Februar je, u srpski parlament, konačno na red stavio i izmenu seta izbornih zakona. Svega dva meseca pre no što će građani dobiti priliku da izaberu novog predsednika, izglasaju novu Narodnu skupštinu a ponegde izaberu i lokalnu vlast, sam izborni proces je u nekim segmentima značajno promenjen. Ali čini sa da to nije preterano zabrinulo narodne poslanike. Praveći kreativne paralele, hvalili su sopstvenu velikodušnost. Ali i nastavili surovu kampanju, čija su glavna meta ove nedelje bili već profilisani kandidati opozicije. Usputno su usvojeni i sporazumi kojima se Srbija, kako bi započela brojne infrastrukturne projekte, značajno zadužila.
S obzirom da se raspisivanje parlamentarnih i lokalnih izbora očekuje 15. februara, dok bi predsednički mogli da budu raspisani početkom marta, izmena izbornih zakona je bukvalno sprovedena u zadnji čas. Slično kao i sa zakonom o kojim je uređeno pitanje referendum, a koji je odmah “stavljen na probu” menjanjem Ustava, jurenje zakonskih rokova je postalo manir ovog saziva. Građani mogu samo da se nadaju da je bilo i ostalo dovoljno vremena za pripremu i obuku ljudi koji će, na primer, činiti srednji nivoa izborne administracije koju ove izmene uvode. A iste te građane bi valjalo i informisati o tome kako sada mogu pravno reagovati na uočene nepravilnosti i u kojim rokovima, pošto je u ovoj sferi došlo do bitnih promena koje im ne idu na ruku.
Ali ove teme nisu opteretile narodne poslanike. Ređala su se poređenja o darežljivosti vladajuće večine. Opšti je zaključak da se i previse izašlo u susret zahtevima opozicije: “Opozicija se ponaša kao razmaženo derište koje se stalno dernja i nešto izvoljeva, a mi se ponašamo kao roditelji koji gledamo da dete podmitimo, da mu damo sve što ono zatraži, sve se nadajući da će ono prestati da se dernja i uznemirava komšiluk. Kada kažem komšiluk, u ovom slučaju mislim na EU. Naravno dete razmaženo, što mu se više udovoljava, ono je sve glasnije i agresivnije.” Čak je nadležna ministarka koja je predlagala zakone, nakon što su joj pojedini poslanici zamerili “ushićenost” tokom obrazlaganja zakona, priznala da, iako kao ministar ne želi da bude stranački ostrašćena, privatno misli isto što i poslanici: ”Ovo je nešto što je međunarodna zajednica pohvalila, što je rezultat dogovora sa opozicijom. Nije nam lako, ali tek u teškim situacijama pokazujete koliko ste široki, ozbiljni, posvećeni i koliko možete i u teškim situacijama da napravite iskorak za svoju državu i da je izvedete iz teške krize u koju su u ovom trenutku predstavnici opozicije uveli državu.“ Uz ironične rezerve da li će opozicija uopšte biti sposobna da okupi dovoljan broj pristalica koji bi bili članovi biračkih odbora na koje imaju pravo, zaključak je bio jasan. Ova predizborna trka počinje sa startnom prednošću koja je opoziciji data. ”Da li je još neophodna ta prednost od 20%, pa da započnemo izbornu trku? Da li bi onda bili ravnopravni? U pravu ste kolega, malo bi bilo i 20%.”
Možda je ova spoznaja nepovoljnosti sopstvenog položaja dodatno motivisala narodne poslanike da se protekle nedelje intenzivno posvete kandidatima udruženih opozicionih partija Zdravku Ponošu (kandidat za predsednika), Mariniki Tepić (nosilac liste na parlamentarnim izborima) I Vladeti Jankoviću (kandidat za gradonačelnika Beograda). Po običaju, politička neslaganja i borbe su brzo prešle u uvrede i kvalifikacije, o čemu više možete čuti u novoj epizodi serijala „Strofa, refren, replika“. Ali u parlamentu u kojem nema opozicije i u kojem se traganje za ravnopravnim izbornim uslovima prezentuje kao ustupak vlasti, ne može biti iznenađujuće kada plenumske sednice izgledaju kao predizborno okupljanje vladajuće stranke. One su najčešče tako i izgledale. Ovaj saziv, čiji je mandat bio unapred oročen, skoro da nije ni mogao imati drugu svrhu osim da bude u konstantnoj predizbornoj kampanji, najavljivajući izbore koje bi instituciji Narodne skupštine možda vratili smisao. Promena Ustava i celokupna zakonodavna aktivnost je, čini se, nekako tu bila „usputna“, jer šteta da se većina od 97 odsto ne iskoristi. Ostale nadležnosti parlamenta, poput kontrolne, su svedene na puku formu.
Proteklu nedelju obeležilo je i usvajanje niza zakona o kreditnim aranžmanima kojima se Srbija značajno zadužila. Čini se da su nadležni ministar i narodni poslanici prepoznali potrebu da građanima objasne da se na ovaj način finansiraju infrastukturni projekti koji su ključni za razvoj ove zemlje. “Nakon usvajanja ovih predloga sporazuma i realizacije, pune implementacije ovih svih infrastrukturnih projekata, Srbija više neće izgledati u infrastrukturnom smislu isto. To će biti Srbija sa više stotina kilometara novih auto-puteva, Srbija sa gomilom rešenih problema u sektoru ekologije, pre svega mislim na deponije za komunalni otpad, izgradnje kanalizacionih sistema, prečistača otpadnih voda i svega onoga što čini život građana kvalitetnijim i što pospešuje čitav infrastrukturni potencijal Republike Srbije.” Ulagaće se i u širokopojasni pristup internetu, što je prepoznato kao preduslov daljeg razvoja ruralnih delova zemlje. Obrazloženja koja su se mogla čuti puna su optimizma. Nisu se mogle čuti eventualne zamerke, ili načini na koji se izneti predlozi mogu unaprediti, jer to obično tako bude kada nema opozicije i pluralizma. Bilo bi važno da se ovaj deo sednice u budućnosti pokaže kao ipak odvojena tematska celina u odnosu na “predizborni program” koji se mogao čuti u ostatku plenumske rasprave. Inače će ovo biti jako skupa kampanja za građane Srbije.