JAVNA SLUŠANJA

Javna slušanja su deo Narodne skupštine čiji je sastav cine clanovi odbora a delokrug i način rada utvrđen Poslovnikom Narodne skupštine.

Poljoprivredna politika – pravedna raspodela sredstava podsticaja u planiranju narednog agrarnog budžeta

[12.07.2024.]
Predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijan Rističević otvorio je danas u Domu Narodne skupštine javno slušanje na temu: „Poljoprivredna politika - pravedna raspodela sredstava podsticaja u planiranju narednog agrarnog budžeta“.

Predsednik Odbora pozdravio je prisutne učesnike koji su došli da daju doprinos u uspešnom sagledavanju teme o kojoj će se danas diskutovati, i dao reč predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić.

Brnabić je izrazila je zadovoljstvo što se u Narodnoj skupštini danas vodi razgovor o ovoj važnoj temi, jer kako je navela „ne postoji bolje mesto za razgovor i debatu od Narodne skupštine RS, a ona nije tu kako bu u njoj razgovarali samo narodni poslanici kao direktni izabrani predstavnici svih naših građana, već takođe i mesto za razgovor sa poljoprivrednicima, organizacijama civilnog društva, privrednicima i svima ostalima koji na jedan ili drugi način predstavljaju neki segment našeg društva.“ Dodala je da se sa poljoprivrednim predstavnicima sastajala nabrojano puta i da je svaki sastanak dovodio do izvesnih rešenja, ma koliko su razgovori umeli da budu teški. „Nikada to nisu bili laki razgovori i nakon tih razgovora nikada nisu bili svi sasvim srećni i zadovoljni. Uvek mi je bio utisak da postoji veliki antagonizam, zbog čega mi je uvek bilo žao, između različitih poljoprivrednih proizvođača, da ne postoji to zajedništvo i nadam se da ćemo danas uspeti da postignemo dogovor“, navela je Brnabić. Podvukla je da poljoprivredni budžet i budžet za subvencije trebaju da budu potpuno transparentni i da se raspodele u dogovoru između stočara, ratara, povrtara, voćara, pčelara, vinara i svih ostalih, na način da na kraju svi ostvare podršku, te da kao zemlja za sve naše građane, ostvarimo produktivniju i konkurentniju privedu. „Treba da rasporedimo budžet na način da je poljoprivreda produktivnija, efikasnija, konkurentija, ali takođe da svi vi i vaše porodice, osetite da imate podršku države i kako bi se osetili da imate potpunu izvesnost“, zaključila je predsednica Narodne skupštine.

U uvodnom obraćanju, prisutnima se obratila, u ime ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, državna sekretarka Lidija Pavićević koja se zahvalila na prilici za diskusiju na temu pravedne raspodele sredstava podsticaja u planiranju narednog agrarnog budžeta, kako bi se čuli stavovi, mišljenja i predlozi učesnika. „Naše Ministarstvo prepoznaje značaj participativnog pristupa u kreiranju agrarne politike, koja će biti fer i pravedna na svim granama poljoprivrede“, rekla je Pavićević. S obzirom na izazove sa kojima suočava poljoprivredni sektor i na ograničenost budžeta u ovoj oblasti, ukazala je na neophodnost za saradnjom i rešenjima koji će obezbediti ravnomernu i pravičnu raspodelu sredstava i podsticaja. Dodala je da se mora imati u vidu balansiranje potreba svih sektora poljoprivredne proizvodnje i akcentovala da je stočarstvo prepoznato kao strateški cilj Republike Srbije koji treba razvijati i unapređivati. „Vaša iskustva i sugestije su nam dragoceni, a pomoći će nam da donesemo najbolje moguće odluke. Iz tog razloga vas pozivam da se aktivno uključite u raspravu i svojim predlozima doprinesete oblikovanju pravedne politike“, poželevši prisutnima konstruktivnu diskusiju.

Predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijan Rističević istakao je da Srbija ima gotovo najplodniju zemlju u Evropi, obilje vode, dobru klimu, ali da ne koristi dovoljno te potencijale. Naveo je da se preko 70 odsto naše poljoprivredne proizvodnje koristi za stranu prerađivačku industriju, te da smo postali sirovinska baza za tuđu industriju. Ograničavanje uvoza poljoprivrednih proizvoda ne obezbeđuje se zabranama uvoza, već većom proizvodnjom, većim investicijama i većim podsticajima, konstatovao je Rističević. On je ocenio da su od izuzetnog značaja Sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu (CEFTA), kao i sporazumi o slobodnoj trgovini sa nizom zemalja koje je Srbija potpisala.

Marijan Rističević je u svom obraćanju naveo i da je naša zemlja poslednjih godina izgubila značajan broj grla stoke, a time je i značajno smanjena potrošnja žitarica, kojom se hrani stoka. Ocenio je da to pokazuje da bi podsticaje trebalo usmeriti prvenstveno na stočarstvo. Ocenio je da problem predstavljaju i birokratske prepreke za poljoprivrednike koji se bave stočarstvom. Rističević je naveo da treba zaštititi male proizvođače, jer je pitanje poljoprivrede istovremeno i pitanje demografije, posebno naglasivši značaj podrške voćarima. Razvoj stočarstva, voćarstva i ratarstva garantuje razvoj poljoprivredne i prehrambene proizvodnje u Srbiji, zaključio je Rističević.

Nakon uvodnih obraćanja, reč je data prisutnim predstavnicima i učesnicima javnog slušanja, nakon čega je usledila diskusija, sa ciljem prikupljanja predloga, kojim bi se ova tema unapredila.

Za kraj javnog slušanja, donet je Predlog zaključka o kojem će Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu odlučivati na jednoj od narednih sednica.