U organizaciji Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu danas je u Narodnoj skupštini održano javno slušanje o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.

Učešće na javnom slušanju su, pored članova Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za prava deteta i zainteresovanih narodnih poslanika, uzeli i predstavnici Ministarstva pravde, Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, predstavnik Odeljenja za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava, zamenik državnog pravobranioca i zastupnik pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao i predstavnici Udruženja Roditelji nestalih beba Srbije, Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, Udruženja za zaštitu prava roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta u porodilištima i dece koja traže biološke roditelje „Nestale bebe Beograda”, Udruženja za istinu i pravdu o bebama i Beogradske grupe roditelja nestalih beba.

Javno slušanje je otvorila predsednica Odbora za prava deteta i predsednica Narodne skupštine Maja Gojković koja je poručila da ovo javno slušanje pruža mogućnost da narodni poslanici i predstavnici relevantnih institucija i udruženja svojim sugestijama i predlozima unaprede tekst postojećeg Predloga zakona, koji obuhvata ovu osetljivu i složenu materiju.

„Ovom prilikom želim da naglasim da naša država želi da zaštiti prava svojih građana, i da se suoči sa jednim od najtežih kršenja ljudskih prava koja su se desila u prošlosti uvažavajući sudbinu ovih porodica“, rekla je Gojković.

Gojković je podsetila da je Narodna skupština još 2005. godine formirala anketni odbor radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji i dodala da usvajanje zakona postaje obaveza naše zemlje i na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava 2013. godine, u postupku Zorica Jovanović protiv Srbije, sa ciljem da se osigura uspostavljanje mehanizma kako bi se obezbedilo pojedinačno obeštećenje svim roditeljima. Ovo pitanje na veoma osetljiv način utiče na veliki broj pojedinaca u našem društvu, navela je Gojković i dodala da je svesna da je ova tema još živi izvor rasprava i pozvala da se pristupi suštinski i odgovorno kako bi zaključci ove javne rasprave bili ozbiljna i realna rešenja.

Fredrik Sundberg, rukovodilac Odeljenja za izvršavanje presuda Evropskog suda za ljudska prva istakao je da još uvek nismo uspeli da dođemo do saznanja o nestaloj deci, iako je konačna presuda u slučaju Zorica Jovanović protiv Srbije usvojena 2014. godine. On je ocenio da su za rešavanje ovog pitanja potrebni dobri mehanizmi i promena propisa koji će se odnositi na budućnost. On je dodao da je Predlog zakona samo prvi korak nakon koga će se pokrenuti istraga, ali da kašnjenje donošenja Predloga zakona nije samo problem Srbije, već i evropski problem i da je na vlastima da pokažu opredeljenost evropskim vrednostima i ljudskim pravima. Sundberg je naveo da Komitet ministara očekuje od Srbije da se uspostave istražni mehanizmi koji bi trebalo da imaju odlučujući uticaj na osnivanje nezavisnog nadzora nad bazama podataka i ocenio da su rezultati do kojih se dolazi iz konsultacija sa udruženjima roditelja važni, kao i da će se sa tom praksom nastaviti. On je poručio da će se u Strazbur vratiti sa naznakama da u ovom trenutku postoji konkretna perspektiva za usvajanje Predloga zakona možda uz amandmane koji će proizaći iz današnje javne rasprave, uprkos velikom nezadovoljstvu i neizvršavanju presude.

Pomoćnik ministarke pravde Čedomir Backović istakao je da je Ministarstvo dobilo u zadatak da predloži zakon, odnosno, leks specijalis kako bi se izvršila presuda Evropskog suda za ljudska prava, iako sa samim problemom nema nikakve veze. On je ocenio da je Predlog zakona izrađen po pravilima normativne profesije i profesionalno, ali imajući u vidu da zakone donosi Narodna skupštine, ultimativnu odgovornost za njegov kvalitet imaće narodni poslanici, kao predstavnici građana.

„U Predlogu zakona koji je pred vama Ministarstvo pravde je pošlo od pretpostavke da će institucije koje budu učestvovale u primeni ovog zakona raditi svoj posao onako kako treba, ukoliko to ne bude tako onda nije do Ministarstva pravde nego do svih nas ovde“, poručio je Backović.

Predstavnici pet različitih udruženja roditelja uzeli su učešće na javnom slušanju ocenivši da se posle niza godina prvi put nalaze na ovakvom skupu i u prilici da iznesu svoja mišljenja i ocene predloženog zakonskog rešenja.

Vladimir Čičarević iz Udruženja „Roditelji nestalih beba Srbije“ zatražio je donošenje zakona o ukradenim bebama ili leks specijalisa o trgovini decom u Srbiji, kao i da se ovaj Predlog zakona povuče iz procedure i da se sva relevantna ministarstva uključe u razgovor sa udruženjima roditelja nestale dece o donošenju novog predloga zakona. On je ocenio da je krađa beba tema broj jedan u Srbiji, kao i da ista ni danas nije stala. On je poručio da neće stati sa zahtevom da se donese leks specijalis koji neće imati problem sa retroaktivnošću i krivičnom odgovornošću. Ana Pejić iz Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine ocenila je da će epilog donošenja ovog Predloga zakona biti da dece nema i dalje i da nijedan slučaj neće biti rešen. Ona je poručila da su sporne odredbe Predloga zakona način utvrđivanja statusa dece, način utvrđivanja visine novčane naknade, nepostojanje pravnog leka po donošenju presuda, načinima vođenja DNK registra i zaključila da Predlog zakona može biti početak rešavanja problema, ali samo uz njegove suštinske izmene. Ispred Udruženja za zaštitu prava roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta u porodilištima i deca koja traže biološke roditelje „Nestale bebe Beograda“ Milena Janković poručila je da je donošenje Predloga zakona početak rešavanja problema kroz institucije sistema, ali da to nije dovoljno i da ovaj Predlog zakona, kakav je sada, neće biti put da se uspostavi mehanizam da se ovo pitanje reši na trajan način. Ona je navela da je njeno Udruženje podnelo predloge amandmana poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini i kao najveću zamerku navela sam cilj Predloga zakona. Ona je pozvala narodne poslanike na formiranje radnog tela za izradu novog predloga zakona u čijem radu bi učestvovali svi relevantni činioci kako bi se došlo do rešenja prihvatljivih i za državu i za roditelje. Radiša Pavlović iz Udruženja za istinu i pravdu o bebama istakao je da se na Srbiju vrši pritisak jer su i zemlje EU umešane u trgovinu nestalom decom iz Srbije. On je kritikovao netretiranje krivične odgovornosti predloženim zakonskim rešenjem i pozvao Narodnu skupštinu da ovaj Predlog zakona ne dođe na dnevni red. On je optužio pravosuđe u Srbiji za korumpiranost i naveo da nijedan sudija ne može sam da rešava ovakve slučajeve, već je potreban zajednički rad sa policijom i roditeljima. Ovo udruženje traži formiranje posebnog tužilaštva koje bi se bavilo ovim slučajevima. Mirjana Novokmet, predsednica Beogradske grupe roditelja nestalih beba poručila je da roditelji već 17 godina postavljaju brojna pitanja na koja do danas nemaju odgovor i ocenila da ovakav Predlog zakona nije prihvatljiv za roditelje, posebno jer je urađen bez javne rasprave i bez uvažavanja predloga roditelja. Ona je zatražila uvođenje istrage sa posebnim ovlašćenjima u rešavanju slučaja nestale dece, jer postojećim Predlogom se ne istražuje šta je bilo sa njima.

U diskusiji su takođe učestvovali i narodni poslanici dr Aleksandra Jerkov, Tatjana Macura, Sonja Pavlović, Gorica Gajić, dr Muamer Zukorlić, Nataša Mihailović Vacić, kao i predsednik Odbora Petar Petrović i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu Goran Belojević.