Narodna skupština je nakon prošlonedeljnih neugodnih poteza oba nosioca izvršne vlasti – predsednika Republike koji joj je vratio zakon „na ponovno odlučivanje“ i Vlade koja se, mimo Ustava i Poslovnika, umetnula u ovu priču i osporen zakon „povukla iz procedure“ – nastavila sa radom u sporijem ritmu, a krajnje raznoliko.

Tako je prvi radni dan, po već ustaljenoj i lošoj praksi, počeo zajedničkim pretresom kojim su povezane tačke dnevnog reda koje, reklo bi se, nemaju mnogo veze jedna sa drugom. Čak su, činilo se, i pojedini narodni poslanici to konačno primetili: „Danas raspravljamo o Zakonu o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, diskutujemo o Zakonu o projektu izgradnje puta Ruma-Šabac-Loznica, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o davanju dozvola članovima porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništva za bavljenje plaćenim delatnostima. Naizgled tri potpuno različita zakona, koji nemaju međusobno puno toga zajedničkog, jedan iz domena socijalne zaštite, drugi iz domena infrastrukturnog razvoja a treći je iz domena bilateralnih odnosa Srbije i Indije.“ Ipak, nije usledila kritika, već objašnjenje šta ove zakone povezuje: „Sva tri zakona su važna za poboljšanje kvaliteta života ljudi“.

Mora se primetiti da bi ovakav kriterijum ispunio i neki još kreativniji zajednički pretres, samo je pitanje koliko bi tada efikasna i koherentna rasprava mogla biti. Zato je i prošle nedelje rasprava delovala konfuzno – nakon suvoparnog obrazloženja nadležne ministarke zakona koji se tiče socijalne zaštite, prva se obratila predsednica odbora nadležnog za finansije koja je izlaganjem podržala zakon kojim se predviđa ulaganje u infrastrukturu. Ali usmerenost na temu, izgleda, retko kada brine narodne poslanike, jer se i ovako većina njih dnevnog reda drži sporadično. Mestimično. Čisto na početku, u prvim rečenicama, a posle već pričaju ono što su i došli da kažu.

Tako je bilo i ove nedelje. Upozorenja na „obojene revolucije“ i zloupotrebu ekoloških pitanja su se i dalje mogla čuti. Ključno je pružiti podršku svakom potezu predsednika Republike. Tako je i kada se, a što je izuzetak, narodni poslanici osvrnu i na ono što u tom trenutku zaista muči građane. Protekle nedelje, to je bio problem sa snadbevanjem električnom energijom u zimskim mesecima. „To je apsolutno neprihvatljivo. Zašto? Zato što je visoko na agendi ove Vlade Republike Srbije ravnomeran regionalni razvoj, investicije i povratak i zadržavanje naših ljudi da žive na selu, omogućavanje uslova. Nema normalnih uslova za život na selu ako mi nemamo snabdevanje električnom energijom uredno, nema razvoja naše poljoprivrede ako nemamo uredno snabdevanje električnom energijom.“ Već narednog dana, narodni poslanik se ponovo osvrnuo na istu temu: „Drago mi je što je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, prisustvovao sednici Vlade koja se održala, jer je očigledno da neke stvari moraju da se podvuku i da se preseku, jer se očigledno neki činovnici, ministri i direktori javnih preduzeća ponašaju poprilično autistično.“ Iako je narodnog poslanika obradovalo to predsednik Republike „mora očigledno da utiče na određene ministre da počnu da se mešaju u svoj resor“, pomalo zabrinjava činjenica da je to upavo njegov i posao njegovih 249 kolega. Ne predsednika Republike. Možda jeste posao predsednika najveće političke partije koja sačinjava tu Vladu, ali upravo zbog toga Ustav i predviđa nespojivost predsedniče sa bilo kojom drugom javnom funcijom. Bilo je svega, ali čini se ne i kvalitetne rasprave o samim tačkama dnevnog reda. Više o tome možete čuti u poslednjoj epozodi serijala „Strofa, refren, replika“.

Narednog dana, narodni poslanici su imali priliku da, možda i poslednji put, direktno biraju sudije. Ukoliko promene Ustava budu potvrđene na referendumu koji je zakazan 16. januara naredne godine, Narodna Skupština će nadalje direktno birati samo Vrhovnog javnog tužioca, četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva. Ova spoznaja je izazvala različite reakcije narodnih poslanika – od žestokog protivljenja i najave tužbi ukoliko sudije birane po novoj proceduri budu u svojim presudama koristile uobičajeno „u ime naroda“, pa do odlučne podrške najavljenim promenama. „Dakle, ciljevi ustavnih amandmana koje smo mi doneli su da ojačaju personalnu nezavisnost sudije, time što će da otklone sve one potencijalne mogućnosti ili lukave mogućnosti uticaja na sudiju i na njegovu nezavisnost. To je: premeštanje, razrešenje i probni rad od tri godine. Takođe, sastav Visokog saveta sudstva je, duboko sam ubeđen od samog početka, rešenje koje je mnogo bolje od ovog postojećeg. Da ovo postojeće rešenje nije idealno govori činjenica da smo mi na sednicama Narodne skupštine imali priliku da osporavamo ponekad i do trećinu predloga Visokog saveta sudstva za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.“ Ova, kontroverzna praksa Narodne skupštine da, često bez ikakvih objašnjenja ospori predložene kandidate, po sudu ovog narodnog poslanika „govori o tome da način na koji se bira Visoki savet sudstva treba popraviti. Mislim da ustavni amandmani koje smo usvojili i koje će građani potvrditi na referendumu upravo rade reformu u tom smeru, tj. doprinose nezavisnosti Visokog saveta sudstva.“

Tako je ovo opraštanje od izborne funkcije, barem kada su u pitanju sudije, ponovo otvorilo debatu o Ustavu. To se ne čini lošim, nikako, ali donekle ukazuje da je možda i nije bilo dovoljno pre 30. novembra, kada je Akt o promeni Ustava Republike Srbije izglasan. To još više zabrinjava jer ako se igde i pričalo o Ustavu, onda je to bila Narodna skupština. „Mi glasamo ovde o načinu izbora sudija ali, kažem, upravo zbog toga što se nedovoljno o ovome govori u javnosti, čini mi se, da i ministri i Vlada Republike Srbije treba da povedu jednu veću kampanju, s obzirom da je referendum za mesec dana, da se građanima predoči šta tačno treba da izglasamo. Jer, samo mi u Narodnoj skupštini, koliko mogu da primetim, govorimo o ovim ustavnim reformama.“ Za referendumsku kampanju o promeni najvišeg pravnog akta ove zemlje ostalo je manje od mesec dana, uključujući period praznika. Čini se da je pažnja već na onoj kampanji koja će se okončati aprilskim izborima. Promena Ustava je u toj, većoj igri, samo jedan od mnoštvo poteza koji se povlače.