Prolećno zasedanje se bliži kraju, ali se praksi amandmanskih sednica koje služe trošenju vremena i usvajanju zakona po hitnom postupku, kraj ne nazire. Iako je ministar Aleksandar Vulin, odgovarajući na pitanja poslanika, istakao da mu je mišljenje civilnog društva važno, ali da mu je mišljenje 250 poslanika važnije, upravo je vladajuća većina i ovog puta bila ta koja je podnošenjem velikog broja skoro identičnih amandmana onesposobila i suštinsku i ravnopravnu raspravu. I dok smo kroz usvojene zakone dobili mnogo toga novog, što suštinski zadire u način rada vojnih i bezbednosnih službi ove zemlje, u parlamentu smo, po ovom pitanju, ponovo dobili jedno veliko ništa.

Četvrto zasedanje Narodne skupštine završeno je usvajanjem seta zakona u vezi sa vojskom. Uprkos činjenici da je javnost budno pratila sednicu upravo zbog teme zakona na dnevnom redu, kao i povremenog provejavanja komentara poslanika da se radi o veoma važnom paketu akata, rasprava se i ovog puta odvijala po isprobanom receptu.

Od devet zakona usvojenih po hitnom postupku, dva uvode suštinske promene u način rada i nadzora nad radom Vojske Srbije.

Na primer, usvojenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, razmatranje Godišnjeg izveštaja o stanju priprema za odbranu je izmešteno iz plenuma Parlamenta u Vladu, uz opravdanje da se radi o strogo poverljivom dokumentu. Dodatno, izmenama i dopunama je predviđeno i da se određeni podaci koji nastaju u radu jedinica, komandi i ustanova Vojske Srbije od sada označavaju kao podaci od značaja za nacionalnu bezbednost i sistem odbrane. Međutim, ova odredba je postavljena dosta široko, jer tipove podataka određuje samo okvirno. To kao posledicu nosi da se građanima može onemogućiti uvid u skoro čitav rad jedinica, komandi i ustanova vojske, s obzirom na to da se ova odredba može odnositi na veliki broj podataka koji nastaju u njihovom radu.

Pored izmena i dopuna Zakona o odbrani, po hitnom postupku usvojene su izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije, koji su proširili ovlašćenja vojne policije u civilnom domenu. Na primer, od sada vojna policija može da obezbeđuje osobe koje se ne nalaze u sistemu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

I pored činjenice da je set usvojenih vojnih zakona uneo značajne izmene u načinu rada i kontrolisanju rada Vojske Srbije i službi bezbednosti - i to na štetu javnosti, ograničavanjem građanskog i parlamentarnog nadzora - poslanici su tokom zasedanja raspravljali o svemu, a ponajmanje o tačkama dnevnog reda koji su sami uspostavili.

“Ponavlja se ova stara praksa da se 13, 14 zakona i odluka strpaju u zajedničku raspravu. To verovatno doprinosi kvalitetu rasprave. Ne vidim koji bi drugi razlog bio, osim ako je neki razlog koji nema veze sa razumom, ali i na to smo navikli, tako da je to stanje stvari”, rekao je Zoran Živković.

Nezadovoljstvo radom u Skupštini iskazao je i Miroslav Aleksić, poslanik ispred Narodne stranke:

“Danas raspravljamo o važnim zakonima iz oblasti bezbednosti, odbrane Vojske i, naravno, praksa i način rada u ovoj Skupštini nastavlja da se objedinjuju sve tačke u jednu tačku dnevnog reda, kako bi što manje vremena imali da se posvetimo detaljnije ovim predlozima zakona.”  

Poslanik Vladimir Đukanović odogovorio je opozicionim poslanicima da Skupština vrši kontrolnu ulogu, te da su parlamentarci jedini koji mogu da odluče da li se nešto donosi po hitnom postupku. Đuknović je dodao da je najveći krivac za veliki broj amandmana opozicija koja je podnela “1.600 amandmana, najveći deo sa stavkom briše se”.

Zamerke na objedinjavanje dnevnog reda imala je i Ana Stevanović koja je pročitala zamerke civilnog društva istakavši da ovim zakonima zbog važnosti treba posvetiti više vremena.  Ministar Aleksandar Vulin odgovorio je da ceni mišljenje civilnog sektora, ali da mu je važnije mišljenje 250 narodnih poslanika.

S obzirom na nepisano pravilo da u slučaju amandmana kojim se menja član zakona prvi vreme za obrazlaganje dobijaju poslanici najbrojnije stranke, poslanci opozicije često se koriste mehanizmom “briše se” kako bi prvi dobili vreme da obrazlože svoj amandman. Kako bi prvi dobili pravo na reč, poslanici Srpske radikalne stranke su i na ovoj sednici podnosili amandmane na ime zakona.

Identični amandmani poslanika vladajuće kolalicije u kojima se menja samo zadnji deo bili su deo i ove sednice. Poslanica SNS-a Dragana Barišić je tako istakla  „podnela sam amandman na 1. član Zakona o vojnom obrazovanju jer sam želela da dodatno definišemo Predlog zakona i smatram ga važnim za definisanje vojnog obrazovanja i obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije”. Ali i da bi se ona u svom daljem izlaganju “osvrnula na razvoj zdravstvenog sistema”. Potrebu za boljim definisanjem ovog člana prepoznale su i njene koleginice iz poslaničkog kuluba. Tako bi Svetlana Nikolić – Pavlović dopunila ovaj član rečima “vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova”, a Borka Grubor smatra da “amandman predstavlja pokušaj da se ovom predlogu zakona da akcenat na obrazovanje i osnaži opredeljenje za brigu o razvoju naše zemlje kroz ulaganje u budućnost”.

Rasprava o Draganu Šutanovcu i „žutom preduzeću“ je druga stavka na koju su poslanci potrošili najviše vremena koje je bilo na raspolaganju za obrazlaganje svojih amandmana. Poslanici SNS-a, ali i sam ministar više puta su istakli kako je za vreme Dragana Šutanovca vojska sistemski uništavana,plate vojnika bile znatno niže, topovi pretapani, uništavane različite vrste naoružanja.

Na zamerke da se ministru i direktoru Bezbednosno-informativne agencije ovim zakonom daju prevelika ovlašćenja, ministar odbrane Aleksandar Vulin objasnio je da i direktor i ministar ta ovlašćenja imali i pre, ali da će odsad biti i u Zakonu. 

Partije vladajuće većine, tokom dva dana izdvojena za glasanje, usvojile su svih četrnaest tačaka dnevnog reda. S druge strane većina poslanika opoziconih partija nije bila u sali, a oni koji su glasanju prisustvovali uglavnom nisu glasali. Iako su mnogi poslanici isticali važnost zakona, prioritet za raspravu su bila vređanja i tehničke stvari. Za raspravu o suštini zakona nije bilo vremena.