„Kvalitet jedne zajednice meri se na osnovu odnosa prema manjini, prema slabijima i manjima i neophodan je za stabilnost i razvoj države“, naglasio je predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo dr Muamer Zukorlić tokom uvodnog obraćanja na javnom slušanju „Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina“.

On je istakao da Narodna skupština i Odbor i ovim postupkom potvrđuju kapacitet sposobnosti da čuje stavove i mišljenja svih legitimnih predstavnika nacionalnih zajednica. Zukorlić je naglasio da obrazovanje prestavlja jednu od najznačajnijih preduslova za očuvanje identiteta svakog predstavnika manjinske zajednice.

„Zato danas ovom poslu prilazimo sa ozbiljnošću i dobrom namerom da svi koji su se odazvali pozivu dobiju priliku da u punoj slobodi iznesu svoje stavove“, rekao je Zukorlić.

On je naglasio da je Republika Srbija do sada učinila važne iskorake, posebno u Ustavnoj i zakonskoj regulativi u cilju unapređenja statusa nacionalnih manjina, ali i da krajnji cilj nije da se obezbedi samo forma već i ambijent u kojem će se zakonom zagarantovana prava odvijati u punom kapacitetu, posebno uzevši u obzir da čak 30 odsto ukupnog stanovništva Republike Srbije čine pripadnici nacionalnih manjina. Zukorlić je istakao uverenje da je bez obzira na teret prošlosti moguće otvoriti novu stranicu i zajedno stvoriti ambijent doma.

Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavila je osnovne ideje i smernice na kojima Ministarstvo radi povodom obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina. Ona je istakla da je u Evropi Republika Srbija prepoznata kao zemlja koja ima izuzetno dobar zakonodavni okvir, koji se tiče zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina, kao i da je Ministarstvo razvilo niz podzakonskih akata koji utiču na povećanje tolerancije i sprečavanje diskriminacije u obrazovnim ustanovama. Viček je naglasila da se u školama u našoj zemlji, pored srpskog jezika nastava izvodi na osam jezika nacionalnih manjina.

U nastavku rada usledila su izlaganja predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Javnom slušanju, u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, prisustvovali su predstavnici SANU, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, predstavnici školskih uprava, nevladinih organizacija i Misije OEBS u Srbiji.

U Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održano je javno slušanje o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima.

U svom uvodnom izlaganju, predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo dr Muamer Zukorlić istakao je da javno slušanje pruža mogućnost da narodni poslanici i predstavnici relevantnih institucija svojim sugestijama i predlozima unaprede tekst postojećeg Predloga zakona. Istakao je da se sam zakon i oblast nauke u Srbiji, visoko rangira na svetskoj rang listi, o čemu svedoči i podatak da se Srbija nalazi između 32. i 41. mesta, što je u poređenju sa skoro svim drugim rangiranjima ostalih oblasti, značajan uspeh. Dr Zukorlić je naveo da je jedan od aspekata donošenja ovog zakona, način finansiranja naučnoistraživačke delatnosti, kroz ideju institucionalnog finansiranja kako bi se budžetski obezbedili stalni prihodi, odnosno sigurnost u finansiranju rada instituta.

Dr Vladimir Popović državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u uvodnom izlaganju se osvrnuo na sprovedene reforme u oblasti nauke i tehnološkog razvoja. Podsetio je na podatak da je krajem prošle godine, u skupštini Srbije usvojen Zakon o fondu za nauku Republike Srbije, da je Srbija postala 23 punopravna članica CERN-a, ustanovljeno je šest instituta od nacionalnog značaja, povećan je kapacitet naučno - tehnološkog parka, raspolažemo sa 70 ekoloških kompanija i ostvaren je prihod od 46 miliona eura u periodu od 2016. do 2018. godine. Naveo je da je Vlada Republike Srbije u periodu od 2015. do 2019. godine povećala budžetska sredstva predviđena za naučno-istaživački rad za 35,8 odsto u dinarskoj vrednosti.

On je dodao su u protekle dve godine u Srbiji nastavljena ulaganja u infrastrukturu u oblasti nauke i naveo primer izgradnje naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu i Nišu.

Dr Popović je obrazložio Predlog zakona o nauci i istraživanjima, istakavši da je reč o krovnom zakonu u oblasti nauke, koji u paketu sa Zakonom o fondu za nauku uređuje politiku za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja, stabilno finansiranje i efikasno korišćenje sredstava, kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Jedan od osnovnih razloga za donošenje novog zakona je primena modela finansiranja naučnoistraživačke delatnosti. U cilju donošenja najkvalitetnijeg zakona, održano je niz javnih rasprava na četiri lokacije, sednice nacionalnog saveta, sednice radnih grupa kao i više sastanaka sa istraživačima.

Novim zakonom o nauci i istraživanjima obezbeđuje se sledeće: institucionalno finansiranje nauke, osnaživanje instituta od nacionalnog značaja, mehanizam za osnivanje novih institucija, efikasnije praćenje i ocena rada instituta, kao i bolja saradnja instituta i fakulteta.

Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su unapređenje kvaliteta naučnoistraživačkog rada, primena rezultata istraživanja, efikasniji i delotvorniji rad tela, poboljšanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naučnoistraživačkih i razvojnih resursa. Ključni cilj koji se želi postići donošenjem zakona je stvaranje naučnoistraživačkog sektora koji svojom izvrsnošću može biti ravnopravan partner u okviru Evropskog istraživačkog prostora.

Nakon iscrpnog obrazlaganja državnog sekretara, narodni poslanici, rektori, dekani, istraživači i predstavnici relevantnih institucija vodili su konstruktivnu diskusiju i izneli svoje predloge i sugestije u cilju donošenja najkvalitetnijeg oblika pomenutog Predloga zakona.