U prvoj epizodi audio izveštaja Strofa Refren Replika, Otvoreni parlament za vas u tri minuta izdvaja najbitnije sa Prve sednice Drugog redovnog zasedanja u 2019. godini, održane 01. oktobra 2019. godine.
U šestočasovnoj raspravi o izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti čulo se mnogo statistike, opštih definicija diskriminacije, podataka o ulaganju pojedinih gradova u ravnopravnost, a bilo je reči i o rodno senzitivnom jeziku, srpskoj pravoslavnoj crkvi i interesantnim viđenjima uloge nezavisnih tela u društvu. Nedostajala je analiza društvene atmosfere, targetiranje uzroka problema i plodne rasprave o konkretnim rešenjima.
Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković rekla je da je radila na 1407 predmeta i navela da su najčešće pritužbe na diskriminaciju u Srbiji stizale na osnovu invaliditeta, više od četvrtine. Sledi diskriminacija na osnovu starosti, pola, zdravstvenog stanja, a ispod 6 odsto na osnovu nacionalne pripadnosti, bračnog statusa i seksualne orjentacije.
Poslanici vladajuće koalicije pozdravili su aktivnosti poverenice, pohvalili izveštaj, ali šta treba da se uradi da bi diskriminacije u srpskom društvu bilo manje? Prema rečima predsednice nadležnog skupštinskog odbora Jasmine Karanac, neophodno je doneti nove strategije i akcione planove u oblasti zaštite ljudskih prava. Karanac je dodala da će Vlada predložiti mere za ostanak mladih u zemlji, kao i da svi treba da rade na suzbijanju vršnjačkog nasilja koje je, kako je rekla posledica netolerantnosti u društvu.
Poslanici Srpske radikalne stranke dosledno su kritkovali postojanje bilo kakvih nezavisnih institucija. Radikali ulogu poverenice shvataju malo drugačije. Smatraju da se previše bavi ženama i LGBT populacijom, a malo radi na zaštiti srpskog naroda. Za Vjericu Radetu čudno je što se poverenica nije oglasila povodom festivala Mirdita Dobar dan i rekla da se takav festival ne može održavati u Beogradu, dok je Sreto Perić pitao da li se Jankovićeva bavila eventualnom povredom ljudskih prava zatvorenika osuđenih za najteža krivična dela, poput Zvezdana Jovanovića i Milorada Ulemeka.
Pošto većina proevropskih opozicionih stranaka bojkotuje rad parlamenta, nismo mogli da čujemo drugačije viđenje rada poverenice, ali s obzirom na to da je ranijih godina izveštaj stizao tek do skupštinskog odbora, sada se može se reći da je jedna od primedbi na rad parlamenta otklonjena jer je izveštaj razmotren u plenumu.
Ne može se ipak reći da je parlament suštinski ispunio svoju nadzornu ulogu, jer za to nije dovoljno samo jednom godišnje staviti izveštaj na agendu, već je potrebna plodna rasprava o uzrocima nastanka problema i konkretnim rešenjima. Skupština treba da zahteva i redovno izveštavanje Vlade i nezavisnih tela o konkretnim koracima koje su preduzeli kako bi se približili zaključcima ili preporukama koji je Skupština usvojila povodom izveštaja.
Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.
Celu epizodu poslušajte ovde.