Održano javno slušanje na temu: Svako dete ima pravo na detinjstvo, zaustavimo dečje brakove
U Domu Narodne skupštine održano je javno slušanje u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u saradnji sa Romskom ženskom mrežom Srbije, na temu: „Svako dete ima pravo na detinjstvo, zaustavimo dečje brakove”.

Javno slušanje otvorio je dr Muamer Bačevac, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i tom prilikom se zahvalio Romskoj ženskoj mreži Srbije na njihovoj inicijativi za održavanje ovog događaja. Pozdravio je učesnike skupa koje su, pored narodnih poslanika, činili i predstavnici ženskih romskih organizacija, predstavnici nadležnih ministarstava, nezavisnih državnih organa, organizacija civilnog društava i međunarodnih organizacija koje su svoje aktivnosti posvetile rešavanju ovog pitanja.

Dr Bačevac je naglasio da je ovo javno slušanje organizovano polazeći od toga da je obaveza države i njenih institucija da posebnu pažnju posvete deci, kao i svih nas da sprečimo štetne prakse koje mogu dovesti do prekida obrazovanja i negativno uticati na zdravlje dece, naročito devojčica i učiniti ih ranjivim, pre svega kada je reč o nasilju, diskriminaciji i zlostavljanju.

Nacionalna koalicija protiv dečjih brakova, koja je formirana 2019. godine, na inicijativu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i UNICEF, uradila je dosta u proteklom periodu, kada je reč o analizi problema i inicijativama za rešavanje ovih pitanja, ocenio je dr Bačevac.

Naglasio je da je jedan od najvećih problema to što se na dečje brakove gleda kao na vrstu običaja kod romske populacije i da se takvo shvatanje često oslikava i kroz rad institucija, poput tužilaštva i sudova, koji umesto da odgovorne kažnjavaju, zapravo potpisuju i odbacuju predmete uz obrazloženje da je to običaj u romskim zajednicama. Predsednik Odbora iskoristio je priliku da prisutne podseti na podatak da se 8. aprila obeležava Svetski dan Roma.

Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, navela je da niz istraživanja pokazuje da se u Republici Srbiji, više od polovine romskih devojčica, uslovno rečeno uda pre navršenih 18 godina života. „Prerano im se prekida detinjstvo, razvoj, napuštaju školovanje, zdravstveni rizici su ogromni, jer postaju majke dok njihov organizam još uvek nije potpuno formiran i neminovno ulaze u spiralu siromaštva“, rekla je Božović. Ona je naglasila da je Republika Srbija odlučno protiv takvih pojava, jer zvanično nije reč o brakovima koji su regulisani propisima, pre svega porodičnim zakonom. Stoga država utvrđenim merama i politikama ukazuje na štetnost te pojave, naglasila je državna sekretarka. Božović je istakla da se zato Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost aktivno priključilo Nacionalnoj koaliciji za ukidanje dečjih brakova, u okviru koje gotovo svakodnevno diže glas protiv posledica do kojih dečji brakovi dovode. Ipak, kako je navela, Republika Srbija ne isključuje maloletne trudnice, porodilje i majke sa odojčadima iz programa socijalne brige i zaštite.

Prof. dr Rejhan Kurtović, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog istakao je da je dobro da se o ovoj temi javno govori, ali da je, sa druge strane, alarmantno što je ova tema i danas aktuelna u našem društvu. Dodao je i to da su dečiji brakovi sinonim za romsku zajednicu, ali da su oni pojava i u drugim zajednicama, samo da nisu toliko vidljivi. Za kraj izlaganja, naveo je da je uključivanje države prioritetno, sa osvrtom na unapređenje položaja najmlađih Romkinja, bazirano na jasnoj politici, međusektorskoj saradnji i uz puno učešće romskih zajednica, društva i pojedinaca.

Skupu se obratio i Zaštitnik građana mr Zoran Pašalić, pozdravljajući sve učesnike i koristeći priliku da svim Romima čestita Svetski dan Roma, kao i pripadnicima jevrejske zajednice veliki praznik Pesah, dan slobode i pravde. Pašalić se složio sa dr Muamerom Bačevcem o postojanju predrasuda da su zajednice maloletnih lica, kako se to često i u medijima pominje, tradicionalno vezane za romsku zajednicu i da se često donose presude na štetu tih pojedinaca.

Đurđa Janićijević, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, navela je da Poverenik ukazuje na važnost prevencije sklapanja dečjih brakova od početka osnovanja ove institucije, kako u svojim redovnim godišnjim izveštajima o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, tako i u posebnom Izveštaju Poverenika o diskriminaciji dece, koji je objavljen u decembru 2021. godine i predstavljen Narodnoj skupštini. Istakla je da dečji brakovi predstavljaju jedan od najtežih oblika kršenja dečjih prava i nasilja nad decom, čije su posledice teške i dalekosežne. Žrtve su obespravljene i lišene osnovnih prava na zdravlje, obrazovanje, bezbednost, zbog čega se često suočavaju sa fizičkim, psihološkim, ekonomskim i seksualnim nasiljem, navela je Janićijević. „Dečji brakovi su povezani sa čestim ranim trudnoćama, visokim stopama mortaliteta među majkama i odojčadi, velikim rizikom od pojave komplikacija u toku trudnoće i porođaja i visokim rizikom od seksualno prenosivih bolesti“, podvukla je pomoćnica Poverenice. Navela je i to da statistike pokazuju da su ovakvi brakovi često posledica brojnih strukturalnih problema zajednice, niskog životnog standarda, nepristupačnosti obrazovanja i socijalne isključenosti, a da nije retkost da ovakav brak prestavlja pokušaj bekstva iz jedne socijalno ugrožene sredine u drugu. Janijević je takođe navela da pojava dečjih brakova postoji u mnogim nacionalnim manjinama širom Srbije, ali da jesu najrasprostranjenije među romskim zajednicama.

Biljana Dakić - Đorđević, direktorka Trag fondacije naglasila je da rani dečji brakovi predstavljaju ozbiljnu povredu prava devojčica, ali i dečaka, te da se u tom slučaju može govoriti i o trgovini ljudima. Ona je istakla da je u proteklom periodu romska zajednica učinila krupne korake u rešavanju tog problema. Nacionalni savet romske nacionalne manjine usvojio je deklaraciju o ukidanju dečjih brakova, koja je iste jasno definisala kao kršenje prava deteta koja ugrožava njihove živote i njihovu budućnost, a takođe formirana je i Nacionalna koalicija za ukidanje dečjih brakova.

Vesna Dejanović, predstavnica UNICEF izrazila je zadovoljstvo što postoji saglasje društva oko rešavanja jednog tako velikog problema, kao što je prerani dečji brak. „Svaki put kada jedna devojčica na takav način stupi u brak, društvo učini jedan korak unazad, jer je propustilo priliku da je zaštiti i da joj omogući da razvije sve svoje potencijale“, rekla je Dejanović. Ona je naglasila da se posledice takvog iskustva ne rešavaju same od sebe, već da traže vreme, posvećenost i koordinaciju celog društva.

Ispred Romske ženske mreže Srbije obratila se Slavica Vasić - Mitrović koja se najpre zahvalila Odboru za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova na održavanju javnog slušanja na ovu veoma važnu temu. Istakla je da Romska ženska mreža, kampanju Mesec romskog ženskog aktivizma održava od 2010. godine, u periodu od 8. marta do 8. aprila svake godine. U tom periodu članice Romske ženske mreže (RŽM) se okupljaju oko zajedničkog cilja, podizanja vidljivosti Roma u društvu. Međunarodni dan žena 8. mart je povod da se aktivistkinje RŽM obrate javnosti i predstavnicima vlasti i skrenu pažnju na položaj Romkinja u Srbiji, dok se 8. aprila obeležava Svetski dan Roma. Ovogodišnja kampanja RŽM je usmerena na ukidanje negativne društvene pojave dečjih brakova koji su prisutni i u romskoj zajednici. Ponovila je da je prema podacima UNICEF svaka druga devojčica stupila u brak pre 18. godine. S tim u vezi, RŽM su realizovale više sastanka sa lokalnim samoupravama u cilju prevencije dečjih brakova u lokalnoj zajednici.

U nastavku je usledila panel diskusija na temu: Zaustavimo dečje brakove, u okviru koje su predstavljeni rezultati Romske ženske mreže o dečjim brakovima, kao i Inicijativa za izmenu normativno-pravnih akata u Republici Srbiji.