ponovio je poznat stav da je protiv ovakvih ustavnih promena. „Ovo što mi danas imamo pred sobom najviše može da ima status, eventualno, inicijative za promenu Ustavu, ali status predloga nikako“, rekao je Komlenski i dodao: „Mogu da vam kažem da je moj apsolutni stav da Narodna skupština mora da ostane nadležna bar da vrši prvi izbor sudija, vrši izbor predsednika Vrhovnog suda, vrši izbor Republičkog javnog tužioca, vrši izbor članova VSS i Državnog veća tužilaca, te da čak i da ako Skupština ne izvrši izbor niko drugi nema pravo da to čini umesto nje, a pogotovo ne oni koje je Skupština birala.“ Iako je najavio da neće glasati za predlog, Komlenskom niko iz Vlade nije odgovorio.

Ostali poslanici vladajuće većine ponavljali su da podržavaju izmene (valjda one iz 2018. godine),  kritikovali reformu pravosuđa koju je sprovela Demokratska stranka i koju naprednjaci već devet godina ne uspevaju da isprave, osporavali sve afere koje poslanici opozicije „kreiraju“.

Kako reče mladi naprednjak Uglješa Mrdić: „Svi su na javnim slušanjima podržali promene Ustava u oblasti pravosuđa. Ovde u parlamentu imamo maltene kompletno jedinstvo za to. Čak i pojedine opozicione stranke su shvatile važnost promene Ustava, ali ima i onih opozicionih stranaka koje predvode Dragan Đilas i njegovi saborci, kojima ne odgovaraju promene Ustava. Zašto? Njima ne odgovara jaka država, njima ne odgovara moderan Ustav, njima ne odgovara poštovanje zakona i Ustava, njima odgovara ono što je bilo do 2012. godine, vladavina kriminala i korupcije.“