Ako bismo primenili staro novinarsko pravilo da je važno samo ono što ste zapamtili, onda je ovog jula u Skupštini Srbije republička javna tužiteljka, Zagorka Dolovac, izabrana po treći put na tu funkciju, a poslanici su usvojili Zakon o vodama koji predsednik države nije hteo da potpiše. Kažu, ko radi, taj i greši.
O Zagorki Dolovac sve je već rečeno
Sa sto sedamdeset jednim glasom za, Zagorka Dolovac je izabrana da u još jednom mandatu obavlja funkciju republičkog javnog tužioca. Iako poslanici svakodnevno pozivaju nadležne da reaguju na navodne afere bivše vlasti i iznose tvrdnje o tajnim računima lidera opozicionih partija; iako uporno traže da tužilaštvo reaguje jer je ugrožena bezbednost predsednika, Aleksandra Vučića, i njegove porodice, oni to izgleda ne misle ozbiljno. Ili smatraju da je republička javna tužiteljka nemoćna, te su njihove reči osude i apela upućene nekim drugim tužiocima. Kako drugačije objasniti da su svi nezadovoljni, a ipak glasaju da Dolovac ostane na svojoj funkciji.
U danu rasprave o republičkoj javnoj tužiteljki i predsednicima sudova, poslanici su iznosili i konkretne slučajeve u kojima smatraju da tužilaštvo nije reagovalo ispravno.
Poslanici Jedinstvene Srbije po ko zna koji put su ponovili da tužilaštvo nije odradilo svoj posao kada je lider opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas bio prijavljen za nasilje u porodici, u vreme kada je Zagorka Dolovac već uveliko bila na funkciji. Tvrde da je tužilaštvo tada bilo pod uticajem politike.
Od lidera Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića, koji inače podržava skupštinsku većinu, čule su se tvrdnje da se „tačno znaju tarife koliko košta koja presuda“.
Poslanici Srpske napredne stranke citirali su poslanike bivše vlasti iz ranijih godina, kada su hvalili rad tužiteljke i govorili da ona ima besprekornu biografiju.
Svega je bilo, osim konkretnih primera – šta je tačno urađeno u poslednjih 12 godina. Uostalom, i sama ministarka pravde Maja Popović započela je izlaganje prvo čitanjem pravila izbora, pa čitanjem biografije, a onda je rekla: „U toku mandata zalagala se za povećanje broja nosioca javno-tužilačke funkcije, tužilačkog i drugog osoblja i starala se da javna tužilaštva budu adekvatno opremljena i obučena, kroz stalno usavršavanje znanja zaposlenih“. To je gotovo identična rečenica koju je pre šest godina izgovorio Nikola Selaković kada je drugi put birana Zagorka Dolovac.
Pomenuta je međunarodna saradnja, planovi, zalaganja, poglavlje 23, osnivanje službe za informisanje i podršku oštećenome i svedocima u Višem javnom tužilaštvu. Sve osim konkretnih slučajeva.
Od neprimerenih pohvala, do povlačenja zakona
Pre samo dve nedelje, Zakon o vodama prihvaćen je u Skupštini bez kritika. Svojevrsni hit rasprave bila je izjava mladog poslanika SNS-a Janka Langure koji je predlagača zakona, ministarku zaštite životne sredine, Irenu Vujović, uporedio sa najboljim teniserom sveta, Novakom Đokovićem.
Uprkos protivljenju brojnih opozicionih stranaka koje su tvrdile da je zakon neustavan i pored peticije za povlačenje zakona koju su skupštini predali Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI i Svetska organizacija za prirodu – WWF, za zakon je glasao 171 poslanik. A onda je posle nekoliko dana objavljeno da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, neće potpisati zakon, već ga je vratio Skupštini na ponovno odlučivanje, uz objašnjenje da Zakon „nije usklađen sa ustavno pravnim poretkom Republike Srbije“.
Otvoreni parlament podseća da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na sednici koja je trajala osam i po minuta, utvrdio da su svi predlozi, pa i predlog Zakona o vodama,“u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije“.
Potom je, na plenarnoj sednici, ministarka Irena Vujović rekla da se „predloženim promenama Zakona o vodama vrši se usaglašavanje rešenje iz tog zakona sa odredbama usvojenih zakona i to Zakona o opštom upravnom postupku, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o prekršajima, Zakona o zaštiti podataka kao ličnosti i Zakona o javnoj svojini.“
Istakla je da se izmene predlažu za dobrobit građana, navela kada je sve dozvoljen zakup vodnog zemljišta direktnom pogodbom, a u raspravi je dobila nepodeljenu podršku narodnih poslanika.
„Zakon je dao dobra rešenja“, „cilj ovog zakona je poboljšanje postojećih zakonskih rešenja“ , “Ono za šta postoji najveće interesovanje javnosti, to je pitanje splavova u Beogradu, mislim da je rešeno na jedan korektan način“, „Donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, nastavlja se proces reformi u sektoru voda“. Ovo su samo neki od mnogo puta ponovljenih citata poslanika koji su se, kao i uvek, trudili da daju punu podršku svemu što dolazi kao predlog Vlade.
Nakon odluke predsednika da na Zakon o vodama ne stavi svoj potpis, premijerka Ana Brnabić potvrdila je da je Zakon povučen i da Vlada želi da organizuje „širu javnu raspravu o tom Zakonu“.
Pošto je reagovao predsednik, Brnabić je rekla da „nadležni nisu uspeli dovoljno da obrazlože šta se i zbog čega menja“ pa je „ostao je otvoren prostor za političke manipulacije“.
Na kraju, odgovornost je preuzeo ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović.
„Ko radi, taj i greši, tako i mi. Mi smo spremni da ispravimo sve nedostatke koji postoje, uvek više vide više očiju, nego jedne oči. Predsednik je vratio zakon Skupštini, mi smo u skladu s tim odreagovali, mislim da će u budućnosti biti široka rasprava i svako ko ima bilo koju primedbu moći će da kaže svoje zapažanje u vezi sa zakonom“, rekao je ministar.
Sačekaćemo da čujemo šta će reći poslanici kada im izmenjeni predlog ponovo dođe na dnevni red.
Portal Danas u saradnji sa inicijativom Otvoreni parlament svakog meseca objavljuje mesečne izveštaje o aktivnostima u Skupštini Srbije.