Stanje demokratije u Srbiji u 2021. godini i funkcionisanje 12. saziva Narodne skupštine nose određene specifičnosti koje prevazilaze i ne mogu se objasniti opštom krizom parlamentarizma, sa kojom se suočavaju i stabilne demokratije. Važno je, prilikom analize rada Narodne skupštine, imati u vidu širi kontekst koji, u slučaju Srbije, podrazumeva duboku krizu svih važnih institucija političkog sistema, čije razmere ugrožavaju samu podelu vlasti. Iako je Srbija, po svom ustavnom uređenju, parlamentarna demokratija sa određenim elementima tipičnijim za predsedničke sisteme, koncentracija moći u rukama predsednika Republike (i najveće partije u parlamentu) je u potpunosti istisnula svaku drugu dinamiku među preostalim institucijama. Parlament je marginalizovan, a bojkot prethodnih izbora koji su doveli do skoro pa potpunog izostanka opozicije je navedenu okolnost dodatno ogolio.

---