O VRSTI SISTEMA

Uvažene prazne stolice, kao i neuključeni mikrofoni, kamere i svetla,

Iako se napolju čula glasna graja, nastala zbog toga što donosioci nekih važnih predizbornih odluka nisu pažljivije proučavali moj prethodni govor, iskoristiću i dalje praznu salu Narodne skupštine da u ovom novom govoru istaknem nešto što ima veze i sa tom grajom i sa ovom salom.

A ovo što imam nameru reći odnosi se na to kakvu vrstu političkog sistema će, po udžbeničkim kriterijumima, predstavljati poslanici ovog parlamenta, a kada posle ikakvog proglašavanja službenih rezultata izbora sednu u stolice ispred ove imaginarne govornice. A evo šta bi mogao da kaže dosadni i suvoparni udžbenik, deleći političke sisteme na četiri grupe:

„Liberalne demokratije su države u kojima je vlast legitimisana slobodnim i poštenim izborima, a građani imaju osnovna prava i slobode. U liberalnim demokratijama, građani imaju mogućnost da učestvuju u političkom procesu na razne načine, uključujući glasanje, angažovanje u civilnom društvu i druge oblike političkog angažmana. Ljudi u liberalnim demokratijama imaju mogućnost da učestvuju u otvorenoj i kritičkoj raspravi o javnim pitanjima. Svi građani u liberalnim demokratijama imaju jednake mogućnosti da učestvuju u političkom procesu.

Izborne demokratije su države u kojima se vlast legitimiše slobodnim i poštenim izborima, ali ne ispunjavaju sve ostale principe demokratije. U izbornim demokratijama, građani imaju pravo da biraju svoje predstavnike, ali mogu biti ograničeni u drugim aspektima političkog učešća. Na primer, građani u izbornim demokratijama mogu imati ograničenu slobodu govora ili slobodu okupljanja.

Izborne autokratije su države u kojima se održavaju izbori, ali su izbori nepošteni ili neslobodni. U izbornim autokratijama, vlast je često u rukama jedne stranke ili grupe ljudi, koji koriste izbore da održe svoju vlast. Izbori u izbornim autokratijama često su praćeni nasiljem ili izbornim prevarama.

Zatvorene autokratije su države u kojima nema slobodnih i poštenih izbora. U zatvorenim autokratijama, vlast je u rukama jedne osobe ili grupe ljudi, koji imaju potpunu kontrolu nad svim aspektima političkog života. Građani u zatvorenim autokratijama nemaju nikakva prava ili slobode.“

Jednostavno rečeno, ljudi koji glasaju (ili ponekad i ne glasaju uopšte) teorijski su onoliko slobodni u svojim odlukama koliko su im praktično slobodni izbori i koliko su u mogućnosti da ograniče samovolju onih koje su izabrali.

Ti ljudi tu slobodu zaslužuju svojim mestom stalnog boravka, svojim punoletnim glasačkim postojanjem, kao i novcem koji odvajaju od svojih plata i penzija da bi plaćali poreze, doprinose, komunalne usluge i ostale dažbine zahvaljujući kojima država postoji u finansijskom smislu. A iz tih finansija, da podsetimo, plaćaju se državni službenici, vojska, policija, pa čak i oni koji su na izborima izabrani da obavljaju zakonima određene postizborne funkcije. Poslanici ovog trenutno zatvorenog parlamenta, na primer. Koji bi, ako žele i ako ovo čitaju, mogli ponovo da pročitaju gore navedeni kratki obrazovni kurs o vrstama političkih sistema, a da bi u ovoj Skupštini radili i glasali u skladu sa time u kom su sistemu glasanjem izabrani i na taj način dobili svoje poslaničko mesto.

To je važno zato što:

- od vrste političkog sistema zavisi položaj koja neka zemlja ima u svetu;

- od vrste političkog sistema zavisi kod koga se neka zemlja može zadužiti ako nema novca, kolike su kamate i kakvi su uslovi trošenja i vraćanja tog pozajmljenog novca, te kakvog će kvaliteta biti ekonomska budućnost sledećih generacija;

- od vrste političkog sistema zavisi koji će, odakle, i kakav biti investitor u toj zemlji i na kakav će način zapošljavati i tretirati svoje radnike, te kakvog će kvaliteta posledično biti ekonomija te zemlje;

- od vrste političkog sistema i donekle i posredno zavisi koliko će mladih ljudi ostati da živi u toj zemlji, u njoj zasnuje porodicu i u njoj podiže i školuje svoju decu.

- od vrste političkog sistema i donekle i posredno zavisi kvalitet života ljudi koji žive u njoj, a u određenim slučajevima i dužina tog života.

Poneki imaginarni slušaoci ovog govora i realni čitaoci ovog teksta u ovom trenutku imaju namrštene obrve i odmahuju glavom. Jer im se po glavi mota pitanje kako se u sve ovde navedeno uklapaju Indija, Kina, Turska, Rusija, Ukrajina, Belorusija, Saudijska Arabija i još kojekoje zemlje koje imaju političke sisteme u kojima nema baš previše gore navedenih sloboda, a koje postižu uspehe na ekonomskom, vojnom ili ko zna kom drugom planu. Ili kako se u sve ovo uklapa Zapad (poznat i kao „međunarodna zajednica“), kome nešto ne cvetaju ruže, baš. Ili ne cvetaju baš, a baš svakom.

Pa uklapaju se svi oni sasvim dobro, jer ovde nije reč o tome koji je sistem od kog uspešniji, već o tome da od vrste sistema zavise način i brzina napretka jedne zemlje, a u svetu koji ide kuda ide i onom brzinom kojom ide, zvali to napretkom ili ne. Kao i o posledicama i tog načina i te brzine. A o tome ćemo, možda, nekom drugom prilikom, jer ovaj zamišljeni otvoreni govor u zamišljenom zatvorenom parlamentu ima svoje trajanje. I osnovna funkcija ovog izlaganja bila je da podseti na nešto čega nikako da se setimo, baveći se ovdašnjom politikom na ovdašnji način. Pa sad, rekoh to pred praznim stolicama ili ne, svejedno je. Meni je nekako lakše.

Vidimo se opet uskoro, jer zatvoreni parlament se neće otvoriti baš previše brzo.

P.S. Mnogo više o ovoj temi može se pronaći ovde. 

Autor: Voja Žanetić