Poslednja radna nedelja parlamenta u prethodnoj godini mogla je da deluje zbunjujuće svakome ko nije upućen u dinamiku razmatranja godišnjih izveštaja nezavisnih institucija. U skladu sa lošom praksom koja se uspostavlja, kojoj je prethodila još gora praksa ignorisanja izveštaja u plenumu, poslednja nedelja 2021. godine je bila posvećena razmatranju izveštaja nezavisnih institucija koji su se odnosili na 2020. godinu.
Tako se na primer direktor Agencije za sprečavanje korupcije osvrnuo na parlamentarne izbore iz juna 2020. godine, na osnovu kojih je aktuelni – a sa približavanjem aprilskih izbora već odlazeći – saziv Skupštine konstituisan. Nadrealno su zvučali i ostali izveštaji koji su, kao i 2020. godina, bili obeleženi početkom pandemije i proglašenjem vanrednog stanja. Razmatrani su i godišnji izveštaji Poverenika za inormacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.
Evidentno je da su izveštaji razmatrani isključivo kako bi se ispunila forma. Aktuelna vlast će dobiti još jedan argument kada se bude razgovaralo o vladavini prava, podeli i međusobnoj kontroli grana vlasti, te ulozi i položaju nezavisnih institucija. Ono višegodišnje potpuno ignorisanje (u periodu od 2014. do 2018. godine) je stvarno bilo teško odbranjivo. Ovako je bolje i pametnije. Otvara klastere. Cilj ovog saziva i 2021. godine u Narodnoj skupštini bilo je besprekorno ispunjavanje forme.
Ali suštine nigde nema. I nema je odavno. Svaka preporuka nezavisnih institucija sadržana u izveštajima, a koja bi vodila boljem radu izvršne vlasti, je u potpunosti obesmišljena ukoliko Narodna skupština, čija je osnovna funkcija kontrola te izvršne vlasti, te preporuke razmotri poslednjeg radnog dana u godini.
Dok su nezavisne institucije u ovom trenutku već uveliko u poslu pisanja izveštaja za 2021. godinu, imajući u vidu ovo iskustvo ignorisanja koje je preraslo u promišljenu marginalizaciju, a još dodajći izbore koji će kao i uvek „pojesti“ dobar deo godine kada je u pitanju rad državnih organa, mogu se sa pravom zapitati kada će opet biti „gosti“ Narodne skupštine. A trebalo bi da budu rado viđeni gost, jer parlament nema prirodnijeg saveznika u poslu kontrole Vlade. Ali ovaj, skoro pa jednopartijski, saziv nije zainteresovan za kontrolu rada ministara i premijerke. Možda samo ima žaljenja zašto prilike da se ugosti predsednik Republike nisu češće. A i fokus je odavno već na izborima, o čemu više možete čuti u novoj epizodi serijala „Strofa, refren, replika“.
Neki ekonomski stručnjaci su u svetlu izbora sagledali i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je Narodna skupština usvojila prethodnog dana, a kojim je roditeljski dodatak za dobijanje prvog deteta u 2022. godini povećan čak 3 puta. Još jedna podsticajna mera koja je privukla pažnju javnosti je i pomoć mladim majkama u sticanju prve nekretnine. Narodni poslanici su isticali da “novca ima dovoljno”, dok je nadležni ministar izneo sumornu statistiku da očekuje da bi u Srbiji 2021. godine razlika izmedju broja umrlih i živorodjenih mogla da bude 70.000. Ali ne treba steći utisak da je taj dan bio posvećen nekom temeljnom razmatranju mera populacione politike. Predsednik Republike je najavio tu meru – ta mera je usvojena. Tako, čini se, izgleda proces kreiranja javnih politika.
Istog dana na dnevnom redu se našao i set zakona koji su posledica postignutih sporazuma Albanije, Severne Makedonije i Srbije u okviru regionalne inicijative “Otvoreni Balkan”. Zakoni bi trebalo da bitno olakšaju međusobnu trgovinu hranom, pristup tržištu rada i pristup elektronskim uslugama državljana sve tri zemlje. Nadležni ministri su delovali ubedljivo. “Zato je jako važno da ceo ovaj prostor, ove tri zemlje, u razmeni hrane, koji je do sada vredeo neko oko 450 miliona evra, sve zemlje, bilo ko bilo s kim, kada razmenjuje hranu i trguje hranom da naraste do milijardu evra. To je prostor, koji je prosto neverovatan. Sa ovim nepostojanjem kontrola na graničnim prelazima, ta stvar će biti znatno ubrzana. Još kada budemo uspeli da napravimo zeleni koridor, tzv. traku posebnu „Open Balkan“. To je jedan građevinski projekat, mora da se napravi to, to mora fizički da se izgradi. U ovom trenutku je to nemoguće pustiti u funkciju na taj način. Zamislite kako će onda stvari da idu. Zamislite koliko će biti privilegija trgovaca, špeditera, privrednika, vozača kamiona, da stane u posebnu traku i ne mora da čeka na šest, sedam kilometara dugu kolonu koja se često znala napravili kao takva.”
Fokus je jasno i nedvosmisleno na ekonomiji, olakšavanju kretanja ljudi, robe i kapitala, te na finansijskoj koristi kojima se sve tri zemlje mogu nadati.“Identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“ predstavlja dodatak na već postojeći elektronski identitet državljana koji mu daje mogućnost da pripremi prava u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, u skladu sa adekvatnim sporazumima u drugim dokumentima inicijative o „Otvorenom Balkanu“ koji su na snazi između ugovornih strana, kao i u skladu sa normativnim aktima i praksom svake od ugovornih strana. Ovaj broj će prvobitno služiti za prijavu na jedinstveno tržište rada u skladu sa Sporazumom kojim se reguliše slobodan pristup tržištu rada u zapadnom Balkanu.”
Zapravo, obrazloženja koja smo mogli čuti u parlamentu su zaličala na početne ideje, od pre nekoliko decenija, koje su dovele do stvaranja Evropske unije. Možda su regionalni lideri, čekajući Brisel koji se uvek čini nedostižnim, odlučili da probaju da primene sličan “recept” i na Zapadnom Balkanu. Ali “recept” za kreiranje ove politike je bio isti kao i u slučaju usvojenih mera za podsticanje nataliteta. Predsednik Republike se zalaže za inicijativu i potpisao je sporazume – ti zakoni su usvojeni.
U takvom sistemu svrsishodnost i kvalitet samog zakona postanu manje bitni. Jer kada javne politike nisu produkt sistemskog delovanja institucija, već odluke jednog čoveka, njihova trajnost i izvesnost postaju upitne. Otuda deo građana nije siguran da li je povećan roditeljski dodatak održivo rešenje i da li će potrajati i nakon aprilskih izbora, kao i da li će regionalna saradnja “nadživeti” mandate lidera koji su je započeli.